U Ohridu je održana od 1. do 6. juna međunarodna konferencija
o distribuiranim bibliotečko-informacionim sistemima.

Konferencija je održana u okviru Tempus projekta JEP 1611-2001,
čiji je koordinator bio Univerzitet u Novom Sadu, a učesnici su bili predstavnici
svih partnera na projektu-Univerziteta u Skoplju, Univerziteta u Meseburgu
i Univerziteta u Solunu.

Pozvani predavači bili su i Alan Hopkinson sa Midlseks
univerziteta u Londonu, Gordana Budimir iz IZUM-a u Mariboru, Stela Filipi-Matutinović
i Bogoljub Mazić iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“ u Beogradu.

Tokom konferencije prikazani su rezultati koje su postigli
kolege sa Novosadskog univerziteta u razvoju programa BISIS i izgradnji digitalne
biblioteke disertacija, a pozvani predavači su govorili o standardima u
bibliotekarstvu, metapodacima, rezultatima izgradnje mreže visokoškolskih
biblioteka u Srbiji u okviru projekata VBS i Tempus JER 16059-2001, mogućnostima
daljeg razvoja i perspektivama i potrebi transformacije visokoškolskih biblioteka
u 21. veku.

Na Okruglom stolu na kraju konferencije razgovaralo se
o budućoj saradnji na proširivanju projekta digitalnih disertacija na ostale
univerzitete u Srbiji i o mogućnostima buduće saradnje svih partnera na oba
do sada realizovana Tempus projekta u Srbiji koji su u fokusu imali biblioteke.

Dr Stela Filipi-Matutinović

Najmlađa univerzitetska biblioteka u Srbiji u Kragujevcu,
osnovana je pre 27 godina, samo godinu dana posle osnivanja Univerziteta
u tom gradu.

To je relativno kratak period u istoriji razvoja kulture
i obrazovanja jedne sredine, ali je njena predistorija mnogo duža, ako se
veže za istoriju visokoškolskog obrazovanja, od Liceja, Više škole i osnivanja
Biblioteke licejske.

Biblioteka je osnovana 1977. i uglavnom je opsluživala
i pratila nastavu na fakultetima u okviru Univerziteta u Kragujevcu, i kako
se on širio, tako je i biblioteka širila svoju delatnost, a posebno je nabavnu
politiku usmeravala prema tim fakultetima.

Univerzitet u Kragujevcu sada ima 11 fakulteta, a zadnji
koji je osnovan pre dve godine je Filološkoumetnički fakultet, koji jedini
nema svoju biblioteku.

Biblioteka ima oko 20.000 korisnika, i u njoj radi 17 zaposlenih,
od kojih su 12 stručni radnici na bibliotečkim poslovima.

Automatizacija omogućila pružanje usluga
na višem nivou

Ova biblioteka po prirodi svog posla pruža usluge nastavnicima
i studentima (kojih ove godine ima oko 12.000), a program automatizacije
i umrežavanja je omogućio da pružaju usluge iz daleko više baza podataka.
Na čelu ove institucije je poslednjih 8 godina Ružica Ignjatović,
filolog, koja kaže:

—Univerzitetske biblioteke u svetu i kod nas čine
sastavni deo rada i razvoja visokoškolskog obrazovanja.

Ispunjavajući tu svoju ulogu kaoriznice znanja, izvora
intelektualnih saznanja i podsticaja, izvora slobodnog prihvatanja ideja i
delovanja nesputane misli, univerzitetske biblioteke potvrđuju staru istinu
da „nema visokoškolskog obrazovanja bez dobre biblpoteke „.

Neraskidiva povezanost sa univerzitetom

Mesto i uloga Univerzitetske biblioteke određeni su prilikom
njenog formiranja osnovana je da služi nastavnicima Univerziteta, naučnim
radnicima, studentima i svima koji vole knjigu.

Od samog početka svog postojanja, Biblioteka je razvijala
svoju delatnost koja je proizlazila iz njene neraskidive povezanosti sa univerzitetom,
i u skladu sa ovim principima, formirani su njeni fondovi.

Bogatstvo fondova biblioteke

Uvek se imalo u vidu da svojim sastavom fonda, ona treba
da zadovolji potrebe koje nameće nastavnonaučni rad, u svim oblastima nauka
koje se izučavaju na Univerzitetu u Kragujevcu.

— Od trenutka osnivanja Univerzitetske biblioteke, posebna
pažnja je poklanjana pršupljanju, formiranju i negovanju zbirke sekundarnš publikacija.

Shvatajući neophodnost i važnost takvih zbirki, insistirano
je na bogaćenju fonda.

U posedu Biblioteke nalazi bogata zbprka enciklopedija,
rečnika i leksikona domaćih i stranih izdavača.
Biblioteka takođe ima bogatu zbirku svih vrsta atlasa, bibliografija, mnogo
zbornika naučnih i stručnih radova, materijala sa raznih kongresa i vrlo
bogat fond publikacija iz oblasti bibliotekarstva.

Tako je Biblioteka dobila preko 1500 doktorskih i magistarskih
radova naučnih radnika Univerziteta u Kragujevcu i drugih univerziteta u
nekadašnjoj Jugoslaviji.

Šira priručna literatura za sve naučne
oblasti

Deo fonda u kome su udžbenici i priručnici namenjen je brojnim
korisnicima-studentima, formiran je prema potrebama Univerziteta.

— Pored toga, nabavljenaje i išra priručna literatura
za sve naučne oblastp na univerzitetu, za sve granične oblasti, kao i za
one koje s ejoš ne izučavaju u okviru nastavnog rada na našem Unpverzitetu,
ali mogu da zadovolje potrebe šire publike Univerzptetske biblioteke, s obzirom
daje ona centralna naučna biblioteka na teritoriji regiona Šumadija.

Univerzitetska biblioteka poseduje i dela svetske i domaće
književnosti, sabrana i izabrana dela pojedinih pisaca.

Po mišljenju R. Ignjatović, najveću vrednost ove biblioteke
(uz priručni fond) činilo je 205 naslova časopisa koje je Biblioteka primala
od svog osni-vanja do uvođenja sankcija prema Saveznoj republici Jugoslaviji.

Devet legata od 19.555 primeraka, kvantitativno i kvalitativno
obogaćuju i uobličavaju Biblioteku.

Ukupan fond Biblioteke sadrži oko 80.000 knjiga i od kojih
se koristi preko 30.000 godišnje, a čitaonica sa 200 čialačkih mesta je svakodnevno
popunjena.

Pored osnovne funkcije nabavke, obrade i davanja knjiga
na korišćenje, Biblioteka se u proteklom periodu bavila i organizovanjem izložbi
knjiga i časopisa, promovisanjem knjiga, uglavnom izdanja nastavnika i saradnika
Univerziteta u Kragujevcu.

Značaj bibliografske građe

Projekti kojima se ova biblioteka ponosi je prikupljanje
građe za dve bibliografije: Bibliografiju radova nastavnika i saradnika
Univerziteta u Kragujevcu i Bibliografiju magistarskih i doktorskih
radova.

— Od osnivanja prvih odeljenja u Kragujevcu, od 1960.
mi smo tom bibliografijom obuhvatili sve naučne radove saradnika i nastavnika.

To je višetomna bibliografija i mi je izdajemo svakih
5 godina. Do sadaje urađeno 6 tomova, a sada se prikuplja materijal za bibliografiju
2000-2005. godina.

U tom poslu veliku pomoć pružaju dekani, rektori i
ostali saradnici sa Univerziteta, pa se taj poduhvat uspešno održava.

Neposredni povod za objavljivanje ove dve Bibliografije
je bio 15 godina rada Univerziteta u Kragujevcu.

Cilj prikupljanja i objavljivanja građe je bio da se na jednom
mestu prezentiraju popisi objavljenih radova iz oblasti onih naučnih disciplina
na kojima su angažovani nastavnici i saradnici na fakultetima, kao i istraživači
u institutima.

(Nastavak u sledećem broju)

Tempus projekat „Izgradnja mreže visokoškolskih biblioteka
univerziteta u Srbiji“, o kome je ranije bilo dosta reči, uspešno je
završen i upravo se rade konačni izveštaji.

Dobijena je skupocena oprema, softver i publikacije, ali
od najvećeg je značaja brzi tran-sfer znanja i iskustvo koje su bibliotekari
stekli radeći na projektu.

Univerzitetska biblioteka u Nišu je istovremeno radila
na još jednom, za nas velikom projektu – formiranju Centra za pravne informacije,
koji je finansirao Fond za otvoreno društvo Beograd.

Centar je smešten u dve nove prostorije koje su opremljene
savremenim nameštajem i informatičkom opremom.

Za godinu dana rada, Centar prupio obilje domaće i inostrane
literature iz oblasti prava, u štampanom i elektronskom obliku.

Biblioteka je i jedan od osnivača Konzorcijuma pravnih
centara jugoistočne Evrope, preko koga je obezbedila pristup bazi podataka
WestLaw.

Osnivanje ovakvog Centra od velikog je značaja ne samo
za Univerzitet već i region, jer korisnici na jednom mestu mogu dobiti obilje
informacija iz svih oblasti prava.

Bibliotečki marketing

U poslednje vreme sve je jasnije da biblioteke mogu da
poboljšaju svoj položaj i efikasno funkcionišu u izmenjenim uslovima samo
ako na pravi način koriste marketing strategije.

Univerzitetskoj biblioteci nije cilj samo osnovno funkcionisanje,
već opšti napredak, i zato razvija kreativne strategije za rešavanje problema.

Marketing treba da unapredi odnose Biblioteke i okruženja
i da joj obezbedi bolji status i finansiranje.
Biblioteka je štampanim materijalom i na lokalnim medijima više puta obaveštavala
javnost o svojim mogućnostima i potrebama.

Iako su značajni rezultati već postignuti, ozbiljan uspeh
ipak najviše zavisi od opšteg ekonomskog stanja u zemlji.

Kadrovi

Poslednji put novo radno mesto je odobreno 1994. godine!

Ukupan broj radnika nije dovoljan za obavljanje svih sadanjih
i razvijanje planiranih funkcija Biblioteke.

Uz to, u toku devedesetih, celokupna generacija bibliotekara
koja je osnovala i razvila Biblioteku, otišla je u penziju.

Iako mlađi bibliotekari lakše prihvataju informatičku
tehnologiju, ipak im je potrebno više godina iskustva da bi postali pravi
stručnjaci.

Pored toga, uloga bibliotekara se menja, posebno u naučnimbibliotekama,
i postaje sve složenija.

Bibliotekari postaju „informacioni provajderi“
i „menadžeri znanja“, i dobijaju sve značajniju ulogu u obučavanju
korisnika informatičkoj pismenosti i promovisanju doživotnog učenja.

Zato Biblioteka veliku pažnju poklanja obrazovanju i usavršavanju
radnika. Veliko je pitanje da li će i ti stručnjaci ostati u Biblioteci sa
ovako malim platama.

Problemi

Univerzitetska biblioteka u Nišu ima svoje specifične
probleme, ali deli i sudbinu ostalih srpskih biblioteka.

Iako je Biblioteka intenzivno radila i u vremenima najdublje
ekonomske krize, u to vreme su obavljani samo poslovi koji zahtevaju malo
ili nimalo sredstava.

Zato su se mnogi nerešeni problemi gomilali i sada usporavaju
dalji razvoj Biblioteke.

Najveći problemi trenutno su:

• nedostatak magacinskogprostora;

• zastarela računarska oprema;

• zastareli fondovi: nedostaju mnogi udžbenici i savremena
literatura potrebna za nastavu i naučni rad studenata i profesora; zbog
nedostatka sredstava za poštanske troškove, značajno je smanjena razmena
univerzitetskih izdanja sa drugim bibliotekama;

• poslednje ozbiljno saniranje prostora, osvetljenja, vodovodne
i električne mreže bavljeno je pre petnaestak godina

• potreba za novim radnicima;

• neredovno finansiranje i eoma niske plate zbog kojih
je Biblioteka već izgubila nekoliko stručnjaka.

Planovi

Sve ono što je ostvarila u toku svog razvoja Univerzitetsku
biblioteku u Nišu svrstava u red najsavremenije organizovanih i opremljenih
biblioteka u Srbiji.

Međutim, u toku poslednjih godina u svetu je došlo do naglog razvoja bibliotekarstva,
a u Evropi je odmakla reforma visokog obrazovanja.

Došlo je i do naglog razvoja informatičke tehnologije,
bez koje se danas savremena biblioteka ne može ni zamisliti.

Istovremeno, na domaćem planu došlo je do brzog širenja
Univerziteta u Nišu, obnavljaju se veze sa inostranstvom, očekuje se intenziviranje
naučnog stvaralaštva ali i trans-formacija univerziteta.

Sve navedeno, a i želja Uni-verzitetske biblioteke u Nišu
da bude vodeća biblioteka jugoistočne Srbije, ne dozvoljavaju predah, već
pred nju postavljaju veoma ozbiljne zadatke, kao što su:

• Analiza postojećih ipredviđanje budućih potreba Univerziteta
u Nišu ali i potreba svih ostalih institucija i pojedinaca koji se u ovom
regionu bave naučno-istraživačkim radom; stalno usklađivanje politike razvoja
Biblioteke sa potrebama Univerziteta i šire sredine.

• Analiza srpskih i svetskih trendova u bibliotekarstvu
i transformacija Univerzitetske biblioteke u skladu sa tim trendovima; nadoknađivanje
ropuštenog i priključivanje najrazvijenim bibliotekama, usvakom pogledu.

• Pomoć Univerzitetske biblioteke fakultetskim i drugim
bibliotekama u njihovomrazvoju, stvaranje jedinstvene bibliotečke mreže Univerziteta
u Nišu i njeno uključivanje u sistem akademskih i narodnih biblioteka Srbije.
• Dalje povezivanje sa drugim srpskim i svetskim bibliotekama radi razmene
informacija, iskustava i bibliotečke građe.

• Popravljanje ekonomskog iopšteg statusa Biblioteke u sistemu
visokog školstva Srbije.

*

Snažna i tehnološki visoko razvijena Univvrzitetska
biblioteka svakako će biti pokretač razvoja i ostalih biblioteka Univerziteta,
pa i drugih biblioteš i sličnih institucija u ovom regionu.

Takođe, doprineće povećanju ugleda kako Univerziteta,
tako i samog grada Niša.

Zoran B. Živković, upravnik

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz
Beograda svoj jubilej je organizovala na originalan način: priredila je,
zajedno sa Narodnim muzejom iz Beograda, izložbu pod nazivom SRPSKI MANASTIRI
U SVETSKOJ KULTURNOJ BAŠTINI UNESSO-a, koja će biti otvorena od 28. maja
do 30. juna 2004. g.

Cilj ove manifestacije je bio da se domaćoj i svetskoj
javnosti prikažu spomenici kulture od izuzetne važnosti i umetničke vrednosti,
po kojima je srpska umetnost srednjeg veka postala poznata u svetu, i koji
u velikoj meri predstavljaju vrhunac umetničkog stvaranja u vekovima u kojima
su nastali.

To su manastiri Hilandar na
Svetoj Gori (upisan u listu svetske baćtine 1988. g. Zajedno sa čitavim
kompleksom Svete Gore); Stari Ras sa Sopoćanima (upisan 1979. g. kao celokupan kompleks regiona
prvog sedićta srpske države u 12. veku sa manastirima Đurđevi
Stupovi i Petrovom crkvom) i manastir Studenica (upisan 1986. g. u listu svetske
baštine).

Promocija srpske Kulturne baštine

Na izložbi je predstavljen i manastir Dečani kao spomenik koji je od strane naše zemlje predložen i promovisan za upis
u listu svetske kulturne baštine UNESSO-a, i ta je procedura upisa u toku.

Na konferenciji za štampu koja je tim povodom organizovana
u prostorijama biblioteke, ukazano je da je povod za organizovanje ove
izložbe promocija srpske kulturne baštine koja je nedovoljno poznata i
u našoj sredini.

Dodatni značaj ovoj izložbi dali su martovski događaji
na Kosovu i požar u Hilandaru, kao incidentne situacije u kojima su neposredno
bili najozbiljnije ugroženi srpski spomenici kulture od izuzetne važnosti
ne samo za našu zemlju već i kao deo kulturne baštine sveta, radi čega
je i ustanovljena Konvencija o zaštiti svetske kulturne baštine kao jedina
pravna insitucija UNESKO-a sa ciljem da se takve situacije preduprede.

Na Izložbi su kao eksponati predstavljeni 16 kopija fresaka
iz manastira Studenice, Sopoćana, Hilandara i Dečana, 6 kopija hilandarskih
ikona, 2 makete manastira (Sopoćana i Petrove crkve u Rasu),odlivak ktitorskog
natpisa iz Đurđevih Stupova u Rasu (sve iz fonda Galerije fresaka Narodnog
muzeja u Beogradu), jedan rukopis iz fonda Univerzitetske biblioteke (Bogorodičnik iz 1654. godine kompletno očuvan sa originalnim koricama, pisan u Skitu
Svete Ane na Svetoj Gori).

Izložena je i arhivska građa iz fonda Univerzitetske
biblioteke (pisma pisana u Hilandaru iz 18. i 19. veka, kao i jedno pismo
studeničkog igumana iz 19. veka čija se sadržina odnosi na prenos moštiju
Stefana Prvovenčanog iz manastira Studenice u manastir Vraćevšnicu i dalje
radi njihovog spasenja od Turaka), kao i štampane publikacije o ovim manastirima
takođe iz fonda Univerzitetske biblioteke.

Posebna vrednost: bibliografije

Na izložbi su izložene i promovisane bibliografije svih
ovih spomenika, koje su štampane kao monografske publikacije, čiji je
autor viši bibliotekar i istoričar umetnosti Bojana Melcer, koja
je i autor ove izložbe u saradnji sa bibliotekarom Vesnom Šuicom, diplomiranim konzervatorom i restauratorom.

Tokom trajanja ove izložbe biće organizovane javne tribine
i predavanja posvećeni ovim našim manastirima, kao i problematici vezanoj
za njihovu dalju adekvatnu zaštitu (za neke od njih i obnovu) i naravno,
prezentaciju svetskoj javnosti, sa ciljem da se najozbiljnije shvati problem
očuvanja i zaštite naših spomeničkih celina izuzetne važnosti, ne samo
po našim, već i po međunarodnim kriterijumima.

U ovu aktivnost biće uključene sve institucije koje su
za to nadležne, kao i predstavnici manastira.

Donatorska prodaja

Za vreme trajanja izložbe biće u prostorijama Univerzitetske
biblioteke organizovana i donatorska prodaja kompakt diskova i fotografija
manastira Hilandara, čiji je autor umetnički fotograf Miodrag Miladinović,
član Centra za crkvene studije u Nišu, kao i kataloga hilandarskih ikona,
kao doprinos učešću u ovoj akciji od strane Galerije fresaka, kako bi
se obezbedio prihod u vidu donacije za obnovu manastira Hilandara.

Realizaciju ove izložbe finansijski je pomoglo Ministarstvo
spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, a štampanje kataloga sponzorisao je
i Hemofarm iz Vršca, kao dugogodišnji saradnik Univerzitetske biblioteke
i korisnik njenih usluga.

Svesrdnu kolegijalnu saradnju i pomoć pri realizaciji
izložbe pružili su Kancelarija UNESKO-a za Srbiju i Crnu Goru, kao i Republički
zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd

Ulazak u jedinstveni obrazovni sistem
Evrope

Uoči otvaranja izložbe održana je Konferenciju zaštampu
koju je otvorila dr Stela Filipi-Matutinović,
v.d. upravnika Biblioteke, a zatim je prorektor Univerziteta u Beogradu
redsednik Upravnog odbora biblioteke prof. dr Žarko Spasić govorio o velikom značaju ove biblioteke za Beogradski univerzitet.

Tom prilikom je istakao da se čine napori da ona postane
u svakom pogledu reprezentativna što će doprineti boljem rejtingu Beogradskog
univerziteta.

Reforme koje su započete, doprineće da Univerzitetska
biblioteka ima značajnije mesto u našem društvenom u kulturnom životu.

Jedan od prvih koraka ka tom cilju će biti prenošenje dela
predispitnih aktivnosti studenata na Univerzitetsku biblioteku, koristeći
najnoviju tehnologiju.

Tako će se digitalizovana Univerzitetska biblioteka,
digitalizovane fakultetske biblioteke i digitalizovani Beogradski univerzitet
uključiti u jedinstveni obrazovni sistem Evrope.

Takođe je naglasio da je veoma korisno i važno povezivanje
svih univerzitetskih biblioteka Evrope.

Naravno, danas ova biblioteka ima svakodnevne materijalne
probleme, a veliki problem je i neophodnost njene rekonstrukcije.

Prikazano je sve što je važno

Bojana Melcer, šef odeljenja
serijskih publikacija u Univerzitetskoj biblioteci i autor ove izložbe,
upoznala je novinare sa idejom kojom se rukovodila u priređivanju ove izložbe.

U prizemlju biblioteke smešteni su eksponati iz naših
manastira koji su već postali deo svetske baštine, a na spratu eksponati
koji se odnose na manastir Dečani, koji je nominovan za status spomenika
svetske kulture.
Posebno je napomenula da je manastir Sopoćani remek delo čovekovog genija.

Branka Ivanić je upoznala
prisutne da su sve izložene kopije fresaka donesene iz Galerije freska
Narodnog muzeja koji se nalazi u fazi reorganizacije i svog preseljenja.

Takođe je istakla da je i Mirosavljevo jevađelje nominovano
za spomenik kulture od značaja za ceo svet, kako bi i ono ušlo u svetsku
kulturnu baštinu.

Bojan Popović, kustos u Galeriji
fresaka smatra da je ideja o organizovanju ove izložbe odlična i da je
došla u pravi čas. Tako je na ovom mestu prikazano sve ono što je važno
za našu srednjevekovnu manastirsku umetnost.

Izložena je i maketa najstarije građevine kod Srba –
Petrove crkve, a za manastir Dečane je rekao da su slikarska enciklopedija
srednjeg veka, sa najvećim brojem fresaka, i dodao:

— Ovom izložbom otemenjen je prostor Univerzitetske
biblioteke, a kako je ona u prilično ruiniranom stanju, freske su se odlično
uklopile u ovaj ambijent.

Izložba nacionalnog značaja

U prepunoj sali studentske čitaonice Univerzitetske
biblioteke u Beogradu, 28. maja je svečano otvorena izložba Srpski
manastiri u svetskoj kulturpoj baštini UNESCO-a, čime je
obeležen dan Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

Ova manifestacija po svom značaju daleko je prevazišla
interne razmere, već se može smatrati izuzetnim doprinosom nacionalnog
značaja u cilju očuvanja naših srednjevekovnih spomenika kulture, posebno
na prostorima koji u ovom trenutku nisu pod jurisdikcijom naših organa
vlasti.

To je na najbolji način shvaćeno u Ministarstvu inostranih
poslova Srbije i Crne Gore, koje je jedino od državnih organa pomoglo
organizaciju ove manifestacije.

Ovo je utoliko značajnije ako se ima u vidu koliko je
napora i sredstava bilo potrebno da se jedna ovakva manifestacija organizuje.

Prilika da se stekne utisak o delima
ljudi sa ovog prostora

Otvarajući skup, dr Stela Filipi-Matutinović, v. d.
upravnika Univerzitetske biblioteke je pozdravila sve prisutne predstavnike
vlasti, diplomatskog kora i sve prijatelje biblioteke i obratila se skupu
sledećim rečima:

Dragi gosti,

Velika mi je čast i zadovoljstvo da vas ovom prilikom
pozdravim u Univerzitetskoj Biblioteci.

Povodom Dana Biblioteke i Dana slovenske pismenosti
u saradnji sa Narodnim muzejom postavili smo u prostorima Biblioteke izložbu
„Srpski manastiri u svetskoj kulturnoj baštini UNESSO-a“.

Autor izložbe i kataloga je viši bibliotekar Bojana
Melcer, autori saradnici su bibliotekar Vesna Šuica i kustos Bojan Popović,
a finansijski je realizaciju ovog programa pomoglo Ministarstvo spoljnih
poslova Srbije i Crne Gore.

Univerzitetska biblioteka kao centralna naučna biblioteka
Unpverziteta u Beogradu gša pre svega ulogu da sačuva i pruži na korišćenje
svima koji to žele sva znanja i umetnička dela čovečanstva, nastala kao
izraz čovekove kreativnosti i potrebe za razumevanjem sveta.

U Biblioteci je to znanje i umetnost prisutno u njenim
zbirkama rukopisa, štampanih publikacija i u elektronskim izvorima informacija
koji su iz Biblioteke dostupni.

Svetska kulturna baština, kao i saznanja iz fondova
Biblioteke, pripadaju svim ljudima.

Stoga smo smatrali da je važno da se pruži prilika
svima koje to zanima da preko ove izložbe steknu utisak o objektima koji
su delo ljudi sa ovih prostora, a koji su prema svetstš kriterijumima proglašeni
za vrhunska dostignuća ljudske kreativnosti.

Nadamo se da će ova izložba publikacija iz našeg
fonda, bibliografija u kojima se mogu naći podaci o svim aspektima proučavanja
ovih manastira, fotografija, maketa manastira i kopija fresaka, pomoći
da što više ljudi postane svesno njihovog značaja i lepote.

Izuzetni kulturni događaj

Rektor Beogradskog univerziteta, prof. dr
Marija Bogdanović, pozdravila je prisutne sledećim rečima:

— Dame i gospodo, poštvani gosti,

Veoma mi je drago što danas prisustvujem jednom
ovakvom pzuzetnom kulturnom događaju i što gšam priliku da Vas sve ovde
pozdravim, da zajedno sa Univerzitetom u Beogradu i Univerzitetskom bibliotekom
koja je članica našeg Univerziteta, doživimo nešto što ne bi mogli u svakodnevnom
životu, nagše da vidimo kakvaje bila paša istorija, šta je značila za
razvoj naše kulture, građevinarstva, duhovne umetnosti – i sve to na jednom
mestu.

Naravno, svima nsša kojgša se ukaže prilika da obiđemo
ova mesta, biće još draže, jer neposredni kontakt sa tgš apsolutno vrhunskgš
vrednostima naše istorije i kulture, znači poseban doživljaj.

Stoga se još jednom zahvaljujem onima koji su me
pozvali da danas prisustvujem ovom divnom događaju!

Divno je što je pod ovim krovom napravljena
ova izložba

Predsednik Nacionalne komisije Srbije i Crne Gore za
UNESKO Jovan Ćirilov, rekao je:

— Ovog puta govorgš kao predsednik Nacionalne komisije
Srbije i Crne Gore za UNESKO, i hteo bih da Vam kažem da je ovakva jedna
izložba značajna zbog toga što ona skreće pažnju na ono što je kod nas
ugroženo, ili ono što je zub vremena nagrizao, pa je potre-bno da se rekonstruiše
i o tome vodi pažnja.

Jako je značajno da je predsednik i generalni direktor
UNESKO-a gospodin Macura bio nedavno u Beogradu i Crnoj Gori i da je on
zaista veliki poznavalac te problematike, jer je lre nego štoje došao
na tu visoku dužnost bio dve godine na čelu komisije koja se bavi svetskom
baštinom, tako da je on sa tom problematikom dobro upoznat, a osim toga
je čovek veoma dobre volje.

Ovoje vrlo važno da istaknem, Jer u ovim uslovima
nisu svi dobre volje kadajeu pitanju odnos prema uništenju spomenika kulture
na Kosovu (za šta, na žalost, imamo vrlo opipljive i strašne dokaze), i
kada nisu svi dobre volje kada je u pitanju dovoljna zaštita Kosova, gšajući
u vidu sve ono što se na Kosovu desilo u dva maha, kontinuirano.

Članovi komisije su bili iznenađeni
zatečeni stanjem

Prema tome, poštujući svakog prijatelja, moramo ga
dobro upoznavati sa tgš činjenicama, bez obzira na njegovu dobru volju, i
mi smo ga što se togatiče, dobro upoznali.

Njegova komisija ia Kosovu je napravila dosta dobre
izveštaje posle ovih događaja koji su se desili u poslednje vreme na Kosovu
i Metohiji.

Gospodin Macura je poslao Komisiju na Kosovo i mogu
da kažem da su članovi te Komisije iskazali posebnu hrabrost, jer su im
tamo i životi bili ugroženi.

Zato je bila velika hrabrost da tamo odu, dauđu
u naše manastire. Oni su izjavili da bez obzira na see ono što su prethodno
čuli i videli na televiziji, zatečeno stanje prevazilazi sve njihove pretpostavke
o stepenu unšitenja, jer je stanje mnogo gore.

Vrlo su važni takvi ljudi i vrlo su važni takvi izveštaji
i često mi koji smo veoma zainteresovani, koji put nismo dovoljno strpljivi
i pažljivi.

Recimo, postavlja se pitanje zašto tom prilikom nije
doneta i procena štete, jer je to višestruko značajno, pogotovo kada su
u pitanju tako dragoceni objekti.

Zbog toga kod nas moramo da razvijemo tu vrstu svesti.

Kada su u pitanju ovakvi naši spomepici kulture,
potrebna je velika briga, i o njima moramo svi da brinemo, pre svega naša
Pravoslavna crkva, koja je na kraju vlasnik tih objekta, koja još nije
dobila natrag neke svoje objekte.

Zbog toga oni moraju sve vreme da znaju i šsistiraju
na tome, moraju se dogovoriti o terminologiji, jer se često kada je reč
o našim manastirima govori da su u pitanju vizantijski spomenici.

Ovoje ogromna problematpka u kojoj svi moramo da
budemo jedinstveni. Ovakva jedna izložba tome pomaže.
Dobra vest koju nam je doneo g. Macura, a kad on to kaže to se može smatrati
sigurnim, da će manastir Dečani

ći u svetsku baštinu, daje u tom smislu veoma dobar
materijal koji smo im pripremili i da će na sledećoj sednici koja će se
održati u Pekingu na tu temu, Dečani ući u svetsku baštinu.

To znači da će se za manastir Dečani, koji srećom
u zadnjem rugienju na Kosovu nije stradao, UNESKO sakupiti sredstva da se
ono što je zub vremena nagrizao sanira, i da se o njemu obezbedi briga
svake vrste, kako bi Dečani u svakom trenutku blistali u svom punom sjaju.

Divno je daje pod ovim krovom napravljena ova izložba,
mislim da je to značajno za ovu priliku, i nadam se da će ona bar malo
animirati našu svest i preko diplomatskog kora koji je ovde prisutan,
da će ona po moći da svest o tome koliko je sve to značajno da to sačuvamo,
jer to nije samo naša, već i svetska baština.

Nasleđe nije datost – ono je najplemenitiji
zadatak

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten
Ugričić, obratio se prisutnima sledećim rečima:

—Čast mi je i zadovoljstvo što imam priliku da Vam
se obratim na otvaranju ove značajne izložbe u ime Narodne Biblioteke Srbije
i u moje lično ime.

U trezoru Narodne biblioteke Srbije čuva se ukupno
910 rukopisnih knjiga, kao i starih štampanih knjiga. Od toga je polovina
u vlasništvu Narodne biblioteke, dok je ostalo na privremenom čuvanju.
Radi se upravo o blagu naših manastira.

U trezoru Narodne biblioteke Srbije, nažalost, više
nema 1300 najdragocenijih rukopisa naše i svetske baštine, jer su izgoreli
6. aprila 1941.

Srpski narod ima bagitinu od univerzalnog, civilizacijskog
značaja i vrednosti za čitavo čovečanstvo. To potvrđuju sertifikati UNESKO-a
od Sopoćana, Starog Rasa, itd,

Ali naše iskustvo govori da sve to nije dovoljno.
Nasleđe nije datost, ono je sada i uvek najtemenitiji zadatak.

Najbolji način zaštite, međutim, je snaga države
i naroda. Mi gubimo, nažalost, pre svega zato što smo kao narod i država
slabi, krhki i nemoćni.

Imao sam pržike da se u to uverim neposredno upravo
na Kosovu i Metohijijer sam tamo živeo 5 godina od 1993-1997.

Simptomi nemoći bili su očigledni. Što je glasnije
i patetičnije bilo zaklinjanje u svetinje i u ono bez čega nas ne bi bilo,
to se ono praktično više otuđivalo od nas. Svuda su nicali novokomponovani
spomenici Dušanu, Njegošu, Vuku, Obiliću itd. a Kosmet je Srbiji curio
iz ruku.

Danas, bojim se, ono što se događalo na Kosmetu,
događa se celoj Srbiji.

To ne smemo dozvoliti!

To iskusgvo je nezalečivo. Zapgo moram da apelujem:
ako se kao narod i država ne podignemo na zdrave noge, nećemo imati ne
samo budućnost, nego ni prošlost.

Dozvolite mi da ponovim za kraj: nasleđe nije datost,
ono je sada i uvek najplemenitiji zadatak.

Zatim se prisutnima obratila dr Tatjana Cvetićanin, v.d. direktora Narodnog muzeja:

Poštovane dame i gospodo,

Izuzetna svedočanstva o srpskoj srednjovekovnoj kulturi
i umetnosti, kulturi vizantijskog kruga, ali sopstvenog izraza – komteks
Starog Rasa sa SopoRšnima (1979), Manastir Studenpca (1986), Sveta Gora
– manastir Hilandar (1988) – upisani su u listu svetske kulturne baštine,
dok je procedura proglašavanja u toku za manastir Dečani, potvrđujući ih
kao izuzetne i univerzalne vrednosti, vrednosti od opšteg, svetskog značaja
sa aspekta istorije, umetnosti i nauke. .

Predstaviti sklad kompleksa Starog Rasa, razigranost
Studenice, bogatstvo Hilandara, veličanstvenost Dečana – nijv lak posao.

Teško da postoji adekvatan izložbeni prostor u kojem
bi mogli na valjan način da predstavgšo potpuno i samo jedan spomenik poput
Sopoćana ili Dečana.

Stoga su izabrana u okviru izložbe Srpski
manastiri u svetskoj kulturnoj baštini UNESKA – naporima Bojane
Melcer i uz pomoć Bojana Popovića – samo 24 eksponata koji predstavljaju
najizrazitija umettčka dela iz ovih izuzetnih spomenika, koja, iako u
de-talju, u najvećoj meri odražavaju posebne vrednosti svake celine.

Petrova crkva u Novom Pa-zaru (9-10. vek) predstavljena
je maketom koja naglašava male razmere zdanja retke kružne osnove koje
su u suprotnosti su sa složvnom strukturom enterijera koji nosi ostatke
fresaka iz tri sloja, dokje iz Đurđevih Stupova otisak delova ktitorskog
natpisa iz 1170/1. godine, prvog natpisa Nemanjića i Simeona Nemanje uopšte.

Slikarstvo Bogorodičine crkve u Studenici je predstavljeno košjama
fresaka sv. Varlama i Joasafa, sv. Save Jerusalimskog i Jovana Preteče,
koje uvode u duboko simboličan svet slikarstva 13 veka, uzvišenost.

Početkom 14. veka (1313/4) je nastalo slikarstvo
u Kraljevoj crkvi u manastiru Studenica, koju je kralj Milutin podigao bogorodičinim
roditeljima, Joakimu i Ani, ponosno ističući sopstvene pretke, Simeona
i Savu, predstvaljene i ovde izborom jedne monumentalne kompozicije.

Sopoćaie — vrhunac raške škole arhitekture i vrhunac
monumentalnog slikarstva 13. veka – upoznajemo i preko make-te hrama i
odabranih kopija fresaka, punih detalja, živosti, boje – gotovo trodimenzionalnih.

Dečani – zadužbina Stefana Dečanskog i Dušana iz
14. veka (građenu od 1327 do 1347/8) predstaeljeni su izborom kopija iz
Pantokratorove crkve, koje ilustruju ikonografsku i teologiku kompleksnost
ovog monu-meptalnog slikarstva u narativnom stilu (stilu renesanse Paleologa).

Izbor iz ciklusa Geneze i ciklusa Strašnog suda
prikazuju i veličinu hrama kao i težnju ka ilustrativnosti 14-vekovnog
slikarstva.

Najveća srpska rizpica -Hilandar – predstavljena
je re-produkcijom dela kolekcije ikona, i to one manje poznatih, takođe
nema retko predstavljanih.

Šest fotografija hilandarskih ikona tek nagovvštavaju
blago hilandarske riznice, u širokom rasponu od 14-17. veka, dok portret
kralja Milutina (nastao 1319) predstavlja njegov pretposlednji portret, umetnički
važan zbog posebnog iskazivanja individualnog u predstavama ktitora u srednjem
veku.

Mogućnost da predstavimo, makar i u malom, veličanstvenost
srpskih manastira, ostvarena je zahvaljujući naporima slikarakopista, koji
su ponovili podvige srednjovekovnih zografa. To su: Svetislav Mandić, Vera
Marković, Rajko Nikolić, Šime Perić, Časlav Colić, Branislav Živković
i Zdenka Žžković.

Ove kopije deo su fonda Galerije fresaka Narodnog
muzeja. Osnovana 1953. godgte, zbirka kopija fresaka i kopija dekorativne
plastike srednjovekovnog perioda danas ima preko 1200 predmeta.

Na žalost, zbirka galerije fresaka danas ne predstavlja
samo pogodniji i pristupačniji izvor znanja i tumačenja srednjovekovne srpske
umetnosti i kulture, već često ijedina svedočanstva ijedine tragove oštećenph
ili uništenih spomenika.

Upravo stoga naglašavam da upis u listu svetske
kulturne baštpne ne znači samo potvrdu vrednosti kulturne baštine, zadovoljavanje
jednog ili više strogih kriterijuma kojima se utvrđuje značaj, već jedan
od najznačajnijih koraka u sistemu zaštite kulturne i prirodne baštine,
korak koji obavezuje naročito državu na čijoj teritoriji se nalazi spo-menik
i njenu službu zaštite.

Ali, obavezuje takođe i građane te države da sačuvaju
kulturnu i prirodnu baštinu za budućnost, kao i sve građane sveta.

Na kraju je prisutnima prikazana video prezentacija
manastira Dečani, posle čega su razgledali postavljenu izložbu.

*

Nedvosmislen je utisak da je Univerzitetska
biblioteka „ Svetozar Marković“ ovom manifestacijom dala značajan
doprinos afirmaciji duhovnih i materijalnih vrednosti našeg naroda, i
to u momentu kada UNESKO nastoji da zogštiti sve oio što predstavlja trajnu
baštinu čovečanstva.

U ovom broju nastavljamo razgovor sa prof. dr
Aleksandrom Vraneš, upravnikom Katedre za bibliotekarstvo
i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu.

Tehnologija se podrazumeva, a humanizacija
je cilj

Na naše pitanje šta danas u svetu ima primat – bibliotekarstvo
ili informatika – dr Vraneš odgovara:

— Istina je da se u poslednje vreme katedre koje su
se ranije zvale „ katedre za bibliotekarstvo i gtformatpku“, preimenjujuu
„kapgedre za informatiku i bibliotekarstvo“, ili „katedre za informacione
nauke „.

Tehnološka revolucija, oličena u upotrebi računara
i interneta u bibliotečkom poslovanju, uslovša je i upitanost pred imenom
naše profesije.

Međutim, ako bibtotekarstvo posmatramo kao naučnu
disciplinu, nema razloga za p-stavljanje ovakve dileme, dok bibliotečku
delatnost eventualpo možemo preimepožti u bibliotečko-informacionu.

Koristeći lisni, štampani katalog ili baze podataža,
iglvn čni ili laserski štampač, fotokopir ili skener, mi ćemo bitno uticati
na brzinu informisanja, zaštitu fonda, ali se naše osnovno polazište neće
promeniti, a to je potreba za pružanjem dokumenta i informacije u cilju
ispunjavanja očekivanja korisnika.

Dr Vraneš smatra da se bibliotečkoj delatnosti često
pripisuje tradicionalnost, okoštalost, a zaboravlja se da je sistem u koji
su svoje znanje ugrađivala generacije, teško promeniti.

— Ipak, bibliotekari prate sve promene, teoretske
i tehnološke, mada se takav utisak možda ne stiče.

Treba imati na umu da je Društvo bibliotekara Jugoslavije
postalo član Međuiarodne organizacije bibliotečkih udruženja godinu dana
nakon njenog osnivanja; da su međunarodni standardi za bibliogražfski opis
svih oblika bibliotečke građe prevođeni i primenjivani neposredno nakon
što su polovinom osamdesetih godina doneti; da zakone o bibliotekama gšamo
bolje ažurirane u 19. nego u 21. veku; da standarde o poslovanju svih tipova
biblioteka formulišemo polovgtom osamdesetih godina i pokušavamo da osavremetšo
krajem devedesetih, dok su u izdavaštvu, na primer, najnoviji JUS standardi
za pripremu rukopisa za štampu iz 1957. godine, i pored evidentne tehnološke
revolucije kojaje bitno izmenama ovu delatnost.

Tehnološki napredak u našoj struci zavisi od opšteg
ekonomskog statusa našeg društva.

Ali, u trci za boljom opremom, za bazama podataka
ne smemo zaboraviti na specijalne potrebe studenata.

Dok se u svetu već decenijama polaže pažnja na usluge
koje se pružaju korisnicima sa fizičkim hendikepom, kod nas se na to zaboravlja.
Po prvi put, u brizi za korisnika zaostajemo za svetom.

Prema tome, po mišljenju dr Vraneš, ne treba gubiti vreme
oko dileme da li bibliotekarstvo i knjiga tobože odumiru, ili da li se
sa novim razvojem informacione nauke prevagu imaju kompjuteri.

Priznati centar za poslediplomske
studije

Dr Vraneš ukazuje na još nešto što je veoma važno za
razvoj bibliotekarstva na fakultetskom nivou u Beogradu:

— U periodu od 1962. do danas na Filološkom fakultetu
u Beogradu kandidati su mogli da se bave istraživanjima iz oblasti bibliotekarstva
na postdgtlomskom i doktorskom nivou.

Dobra saradnja sa srodnim katedrama u Zagrebu i Sarajevu
omogućavala je razmenu nastavnika i studenata.
O međukatedarskgš vezama svedoče tri održana interkatedarska skupa, od
koji hje poslednji bio u Beogradu u organi-zaciji tadašnjeg Seminara za
bpbliotekarstvo.

Tom prilikom organizovana je i izložba sšrane stručne
literature iz oblasti bibli-otekarstva u saradnji sa Gete institutom, Italijanskim
institutom za kulturu, Američkom ambasadom, Domom sovjetske kulture i
Francuskim kulturnim centrom.

I u prethodnom periodu i danas nastavnici bibliotekarstva
neguju saradnju sa kolegama iz inostranstva.

0 zastupljenosti Katedre u svetskim tokovima svedoče,
između ostalog, i učešće nastavnika na brojnim skupovima, organizovanje
naučnih sastanaka u Beogradu, na Filološkom fakultetu u Beogradu su prijavljeni
i odbranjeni magistarski i doktorski radovi kolega iz inostranstva.

Međunarodna saradnja je potrebna i
korisna

Posebna tema ovog razgovora za naš list sa dr Vraneš
je bila posvećena međunarodnoj saradnji Katedre za bibliotekarstvo i informatiku
i skupovima čiji je organizator ona bila. O značaju te saradnje ona je
apostrofirala sledeće:

— Artikulišući potrebu biblioteka, bibliotečkih asocijacija
i obrazovnih institucija da, uz teritorijalno određenje u okvprima Balkana,
tesno sarađuju na planu zaštite, obrade i aktivnogpromovisanja bibliotečke
građe, izrade bibliografskš baza podataka m organizovanog i promišljenog
stručnog obrazovanja i usavršavanja, Ministarstvo za kulturu Republike Turske
organizovalo je međunarodnu konferenciju pod nazivom Prvi skup bibliotekara
balkanskih zemaljau Ankari od 29. novembra do 2. decembra 2000. godine,
okupivši učesnike iz Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Moldavije (Gagauzije), Rumunije, Savezne Republike Jugoslavije, Grčke
i Turske.

Tom prilikom dr Vraneš je izabrana u Komisiju za pripremanje
završne deklaracije u kojoj su još bili prof. dr Enes Kujuncić,
Kalina Retišan, Farfuri Ksaja, Berin Akar i prof. dr Tekin
Ajbaš.

Komisija je predložila, a svi učesnici skupa su usvojili,
dokument sačinjen od zaključaka i preporuka, koji preporučuju održanje kontinuiteta
okupljanja bibliotekara balkanskih zemalja; uspostavljanje komunikacije sa
međunarodnim stručnim organizacijama; ohrabrivanje međubibliotečke saradnje
bilateralnog i multilateralnog karaktera.

— Na moju inicijativu, Filološki fakultet Univerziteta
u Beogradu (Katedra za bibliotekarstvo i informatiku), Narodna biblioteka
Srbije i Društvo bibliotekara Srbije, kao časni satrudnpci na svagdašnjem
zadatku utemeljenja i širenja naučne misli, kulturnog prosperiteta i stručnog
potvrđivanja u nacionalnim i međunarodngš okvirima, organizovali su Drugi
skup bibliotekara balkapskih zemalja pod pokroviteljstvom Ministarstva za
kulturu i Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije
2001. godine.

Prvi put posle 1973. godine, kada je Narodna biblioteka
Srbije bila domaćin međunarodnog seminara „Knjiga u razvoju savremenog
društva“, okutši su se u Beogradu od 5. do 7. de-cembra 2001. na
sastanku međunarodnog karaktera, bibliotekari, nastavnici bibliotekarstva
i informatike i naučni radnici.

Teme skupa su bile intrigantne i aktuelne – Saradnja
nacionalnih biblioteka balkanskih zemalja; Obrazovanje bibliotekara; Sistem
kvaliteta u bibliotekarstvu – a osvetljene su kroz referate 36 učesnika
iz apsolutno svih država Balkanskog poluostrva. U diskusiji je uzelo učešća
oko 200 zainteresovanih slušalaca iz biblioteka i obrazovnih centara Srbije.

—Plenarni, a ne sekcijski rad, omogućio je svim
prisutnima da kontinuirano prisustvuju izlaganjima i učestvuju u zanimljivgš
diskusijama, osvetljavajući svaku ideju sa više aspekata, najmanje iz tri
ugla kojima je Skup bio oblikovan, čemu su dragocen doprinos pružila radna
predsedništva.

Usvojena ideja da su nacionalne biblioteke pamćenje
sveta razgranala se u različitim pravcima: aktivnije saradnje, uspostavljanja
Balkanske bibliotečke mreže, usvajanje standarda i razmena zapisa, razmena
iskustpavau procesu tranzicije, razvijanja specijalizovanih informacionih
centara ili stručno usmerenih nosilaca informacija.

„VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE“

U izdanju Konzorcijuma biblioteka
Srbije, objavljena je zahvaljujući sredstvima Tempus projekta knjiga „Visokoškolske
biblioteke“ čiji je autor prof. dr Aleksandra Vraneš.

Knjiga se bavi pitanjima teoretskog
pristupa odnosa biblioteke i univerziteta, oblicima udruživanja visokoškolskih
biblioteka, organizacije mreže biblioteka na univerzitetu, radnim procesima
u biblioteci, položajem specijalnih kolekcija u viso-koškolskoj instituciji,
sistemom kvaliteta, evaluacijom bibliotečke delatnosti na univerzitetu,
slobodom izraza, naučnog istraži-vanja, inovativnosti u visokoškolskim
bibliotekama, istorijskim pristupom razvoja visokoškolskih biblioteka
u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji, sistematizacijom raspoložive dokumentacije
koja se odnosi na razvoj biblioteka celina.

U Prilogu su objavljeni Standardi
za biblioteke Univerziteta, Pravilnik za visokoškolske biblioteke, Statut
Zajednice visokoškolskih biblioteka i razuđena literatura.

Govoreći o ovoj svojoj knjizi,
dr Vraneš ističe da je ona rezultat njenih višegodišnjih istraživanja u ovoj
oblasti.

U svakom slučaju, ova knjiga će
biti od koristi bibliote-karima i studentima, a sigurno će biti podsticaj
za buduće analize.

Promocija Hilandarskog teftera iz 18 veka, fototipskog izdanja koje su
ostvarili Narodna biblioteka Srbije i Narodna biblioteka «Sv. Ćirilo i
Metodije» iz Sofije, na kojoj su učestvovali prof. dr Aleksandar Mladenović,
dopisni član SANU, i prof. dr Borjana Hristova, bila je dokumentovana
potvrda saradnje među balkanskim bibliotekama, neprekinute i u godinama
političke i ekonomske krize.

— Studije o obrazovanju bibliotekara zapravo su medaljoni
u nacionalnim okvirima, spremnim da se prošire u skladu sa izazovima novog
milenijuma i svetskih iskustava.

Uspostavljanje sistema kealiteta u bibliotekarstvu
i sistema menadžmenta kvalitetom uključuje, pzmeđu ostalog, primenu standarda
u poslovanju, razvijanje marketinške strategije, automatizaciju biblioteka,
analizu kvaliteta usluga.

Svaki od referenata priložio je kockicu mozaičnom
sagledavanju tema Skupa.

Treba osnovati asocijaciju nacionalnih
biblioteka

Plenarna sednica, održana u despotovačkoj Narodnoj biblioteci
pre posete manastiru Manasiji, rezultirala je zaključcima, koji se mogu
sažeti kroz: potrebu za osnivanje asocijacije nacionalnih biblioteka Balkana;
formiranje odbora za organizovanje sledećeg skupa (članovi: prof. dr Aleksandra
Vraneš iz Jugoslavije, prof. dr Aleksandar Dimčev iz Bugarske, Katica
Acevska iz Makedonije, prof. Mersini Moreleli-Cacouris iz Grčke, Calina
Emanuela Retisan iz Rumunije i Asuman Nesibe iz Turske); objavljivanje zbornika
sa Drugog skupa biliotekara balkanskih zemalja.

— Drugi skup bibliotekra balkanskih zemalja značajno
je doprineo osvetljavanju određenih praktičnih problema i naučnih tema,
razvijanju i depolitizaciji regionalne saradnje nacionalcih kulturnih i
obra-zovnih centara, štoje vidno iz sadržaja zbornika objavljenog nakon
Skupa.

To je, istovremeno, jedini zbornik radova sa skupova
bibliotekara balkanskih zemalja, koji su u proteklom periodu održani, pored
Turske i Srbije, još i u Rumuniji i Bugarskoj, podseća dr Vraneš.

(Nastavak u sledećem broju)

U ovom broju objavljujvmo treći, poslednji deo
razgovora sa Mirom Vuksanovićvm, upravnikom Biblioteke Matice srpske iz
Novog Sada.

Vrednovanje ličnog doprinosa – izuzetno
značajno

Kada je upitan šta smatra svojim najbitnijim doprinosom
uspešnom poslovanju kuća na čijem je čelu bio, nije se dvoumio: to je «pronalazak»
za motivisanje zaposlenih u biblioteci.

Svaka priča zaposlenima o potrebi da kvalitetno rade,
pada u vodu ako u kući vlada sistem „urvanilovke“, kada dolazi do primene
one samo za Srbe poznate krilatice da «niko ne može toliko malo da me plati,
koliko ja mogu malo da radim».

— Ja sam hteo to stanje da promenim. Želeo sam da ljudi
budu zainteresovani da bolje rade, i da za to budu bolje nagrađeni. Tako sam
došao na ideju da počnemo sa vrednovanjem rada svakog pojedinca.

Dve godine trajao proces „prilagođavanja“

Svake godine (svih tridesetak godina koliko je M. Vuksanović
proveo kao direktor biblioteka), svaki radnik u biblioteci (od spremačice
do rukovodilaca), podnosi pismeni me-sečni izveštaj na posebno urađenom
obrascu.

Zašto je uveo taj sistem?

— U svakoj bmblioteci sačinjavaju se godišnji ili polugodišnji
izveštaji odeljenja i biblioteke u celini.
Ako se ti izveštaji prave u tako dugim razmacima, ljudi se opuste i sačinjavaju
ih rutinski.

U početku kada sam taj sistem uvodio, masovno je bilo
nezadovoljstvo zaposlenih uz obrazloženje daje to nemoguće, „jer toga ovde
nikada nije bilo»!?

Zato je u Biblioteci Matice srpske bilo potrebno dve
godine da ljudi pgo prihvate!

Međutim, vremenom su ti izveštaji potpuno prihvaćeni,
jer ljudi znaju da oni mogu da im omoguće da materijalno bolje prođu čak i
do 20%.

Zahvaljujući mojoj ludoj upornosti da pregledam seakog
meseca svaki izveštaj, ti izvštaji su postali značajan činilac u ostvarivanju
daleko boljih rezultata rada u ovoj Biblioteci.

Stimulacija radnika ne finansira se
iz budžeta

Svaki radnik pripada nekom odeljenju, pa taj izveštaj prvo
pogleda rukovodilac odeljenja i predlaže direktoru biblioteke ocenu za svakog
radnika.

Potom se iz prihoda koje je ostvarila biblioteka svojim
delatnostima (a ne iz buceta) ,izdvaja suma za stimulaciju radnika, ali
i za destimulaciju prema onima koji nisu izvršavali svoje radne obaveze.

Svakog meseca na sto direktora Biblioteke dođe 150 pojedinačnih
mesečnih izveštaja, i svakog meseca direktor to pregleda i oceni, i već
5. u mesecu počinje isplata plata na osnovu njih.

I ono što je naročito važno istaći, to je da su sada ti
izveštaji gotovi već 1. u mesecu za protekli mesec!
Skoro svi poslovi su normirani

Za svakog radnika gde se može meriti posao, taj posao
je normiran. Pri tome se vodi računa o specifičnostima, pa je tako manja
norma za obradu knjige na srpskom, od knjige na stranom jeziku.

Praćenje efekata rada svakog pojedinca podrazumeva i praćenje
prisustva na poslu, pa tako postoji knjiga kod portira u koju se svaki radnik
u njegovom prisustvu upisuje kada dođe na posao i ode sa njega.

— Sve to ide u kompjuter, a cilj ovog sistema nije da
se neko «hvata», nego da se obezbedi pravedno nagrađivanje.

Ovakav metod praćenja na osnovu mog 25-ogodišnjeg iskustva
sa njegovpm sprovođenjem, doprinosi da su rezultati kuće više nego zadovoljavajući.

Pre 25 godina kada sam taj metod uvodio, ncje postojao
menadžment o tome, već je to rezultat mog opredeljenja da izveštaj koji kuća
daje osnivaču mora da bude zasnovan na izveštajima o pojedinačnom učinku
svakog zaposlenog.

S druge strane, kada svaki radnik zna da se njegov učinak
ocenjuje, svako se daleko odgovornije odnosi prema svojim obavezama.

Kako motivisati zaposlene?

M. Vuksanović je iskustveno došao do još jednog saznanja:
potrebno je zaposlene u biblioteci privoleti da rade i nešto drugo osim
svog osnovnog posla. Kako to postići?

—Mojim dolaskom ovdeje pokrenuta serija «Arheografi» o
rukotsnim knjigama. To su uglavnom crkvene knjige kojih ima oko 600.

* Rukovodilac mora da je uključgi u svaki deo aktivnosti
biblioteke, od portira do najnižeg saradnika, da sve kontroliše, a ne da
se oslanja

* Kao što brine o svojoj kući, tako
direktor mora da brine i o biblioteci

Arheografi opisuju rukopis, pismo, pronsšaze pisare, vodene znakove
iz kog su perioda ptd. i prva knjigaje bilau pripremi, a kada samja dogiao
ovde, onaje i objavljena. Sada se već priprema deseta knjiga.

Pokrvnuo sam i drugu seriju o štampanim knjigama u
biblioteci od 1494. (naše najstarije štampane knjige «Oktoiha» Crnojevića),
a sada pripremamo treću knjigu koja obrađuje 19. vek.

Treća serija koju sam pokrenuo je «Legati». Prvi legat
je Platona Atanackovića iz 1841, koji je dao 870 knjiga od kojihje ostalo
320 koje smo pojedinačno prikazali.

Zatim, o najznačajnijem legatu Save Tekelije, njegove
lične biblioteke, objavili smo već 3 knjige po 1000 strana.

Sve se to dobija iz pomenute elektronske baze, odnosno
štampar dobija knjigu za štampanje pripremljenu na pausu.

To unošenje u bazu bio je stalni posao bibliotekara, ali
sada se rezultat njegovog rada javno vidi.

— U istom cilju pokrenuo sam i ediciju «Tragovi» koja
se sada zove «Bibliologija», u kojoj se objavljuju knjige ovde zaposlenih,
kako onih koji su u penziji, tako i onih koji su još u radnom odnosu, ali
žključivo na temu bibliotekarstva. Do sada je objavljeno 10 takvih knjiga.

Bogata i raznovrsna izdavačka delatnost

Pokrenuo je i posebnu seriju «Biblioteka» o onima koji
su ostavili legate ovoj biblioteci.

Prva knjiga posvećena je Rašku Dimitrijeviću, profesoru
svetske književnosti, a druga Sretenu Mariću koji je ostavio jedinstvenu
biblioteku na stranom jeziku od 13.000 knjiga.

Od 1980. se štampa «Bibliografija knjiga o Vojvodini»,
objavljenih u toku jedne godine na svim jezicima, sa sadržajem. Svake godine
izlaze po dve knjige, i to se dobija iz računara zadnjih 10 godina.

— Obnovio sam izdavanje „Godišnjaka Biblioteke Matice
srpske“ koji sada izlazi svake godine u junu za prethodnu godinu, u
kome se objavljuje izveštaj o radu, radovi stručnjaka biblioteke i prevodi
iz stranih časopisa.

U njemu se objavljuje i spisak darodavaca (pojedinaca
i institucija).

Šansa za zaposlene

Sada tromesečno izlazi glasilo biblioteke «Vesti», a takođe
se odavno izdaje dva puta godišnje «Bilten stranih knjiga» koje biblioteka
dobija.

Sva ta ogromna izdavačka delatnost čini jednu celinu i
svaki zaposleni radnik u biblioteci ima šansu da se afirmiše u svojoj struci,
da napreduje, da stiče zvanja, i samim tim popravlja svoj status i položaj.

— To mu je pršika da se izvuče iz anonimnosti i učmalosti
kojaje karakteristična za zaposlene u ovakvim institucijama.

Sve to je jedna posebnost ove Biblioteke, sračunata pre
svega na motivisanje bibliotekara.

Filozofija rukovođenja

Postoje i neka druga iskustvena pravila kojih se M. Vuksanović
uporno pridržava.

Tako on nema ni pomoćnika ni zamenika, već postoje samo
rukovodioci odeljenja. Primera radi, zida se zgrada Biblioteke, a nema posebno
zaduženog rukovodioca za te poslove. Zašto?

— Rukovodilac mora da je uključen u svaki deo aktivnosti
biblioteke, od portira do najbližeg saradnika, da sve kontroliše, a ne da
se osloni na druge.

To se najjednostavnije postiže analizom pojedinačnih
izveštaja.

Pri tome, M. Vuksanović posebno naglašava da se ne radi
o nepoverenju u ljude, nego o tome da rukovodilac u svakom trenutku mora da
zna sve bitne detalje o svakoj aktivnosti u kući.

— Direktor ne može da kaže da se on bavi samo jedngš
delom poslova, a sve ostalo mu je «ispod časti»!

Ne može direktor da kaže da ga se ne tiče to što prokišnjava
krov, jer to nije u opisu njegovih poslova, već mora odmah da reaguje kao
da je to njegov posao.

Kao što brine o svojoj kući, tako mora da brine i
u biblioteci.

U biblioteci ne sme da bude zabrana!

Ali, on opominje: s druge strane, ako kuća nema domaćina,
ako se o svemu pita nekoliko ukućana, uskoro neće biti ni kuće.

To znaju svi direktori biblioteka, ali se u tim kućama
u mnogome preslikava način vođenja privrednih subjekata, što je, po njegovom
mišljenju, krajnje pogrešno.

On smatra da se u bibliotekama ne može izvršiti dosledna
podela po specijalnostima, jer jednostavno nema kadrova svih profila, kako
je to uobičajeno u privredi.

—U biblioteci ne sme da bude zabrana u koje niko drugi
ne može da ulazi!

Nagrade

Na kraju ovog vrlo iscrpnog razgovora, treba pomenuti
i sve ugledne nagrade koje je M. Vuksanović dobio za svoj književni rad i
domete u kulturi:

– Oktobarska nagrada Sombora 1986;

– Politikina nagrada za kratku priču 1975;

– deset otkupnih nagrada na konkursima Ježa, Pobjede,
Dnevnika, Oslobođenja i Večernjih novosti;

– Najznačajnija u bibliotekarstvu Nagrada «Milorad Panić
Surep» 1995;

– Crnogorska Nagrada Mirosavljevo jevanđelje za najbolju
knjigu proze u Jugoslaviji za period 1997-2000;
– Prosvetina nagrada za roman ‘Semolj gora’;

– Borbina nagrada «Oskar Davičo» za knjigu godine;

– Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine;

– Nagrada «Svetozar Ćorović» za roman ‘Točilo’ 2002, i
na kraju, kao kruna

– Vukova nagrada 2004.

*

Smatramo da će iskustva M. Vuksanovića biti od koristi
naročito onim rukovodećim kadrovima u našim bibliotekama, čije vreme tek
dolazi.