U Mariboru je od 9. do 12. novembra održana međunarodna konferencija COBISS 2004, sa osnovnom temom saradnja biblioteka u regionu.

Na konferenciji su učestvovali stručnjaci iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Češke, Hrvatske, Italije, Makedonije, Slovačke, Srbije i Crne Gore i Slovenije, a pozvane refera-te imali su i stručnjaci iz SAD i
Holandije.

Kao prateći program otvorena je i šložba „Dvadeset godina u razvoju bibliotečko-informacionog sistema.“

Najznačajniji događaj za sve biblioteke u regionu bila je promocija početka rada na razmeni podataka iz-među nacionalnih sistema Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, koji su uključeni u COBISS.Net.

Tako je sporazum potpisan prošpe godine, KOJIM je predviđena besplatna razmena podataka u sistemu, i praktično stupio na snagu.

Bibliotekama u sistemu je omogućeno da veoma jednostavno preuzimaju zapise iz sva četiri centralna hosta, i tako je preko 4 miliona zapisa postalo svima dostupno.

Ako se računa da je za kreiranje jednog zapisa potrebno prosečno 1 sat, onda je lako izračunati kolika je Moguća ušteda u radnim satima u bibliotekama uključenim u sistem.

Poseban naglasak je bio i na potrebi ujednačavanja nacionalnih i međunarodnih pravila za katalogizaciju.

Promovisan je slovenački prevod Angloameričkih pravila za katalogizaciju, AASR2, koja su u upotrebi u najvećem delu sveta, pošto je većina zemalja došla do zaključka da je izrada nacionapnih pravila suviše
skup i dugotrajan posao, koji u eri svetske mreže i opšte standardizacije više nema mnogo opravdanja.

Dr Stela Filipi- Matutinović

U Narodnoj biblioteci Srbije održana je Konferencija za štampu na kojoj su novinari upoznati sa efektima ulaganja u KoBSON. Na konferenciji su tovorili Ministar za nauku i zaštitu životne sredine dr Aleksandar Popović, rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Gradimir Milovanović, direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić i načelnica Odeljenja za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije mr Biljana Kosanović.

Otvarajući skup, S. Ugričić je pozdravio prisutne i konstatovao da je KoBSON značajan ne samo za biblioteke, nego za kompletnu nauku Srbije, i dodao:

Ovoje posao koji se radi u potpunosti po svetstm standardima ravnoiravno
nas uljučuje u međunarodnu zajednicu.

Zahvaljujući tom projektu u prilici smo da imamo direktan pristup najkvalitetnijim naučnim informacijama onako kako je to dostupno univerzitetima najbogatijih zemalja sveta, kao što su Oksford, Kembridž, Hajdelberg, Sorbona, Jejl itd.

Ukoliko bi samo jedna biblioteka u Srbiji kupila po jedan primerak jednog časopisa od 13.700 koliko ih imau ovoj bazi, to bi bilo nemoguće da se stavi na police, a cena tih časopisau papirnoj formi bi bila više desetina miliona eura, i bila bi dostupna samo u toj hard kopiji.

Na ovaj način mi imamo pristup svim časopisima u punom tekstu u najvećoj meri u svim bibliotekama, svim istraživačima širom Srbije.

Najpametnije iskorišćen novac u nauci

Ministar Aleksandar Popović je u svom izlaganju rekao:

Ako država troši covac u nauci za nešto, verovatno lostoje neka sredstva koja su is-korišćena na jako dobar, odličan, dobar ili možda manje dobar način.

Ako bi sredstva tako klasifikovali, opda je verovatno količgta novca koji država preko Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredinv izdvaja za nabavku časogtsa u elektronskoj formi preko sistema KoBSON, a čiji je idejni tvorac i ideolog gospođa Biljana Kosanović najpametnije iskorišćeni novac u nauci.

Ja se kao istraživač sećam vremena poslednje decenije prošlog veka kada bi svako od nas ko je putovao u inostranstvo dobijao zadatak da nađe jednu univerzitetsku biblioteku, da u njoj provede jedan dan, da nabavi i iskopira sve moguće članke za sebe, ali i za svoje prijatelje istraživače.

Ta vremena su, na svu sreću, prošla. Prošla su zahvaljujući odličnoj organizaciji unutar Narodne bibliopgeke Srbije, odličnoj organizaciji celog konzorcpjuma i zahvaljujući konačno količini novca koji država danas u tu namenu izdvaja, a tu količinu ćemo s vremenom i povećavati.

Danas je istraživačima u Srbiji koji su na akademskoj internet mreži, praktično potpuno svejedno da li su u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu ili Kosovskoj Mitrovici, ili su, recimo, na Kolumbiji, Kembridžu, Oksfordu ili Harvardu. Pristup bazama podataka je gotovo isti.

Ljudi koji su iz nauke mogu bolje da kažu koliko je bitno znati šta se u svetu radi. Zahvaljujući ovom sistemu, mi praktično 80% časopisa koji imaju impakt faktor, koji su klasifikovani u sistemu najznačajnijih svetskih časopisa, možemo da čitamo u svojim laboratorijama, u svojim kabinetima, najnovije brojeve tih časopisa i da budemo potpuno u toku sa onim što se radi u svetu.

Tako smo onda u stanju i da vrednujemo i sopstvene rezultate, i da planiramo sopstvena istraživanja.

Mi među tim časopisima imamo samo tri koje svet priznaje kao one koji imaju neki uticaj na svetsko naučno mnjenje. To je malo i to ne izražava realnu snagu srpske nauke.

Zbog toga će Ministarstvo pokrenuti u toku decembra jednu akciju gde bi praktično iz svake oblasti napravili operativni plan kako da barem jedan časopis koji se izdaje u Srbiji u nekom razumnom roku od dve-tri godine dospe na tu listu.

Ljudi koji su iz nauke, mogu bolje da kažu koliko je bitno znati šta se u svetu radi.

Zahvaljujući ovom sistemu, mi praktično 80% časopisa koji imaju impakt faktor, koji su klasifikovani u sistemu najznačajnijih svetskih časopisa, možemo da čitamo u svojim laboratorijama i kabinetima…

Mislim da je mnogo više od činjenice da imamo samo tri časopisa, i to je posledica naše organizovanosti i neorganizovanosti, a mnogo manje posledica realnog kvaliteta. Srbija može bolje, i Srbija će za neko vreme po tom pitanju stajati mnogo bolje.

Imamo skoro sve što je relevantno u nauci

Dr Milovanović podseća da Srbija danas prvi put u svojoj istoriji ima na raspolaganju ovoliko časopisa prepoznatljivih u svetu i da može da se sa bilo kog mesta pristupi tim bazama podataka, isto onako kao što se to radi u celoj Evropi, u celom svetu, u razvijenim zemljama.

Ono što se odnosi na naše časopise, udruživanjem i sjedinjavanjem nekih časopisa, moglo bi da se dođe do njihovog većeg kvaliteta koji bi mogli da budu konkurencija na svetskom tržištu, tim pre što naši autori zaista u nekim oblastima utiču na razvoj naučne misli u svetu objavljujući svoje radove u vodećim svetskim časopisima.

Tako se 60-70% naših naučnih radova iz oblasti prirodnih nauka štampa u inostranim časopisima.
Ti njihovi radovi mogu da se prate kroz ove publikacije i da se na odgovarajući način rangiraju

Činjenica je da svi mi koji smo navikli na pretraživanje, na naučni rad tokom niza godina, tamo negde 70-tih godina pa i kasnije čak dok još nije bilo fotokopir aparata, odlazili u neku stranu biblioteku i prepisivali glavne stvari, a onda su došle fotokopirne mašine pa smo pripremajući se za put, mesec dana pre toga pretraživali razne referativne časopise u kojima se referišu radovi, da bi smo tražili njihove originale u bibliotekama i onda ih kopirali i donosili hrpu materijala.

Ovo što danas imamo, to je blago, i treba da kupimo još par baza i tada bi imali kompletan uvid u sve što je relevantno. Nigde su svetu nije sve kompletno, i nekim najvećim svetskim bibliotekama nedostaju neki časopisi u hard kopiji, ali mi sa ovim imamo dobre resurse gde mladi istraživači mogu da se na kvalitetan način obrazuju i da prate šta se u svetu događa i da plasiraju svoje rezultate.

To je veliki uspeh, i sajt koji egzistira u Narodioj biblioteci Srbije zaista je dobro urađen. On je jednostavno napravljen sa odličnim načinom za pretraživanje, a toje vrlo važno – da bude jednostavan za pretraživanje i za one ljude koji se manje razumeju u informatiku.

Način na koji se danas pristupa tim bazama podataka predstavlja blago na koje naša nauka može da računa i u perspektivi.

Projekat treba da podrži i Ministarstvo prosvete

Mr Biljana Kosanović je podsetila da je konzorcijum KoBSON nastao je krajem 2001. kao posledica toga što je shvaćeno da će biblioteke ako objedinjeno nastupe i to na dva fronta (prema izdavačima-prodavcima i prema svojim finansijerima), imati više šanse na uspeh.

Konzorcijum su formirale sve 4 univerzitetske biblpoteke u Srbiji, biblioteka Matice srpske, Biblioteka SANU i Narodna biblioteka Srbije i od tada zajedno radimo, pokušavajući da unapredimo čitav ovaj projekat.

Osnovni cilj našeg udruživanja je nabavka što većeg broja stranih naučnih časopisa i to tako da svi istraživači u Srbiji, sa cele teritorije, imaju podjednake uslove za pristup informacijama.

Pored toga što pregovaramo sa izdavačima i finansijerima, puno truda ulažemo i u konfor naših korisnika.

Istraživač, bilo da radi u Srbiji ili bilo gde u svetu, danas nema vremena da luta i da traži informaccje. On želi da informacije ima odmah na svom radnom mestu ili kod svoje kuće (što je želja sve većeg broja naših istraživača), i smatramo daje naš zadatak da im to i obezbedimo.

Jedan od takođe važnih zadataka Konzorcijuma je i to da vidimo koliko se ti pretplaćeni izvori koriste, jer država preko Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine puno ulaže u sve ovo. To za sada radimo tako što pratimo tzv. pasivno korišćenje, tj. pratimo koliko se članaka iz Srbije preuzme od tih pretplaćenih servisa.

U narednom periodu ćemo uložiti napor da ispratimo i tzv. aktivno korišćenje, koliko se ta literatura zaista koristi, odnosno koliko se citira.

Sada celokupnu pretplatu finansira Mipistarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, a moje je mišljenje da bi deo finansiranja moralo da preuzme i Ministarstvo prosvete i sporta, zato što je najveći broj naših korisnika ipak dolazi sa Univerziteta.

Za neke naše časopise se nezna

Odgovarajući na pitanja novinara, mr Kosanović je rekla da se pretplaćujemo na časopise u elektronskoj formi, a oni časopisi kojih nema u elektronskoj formi, pretplaćuju se u papirnoj formi, ali opet centralizovano. Takvih časopisa koji se kupuju u papirnoj formi ima oko 400. Tako se izbegava dupliranje u nabavci naslova.

Takav časopis stoji u biblioteci gde je najprirodnije da bude stacioniran, ali svi u Srbiji znaju da taj časopis postoji i gde je lociran, kako bi mogli do njega da dođu.

Takođe je saopštila da će biti digitalizovani i naši časopisi.

U ovom trenutku preko KoBSON-a su dostupna 62 naučna časopisa iz Srbije, ali ima sigurno i dosta onih za koje se ne zna, jer su skriveni po veb-sajtovima pojedinih institucija.

Naš prvi zadatak je da svi ti časopisi budu dostupni sa jednog mesta.

Naš cilj je promovisanje srpskog naučnog izdavaštva

Dr Popović je istakao da imamo znatan broj naučnih časopisa u Srbiji koji se preklapaju, a ima ih i više nego što bi trebalo da ih bude.

Do 15. decembra ćemo imati tačan uvid u stanje, jer nam je to bitno iz dva razloga. Prvo, bitno nam je zbog finansiranja jer ćemo najbolje mnogo više finaisirati nego do sada, a oni najlošiji više neće biti finansirani.

Verujemo da smo mi zrgli (u poređenju sa nekim zemljama u okruženju sa kojima možemo da se poredimo po broju naučnih radova objavljenih u međunarodno priznatim časopisima koji ne izlaze u ovoj zemlji) da imamo 10-15 pristojnih naučnih časopisa koji će biti priznati u svetu.

Za one časopise koje mi finansiramo tražićemo potpunu otvorenost prema Narodnoj biblioteci.

Naš cilj je da generalno promovišemo srpsko naučno izdavaštvo. Verujemo da smo mi zreli (u poređenju sa nekim zemljama u okruženju sa kojima možemo da se poredimo po broju naučnih radova objavljenih u međunarodno priznatim časopisima koji ne izlaze u ovoj zemlji), da imamo 10-15 pristojnih naučnih časopisa koji će biti priznati i u svetu.

Toje prvensšveno stvar organizacije i koncentracije kvaliteta.

I u društvenim i humanističkim naukama ima prostora za napredak. Oko 40-tak časopisa iz naše zemlje razmenjujemo sa inostranstvom, što znači da oni imaju priznat uticaj u nauci.

Važnoje da KoBSON postoji

Na pitanje kako uspevamo da dođemo do tako značajnih baza, S. Ugričić odgovara:

Kako mi postižemo da toliko kvalitetnih i brojnih informacija dobijemo za relativno zaista male pare? To je moguće jer nastupamo zajedno, i tako što smo članovi međunarodnih konzorcijuma koji internacionalno nastupaju prema inostranim dobavljačima. Na taj način uspevamo da snizimo inače užasno visoke cene baza.

Istovremeno, mi se stalno penjemo na listi nivoa iskorišćenosti baza podataka, što nam omogućava bolju pregovaračku poziciju.

Zato je važno da KoBSON postoji i mi pomenutim taktikama postižemo s jedne strane uštede, a sa druge strane vršimo realne prodore u dostupnost tih informacija svetskog kvalitgeta. Toje suština KoBSON-a.

Na kraju, dr Popović je nagovestio da ćemo do 2006. da imamo razvučenu akademsku mrežu do svake zgrade u Srbiji u kojoj se ljudi bave naukom.

Konferencija «COBISS 2004: Saradnja biblioteka
u Regionu – prilika i mogućnosti
» održana u Mariboru
od 9-11. novembra, započela je svečanim otvaranjem na kojem su izloženi rezultati
rada na automatizaciji biblioteka.

Proces automatizacije biblioteka u bivšoj Jugoslaviji započet
je u Mariboru 1987. automatizacijom pozajmice u Uni-verzitetskoj biblioteci,
nastavljen izgradnjom sistema uzajamne katalogizacije u okviru izgradnje sistema
naučno-tehničkih informacija Jugoslavije, a zatim, po uspostavljanju novih
država na prostoru bivše Jugoslavije, izgradnjom nacionalnih sistema, koji
su od 10. novembra 2004. povezani u sistem COBISS.Net.

Na izložbi je prikazan istorijat sistema i faze njegovog
razvoja.

Saradnja biblioteka i novo okruženje ujedinjene
Evrope

Drugi dan rada započet je izlaganjem Sigrid
Rajnicer
, direktorke Univerzitetske biblioteke u Gracu,
koja je govorila o saradnji biblioteka i izazovima koje pred njih postavlja
novo okruženje ujedinjene Evrope.

Saradnja biblioteka odvija se preko međubibliotečke pozajmice,
kongresa, seminara i radionica za razmenu iskustava, saradnje na izradi i
ujednačavanju pravila za katalogizaciju i klasifikaciju bibliotečke građe,
konzorcijuma za nabavku, zaštiti kulturnih dobara, izložbi, arhiviranju elektronskih
izvora i uspostavljanju sistema otvorenog pristupa elektronskim dokumentima.

Potom je govorila Barbara Tipet iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, koja je prikazala razvoj angloameričkih
pravila za katalogizaciju AASR2 i rad na novoj verziji, AASR.Z, za koju
se očekuje da postane svetski standard.

S obzirom da rasprave o novoj verziji još uvek traju, ona
je pozvala sve predstavnike nacionalnih biblioteka da dostave svoje primedbe
i sugestije, kako bi ova verzija zadovoljila potrebe što većeg broja zemalja.

Profesor Jože Pirjevec iz Trsta je govorio o potrebi prevazilaženja zatvorenosti u na-cionalne kulture,
kako bi se uspostavilo intelektualno razumevanje u okviru Evrope. S tim u
vezi istakao je ulogu biblioteka i posebno prikazao rad Slovenačke biblioteke
u Trstu, koju sve više koriste i Italijani.

Profesor Sergej Flere sa Univerziteta u Mariboru govorio je o interesu nauke za povezivanje informacionih
sistema.

Posebno je istakao postojanje instrumenata za dominaciju
u svetskoj nauci, kao što je Institut za naučne informacije u Filadelfiji.

Ovaj institut preko analize citiranosti časopisa i određivanja
njihovog impakt faktora u okviru baze podataka koju kreira, značajno utiče
na komunikacije u svetskoj nauci i na uspostavljanje vrednosnog sistema koji
nije uvek adekvatan ni realan kada su u pitanju manje zemlje.

Stoga je ukazao na značaj sistema uzajamne katalogizacije
u okviru regiona i predložio da se u okviru regiona radi na uspostavljanju
bolje komunikacije u nauci i afirmaciji zajedničkih naučnih časopisa.
Volf Rauh, član vlade Štajerske regije, govorio je o procesu globalizacije
koji teče i u nauci.

Istakao je razliku između evropskog puta koju insistira
na afirmaciji kulturnih različitosti, kreirajući pri tome «kreativnu napetost»,
i američkog puta ujednačavanja razlika.

Evropski put je opasniji, ali pruža i veće šanse za razvoj,
a biblioteke kao komunikacioni centri u regionu na tom putu imaju veliku
ulogu.

Rasprava o pravilima za katalogizaciju

U drugom delu tovorilo se o pravilima za katalogizaciju.

Edita Lihtenbergova iz Praga govorila je o češkim iskustvima. U Češkoj su pokušali da naprave
nacionalna pravila, ali su odustali shvativši da je to suviše dugotrajan
posao i umesto toga su prihvatili angloamerička pravila i preveli AASR.2
na češki. Ona je ukazala na neke probleme, koji bi u novoj verziji mogli
biti rešeni.

Razmišljanja o prelasku na angloamerička
kataloška pravila

Dorica Blažević iz Zagreba, Svetlana Jančić iz Beograda i Zoran Krstulović iz
Ljubljane govorili su o situaciji sa kataloškim pravilima u svojim zemljama.

Zaključak je da se svi još uvek drže Pravilnika koji je
uradila Eva Verona, a da su prisutna razmišljanja o prelasku na angloamerička
kataloška pravila.

Dr Tvrtko Šercar iz Maribora prikazao je prevod na slovenački jezik AASR.2 koji je ovom prilikom
i promovisan.

Matjaž Zalokar iz
Maribora govorio je o radu na pripremi Standardne liste predmetnih odrednica
za korišćenje u sistemu COBISS.SI. Izabrana je jedna od postojećih svetskih
standardizovanih lista, SEARS, prevedena na slovenački jezik i prilagođena
potrebama biblioteka u Sloveniji.

Novka Šokica-Šuvaković iz Biblioteke Matice srpske govorila je o obradi starih i retkih knjiga u
sistemu COBISS.SR, a Tadeja Brešar iz Maribora izvršila je poređenje formata
MARS21, UNIMARC i COMARC.S i ukazala na njihove sličnosti i razlike.

Sa reči prešlo se na dela

Trećeg dana konferencije mr Tomaž
Seljak
, direktor IZUM-a, prikazao je istorijat
uzajamne katalogizacije na ovim prostorima i promovisao uživo preuzimanje
zapisa u okviru SOBISS.Net

Prisutni učesnici su aplauzom pozdravili realizaciju projekta
konkretne saradnje i razmene podataka u okviru regiona, čime se sa govora
o značaju saradnje, prešlo i na njenu realizaciju.

Volfgang Hamedinger iz Beča govorio je o interoperabilnosti bibliotečkih sistema. Za bibliotekare
i korisnike najbitnija je mogućnost razmene podataka, jer je katalogizacija
kao analitički proces veoma skupa delatnost, posebno ako se insistira na
perfekcionizmu.

Postoji dosta protokola za preuzimanje podataka iz sistema
u sistem, ali se problemi javljaju zbog neujednačenih kataloških pravila,
posebno kod hijerarhijskih zapisa. Ukoliko se pravila na svetskom nivou
ujednače, problema neće biti.

Robert Vehovec iz Maribora govorio je o interoperabilnosti informacionih sistema za biblioteke
pre svega sa tehničke tačke gledišta i sistematizovao je podatke o sada
aktuelnim programima za razmenu podataka.

Johan van Halm iz Haga, jedan od vodećih stručnjaka u okviru organizacije LIBER i ELAG,
govorio je o interoperabilnosti, saradnji i kompeticiji između različitih
bibliotečko-informacionih sistema koji se koriste u svetu.

Naglasio je da je većina programa slična i da uglavnom
zadovoljavaju potrebe, ali da je problem u tome što se u svetu razvija i
nestaje mnogo kompa-nija koje proizvedu neki program za biblioteke, a zatim
ga više ne održavaju i često propadaju jer je tržište malo i prezasićeno.

Ne isplati se ulagati u nove programe

Naveo je da bankarski sektor koristi svega nekoliko programa,
a tržište je reda veličine 600 milijardi evra, dok bibliotekarski svet koristi
preko sto programa, a tržište je svega 1,5 milijarda evra. Stoga se ne isplati
ulagati u nove programe, već treba razvijati dalje one postojeće koji su
se već dokazali kao dobri, kao što je COBISS.

Na poslednjoj sesiji je bilo reči o obrazovanju biblioteka-ra.

Mr Marta Seljak iz IZUM-a je govorila o obrazovanju bibliotekara u okviru sistema
COBISS, Gordana Stokić iz
Beograda o univerzitetskom obrazovanju bibliotekara u Srbiji, Tatjana
Aparac-Jelušić
iz Osijeka o obrazovanju bibliotekara
u Hrvatskoj, a Melita Ambrožič iz Ljubljane o modernim zahtevima koji se postavljaju u obrazovanju bibliotekara
u svetu.

Možemo zaključiti da je Konferencija bila veoma sadržajna
i da je pokazala koliko je velika uloga Instituta informacijskih znanosti
iz Maribora u razvoju bibliotečko-informacione delatnosti u regionu.

Koliki je značaj sistema uzajamne katalogizacije za Sloveniju,
može se videti i iz Statistical Indicators Benchmarking the Information
Society: SIBIS Pocket Book2002/03/Gesellschaft fur Kommunikations-und
technologieforschung mbH, bonn (Germany), www.sibis-eu.org,
u kojoj su navedeni pokazatelji stepena informatizacije društva u starim
i novim članicama EU, Švajcarskoj i SAD.

Na prikazanom grafikonu se vidi da je Slovenija na prvom
mestu od svih zemalja po indikatoru pretraživanja javnih biblioteka preko
Interneta, kako po svesti da je to moguće, tako i po stvarnom korišćenju.

Dr Stela Filipi-Matutinović

U Beogradu je od 7-9. oktobra ove godine održan međunarodni
naučni skup pod nazivom „Ekonomska uloga biblioteka u savremenom društvu„,
za koji je vladalo veliko interesovanje među bibliotekarima.

Organizatori skupa su bili Filozofski fakultet (Katedra
za bibliotekarstvo i informatiku), Emporia State University (Kansas),
University of North Carolina (Chapel Hill), Univerzitet „Braća Karić“
(Fakultet za menadžment, Fakultet za bankarstvo i trgovinu), Društvo bibliotekara
Srbije, Narodna biblioteka Srbije – Beograd, Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković“ – Beograd, Biblioteka Matice srpske – Novi Sad,
Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske – Banjaluka.

Skup je održan uz podršku Ministarstva za kulturu, Ministarstva
za nauku i zaštitu životne sredine, Gradskog sekretarijata za kulturu,
Skup-štine opštine Topola i Narodne biblioteke u Topoli. –

Teme predavanja i podaci o predavačima

Prof. dr Barbara Moran,
profesor i rukovodilac Međunarodnog programa je u Školu za informacione
nauke i bib-liotekarstvo Univerziteta Severna Karolina u Čepel Hilu došla
1981. kao docent, a njen dekan je postala 1990. Održala je predavanje na
temu Bibliotekari kao lideri i menadžeri.

Dr Herbert Ašlajtner,
profesor na Fakultetu za bibliotekarstvo i informacioni menadžment, Emporia
State University, radio je kao konsultant pri Američkoj informativnoj
agenciji u Paragvaju i Poljskoj, i u Svetskoj banci u Paragvaju. Održao
je predavanje na temu Menaument znanja: šta to znači za profesionalne
informatore

Prof. dr Dvjvid Bouden je
viši predavač na Odseku za informacione nauke Univerziteta u Londonu za
postdiplomske studije bibliotekarstva i informatike i direktor Gradske
biblioteke. Urednik je stručnog časopisa Journal of documentation i član odbora EUCLID, Evropske asocijacije za bibliotekarstvo
i informatičko obrazovanje i istraživanja.. Održao je predavanje na temu Vrednost biblioteka: novi pristupi iz Velike Britanije.

Prof. dr Leonid Apatolievič
Naumov
je doktor tehničkih nauka, a od 2003. direktor
Instituta za pomorsku tehnologiju Odeljenja za Daleki Istok Ruske akademije
nauka u Vladivostoku.

Margarita Vladimirovna Zajvoronok radi u Internet odeljenju za Daleki Istok pri Institutu za probleme pomorske
tehnologije kao šef bibliotečkih Web-pretraživanja. Zajedno su pripremili
predavanje na temu Uloga savremene bpblioteke u dugoročnom razvoju
ruskog Dalekog Istoka.

Prof. dr Stojan Dončev,
konsultant u oblasti informacionih tehnologija i korporativnih komunikacija,
rektor je Državnog koledža za bibliotekarstvo i informacione tehnologije
u Sofiji. Mr Irena Peteva je ekspert na području bibliotekarstva i informatike, direktor je Bibliotečko-informacionog
centra na Državnom koledžu za bibliotekarstvo i informatiku. Zajedno su
pripremili predavanje na temu Biblioteke kao partneri lokalne vlasti
u ostvarivanju elektronskog upravljanja u Bugarskoj
.

Direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Republike
Srpske Ranko Risojević održao je predavanje na temu Naše parlamentarne biblioteke s posebnim
osvrtom na Parlamentarnu biblioteku RS u osnivanju.

Prof. dr Alan Hopkinson,
rukovodilac bibliotečkog sis-tema Midlseks univerziteta u Londonu, održao
je predavanje na temu Osnivanje depozita elektronskih izdanja: ekonomski
problemi i izvodljivost
.

Voditelj Zbirke višejezičkog materijala u Javnoj biblioteci
u Torontu Draga Dragašević pripremila
je predavanje na temu Biblioteka grada Toronta – ekonomska uloga
u integraciji i održavanju etničkog porekla kod novodošlih
.

Rukovodilac razvojne službe i pomoćnik direktora Narodne
i univerzitetske biblioteke Republike Srpske u Banjaluci Biljana
Bilbija
održala je predavanje na temu Biblioteke
u ekonomiji znanja: vlastita izdavačka djelatnost kao izazov
.

Mirko Marković,
autor nesvakidašnje knjige o savremenom bibliotekarstvu „Biblioteka
FUTURA
“ koja pomera uobičajene granice delovanja biblioteka i
bibliotekara u svetu savremene komunikacije, inicijator je i autor prvih
virtuelnih mreža u Srbiji. Pripremio je predavanje na temu Web-marketing
javnih biblioteka i bibliotečkih asocijacija.

Goran Milenković,
bibliotekar u Narodnoj biblioteci Bor, održao je predavanje na temu teorija
bibliotekarstva kao slika odnosa moći: ekonomija smisla.

Informator – savetnik u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar
Marković“ u Beogradu mr Vesna Župan objavila je knjigu Marketing u bibliotekama, Pripremila
je predavanje na temu Biblioteke u funkciji ekonomskog rasta i razvoja:
između pretpostavki i realnosti.

Vršilac dužnosti načelnika Odeljenja za unapređenje bibliotečke
delatnosti Narodne biblioteke Srbije Vladimir
Šekularac
, pripremio je predavanje na temu Finansiranje
javnih biblioteka u Srbiji.

Prof. dr Stojan Denčev,
rektor Državnog koledža za bibliotekarstvo i informacione tehnologije u
Sofiji; mr Svetgla Šapkalova-Katarska,
asistent na državnom koledžu za bibliotekarstvo i informacione tehnologije
u Sofiji i prof. dr Neli Kostova Todorova,
docent na pomenutom koledžu, pripremili su predavanje na temu Biblioteka
kao duhovni informauioni centar
.

Prof. dr Dobrinka Stojkova,
šef Katedre za bibliotekarstvo i bibliografiju na Koledžu za bibliotekarstvo
i informacione tehnologije, pripremila je predavanje na temu Bugarske
javne biblioteke u službi stanovnika lokalne zajednice

Goran Trailović,
zaposlen u Gradskoj biblioteci Pančevo, pripremio je predavanje na temu Izdavačka delatnost – potreba i izazov.

Dr Cvetana Krstev,
docent na katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta
u Beogradu, podnela je rad na temu U potrazi za skrivenom informacijom..

Dr Aleksandar Dimčev i mr Krasimira Atelova,
profesori na Sofijskom univerzitetu „Sveti Kliment Ohridski“
iz Sofije, pripremili su izlaganje na temu Naučne biblioteke kao
know-how transfer centri.

Prof. dr Ivanka Jankova,
direktor Univerzitetske biblioteke Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski
iz Sofije, pripremila je rad na temu Razvoj Website-a univerzitetske
biblioteke.

Vanja Kenjić,
zaposlena u Bibliotečko informacionom Centru Ekonomskog fakulteta u Sarajevu
pripremila je rad na temu Uloga Bibliotečko-informacionog centra
Ekonomskog fakulteta u Sarajevu u reformi visokoškolskog obrazovanja.

Hedija Kodžaka i Edina Podžić iz Nacionalne
biblioteke Bosne i Hercegovine pripremile su rad na temu Elektronske
informacije u Bosni i Herkegovini.

Dr Aleksandra Vraneš,
šef Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu,
izlagala je rad pod naslovom Ekonomski aspekt rada bibliotečkih
asocijacija.

Milun Vasić iz
Narodne biblioteke u Jagodini govorio je na temu Marketing u bibliotekama
u uslovima subvencionisane članarine
.

Milica Matijević iz Biblioteke „Dimitrije Tucović“ iz Lazarevca, pripremila je rad
na temu Marketing u dečijim odeljenjgša javnih biblioteka na primeru
Festivala humora za decu u Lazarevcu.

Načelnik Predstavništva Ruske akademije nauka na polju
informacione i izdavačke delatnosti u Bugarskoj i istočno-evropskim zemljama Eleia Pavlovska, pripremila
je rad na temu Ruska elektronska izdanja u univerzitetskim bpbliotekama
Bugarske
.

Prof. dr Sevdalina Gabalova,
prorektor Državnog koledža za bibliotekarstvo i informacione tehnologije
u Sofiji, pripremila je rad na temu Standardi, patenti i izdanja
preduzeća kao izvor poslovnph iiformacija.

Direktor Biblioteke „Milutin Bojić“ iz Beograda Jasmina Ninkov, pripremila
je izlaganje na temu Biblioteke kao informacioni centri u službi
nauke, obrazovanja, regionalne i državne administracije.

Docent dr Gordana Stokić sa
Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta
u Beogradu pripremila je rad na temu Odnosi s javnošću, marketiig
i biblioteke.

Biljana Danić-Grbić,
bibliotekar i organizator kulturnih programa u Dečijem odeljenju Biblioteke
grada Beograda pripremila je rad na temu Ekonomski aspekt izdavačke
i kulturio-prosvepte delatnosti biblioteka.

Mr Milena Matić iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz Beograda, pripremila
je rad na temu Troškovi i drugi pokazatelji kvaliteta – izlazi iz
procesa evidentiranja i korišćenja bibliotečkih podataka.

Bibliotekari Vesna Petrović i Ružica Stanković iz
Biblioteke „Gligorije Vozarević“ u Sremskoj Mitrovici, pripremile
su rad na temu Profesionalizam savremenih bibliotečkih asocijacija.

Rukovodilac Odeljenja za razvoj i matične poslove Biblioteke
matice Srpske i docent na fakultetu za menadžment u Novom Sadu, docent
dr Željko Vučković pripremio
je rad na temu Biblioteke – intelektualni kapital u ekonomiji znanja.

Aleksandra Vićentijević iz Biblioteke grada Beograda govorila je na temu Menadžment znanja
i njegovo značenje za informacione stručnjake.

Šef Odeljenja umetnosti Biblioteke grada Beograda Ivanka
Lazović
pripremila je rad na temu Doprinosi
Biblioteke grada Beograda širenju kulture i umetnosti.

Dr Teri Vič,
profesor na visokoj školi za bibliotekarstvo i informacione nauke Univerziteta
u Ilinoisu pripremio je rad na temu Ekonomika i politika e-učenja
i uloga biblioteka.

U radu skupa učestvovali su još i dr Džeri
Saje
, profesor u Školi za informatiku i bibliotekarstvo
Univerziteta Severna Karolina u Čepel Hilu i dr Ljiljana
Marković
, profesor na Katedri za orijentalistiku
Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Skup je u potpunosti uspešno realizovan, a u njegovom
Počasnom odboru su bili prof. Dr Herbert Achleitner, prof. dr Barbara Moran, prof. dr Terru Weesh, Ljiljana Šop (Ministarstvo za kulturu), dr Mile Savić (Ministarstvo za nauku,
tehnologiju i razvoj), prof. dr Ratko Nešković (Filološki fakultet
u Beogradu), Sreten Ugričić (Narodna biblioteka Srbije), Miro
Vuksanović
(Biblioteka Matice srpske), dr Stela Filipi-Matutpnović i prof. dr Aleksandra Vraneš.

Za učesnike skupa bio je pripremljen Zbornik rezimea.

(Nastavak iz prošpog broja razgovora sa mr Biljanom
Kosanović, načelnpkom Centra za naučne informacije Narodne biblioteke
Srbije
).

Mr B. Kosanović smatra da se u zemlji kao što je naša,
gde u svakoj instituciji puno toga nedostaje, postavlja pitanje da li uopšte
postoji svest da novac koji stiže za naučne informacije treba udruživati
s drutima.

U svetu se institucije finansiraju posebno, ali se one,
po pravilu, udružuju. Kako bi to kod nas izgledalo sada?

Kako bi se desetak institucija dogovorilo o tome šta
da se nabavi? Koliko bi vremena odnelo dogovaranje sa krajnje neizvesnim
ishodom?

Vreme udruživanja institucija doći će i kod nas,
jer će vremenom one shvatiti da ujedinjene imaju jaču pregovaračku moć.
Prednosti udruživanja već su veoma vidljive u funkcionisanju KoBSON-a, bez
obzira na to da li se pregovara sa finansijerom ili sa izdavačem.

Međunarodna saradnja

Veoma je važno uključivanje u međunarodnu saradnju, pa je
i KoBSON član jedne slične međunarodne asocijacije – konzorcijuma elFL.
U konzorcijum elFL, uključene su 44 zemlje nama slične ekonomske moći, zemlje
u tranziciji iz centralne i istočne Evrope, Afrike, Azije, Južne Amerike,
dakle, udruženi smo sa onima sa kojima ima smisla da se udružujemo.

Nema smisla da se udružujemo sa američkim ili francuskim
institucijama od kojih svaka za ove namene koriste deset puta više sredstava
nego cela naša država. Ali članstvo u konzorcijumu elFL, pomoglo nam je
da mnogo toga naučimo
.

Sve što znamo o pregovaranju, o marketingu, o tome
kako treba da razgovaramo sa kolegama itd, naučili smo tamo.

Kada smo potpisivali prvi ugovor sa stranim izdavačem,
mi smo u Beogradu potražili advokata koji bi nam pomogao u tom smislu
što bi nam rekao da li je ugovor za nas povoljan ili ne, ali takvog advokata
nismo našli, jer se time nijedan advokat kod nas ne bavi.

Tada nam je pomogao ovaj međunarodni konzorcijum
koji je angažovao jednu londonsku advokaticu koja se ceo život bavi time.
Saradnja sa njom traje do danas, što za nas ima neprocenjivu korist.

Članarina za međunarodni konzorcijum elFL je zaista simbolična,
a od njega ima puno koristi. Recimo, od konzorcijuma smo dobili finansijska
sredstva za koja smo kupili projektor i jedan računar i sa tom opremom
se ide po Srbiji.

U okviru tog međunarodnog konzorcijuma zemlje se svake
godine rangiraju.

Poziciju zemlje određuje broj preuzetih članaka
u punom tekstu i cena koja je za to plaćena. Kada smo ušli u elFL; bili
smo 32. od 40 zemalja, a u nama su prepoznali konzorcijum sa najjačom tehnološkom
podrškom. Danas zauzimamo 6. mesto.

Puno radimo na tome da naša Veb stranica bude informatšna,
da korisnici znaju odakle treba da krenu, da imaju sve na jednom mestu,
da to bude jednostavno, da se istraživač ne iscrpljuje lutajući za informacijom.

Centar za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije
zaokružuje svoju strukturu zaposlenih i sada je u njemu više onih koji
su računarski obrazovani nego bibliotekara, jer je to nužnost, i sve više
će biti potrebni kadrovi sa znanjem iz računarstva.

— Ovde ljudi ceo dan provode za računarom, drugog posla
nema.

Dodatna edukacija bibliotekara je
neophodna

Da li će bibliotekarstvo kao struka izgubiti svoj značaj?

Bibliotekarsteo sigurno opstaje. Informatika ga
ni na koji način ne ugrožava, ona daje samo jedan kvalitet više i puno
doprinosi udobnosti koršićenja.

U ovaj sistem je do sada uključena 131 biblioteka, a kadrovi
u njima trebalo bi da imaju donekle izmenjenu ulogu – oni nisu više samo
bibliotekari, nego i edukatori.

Prvensteeni posao bibliotekara u takvoj biblioteci
jeste da edukuje svog korisnika kako da koristi sve ove izvore.

Zbog toga se saradnici na projektu KoBSON bave i edukacijom
bibliotekara, ali nisu zadovoljni postignutim. Tako je prvih godinu i po
dana utrošeno samo na obrazovanje bibliotekara, kako bi oni mogli da edukuju
krajnjeg korisnika.

Ima biblioteka koje su odlično prihvatile ovaj sistem
i imaju obučene kadrove za njegovo korišćenje, a kao primeri mogu da posluže
biblioteka Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i biblioteka Naučnog instituta
za veterinarstvo u Novom Sadu, gde su bibliotekari prepoznali svoju novu
ulogu i samim tim dali sebi značaj i opravdali postojanje svog radnog mesta.

Na taj način su postigli dve stvari: zadovoljili
su korisnike, učvrstili svoju poziciju podigavši je na viši stepen.

No, i pored ovih svetlih primera, uspeh je, u celini
uzev, ipak razočaravajući. Nažalost, dosta kolega bibliotekara nije razumelo
ideju da ovde stečeno znanje treba da prenese svojim korisnicima.

Toje veoma uočljivo. Kada istraživač dođe sa nekog
fakulteta i kaže da je za 4 godine prvi put video da ovakav sistem postoji,
mi ostanemo zapanjeni.

Zbog toga smo prošle godine krenuli sa edukacijom
krajnjih korisnika, istraživača. Odlazimo direktno u naučne institucije,
okupljamo istraživače i obavljamo prezentaciju, i vidi se da su oni veoma
zainteresovani za to.

Međutim, ovo bi trebalo da rade biblioteke. I što
pre bibliotekari shvate da im je uloga promenjena, to će pre opravdati
postojanje svoje biblioteke.

Zato mr Biljana Kosanović smatra da bi bibliotekari trebalo
da budu srećni što se njihova uloga menja, jer je veoma važno da čovek ne
radi 30 godina potpuno isti posao. U tom smislu bibliotekari su u prednosti
jer im struka napreduje krupnim koracima, zahvaljujući uticajima informatike
i računarske tehnologije.

— Tako bibliotekari imaju šansu da stalno čine sebi posao
zanimljivim i lakše izlaze u susret svojim korisnicima.

Otpori

U svakom sistemu kod nas ima nelogičnosti. Jedna od nelogičnosti
je da je Ministarstvo za obrazovanje ukupno finansiranje ove delatnosti
prepustilo Ministarstvu za nauku, iako je najveći broj korisnika KoBSON-a
iz obrazovanja. Otpora je bilo i u samoj struci:

Pre tri godine u Narodnoj biblioteci Srbije počelo
je formiranje elektronske čitaonice, ali to među zaposlenima nije dočekano
sa oduševljenjem, uz tipičnu opasku: ..Vidite na čemu mi sedimo, a oni uvode
računare i elektronsku čitaonicu za korisnike!“

Neke stvari ipak mogu da sačekaju. Ako smo 10 godina
sedeli na jednoj stolici, možemo još pet, ali treba unapređivati nove
oblike rada.

Standard u bibliotekama može se povećati samo kroz širenje
broja korisnika i broja usluga koje biblioteka pruža.

Vreme udruživanja institucija doći
će i kod nas, jer će vremenom one shvatiti da ujedinjeni imaju jaču pregovaračku
moć.

Prednosti udruživanja već su veoma
vidljive u funkcionisanju KoBSON-a, bez obzira na to da li se pregovara
sa finaisijerima ili sa izdavačima. „.

Biblioteka mora da živi od projekata koje finansira
država ili neko iz inostranstva ko je zainteresovan za određene projekte.
Ja sam veliki protivnik naplaćivanja bilo kakvih usluga korisniku.

Veliko je administrativno opterećenje uzimati 10-15
dinara od korisnika, a materijalna korist od toga je minimalna.

Možemo da se pohvalimo da korisnici Narodne biblioteke
ne plaćaju korišćenje Interneta, jer je to nešto što se podrazumeva kao
usluga moderne biblioteke.

Koristan predlog

U Srbiji još ne postoji baza doktorskih disertacija,
a bilo bi veoma korisno da se ona uspostavi.

Univerzitetske biblioteke su prava mesta na kojima
bi se formirale baze podataka o doktorskim disertacijama u našoj zemlji,
jer su one depozitne biblioteke za sve doktorske disertacije.

Takva baza podataka sada postoji samo na nivo u bibliografskog
opisa, a trebalo bi da sadrži puni tekst disertacije. Danas je „ pun tekst
“ standard u svetu jer tehnologija i razvoj Interneta to omogućavaju.

Pogotovo što je i kod nas već teško zamisliti da
neko piše doktorsku disertaciju bez računara. U tom smislu treba ustanoviti
pravilo da se doktorska disertacija predaje i u papirnoj i u elektronskoj
formi.

U sledećoj fazi, koja već može da otpočne, pravilo
treba da bude da se doktorska disertacija stavlja na sajt
.

Potrebno je izvršiti kategorizaciju
časopisa

I na kraju treba dati još jednu informaciju: koliko nas
kao državu košta KoBSON?

Ove godine 930.000 evra, što je za naše uslove
ogromna svota, i srećna sam što u ovoj našoj državi postoji razumevanje
kod onih koji odlučuju da za ovaj projekat izdvajaju toliki novac. Naravno,
reč je o Ministarstvu za nauku.

Sada treba učiniti napor da se efekti svega uloženog
još bolje mere. Tako treba prebrojati koliko su ti časopisi citirani (tj.
aktivno iskorišćeni) u radovima naših istraživača.

U toku je projekat koji se bavi time, kao i kategorizacijom
i vrednovanjem domaćih časopisa, što je vrlo zanimljiva priča. To radi Centar
za evaluaciju u obrazovanju i nauci i to je takođe pokušaj da se uvede
red u ovu oblast.

U Srbiji izlazi oko 480 časopisa koji pretenduju
da budu naučni, što je previše za našu zajednicu.

Sada sam izdavač proglašava da je nešto naučni časopis,
pa je zato projekat o kategorizaciji domaćih časopisa veoma važan
,
smatra mr Biljana Kosanović.

Prof. dr Gradimir Milovanović,
rektor Univerziteta u Nišu, do pre izvesnog vremena je bio predsednik
Zajednice univerzitetskih biblioteka Srbije i dobro je upoznat sa svim
onim što univerzitetska biblioteka može da pruži matičnom univerzitetu.

Iskoristili smo prisustvo dr Milovanovića na konferenciji
za štampu u Narodnoj biblioteci Srbije da porazgovaramo o njegovom viđenju
odnosa univerzitetskih biblioteka sa matičnim univerzitetima.

Univerzitetska biblioteka ispunjava
svoje osnovne zadatke

Naše prvo pitanje se odnosilo na to koliko Univerzitetska
biblioteka u Nišu znači za niški univerzitet.

— Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ formrana
je kad i Univerzitet -1965. i od tada ona igra značajniju ulogu na Univerzitetu.

I ona je u Konzorcijumu biblioteka KoBSON i uključena
je u sve aktivnosti koje se odnose na objedinjenu nabavku.

Ona stoji na raspolaganju svim nastavnicima i saradnicima
Univerziteta da u hard kopiji i u elektronskoj formi dobiju sve ono što
im je potrebno.

Biblioteka ostvaruje značajnu razmenu sa drugim bibliotekama.
Imamo časopis Fakta univerzitatis sa 13 serija iz različitih oblasti nauke.

Prva od tih serija je „Matematika i informatika “
koja je počela da izlazi 1986, a kasnije su krenule i druge serije.

Sve te serije idu razmenu preko Univerzitetske biblioteke.
Recimo, serija „Matematika i informatika“ čiji sam ja osnivač i urednik,
razmenjuje se za preko 150 stranih časopisa.

Pre nekoliko godina (1997) krenuli smo sa elektronskim
izdavaštvom tako da se sada taj časopis nalazi i u elektronskoj formi
i dostupan je svima. Međutim, sada je u fazi prebacivanja u elektronsku
formu i ranijih brojevi časopisa.

Zbog svega toga za našu biblioteku može da se kaže
da ona ispunjava svoje osnovne zadatke.

Do 1992. izašla su dva toma bibliografije radova
nastavnika i saradnika Univerziteta u Nišu, koja je pripremala Univerzitetska
biblioteka.

Posle toga, više nemarnošću profesora i saradnika,
ta serija je prestala da se objavljuje, iako je biblioteka činila pokušaje
da se prikupe bibliografski podaci i da se nastavi sa tom tradicijom.

Zato sada nastojimo da obnovimo i tu aktivnost.

Objedinjavanje kao imperativ

Interesovalo nas je i kako dr Milovanović gleda na problem
svojevrsne izolovanosti fakultetskih biblioteka u odnosu na univerzitetsku.

Ono što je značajio i što treba u budućnosti uraditi
to je da biblioteke po fakultetima treba da budu spojene sa univerzitetskom
bibliotekom i da budu ispostave te biblioteke. Iako je to predviđeno,
do ostvarivanja te veze nije došlo, no to je naš prevashoddži cilj.

Isto to mislimo da uradimo i sa administracijom Univerziteta,
tako što bi postojala centralna administracija sa lokalnim po fakultetima.

Podrška za taj koncept postoji jer je to naš interes,
s obzirom da na takav način možemo efikasnije da radimo,

Zatim je naglasio da rukovodstvo niškog Univerziteta
dosta pažnje poklanja radu biblioteke i uvek je neko od prorektora zadužen
da prati njen rad, kako bi se u svakom trenutku imao uvid u njeno poslovanje

Univerzitet treba da ima dominantan
uticaj na rad svoje biblioteke

Na naučno-nastavnom veću se povremeno razmatraju izveštaji
o radu Univerzitetske biblioteke, i sve to govori da postoji dobra sprega
između Rektorata i Biblioteke.

Ali, mi želimo da se ta saradnja sve više unapređuje
u opštu korist, a krajnji cilj je omasovljenje pristupa bazama podataka i
tekstova, a istovremeno treba da radimo na tome da se promoviše elektronski
pristup časopisima i bazama podataka.

Uglavnom zbog svojevrsne inertnosti, naši ljudi nisu
dobro informisani o svim mogućnostima koje im stoje na raspolaganju.

Govoreći o tome koliko je biblioteka sada integrisana
u niški Univerzitet, dr Milovanović kaže:

— Problem u našoj državi je to što jedan zakon biblioteku
tretira kao samostalnu instituciju, a drugi je smešta u Univerzitet.

Najcelishodnije je, i to mora da bude ostvareno,
da univerzitetska biblioteka mora da bude sastavni deo univerziteta kao
posebna jedinica koja izvršava jasno definisanu funkciju.

U tom kontekstu univerzitetska biblioteka treba da
ima status ravnopravnog člana Univerziteta. To se takođe odnosi m na informacioni
sistem.

Mi očekujemo da će novi Zakon o univerzitetu da reguliše
to pitanje na takav način, što bi dovelo do toga da univerzitetske biblioteke
budu na čvrst način vezane za svoj univerzitet.

Ako se biblioteka tretira kao univerzitetska, onda
univerzitet treba da ima dominantan uticaj na njen rad i da diktira pravce
njenog razvoja.

Mogu da kažem da univerzitet u Nišu i sada ima velike
koristi od svoje Univerzitetske biblioteke, ali ta bi korist bila daleko
veća kada bi biblioteka bila umrežena u sistem Univerziteta.

Inače, Univerzitet u Nišu ima informacioni sistem koji
dosta dobro radi za sve fakultete Univerziteta, pa čak i za one čije je
sedište izvan Niša – Tehnološki fakultet u Leskovcu i Učiteljski fakultet
u Vranju. I ta dva fakulteta imaju pristup svim ovim bazama podataka, ali
su te veze tehnički nedovoljne i neadekvatne.

Postoji problem i linka između Beograda i Niša koji treba
da se pojača. Instalacije su postavljene, ali još nisu stavljene u funkciju.
Takođe treba pojačati vezu između fakulteta i Univerziteta jer su sada
nekvalitetne, tako da dolazi do zastoja u protoku informacija, a poznato
je da je brzi prenos informacija veoma važan kod pretraživanja.

Bibliotekari su dragoceni saradnici
u nastavi

Odgovarajući na pitanje koliko je tačno da su bibliotekari
saradnici u nastavi, dr Milovanović iznosi svoje mišljenje:

Potpuno sam saglasan da su bibliotekari saradnici
u nastavi na univerzitetu i u svojoj dugogodišnjoj profesorskoj karijeri
vrlo često sam sarađivao sa mnogim bibliotekama u svetu i bibliotekarima,
i to u vreme kada nije bšo modernih veza, i bibliotekari su mi bili dragoceni
saradnici.

Oni su posebna vrsta ljudi koji su u potpunosti posvećeni
svom poslu i uvek su bili zainteresovani da mi pošalju ako nešto tražim,
da mi pomognu da dođem do podataka itd.

To je još jedan dokaz da je univerzitetska biblioteka
integrisani deo univerziteta, kako bi u potpunosti odgovorila svojoj funkciji.

Bez onih informacija koje mogu da se dobiju preko
biblioteka, praktično ne bi bilo ni univerziteta, jer ne bi bilo naučnog
rada na univerzitetu, a bolji naučni rad na univerzitetu obezbeđuje i bolji
rad u školstvu, u poboljšanju nivoa nastave, u učenju na daljinu što je sada
moderno, itd.

Sada smo uspeli da u okviru našeg Univerziteta obezbedpmo
veliki broj (oko 1000) poznatih i priznatih knjiga u elektronskoj formi
za različite struke, tako da one mogu da se prelistavaju. To je utoliko
značajnije jer tih važnih knjiga nema u hard kopiji u bibliotekama u našoj
zemlji.

Nadam se da ćemo uskoro mnogo kvalitetnije da postavimo
mnoge stvari, pa tako hoćemo da biblioteka i naš informaciopi sistem rade
sinhronizovano
, poručio je dr Milovanović

U Beogradu je boravio dr Alan
Hopkinson
, upravnik bibliotečkog sistema na Midlseks
Univerzitetu u Londonu, kojom prilikom je za naš časopis dao intervju.

Inače, kao čovek sa velikim međunarodnim isksustvom,
dr Hopkinson je pružio veliku pomoć univerzitetskim bibliotekama u Srbiji
da se ponovo uključe u sistem uzajamne katalogizacije.

— Gospodine Hopkinson, molimo
Vas da nam prvo nešto kažete o svom obrazovanju i profesionalnoj karijeri.

— Na univerzitet u Oksfordu upisao sam se 1968, gde sam
stekao diplomu iz klasičnih jezika i književnosti (latinskog i grčkog),
kao i iz klasične i moderne filozofije, a potom sam završio poslediplomske
studije iz bibliotekarstva na Univerzitetu Nort London.

Radio sam u javnim bibliotekama Londona, a zatim sam
postao programer i sistem anali-tičar u Ministarstvu unutrašnjih poslova
i Britanskoj na-cionalnoj biblioteci na uspostavljanju baza podataka i elektronskog
kataloga.

Potom sam 5 godina radio za UNESKO na uspostavljanju standarda
za razmenu podataka.

Posle toga radio sam 18 meseci na dokumentu koji se zvao UNIMARC ucbenik, kasnije UNIMARC priručnik, koji se
koristi i u vašoj zemlji, jer je COBISS-ov unutrašnji format UNIMARC format.

Kao konsultant UNESKO-a radio sam u Brazilu, Tanzaniji
i Holandiji, na razvijanju i us-postavljanju bibliografskih standarda i razvoju SSF formata za razmenu podataka. Potom sam radio na uspostavljanju
bi-bliotečko.informacionog sis-tema u Institutu za razvojne studije Univerziteta
u Saseksu i Tejt galeriji.

Kada je taj posao završen, dobio sam mesto upravnika
bi-bliotečkog sistema na Midl-seks Univerzitetu u Severno-istočnom Londonu,
koji je jedan od najvećih univerziteta u Velikoj Britaniji. Ja sam zadužen
za sve što ima veze sa automati-zacijom u biblioteci.

Upravo u to vreme počeo sam da sarađujem sa bibliotekama
u Srbiji na TEMPUS projektu „Izgradnja kooperativne mreže biblioteka na
univerzitetima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu“.

— Kako bi Vi ocenili Vaše
učešće u Tepus projektu i šta smatrate njegovim najziačajnijim rezultatima?

— Zanimljivo je reći da sam radeći na UNESKO-vim projektima
imao dosta konsultantskih poslova. Jedan od njih bio je i da dođem 1987.
u Jugoslaviju i da uzmem učešće u dve radionice. Jedna od njih bila je
u Beogradu, u Institutu Vinča, a druga u Zagrebu, u Nacionalnoj i univerzitetskoj
biblioteci.

Tada sam prvi put posetio Univerzitetski računarski centar u Mariboru.
Zapravo sam prisustvovao početku razvijanja COBISS-a, koji je
tada bio u svojoj početnoj fazi.

Smatram da je COBISS izuzetno
dobar model koji bi mnoge zemlje u svetu mogle da slede

Kada je naš univerzitet pre 3 godine pozvan da učestvuje
u TEMPUS projektu sa 4 univerziteta iz Srbije, ja sam već znao za COBISS.

Bilo mi je drago da učest-vujem u ponovnom uspostavljanju
sistema uzajamne katalogizacije i da predložim COBISS kao osnovu,
zato što ja smatram COBISS za izuzetno dobar model koji bi mnoge
zemlje u svetu mogle da slede.

Na primer, on je kao minijaturni OSLS, a OSLS je svetski lider u uzajamnoj katalogizaciji. U Velikoj Britaniji imamo
sitem koji se zove TALIS, ranije VLSMR, a COBISS je vrlo sličan tome.

Neke druge zemlje imaju slične sisteme, na primer Danska,
ima sličan centar uzajamne katalogizacije, a Holandija ima program R1SA,
koji je privatizovan, i sada ima linkove izvan Holandije, ali malo zemalja
ima ovako razvijen sistem uzajamne katalogizacije ne samo u ovoj zemlji.
već i u regionu i svetu.

Dakle, jedan od najvažnijih razloga za moje učešće u
projektu je bilo pružanje pomoći srpskim univerzitetskim bibliotekama da
se ponovo uključe u uzajamni sistem katalogizacije.

Ali, kada ovakve projekte finansira Evropska zajednica,
deo novca mora da ide i na obuku. Suština obuke je da se vidi na koji
način rade ljudi na sličnim poslovima u Zapadnoj Evropi i mislim da je
to jedan od najuspešnijih delova TEMPUS projekta.

Mislim, zapravo želeo bih da verujem, da TEMPUS projekat
nije poveren našem konzorcijumu, onda ni biblioteke u ovoj zemlji još uvek
ne bi mogle da se pridruže COBISS-u.

Ali, postoje i druge stvari koje se ne bi desile da nismo
bili u TEMPUS projektu, a je-dna od njih je upoznavanje sa načinom rada
u Zapadnoj Evropi.

U ovoj zemlji postoji veliki hijatus u takvoj vrsti bibliotečkih
aktivnosti zbog sankcija, a jedna od važnih oblasti koje su ljudi na Zapadu
i u Americi ra-zvijali za vreme tog perioda, jesu elektronski časopisi
i ostali elektronski izvori za biblioteke.

Mislim da je TEMPUS projekat mnogo pomogao u toj oblasti
ovoj zemlji, ne samo da se vidi šta je sve dostupno danas, već i da se
nauči kako da se promovišu te elektronske baze podataka i elektronske
časopise u visokoškolskim bibliotekama.

Mislim da je jedna od najuspelijih stvari koju smo uradili,
kada je moja koleginica gospođica Sju Harli došla ovde i održala
isti onakav petodnevni kurs obuke kakav drži i bibliotskarima na našem
univerzitetu

Njen posao se sastoji u tome da na našem univerzitetu
pomaže drugim bibliotekarima da promovišu elektronske izvore kojima imamo
pristup.

Ona je došla ovde i sa sobom ponela dosta materijala
koje koriste naši bibliotekari i iskoristila ih i ovde.
Kada govorimo o elektronskim izvorima, ono što vi radite sada, mi smo
uradili pre 3-4 godine, tako da je za vaše bibliotekare dobro što uče
od naših, ali i naši od vaših, jer kad god obučavate ljude nečemu uvek
ćete otkriti nešto zanimljivo, nešto što vam ranije nije palo napamet.

Znam da je gospođica Harli prikupila dosta informacija
kada je došla ovde.

— Zamolili bi Vas da izvršite
malo poređenje između bibliotečkih informacionih sistema sa kojima ste
Vi upoznati u Zapadnim zemljama, sa onim koji mi koristimo ovde. Da li
je on ravap stapdardima sistema koji koris tite u Velikoj Britaniji i
onima koje ste imali prilike da upoznate u drugim evropsšm zemljama?

COBISS je veoma sličan bibliotečkom sistemu TALIS u Velikoj Britaniji, zato što i TALIS ima zajedničku
bazu podataka iz koje biblioteke koje koriste program mogu da uzmu zapise
da bi izbegli da sami katalogizuju.
Ali, ta baza podataka ima tu prednost da sadrži podatke koje unosi Britanska
nacionalna biblioteka za nacionalnu bibliografiju i zapise koje unosi
Kongresna biblioteka.

Postoji još jedna velika razlika, a to je da mnoge biblioteke
u Britaniji ne učestvuju u ovom projektu uzajamne katalogizacije. Mnoge
biblioteke su članovi OSLS-a, svoje zapise uzimaju direktno od OSLS-a.

Dakle, oni zapravo uzimaju svoje podatke iz američkog
sistema. Te biblioteke su morale da usvoje ne britanske, već američke
standarde.

Prema tome, u Velikoj Britaniji postoji dosta kontroverze,
zato što su mnogi bibliotekari smatrali da svi treba da koriste standarde
koje koristi Britanska nacionalna biblioteka, a ne one koje koristi Kongresna
biblioteka.

Naravno, ja znam da i u ovoj zemlji nisu sve biblioteke
članovi COBISS-a, ali ovde ne postoji nešto što bi predstavljo
konkurenciju COBISS -u i zbog toga mislim da bi svaka biblioteka
koja nije u COBISS -u bila prilično hendikepirana.

Dalje, postoje i druge razlike između COBISS -a i, recimo TALIS, o kojima sam govorio kao o COBISS -ovom ekvivalentu u Velikoj Britaniji.

Jedna od njih je da smo mi u Velikoj Britaniji verovatno
više napredovali u sistemu au-tomatizovane pozajmice, jer mnoge biblioteke
sada sa bar-kodova prelaze na RFID – Radio Frequency IDentification (identi-fikacija radio frekvencijom), što zahteva saradnju sa dobavljačem
bibliotečkog sistema.

Dakle, znate, mi smo verovatno odmakli, a jedan od razloga
za to je ekonomska situacija. U Velikoj Britaniji je verovatno jeftinije
kupiti kompjutere
nego plaćati više osoblja, dok bi ovde moglo da bude obrnuto -da je jeftinije
zaposliti više radnika na poslovima cirkulacije.

Znam da COBISS ima sistem cirkulacije, i znam
da nije u upotrebi svuda, dok svaka biblioteka koja koristi TALIS,
koristi i TALIS-ov sitem pozajmice, osim jedne ili dve, kao što
je i naša, gde koristimo drugačiji sistem, ali koristimo TALIS bazu podataka.

…U ovoj zemlji nisu sve biblioteke
čla-nice COBISS -a, ali oede ne postoji nešto što bi predstavljalo
konkurenciju COBISS -u i zbog toga mislim da bi svaka biblioteka
koja nije u COBISS -u bila prilično hendikepirana…

Situacija u Velikoj Britaniji je kompleksnija, delom
zbog toga što stoji više novca na raspolaganju u bibliotečkom sektoru,
pa prema tome možemo da napravimo više izbora, što nije nužno dobro, jer
vodi do mnogo različitih sistema i mnogo nepodudarnosti između sistema.

U manjoj zemlji, kao što je vaša, verovatno je bolje za
sve da pokušaju da se dogovore da koriste isti sistem, posebno jer nema
dodatnog novca u bibliotekama Za razvijanje sopstvenog sistema, ili što
jednostavno ne možete da postavite posebne uslove dobavljaču. Prema tome,
ovde je priča prilično drugačija.

Zanimalo bi nas Vate mišljenje
o ulozi bibliotekara danas i sušra. Kako biste procenili ulogu bib liotekara
u opštim crtama, gde su promene najočiglednije, i kakve su promene u odnosu
na obrazovni profil budućih bibliotekara?

— U poslednjih, recimo, desetak godina imali smo dosta
problema u bibliotekama zbog uvođenja novih tehnologija. To je značilo
da je mnogo starijih bibliotekara osećalo da nema dovoljno veštine za rad
sa novim tehnologijama.

Nije bilo velikih problema u vezi sa cirkulacijom, zato
što je to učinilo bibliotečku cirkulaciju lakšom, nego u vremenima kada
smo koristili kartice ili druge sisteme za registrovanje pozajmica.

Ono što jeste bio problem, to je novi metod pronalaženja
informacija i takođe rad sa studentima, zato što dosta studenata ima znanja
o radu sa kom-pujterom. Studenti koji dolaze sada verovatno su koristili
kompjutere sve vreme srednje škole, a 5 godina pre toga studenti su imali
najmanje 3 godine intenzivnog korišćenja kompjutera u školi.

Starije bibliotečko osoblje, naročito na srednjim ili nižim
radnim mestima, imalo je veoma malo znanja o tome, I, naravno, onda studenti
koji im postavljaju pitanja često znaju više od bibliotekara koji pokušavaju
da im pomognu, tako da je to bio veliki problem.

Takođe smo imali problema sa pronalaženjem informacija,
zato što su mnogi bibliotekari u bibliotekarskoj školi naučili kako da
koriste priručnike ali tokom poslednje 3 ili 4 godine mnogi priručnici
se više ne štampaju, nego su zamenjeni elektronskim verzijama.

Tako, na primer, mnogo iz-danja referensnih publikacija Oxford University Press-a, mogu da se dobiju samo u obliku baze
podataka. I, ponovo, studenti imaju dosta znanja o tome kako se one koriste.

… U poslednjih desetak godina
imali smo dosta problema u bi-bliotekama zbog uvđenja novih tehnologija.
To je značilo da je mnogo starijih bibliotekara osećalo da nema dovoljno
veštine za rad na novim tehiologijama…

S druge strane, vidimo da studenti često misle da je
sve što treba da urade to da koriste Google i on će im dati sve
informacija. Sada bibliotekari treba da objasne studentima da to nije
tako. Ali, bibliotekari moraju da budu obučeniji od studenata u korišćenju
alternativa Google-u.

Dakle, imali smo problema, ali mislim da ih sada prevazilazimo
zato što smo imali 4 ili 5 godina da to uradimo. I dalje imamo problema
stoga što su mlađi bibliotekari koji sada dolaze iz bibliotekarskih škola
obučeniji u korišćenju kompjutera od starijih, što starije čini pomalo
nervoznim kada je reč o tim stvarima.

Mislim da smo u ovom trenutku prevazišli probleme koji
se tiču tehnoloških promena u bibliotekama. Mislim da ćemo imati više
problema sa sistemima kao što je Google, jer ima sve više i više informacija
na Internetu i u drugim vrstama baza podataka.

Moraćemo da imamo, specijalne alate za pretraživanje koji
će pomoći bibliotekarima da pronađu informacije.

Na primer, u ovom trenutku bibliotekare često pitaju
za neki članak u časopisu i oni moraju da pokažu studentu kako da nađe
taj članak na Internetu, ali kako vreme prolazi, možda će biti više različitih
vrsta baza podataka i možda će nam trebati više alata da ih pro-nađemo.

I sada imamo nekoliko novih kao što su Orep URL Resolvers i SFX, koji postoje da bi pomogli bibliotekarima da informišu
korisnike ili korisnici sami mogu da pronađu na koji način će naći materijale
koje traže.

Neka znanja postaju manje važna za bibliotekare

Prilično često jedan članak može biti dostupan preko
4 ili 5 različitih hostova, i može se desiti da iako je teoretski dostupan
preko, recimo pet hostova, mi imamo licencu za pristup samo do jednog
od njih i bibliotekarima je veoma lako da ponude korisnicima pravi izvor.

Međutim, i bibliotekarima je takođe teško da nađu pravi
izvor, tako da tek tražimo alate koji će nam pomoći da organizujemo veliku
količinu podataka na Internetu. Mislim da već znamo šta će bibliotekarima
od znanja biti potrebno.

Neka znanja postaju manje važna, kao, na primer, programiranje.
Ranije, pre desetak godi-na, vrlo malo biblitekara je znalo da programira,
ali danas se sve radi u programskim paketima ili je dovoljno pokrenuti
programe kao što su Internet Explorer, tako da nam zaista nije
potrebno znanje o tome kako kompjuter radi.

Jedino što ćemo u budućnosti videti, jeste povećanje ko-ličine
digitalizovanog materijala kome studenti žele da pristupe, i smanjenje tradici-onalnog,
štampanog materijala.

Mi na Midlseks Univerzitetu bismo želeli da digitali-zujemo
udžbenike. Na primer, ako predavač želi da njegov student ili cela njegova
grupa pregleda određeni članak iz časopisa, ranije je on bio fotokopiran
i stavljen u zatvoreni fond, a studenti su mogli da ga pozajme na možda
7, ili 2 dana, ili možda samo na sat vremena, u zavisnosti od toga šta
je predavač isplanirao, koliko ljudi treba da ga pročita.

Danas bismo mogli da taj materijal digitalizujemo i stavimo
na neki od naših veb servera tako da je samo našim članovima moguće da
ih pregledaju. Ali čak i tu postoji nekoliko problema sa autorskim pravima,
s tim što bi oni mogli da budu prevaziđeni raznim programima.

Na primer, u Velikoj Britaniji imamo program Nerop,
preko koga bibliotekari mogu da traže autorsku dozvolu da kopiraju tu
vrstu materijala u ime predavača i učine ga dostupnm studentima. To je
oblast u kojoj ćemo imati mnogo više digitalizovanog materijala.
U drugim oblastima, recimo digitalizovanju knjiga, veliki problem predstavlja
visoka cena digitalizovanja, čak i ako imate dozvolu za to. Veoma je teško
dobiti dozvolu za nedavno objavljena dela zato što se izdavači plaše da
kada jednom doz-vole da njihova knjiga bude digitalizovana, niko više neće
hteti da kupi štampano izdanje.

Kad jedan student dobije dozvolu za pristup kopiji, onda
on može da napravi kopije za sve svoje drugove koji će je čitati u digitalizovanoj
formi, na svojim kompjuterima. To je glavni razlog zašto nema više digitalizovanog
materijala, osim u periodici i bazama podataka.

Pošto imate toliko iskustva,
poznajete kakav je status biblitekarstva u raznim Evropskim, ali i u zemljama
širom sveta, bili ste u mogućnosti da vi-dite u kojoj meri države podržavaju
bibliotekar stvo i njegov razvoj? Kako procenjujete tu podršku, kolikoje
ona važna, sudeći prema vašem isku stvu iz raznih zemalja, da li država
podržava bib-liotekarstvo i u kojoj meri ono. zavisi od te podrške?

— U Evropi većinu biblioteka finansira država. Naravno,
biblioteke preduzeća, specijalizovane biblioteke i slično, ne finansira
država, ali, i jedan veliki deo specijalizovanih biblioteka, kao što su
muzejske ili biblioteke akademija nauka, finansira država.

Države koje ne finansiraju svoje biblioteke oštećuju
svoje građane jer im ne daju priliku za samoobrazovanje, koju bi inače
imali da su biblioteke fi-nansirane od države.

Naravno, u mnogim zemljama finansiranje biblioteka ne ide
samo kroz jedan kanal, već za to postoji više načina. Svakako, javne biblioteke
u Evropi gene-ralno finansira samo država, kao i drugde u svetu, osim
u Sjedinjenim Državama.

Možda ćete naći u još nekoliko država da javne biblioteke
finansira lokalna vlast, koja sredstva dobija od federalne vlasti, ali
siguran sam da postoji određeni nivo dostupnosti javnim bibliotekama širom
zemlje.

Ali, univerziteti mogu biti finansirani na različite
načine. Tako univerzitet može da dobija određenu sumu novca, a da kasnije
univerzitet odlu-čuje kako da utroši taj novac.

Može da se desi da rektor nije svestan važnosti biblioteka,
ili je možda iz naučne oblasti gde biblioteke nisu toliko važne, ili je
uvek koristio svoju ličnu biblioteku.

Uvek kada postoji smanjivanje budžeta za univerzitet,. postoji
opasnost da će biblioteka biti ukinuta.

Danas u Velikoj Britaniji postoje veoma precizne statistike
o troškovima za biblioteke u odnosu na celokupni budžet univerziteta. Postoji
udruženje koje se zove SCONUL, (Tće Society of College National and
University Librarians)
koje prikuplja te statistike i lobira kod vlasti
za veći procenat sredstava za biblioteke.

Jedan od važnih pokazatelja je količina novca koju svaki
univerzitet odvaja na ono što mi zovemo „materijal za učenje“, a obuhvata
knjige, periodiku, video kasete, DVD), sve što student može da isžoristi
za učenje. Čak i programi kao što je Microsoft Word. mogu na nekim
univerzitetima biti uključeni u taj posebni budžet.

Predsednici upravnih odbora univerziteta ne žele da vide
SVOJ univerzitet na začelju tabele. Tabela se pravi svake godine i u njoj
se mogu videti podaci o ulaganju u biblioteke.

Tako se može videti da neki univerziteti, na primer Oksford
ili Kembridž, odvajaju velika sredstva za biblioteke, ali možda ne u odnosu
na ukupan budžet.

Treba uzeti oba pokazatelja u obzir. Ali, najvažnije je
videti proporciju, u kojoj meri se iz ukupnog budžeta za univerzitet odvaja
za biblioteke.

Država takođe ima interes u ovome i mislim da. je takva
situacija i u ostatku Evrope.

U ostalim delovima sveta, mnoge zemlje su napravile svoj
model prema modelu Velike Britanije, na primer Indija, i imaju istu infrastrukturu
koju sam već opisao.

Opet, pričajući o Tanzaniji od pre dosta godina, interesan-tno
je reći da su njihove uni-verzitetske biblioteke bolje od Nacionalne biblioteke,
zato što je finansiranje univerziteta dobro, a sredstva koja je univerzitet
izdvajao za svoju biblioteku na Univerzitetu u Dar es Salamu bila su mnogo
veća od onih koje je dobijala Nacionalna biblioteka.

Ali, da se opet vratimo na državu i na to kako ona finansira
rad biblioteka.

U nekim zemljama, Nacionalna biblioteka može biti bolje
finansirana nego univerzitetske biblioteke, a u drugim je obrnuto,

Međutim, kakva god da je situacija, ako visokoškolske
biblioteke nisu dobro finansirane, cela zemlja će trpeti posledice jer
nisu obezbeđena od-govarajuća sredstva za podučavanje i učenje studentske
populacije, poručio je na kraju našeg razgovora dr Alan Hopkinson.

Akademik Vasilije Krestić,
svoje viđenje biblioteke kao institucije, započeo je ovako:

— Biblioteku kao instituciju doživljavam kao riznicu koja
je prepuna znanja, mudrosti i jednog
vekovnog iskustva. To je arsenal onih činjenica kojima može da se snabde
svaki istraživač iz bilo koje oblasti.

Prema tome, to je zaista jedan od hramova nauke.

Ja sam imao prilike da radim u mnogim bibliotekama i
našim, i stranim, jer se bavim istorijom

Silom prilika prošao sve domaće biblioteke u bivšoj Jugoslaviji,
a posebno sam radio u Nacionalnoj biblioteci u Beču i u Seče njijevoj biblioteci
u Budimpešti.

Naravno, radio sam i u Moskovskoj i Praškoj biblioteci,
i sve su to bile biblioteke na koje sam ja najviše bio upućen.

To su vrlo uređene biblioteke i čovek može preko raznih
obaveštajnih sredstava vrlo lako da dođe do onoga što mu je potrebno.

Važna je spremnost bibliotekara da
pomogne istraživaču

Govoreći o bibliotekarima, akademik Krestić ovako razmišlja:

— Biblioteke imaju stručne ljude uvek spremne da vam se
nađu na usluzi, da vam pruže podatke koji su vam neophodni.

Moram da priznam da su ta moja. iskustva vrlo dragocena.

Često sam radio na pojedinim rukopisima, posebno u inostranstvu,
recimo u Sečenjijevoj biblioteci ksua ima kao i mnoge druge, pa i naša
Univerzitetska biblioteka u Beogradu, zatim Sveučilišna i nacionalna biblioteka
u Zagrebu, imaju Rukopisno odeljenje u kojima se nalaze rariteti. Tu su
i razne prepiske mnogih značajnih ličnosti. .

To su sve lepo uređene biblioteke čije se osoblje trudi
da vam izađe u susret, da vam pomogne da što brže, lakše i elegantnije
obavite svoj posao.

Moje iskustvo sa bibliotekama i našim i stranim, samo
je za pohvalu.

Ja ne mogu da se požalim da sam bilo gde i bilo kad imao
nekih problema, već sam dolazio do materijala koji su mi bili potrebni
vrlo brzo, lako i sve sam to koliko sam god mogao u svojim radovima i
dobro i tsprisno upotrebio

Bibliotekari su ljudi koji rukuju svojevrsnim materijalom
kao što je knjiga, po prirodi svog posla su kultivisani, oni su obrazovani,
imaju svoje tačno određeno mesto u svakom društvu.

Bibliotekarski posao jeste po svojoj prirodi uslužan,
ali to rade i vrlo učeni ljudi koji se tom svojom strukom bave na najvišem
naučnom nivou i objavljuju radove iz svoje struke, pa i iz drugih naučnih
disciššna, što znači da mogu da se bave i drugim naukama kao što je, recimo,
istorija, numizmatika ili druga naučna disciplina.

Nužnost je da bibliotekarsko osoblje mora da bude visoko
obrazovano i u komunikaciji sa ljudima uvek spremno da čini usluge, bez
kompleksa da oni nekakva uslužna delatnost.

I sam posao bibliotekarstva kao i arhivistički posao,
jeste uslužni posao, ali je njihova dužnost da što više pomognu i izađu
u susret onima koji se bave naukom.

Delatnost od izuzetnog značaja

Akademik Krestić posebno ističe da Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković“ u Beogradu ima i neke specifične oblike svoje
delatnosti, kao što je organizovanje izložbi „Legende beogradskog Univerziteta“.

— To je delatnost od izuzetnog značaja i postoji čitav
niz ličnosti, značajnih naučnih veličina koje bi zaslužile da nađu svoje
mesto u to galeriji.