U Pragu je od 24. do 26. maja održana 11. međunarodna
konferencija INFORUM, najveća godišnja
konferencija o informacionim izvorima u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.
Konferenciji je prethodila radionica posvećena pretraživanju
informacija preko interneta.
Na konferenciji je u okviru Sekcije za postere prikazan
rad stručnjaka iz Odeljenja za naučne informacije i razvoj bibliotečkog sistema
Univerzitetske biblioteke iz Beograda pod nazivom «Elektronske
informacije u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» i promene koje
su izazvale».
Pun tekst svih radova sa konferencije biće dostupan
preko interneta na adresi www.inforum.cz.
Na pratećoj izložbi prikazani su mnogobrojni novi elektronski
izvori informacija i programi za objedinjeno pretraživanje elektronskih izvora
kojima biblioteke raspolažu.
Detaljniji prikaz konferencije biće objavljen u sledećem
broju.
Dr Stela Filipi-Matutinović
U ovom broju gost Redakcije je bio pomoćnik ministra
za nauku i zaštitu životne sredine dr Ivan
Videnović, koji rukovodi Sektorom za naučnu i tehnološku
saradnju.
Dr Videnović je docent na Fakultetu za fiziku u Beogradu.
Diplomirao je i magistrirao u Beogradu u oblasti fizike plazme. Na usavršavanje
u Švajcarsku je otišao krajem 1999. gde je doktorirao 2003. na temi iz
oblasti fizike nanostukturnih materijala. U toj oblasti svuda u svetu
se ulaže mnogo, zbog čega se danas instituti za fiziku u svetu formiraju
oko fizike čvrstog stanja.
Posle toga se ponovo vratio na svoj Fakultet za fiziku
u Beogradu kao docent, a tek nedavno je prešao u Ministarstvo za nauku
i zaštitu životne sredine, na mesto pomoćnika ministra, gde je zadužen
za oblast međunarodne saradnje sa međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama
i sa organima Evropske komisije, odnosno sa Generalnim direktoratom za
istraživanje i razvoj u Briselu.
U Odseku kojim rukovodi naš sagovornik osmišljava se i
koordinira sva bilateralna i multilateralna međunarodna saradnja, koja
mora da bude koordinirana sa Ministarstvom spoljnih poslova.
Takođe, ovaj Odsek inicira novu tehnološku saradnju sa
zainteresovanim državama u svetu, i osmišljava članstvo naše države u međunarodnim
naučnim asocijacijama i organizacijama.
Međunarodna saradnja mora da bude institucionalizovana
Međunarodna saradnja je izuzetno važan segment za našu
zemlju, jer smo dugi niz godina bili izopšteni iz međunarodne zajednice,
a pogotovo je važna u oblasti naučne saradnje. Zbog toga je razumljiva želja
naših istraživača da nadoknade propušteno.
Međutim, u tome ima dosta nerazumevanja, pa dr Videnović
kaže
— U Srbiji ima 8.500 istraživača koje finansira Ministarstvo
za nauku i svako od njih ima nekog naučnika u svetu sa kojim profesionalno
komunicira, pa se često dešava da pojedinci među njima smatraju da je međunarodna
saradnja ako oni odu na susret sa svojim kolegom u inostranstvu.
Međutim, u tom slučaju nije reč o institucionalnoj
međunarodnoj saradnji, što znači da ovaj Odsek koordinira saradnju između
naših i međunarodnih institucija, sa posebnim naglaskom na programe Evropske
unije u koje smo mi kao država počeli da ulazimo tek 2002. godine.
Cilj je osposobljavanje za pristupanje
evropskim fondovima
Prvi put smo učestvovali u petom okvirnom programu
EU, sada je u toku šesti. Naglasak smo stavili na osposobljavanje naših
istraživačkih organizacija za pristupanje evropskim fondovima za nauku,
i to ne samo kroz promotivnu aktivnost, već to i finansijski podržavamo.
U toj oblasti smo stekli puno poverenje Brisela, jer
smo mi praktično jedina zemlja u tranziciji koja kofinansira Briselske
projekte na taj način što učestvuje sa 10% sredstava u svakom projektu
koji naša istraživačka organizacija dobije sa određenim budžetom iz Evropske
komisije.
Kada je prva demokratska vlada došla na vlast, tadašnje
Ministarstvo za nauku je imalo ideju da Srbija učestvuje 1:1 u finansiranju
međunarodnih projekata, ali dr Videnović smatra da mi kao zemlja, s obzirom
na sredstva koja nam stoje na raspolaganju, još nismo u situaciji da se
tako ponašamo, već su naše realne mogućnosti da učestvujemo u finansiranju
projekata samo sa 10 odsto..
— Međutim, i ovih 10% je veoma značajno, pogotovo
za naše istraživače dok čekaju da se sredstva za projekat materijalno
realizuje iz EU. Za to vreme oni imaju dosta troškova, i u toj situaciji
ono što im da ovo Ministarstvo kao podsticajna sredstva u visini od 10%
odmah, pokriva troškove pripreme za realizaciju projekata, dok ne stignu
sredstva iz EU.
Evropa je prepoznala kvalitet naših
istraživača
Dr Videnović sa zadovoljstvom podvlači da u toj aktivnosti
imamo sve više uspeha, tako da smo na poslednjem pozivu za izgradnju istraživačkih
kapaciteta u Srbiji u vidu centara izvrsnosti (naučnoistraživačka organizacija
ili njen deo koji se ističe po kvalitetu), veoma dobro prošli u EU:
— Prema informacijama do kojih smo došli, dobićemo
od Evropske komisije sredstva u visini od oko 300.000 evra po istraživačkoj
organizaciji za projekte koji traju tri godine, što je fantastična injekcija
za naše naučnoistraživačke organizacije.
Takođe prema nezvaničnim informacijama, od deset
projekata za koja su obezbeđena sre-dstva za finansiranje naučnih projekata
u zemljama Zapadnog Balkana (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna
Gora, Makedonija i Albanija), nama su odobrena sredstva za 8 projekata!
Po oceni dr Videnovića, to je izvanredna afirmacija naše
nauke, jer smo pokazali da imamo vrhunske kadrove, a poznato je da je
naš istraživački sektor uživa daleko veći ugled od ugleda koji ima naša
država u svetu.
To je rezultat jedne davno utemeljene dobre prakse koju
su inaugurirali naši stari pro-fesori još 60-tih godina proš-log veka,
kada je procenjeno da je veoma važno poslati naše stručnjake u razvijene
zemlje da uče. Oni su u našu zemlju doneli duh istraživanja i kompetitivnosti,
čije plodove počinjemo da ubiremo.
— Druga dobit je u tome što pokazujemo da umemo da
radimo na visokom nivou, o čemu govori kvalitet podnetih projekata od
strane naših naučnika, a treba znati da je prijavljivanje takvih projekata
Evropskoj komisiji veoma komplikovano.
Problemi sa impakt faktorom naučnih
časopisa
Međutim, postoji i negati-vna strana svega toga, koja
se ogleda u frustraciji naših naučnika-istraživača koja nastaje zbog silne
želje da se njihovi radovi publikuju u svetski priznatim časopisima, koji
imaju visok impakt faktor.
— Taj uslov nije tako teško ostvariti ako se radi
o teorijskoj, empirijskoj ili o nauci u kojoj se eksperimentalni rad može
relativno lako izvesti. Ali, ako imamo nauku koja zahteva velike vremenske
i materijalne investicije dok ne dođe do prvih rezultata, onda taj imperativ
destimuliše mlade ljude da se bave takvim istraživanjima.
Naime, ako je jedini kriterijum za ocenu istraživačkog
rada broj publikovanih radova u svetski priznatim časopisima, onda nije
čudo što se mladi istraživači opredeljuju da idu u oblasti gde već postoje
utabane staze. To, međutim, znači i da ne postoji izazov za istraživače
da se nešto novo istraži, jer je obično potrebno par godina čekanja u kojima
nema vidljivih rezultata, odnosno nema šta da se publikuje, jer se istražuje
nešto sasvim novo što će tek za izvesno vreme doneti svoje rezultate.
Dr Videnović konstatuje da nam je to striktno zalaganje
za poštovanje principa publiko-vanja u časopisima sa visokim imapkt faktorom
donelo sjajne rezultate, jer smo u ovoj godini prvi put prestigli Hrvatsku
po tom kriterijumu, što je veoma značajno jer smo mi dve upore-dive sredine
po naučnoj snazi.
— Ali, to nosi sobom i onaj negativni trend o kome
smo ma-lo pre govorili – nemotivisanost za istraživanja u novim oblastima.
Znači, impakt faktor časopisa ima svojih dobrih strana
i na tome treba insistirati svuda gde je to moguće, jer smo definitivno
usvojili svetski kriterijum za lokalno rangiranje, odnosno za izbor u naučna
i nastavnička zvanja na univerzitetima na način na koji se to radi u svetu.
Vratiti dignitet mišljenju proverenih
stručnjaka
Ovaj problem će biti prevaziđen i rešenjima u novom Zakonu
o naučnoistraživačkom radu, pa ćemo tako imati i druga tela pored Nacionalnog
saveta za nauku, kao što će biti neke nove komisije u kojima će biti uključeno
dosta novih stručnjaka u odlučivanje o strategiji naučnog razvoja.
To će ujedno omogućiti da se vrati poverenje u reč iskusnog
naučnika ili profesora univerziteta.
— Dakle, sad imamo praksu da jedan istraživač da
bi ispunio uslove za naučno zvanje, odnosno da bi dobio doktorat, pa čak
i magistraturu, mora da pokaže da je publikovao bar 4-5 svojih radova.
Kada ih podnese, to je nezavisna verifikacija da je is-punio formalne
uslove za sticanje zvanja. Ali, zato istraživač ne ide ka izazovima, nema
savladavanja novih znanja, nego se ide utabanim stazama, koji njemu lično
donose brže rezultate.
Međutim, sa stanovišta društva to nije produktivno.
Mi moramo da povratimo poverenje u to da, recimo, ako jedan priznat stručnjak
kaže da je to što je neki mlad istraživač uradio dovoljno za doktorat,
to bude i validno, nezavisno od toga što taj mlad istraživač sticajem
okolnosti nije mogao da objavi svoj rad ni u jednoj međunarodnoj publikaciji,
ali je stepen savladavanja vrhunskih veština koje je on u tom poslu uradio,
vredan je doktorata.
To je danas princip u svetu a mi imamo, i pored svih
dobrih rešenja, jednu malo izvrnutu situaciju. Tako je, recimo, dr Videnović
kada je prvi put otišao u SAD 1997. da pripremi doktorsku disertaciju,
a već je bio asistent na našem fakultetu, došao sa uverenjem da ga čeka
obaveza da publikuje bar 5 radova do doktorata, pa je postavio pitanje
svom profesoru-mentoru koliki je tipičan broj publikacija koji njihov doktorant
mora da ima pre nego što izađe da brani doktorsku disertaciju, a dobio
je odgovor koji je najmanje očekivao:
— Ne morate da imate ni jedan objavljen rad! Ali,
neki naučni autoritet mora da kaže da je to što ste uradili, u potpunosti
doktorska disertacija.
Naravno, u našim uslovima uvek postoji mogućnost zloupotreba
(da neko svog rođaka prog-lasi za doktora nauka zbog toga što mu je rođak,
a ne zato što njegov rad vredi), pa se sada traže rešenja kako bi se to
sprečilo.
— Mislim da je to mana koju će novi Zakon o naučnoistraživačkom
radu uspeti da otkloni, uvođenjem nekih novih tela i komisija koje će biti
dovoljno kompetentne da mogu da potvrde da je neki rad mladog istraživača
novi naučni doprinos.
Kriterijumi za društvene nauke su
blaži
Cela ova priča je vrlo jasna i prihvatljiva, ali se postavlja
pitanje šta će biti sa kandidatima iz oblasti društvenih nauka? Da li će
i za njih da važi isto pravilo?
— To je dosta teško pitanje jer smo svesni da nije
moguće na jednako propulzivan način publikovati radove u društvenim naukama,
kao što je to moguće u prirodnim, jer svaka nauka ima neke svoje specifičnosti.
Zato su naši kriterijumi kada su u pitanju društvene nauke malo blaži,
jer smo svesni toga da su društvene nauke izuzetno važne za kulturni i
naučni sis-tem u našoj zemlji, ali da prohodnost društvenih nauka u međunarodnim
časopisima i publikacijama nije tako velika kao što je u prirodnim naukama.
Toga smo potpuno svesni!
U tom smislu imamo nameru da malo favorizujemo humanističke
i društvene nauke i upućujemo ih ka regionalnim integracijama, jer mislim
da one imaju jednu prednost koju nemaju prirodne nauke.
Bolji dani za bibliotekarstvo kao naučnu
disciplinu?
U razgovoru sa dr Videnovićem došli smo i na konkretan
teren bibliotekarstva, pa smo mu postavili pitanje zašto je bibliotekarstvo
marginalizovano kada su u pitanju projekti? Zašto se ne smatra naučnom
disciplinom? Kako to da univerzitetske biblioteke mogu da dobiju sredstva
za projekte iz EU, a ne mogu da ih dobiju u svojoj matičnoj državi?
— Tačno je da je sada to tako. Međutim, postoji vrlo
jasna ideja koja, istina, još nije operacionalizovana, ali je prisutna
i prema njoj postoji vrlo pozitivan stav, a to je da mi podelimo finansiranje
nauke. Postoji jedna značajna ideja velikog broja istraživača za šta postoji
i načelna saglasnost Ministra, da finansiranje nauke delimično pređe na
institucionalno.
To će značiti da ćemo ima-ti institucije koje ćemo
proglašavati nacionalnim dobrima, nacionalnim bogatstvom, značajnim institucijama
za nauku u Srbiji, u koje svakako spadaju i biblioteke, koje će biti finansirane
nezavisno od toga imaju li projekte ili ne, jer je interes ove države
da ima takve institucije u kojima se obavlja specifičan posao koji će da
se opravdava godišnjim izveštajima, kao svuda u svetu, i koji će biti stabilno
i stalno finansiran.
Ako i pored toga imate ideje i mogućnosti da se bavite
istraživanjima i da prijavljuje-te projekte, onda ćemo i to da finansiramo
iz sredstava kojima raspolaže ovo Ministarstvo.
Trenutno se kod nas nauka finansira isključivo putem projekata,
što znači da se sredstva za plate u istraživačkom radu dobijaju samo ako
je institut uključen u nešto što je nova ideja, nešto što je negde prepoznato
kao posao koji treba raditi i koji će se raditi naredne 3-4 godine.
Zato sada istraživač u nekom institutu mora da razmišlja
o tome kako će da osmisli projekte, jer ako nema projekata, nema ni plate.
Međutim, istraživač treba da ima stabilnu platu, a da projekti budu nešto
što je dodatni stimulans.
— Nama je potrebna dugoročna stabilnost od 10-20
godina kako bi znali da će recimo Institut za fiziku biti finansiran u
tom periodu, nezavisno od toga da li on ima dva, deset ili dvadeset projekata.
Ako ih bude imao, biće za to dodatno finansiran, istina manje nego do sada,
jer će to biti samo stimulativna sredstva.
Tako će biti i sa bibliotekama.
Sada se u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine
otvara novi projektni ciklus u koji će se krenuti na stari način finansiranja,
ali Dr Videnović napominje da to ne znači da se u jednom trenutku neće
ozbiljno razmisliti, možda čak i veoma skoro, o tome kako da se podeli
finansiranje na institucionalno i na projektno.
— To znači da ne mora svako da ima projekat da bi od
nas dobio sredstva.
Puna podrška našoj inicijativi
Polazeći od toga što je do sada rečeno, upitali smo dr
Videnovića zašto naš list ne bi prerastao u stručno-informativno bibliotekarsko
glasilo zapadnog Balkana? Ima li država interes da tu ideju podrži?
— Naravno da ima! Mi imamo niz podsticajnih aktivnosti
i pre nego što se potpišu ugovori o izradi projekata sa Briselom. Brisel
danas favorizuje ukrupnjavanje, pri čemu je naš prostor viđen kao posebno
značajan, pa svaka inicijativa koja bude dobro osmišljena na tu temu, biće
rado prihvaćena.
Naravno, ne možemo mi da budemo inicijatori svega
toga, već koordinatori projekata moraju da budu iz zemalja članica EU,
ali mi imamo veliku pomoć od strane zemalja koje su nam bliske, kao što
je, primera radi, Slovenija, koja je mnogo učinila za Srbiju.
Zato vaša inicijativa nije neizvodljiva. Što se tiče
nas, ideju prihvatamo i možemo da vam pružimo inicijalnu pomoć koja se
sastoji u finansiranju konzorcionih pregovora, jer kada se formira ideja,
potrebno je da ljudi otputuju i pregovaraju, a to je interes države koji
smo mi prepoznali u ovom ministarstvu. To su putovanja koja nisu kongresni
turizam, nego putovanja radi konzorcionih pregovora na kojima je potrebno
usaglasiti mišljenja među kolegama.
Ti prvi kontakti moraju da budu „tet a tet“, a posle
svi kontakti idu mnogo brže zahvaljujući internetu. Zato ćete u svakom
slučaju moći da računate na našu podršku, jer za to imamo bar dva razloga:
prvi je međunarodna saradnja koja je u našem resoru, a drugi osnov bi bio
razvoj naučnog kadra i finansiranje ovog časopisa što je takođe u našem
ministarstvu.
Takva inicijativa bi u svakom slučaju bila dobrodošla
za Srbiju i možete računati na našu potpunu podršku.
Redakcija zahvaljuje dr Ivanu Videnoviću na iscrpnom razgovoru
koji će otkloniti neke dileme u našoj struci, i otvoriti svetlije perspektive.
Narodna biblioteka Srbije postala je član najuglednije
evropske asocijacije nacionalnih biblioteka u septembru 2003. godine (CENL
– Conference of European National Librarians).
U rad ove ugledne asocijacije uključene su 43 nacionalne
biblioteke Evrope. Ovaj veliki uspeh rezultat je dugogodišnjih stručnih,
ali i političkih i diplomatskih aktivnosti Narodne biblioteke Srbije. Biblioteka
je tim članstvom konačno postala „deo Evrope“, čak i pre ulaska
naše zemlje u Evropsku Uniju.
CENL kao asocijacija nacionalnih biblioteka postoji
već osamnaest godina i deluje u nadleštvu Evropske komisije. Svake godine
održava se godišnja konferencija u drugom evropskom gradu. U septembru 2004.
godine održana je konferencija u Rimu, u Biblioteci Vatikana.
Cilj održavanja konferencija je motivisanje nacionalnih biblioteka
u unapređenju njihove uloge u očuvanju nacionalne baštine kroz prezentaciju
i stvaranje uslova za slobodan i besplatan pristup informacijama i dokumentima.
Nacionalne biblioteke Evrope u budućnosti treba da razviju
nov model saradnje i da zajednički realizuju značajne projekte i da dele
raspoložive resurse. U budućnosti će CENL uložiti dodatne napore
kako bi se premostile razlike koje postoje između nacionalnih biblioteka
Severne i Južne, Zapadne i Istočne Evrope.
Tokom osamnaestogodišnjeg postojanja CENL-a, nacionalne
biblioteke Evrope zajednički su radile na mnogim zajedničkim projektima:
Gabriel (zajednički web portal ka informacijama o svim nacionalnim
bibliotekama Evrope), MACS (Multilingual access to subjects)
– jedinstveni višejezički pristup predmetnim katalozima nacionalnih biblioteka
Evrope), Bibliotheca Universalis – izgradnja svetske digitalne biblioteke,
Web Harvesting – skladištenje web informacija u svim nacionalnim
bibliotekama Evrope, Evropski DOI (European Digital Object
Identifier) – izgradnja evropske baze informacija o digitalnim dokumentima.
Projekat“Evropska biblioteka“
(TEL – The European Library)
U okviru asocijacije realizuje se i najznačajniji projekat
za nacionalne biblioteke Evrope pod nazivom „Evropska biblioteka“
(TEL – The European Library). Tokom perioda 2001-2004 projekat
je finansirala Evropska Unija. Od 2005. godine u finansiranje projekta se
uključuju i nacionalne biblioteke kao punopravni partneri u projektu.
Osnovni ciljevi projekta „Evropske biblioteke“
su sledeći:
— izgradnja zajedničkog elektronskog kataloga nacionalnih
biblioteka Evrope koji će biti pretraživ na svim jezicima punopravnih saradnika,
— izgradnja Internet portala sa najznačajnijim informacijama
o evropskim nacionalnim bibliotekama,
— izgradnja digitalne evropske bibilioteke, odnosno trezora
evropske kulturne baštine.
U prvom trogodišnjem periodu realizacije projekta, status
punopravnih partnera u projektu posedovalo je samo devet zemalja Evrope:
Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Portugal, Finska, Holandija,
Švajcarska i Slovenija.
Početkom 2005. godine Narodna biblioteka Srbije je dobila
poziv da se kao punopravni partner uključi u projekat.
Da bi postala punopravni partner u projektu, Biblioteka
je morala da ispuni određene zahteve i da svoj rad usaglasi sa visokim standardima
Evropske Unije u pogledu primene informacionih tehnologija, digitalizacije
nacionalne baštine i izgradnje automatske baze podataka i elektronskih kataloga.
Na sastanku Upravnog odbora projekta „Evropska
bibliteka„, koji je održan 13. aprila u Holandiji, doneta je jednoglasna
odluka da Narodna biblioteka Srbije postane punopravni partner u projektu.
Napominjemo da su status punopravnih partnera u projektu,
pored već devet pomenutih zemalja Evrope, stekle još samo tri zemlje: Danska,
Hrvatska i Srbija.
Status punopravnog partnera u projektu „Evropska biblioteka“
za Narodnu biblioteku Srbije predstavlja ogroman uspeh, uporediv možda jedino
sa ulaskom naše zemlje u Evropsku Uniju. To je veliko priznanje ne samo za
Biblioteku, već i za našu zemlju, jer se Srbija trenutno nalazi među dvanaest
odabranih zemalja Evrope punopravnih partnera u projektu izgradnje „Evropske
biblioteke“.
Početkom maja Biblioteka je dobila i ugovor o pristupanju
projektu, a realizacija projekta odvijaće se u periodu jul 2005-jul 2008.
godine.
Projekat TEL još više je dobio na značaju početkom maja
kada su šestorica lidera Evropske Unije predložila da književna dela iz evropskih
biblioteka postanu dostupna javnosti na Internetu.
Apel podnet zvaničnicima Evropske Unije potpisali su francuski
predsednik Žak Širak,
nemački kancelar Gerhard Šreder,
italijanski premijer Silvio Berluskoni,
španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero,
poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski
i mađarski premijer Ferenc Đurčanji.
„Nasleđe evropskih biblioteka neuporedivo je
u bogatstvu i raznolikosti.
Ali, ako ne bude digitalizovano i dostupno preko Interneta,
to nasleđe sutra možda neće imati ono mesto koje mu pripada u budućoj geografiji
znanja“ – navodi se u apelu evropskih lidera.
Vizija i misija projekta TEL
Evropska biblioteka preds-tavlja web servis koji nudi pristup
kombinovanim izvori-ma – knjigama, časopisima, novinama, multimedijalnim
iz-vorima, i u digitalnom i u tradicionalnom obliku, koji se čuvaju u svih
43 nacionalne biblioteke. U narednom trogodišnjem periodu, na tom portalu
biće dostupne kolekcije samo punopravnih partnera u projektu, odnosno kolekcije
12 zemalja, među kojima i Srbije.
Vizija Evropske biblioteke jeste da obezbedi podjednak
pritup i da promoviše razumevanje među evropskim zemljama, kao i da čitavom
svetu ponudi bogatstvo i raznolikost evropskog znanja, kulture i baštine.
Evropska biblioteka predstavlja vrata ka svetu znanja, informacija
i kulture svih evropskih nacionalnih biblioteka.
Evropska biblioteka namenjena je svim građanima
Evrope, ali i sveta, kako stručnjacima, tako i običnim građanima kojima je
potreban potpun, ali i jednostavan način pristupa bibliotečkoj građi koja
se čuva u nacionalnim bibliotekama Evrope.
Evropska biblioteka treba da privuče i istraživače
iz svih oblasti znanja, s obzirom da će njene kolekcije obuhvatati sve oblasti
znanja i sve naučne discipline. Ona predstavlja jedinstven i jednostavan put
ka evropskim kulturnim, naučnim i umetničkim izvorima.
Zajednički elektronski katalog evropskih
biblioteka
U realizaciji TEL projekta naglasak je stavljen na sledeća
tri segmenta:
— izgradnja jedinstvenog elektronskog kataloga svih nacionalnih
biblioteka,
— izgradnja portala svih nacionalnih biblioteka Evrope,
— izgradnja evropske digitalne biblioteke.
Zajednički elektronski katalog evropskih nacionalnih biblioteka
objediniće na jed-nom mestu sve trenutno postojeće pojedinačne kataloge
evropskih nacionalnih biblioteka. U narednom trogodišnjem periodu realizacije
projekta biće omogućen jedinstven pristup i istovremeno pretraživanje 12
kataloga nacionalnih biblioteka na svakom pojedinom jeziku zemalja punopravnih
članica projekta.
Ovaj segment TEL projekta podrazumeva ogroman rad:
— ujednačavanje standarda obrade građe,
— izradu jedinstvenih bibliografskih standarda,
— izradu jedinstvenih normativnih datoteka predmetnih i
autorskih odrednica, kao i nji-hovo prevođenje na svih 12 jezika,
— stvaranje jedinstvenih sistema za pretraživanje građe,
— usaglašavanje baza metapodataka,
— ujednačavanje informaciono-tehnoloških programa.
Napominjemo da se trenutno u elektronskim katalozima nacionalnih
biblioteka, posebno onih velikih, nalazi i po nekoliko miliona bibliografskih
zapisa, što samo pokazuje koliko je ovaj segment realizacije projekta zahtevan
i komplikovan.
Krajem marta 2005. godine prezentovan je i novi Internet
servis Evropske biblioteke, koji je trenutno u testnoj fazi. Adresa
Internet lokacije je sledeća: http://www.theeuropean-library.org/.
Na toj Internet lokaciji već je omogućeno testno pretraživanje
kataloga 9 nacionalnih biblioteka na 9 jezika, svake pojedinačne biblioteke
i jednog jedinstvenog evropskog kataloga.
Pretraživanje je moguće na dva nivoa na onom jednostav-nom,
za široku publiku, i onom naprednom, za upućene korisnike gde je data mogućnost
pretraživanja i pronalaženja izvora po više različitih ključeva.
Internet portal evropskih biblioteka
Drugi segment realizacije projekta podrazumeva izgradnju
portala svih evropskih nacionalnih biblioteka na kojem su date sve osnovne
informacije o svim nacionalnim bibliotekama Evrope. Ovaj segment projekta
već ranije je bio delimično realizovan kroz već pomenuti projekat Gabriel.
Sada je portal unapređen, moguće je pretraživanje informacija na tri jezika
– engleskom, francuskom i nemačkom, a u budućnosti je planirano da portal
bude dostupan i na svim jezicima Evrope.
Na portalu se nalaze osnovne informacije o svakoj pojedinoj
nacionalnoj biblioteci, istorijat biblioteke, osnovne funkcije biblioteke,
obim kolekcija, informacije za korisnike o uslovima korišćenja građe i informacija,
omogućen je direktan pristup nacionalnim tekućim bibliografijama, kao i
pojedinačnim Internet prezentacijama i elektronskim i drugim onlajn izvorima.
Narodna biblioteka Srbije već je prisutna na ovom Internet
portalu na adresi http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/index.htm.
Tako se tu nalaze sve osnovne informacije o istoriji NBS,
o njenim kolekcijama i nje-nim onlajn izvorima, o uzajamnom katalogu svih
biblioteka Srbije, itd. Prezentacija NBS za sada je izgrađena na tri jezika
– na engleskom francuskom i nemačkom, a u narednom periodu biće dostupna
i na drugim jezicima evropskih zemalja.
Trezor Evropske biblioteke
Treći segment realizacije TEL projekta podrazumeva
izg-radnju digitalne biblioteke Evrope, odnosno izgradnju trezora evropskih
biblioteka u kojem će biti omogućen pristup dokumentima u punom tekstu.
Cilj je da u trezor Evropske biblioteke budu uključena u digitalnom
obliku najznačajnija dela kulturne baštine svih evropskih zemalja, da ona
budu pretraživa po jedinstvenim ključevima i dostupna za sve korisnike širom
sveta u punom tekstu.
Trenutno se na Internet portalu Evropske biblioteke nalazi
prezentacija po pet najznačajnijih dokumenata nacionalne baštine iz svih
evropskih nacionalnih biblioteka.
Narodna biblioteka Srbije je iz svojih fondova
odabrala pet najznačajnijih dokumenata, četiri rukopisa i jednu mapu grafika,
digitalizovala ih, pripremila metadata podatke za njih i širi opis koji podrazumeva
i kratak istorijat dokumenata.
Naši rariteti u evropskom trezoru
U evropskom trezoru nalaze se sledeći
dragoceni dokumenti iz Narodne bib-lioteke Srbije u digitalnom obliku:
— Beogradski parimejnik, prva polovina 13. veka,
— Dušanov zakonik – prizrenski prepis, 1515/25 g,
— Zbornik popa Dragolja, treća četvrtina 13. veka,
— Zbornik srpskih žitija i Hilandarski tipik Taha Marka, 1370/75
g,
— Svetogorska grafika – Manastir Hilandar, 1757 g.
Na pristupnoj Internet stranici Evropske biblioteke
svakodnevno se kao ilustracija digitalnog trezora postavlja po jedan digitalni
dokument jedne nacionalne biblioteke Evrope. Tako je i Narodna biblioteka
Srbije tokom aprila imala čast i zadovoljstvo da se na pristupnoj stranici
Internet prezentacije Evropske biblioteke nađu i njeni dokumenti.
Uspeh i odgovornost
Kao što smo već istakli, prijem Narodne biblioteke Srbije
za punopravnog partnera u realizaciji projekta Evropske biblioteke,
predstavlja ogroman uspeh, i to ne samo za našu Biblioteku, već i za našu
zemlju.
Sama činjenica da je Narodna biblioteka Srbije odabrana
skupa sa drugih 12 zemalja Evrope da u narednom trogodišnjem periodu bude
punopravan partner u projektu, a da mnoge druge zemlje, čak i sadašnje članice
Evropske Unije, nisu postale punopravni partneri u projektu, predstavlja
ogromno priznanje Biblioteci za rezultate postignute u prethodnom periodu.
Naravno, Narodna biblioteka Srbije izuzetno je zadovoljna
zbog tog ogromnog uspeha, ali je istovremeno svesna i velike odgovornosti
koja stoji pred njenim stručnjacima u pogledu realizacije svih postavljenih
ciljeva izgradnje Evropske biblioteke.
Narodna biblioteka Srbije je spremna da se suoči sa tom
odgovornošću, njeni stručnjaci uložiće sva svoja znanja i umeća kako bi ciljevi
bili postignuti, kako bi naša nacionalna baština postala istinski deo kulturne
baštine Evrope.
Pošto su u realizaciji projekta Evropske biblioteke
Narodnoj biblioteci Srbije potrebni i dodatni finansijski, tehnološki i
informacioni resursi, očekujemo da ćemo naići na podršku i razumevanje i
kod nadležnih državnih organa, odnosno da ćemo dobiti odgovarajuću i finansijsku
i institucionalnu podršku najpre Ministarstva kulture, a potom i drugih
nadležnih tela i institucija.
Biografski podaci
Vesna Injac je
profesor opšte književnosti i teorije književnosti, bibliotekar sa-vetnik,
prevodilac i član Ud-ruženja književnih prevodi-laca Srbije.
Više godina je radila u Odeljenju za međunarodnu
raz-menu publikacija NBS, potom kao Rukovodilac međunarodne saradnje NBS,
a trenutno je na funkciji zamenice direktora i rukovodioca Sektora za pro-grame
i projekte Narodne bib-lioteke Srbije.
U stručnim časopisima objavila je veliki
broj tekstova o obrazovanju bibliotekara, digitalnim bibliotekama, ev-ropskim
projektima za bib-lioteke, nacionalnim biblio-tekama Evrope i sveta, elekt-ronskim
katalozima, značaj-nim bibliotečko-informaci-onim institucijama u svetu,
itd.
Jedan je od koautora „Bibliotekarskog
terminološ-kog rečnika: englesko-srpskog /srpsko-engleskog“ (Internet
i CD-Rom izdanje 2002, štam-pano izdanje 2004).
Autor je „Bibliografije francuskih
dela prevedenih u Srbiji i Crnoj Gori 1987-2003“ (NBS, 2004).
U književnim časopisima ob-javila veliki
broj prevoda sa francuskog jezika. Prevela je sa francuskog i objavila preko
15 knjiga iz oblasti književnosti, filozofije, ko-munikacija i informacija.
Biblioteka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu osnovana
je 1960. kada je osnovan i Medicinski fakultet u Novom Sadu, i ove godine
slavi veliki jubilej – 45 godina uspešnog rada. Za ovaj relativno kratak
period, izrasla je u veoma cenjenu bibliotekarsku instituciju, tako da
danas slovi za jednu od najboljih biblioteka u Srbiji.
U toku navedenog perioda Biblioteka je nekoliko puta
menjala organizacioni oblik, kontinuirano unapređujući svoj status. Tako
1977. postaje Centralna biblioteka Medicinskog fakulteta i svih
klinika i instituta, a 1981. prerasta u Centar za biomedicinsko naučno
informisanje u Vojvodini i Koordinator u Sistemu biomedicinskog naučnog
informisanja (SBMNI) u SFRJ.
Transformacijom ovog sistema 1991. postaje Koordinator
za Vojvodinu u SBMNI Republike Srbije. Iste godine dolazi do izdvajanja
Kliničkog centra i pojedinih klinika iz sastava Medicinskog fakulteta,
ali Biblioteka nastavlja da pruža usluge obrazovnim, naučnim i zdravstvenim
radnicima iz cele Vojvodine.
O razvoju ove biblioteke govori dr medicinskih nauka
Silvija Brkić, bibliotekar-savetnik,
koja se na mestu upravnika nalazi tek 4 godine, kada je nasledila dotadašnju
upravnicu Miroslavu Pejić, bibliotekara savetnika koja je takođe najveći
deo svog radnog veka provela u ovoj biblioteci.
Dr Brkić je svoju profesio-nalnu karijeru započela pre
dvadeset godina u ovoj biblioteci, koja je već imala status jedne od najboljih.
O tome ona kaže:
— Naš rad zasniva se na radu naših prethodnika, koji
su bili izuzetni radnici i veliki bibliotečki stručnjaci. Moja prethodnica,
Miroslava Pejić, profesor književnosti, bila je desetak godina ispred svog
vremena i pratila savremena zbi-vanja u bibliotekarstvu u svetu.
Ono što je posebno važno je da se zalagala za kontinuiranu
edukaciju zaposlenih u biblioteci i njihovo dalje usavršavanje. Tako sam
i ja kao lekar dobila mogućnost da se usavršavam u oblasti bibliotekarstva
i da dobijem zvanje bibliotekara, da zahvaljujući svom radu napredujem u
bibliotečkim i naučnim zvanjima.
Prerastanje u najsavremeniji tip biblioteke
Prema rečima dr Brkić, najznačajnija odrednica ove Biblioteke
je da se ona tokom 45 godina postojanja, od biblioteke klasičnog tipa transformisala
u bibliotečko-informacioni centar a sada se, zbog brzog razvoja informacionog
društva, velike produkcije biomedicinske literature i sve većih potreba
korisnika za brzom i relevantnom informacijom, užurbano radi na aktivnostima
da biblioteka preraste u najsavreme-niji tip biblioteke – u virtuelnu,
elektronsku, digitalnu biblioteku.
Korisnici biblioteke
Korisnici usluga biblioteke su studenti dodiplomskih
studija (3294 aktivna studenta), poslediplomske nastave (958 magistranata,
doktoranata i specijalizanata); nastavni kadar (516 profesora, docenata,
asistenata i saradnika), naučnici i istraživači u oblasti obrazovanja i
medicine, zdravstveni radnici iz Vojvodine (spe-cijalisti, lekari – kojih
samo u Vojvodini ima oko 6.000, medicinske sestre, polaznici semi-nara
kontinuirane edukacije), srednjoškolci – maturanti i ostali građani.
— Zbog različitih potreba korisnika za naučnim informacijama
(naučnom i stručnom literaturom) u Biblioteci se primenjuju različite metode
pronalaženja informacija i odgovarajuće literature. Tako su potrebe studenata
najčešće vezane za obrazovanje i sticanje određenog znanja iz oblasti biomedicine,
ali i za prve korake u naučnoistraživačkom radu.
Obrazovnom kadru naučne informacije su neophodne
za praćenje najnovijih znanja iz oblasti biomedicine i za njihov pedagoški
rad, a naučnicima i istraživačima neophodno je “intelektualno znanje” koje
se nalazi u međunarodnim izvorima informacija, mada su zainteresovani
i za domaće biomedicinske informacije vezane za nacionalnu patologiju
i informacije o dostignućima biomedicinske nauke kod nas, kaže dr
Brkić.
Zdravstveni radnici koriste biomedicinske informacije
da bi uveli nove tehnologije, koristili nove metode u praksi i za svakodnevni
rad. Ostalo stanovništvo traži informa-ciju u okviru zdravstvenog obrazovanja.
Pored pojedinaca, naučnoistraživačke i obrazovne institucije, srednje škole
i fakulteti koriste usluge Biblioteke radi realizacije svojih naučnih
i obrazovnih planova i programa.
Bibliotečki fond
Biblioteka poseduje impozantan fond. Bibliotečku građu
prikupljanu od osnivanja Medi-cinskog fakulteta u Novom Sadu 1960. do danas
čine 292.860 bibliotečkih jedinica: 49.964 su monografske publikacije,
a 242.896 bibliotečkih jedinica su primerci, sveske i godišta od 2.353
naslova domaćih i stranih časopisa.
Deo fonda je smešten u prostorijama Biblioteke, a ostala
bibliotečka građa koja se obrađuje u Biblioteci Medicinskog fakulteta
u Novom Sadu je smeštena po katedrama Medicinskog fakulteta u Novom Sadu,
klinikama i institutima. Preko 70% fonda je na stranim jezicima, najviše
na engleskom jeziku.
— Zbog izuzetno velike produkcije biomedicinske literature
postojeći fond biblioteke samo delimično zadovoljava potrebe korisnika
za naučnim i stručnim informacijama, te je biblioteka prinuđena da dodatnu
literaturu i informacije pronalazi u fondovima drugih biblioteka, sve
više u svetskoj virtuelnoj biblioteci.
Servis KoBSON koji je dostupan preko sajta Narodne
Biblioteke Srbije i servisi i ba-ze punog teksta koji su na ovaj način
dostupni predstavljaju najznačajniji izvor informacija i literature za
naše korisnike.
Izuzetno veliki broj najpoznatijih svetskih časopisa
– 14.000, dostupan je u elektronskoj formi. Veliki broj je iz oblasti
biomedicine, što u oko 90% slučajeva predstavlja dovoljan izvor
informacija za naše korisnike.
Na zahtev korisnika biblioteka pretražuje ove servise
i preuzima relevantne radove. Ova usluga je moguća i bez dolaska korisnika
u biblioteku, naravno putem elektronske pošte. Tako se skraćuje vreme
koje je korisnicima potrebno za dobijanje aktuelnih informacija i literature
u vezi sa predmetom njihovog interesovanja i istraživanja.
— Zbog velikog interesovanja korisnika za KoBSON i
blagodeti koje ovaj servis pruža, Biblioteka je organizovala predavanja
o njegovom korišćenju i to na samom Fakultetu za potrebe studenata, nastavnog
i naučnog osoblja, ali i u zdravstvenim institucijama u Novom Sadu za potrebe
zdravstvenih radnika.
Činjenica je da se ova Biblioteka nalazi pri vrhu po pristupu
ovom servisu, kao i po broju preuzetih radova. Pretraživanje Medline
baze podataka bilo sa kompakt diskova ili on-lajn, kao i pretraživanje
kooperativnog onlajn bibliografskog sistema, takođe su predmet edukacije
korisnika. Bibliotečka građa koja je nabavljena u poslednje tri godine obrađena
je i podaci su uneti u elektronski katalog program Biblio/Winisis,
a informacije o starijem fondu se nalaze samo u lisnim katalozima.
Informaciona i komunikaciona oprema
Bitan preduslov za obavljanje bibliotečko-informacione
delatnosti u savremnom društvu je korišćenje savremene informacione tehnologije.
Biblioteka Medicinskog fakulteta poseduje savremenu kompjutersku, komunikacionu,
mikrografsku i reprografsku opremu.
Primenom savremene informacione tehnologije omogućeno
je stvaranje i pronalaženje, obrada, deponovanje, cirkulacija, integracija
i diseminacija informacija korisnicima na savremen način.
Primenom nove tehnologije promenila se i funkcija biblioteke
– pored informacione i dokumentacione funkcije, komunikaciona funkcija
postaje sve značajnija. Za nabavku opreme zasluge pripadaju i rukovodstvu
Medicinskog fakulteta:
— Moram da istaknem da su prvi kompjuteri na Medicinskom
fakultetu nabavljeni na inicijativu i za potrebe Biblioteke, tako da ona
sada ima 19 najsavremenijih kompjutera, 1 matrični štampač, 3 laserska
štampača, 19 CD čitača, 5 CD pisača i 1 skener.
Ono što je najvažnije, to je da je sva kompjuterska
oprema umrežena u lokalnu mrežu Biblioteke i Fakulteta, a na Internet
su svi računari povezani preko HDSL.
Korišćenje akademske komunikacione mreže i direktan
istovremeni pristup Internetu sa svake radne stanice i njegovo korišćenje
za pronalaženje i pružanje informacija na najsavremeniji način, omogućilo
je bržu komunikaciju, bolju međubibliotečku saradnju, lak-še pribavljanje
naučnih informacija i kvalitetnije usluge biblioteke.
Biblioteka raspolaže sa oko 700 kvadratnih metara radnog,
magacinskog i čitaoničkog prostora. Pored elektronske čitaonice koja ima
11 umreženih računara, postoji i studentska čitaonica sa 70 mesta koja
je dostupna studentima svaki dan od 8 do 22 sata. Studentsko pozajmno
odeljenje je posebno izdvojeno.
Planski vođena kadrovska politika
Da bi se udovoljilo potrebama korisnika, Medicinski fakultet
i Biblioteka su vodili plansku kadrovsku politiku kako bi obezbedili stručan,
specijalizovan i edukovan radni kadar. Trenutno je u Biblioteci zaposleno
osam radnika: 5 bibliotekara sa visokom stručnom spremom različitog profila
(2 lekara, jedan je doktor nauka, bibliotekar savetnik i naučni saradnik,
a drugi je specijalista, 1 profesor engleskog jezika, 1 profesor pedagogije
i 1 profesor razredne nastave), i tri samostalna knjižničara.
U toku je postupak dobijanja zvanja viši bibliotekar
za dva bibliotekara. U biblioteci su zaposleni na neodređeno vreme Silvija
Brkić, Marija Vučenović, Zorica Đokić, Radmila
Matić, Biljana Živković, Sima Ćosin, Branislava
Čikić, Jelica Pašćan i Duško Alimpić na određeno
vreme. Od osnivanja u biblioteci su radile Sonja Adamović, Milena Dejanović,
Dušanka Isijanov, Svetlana Ninković, Miroslava Pejić, Zorka Ilić
i Ljubica Moskalj.
Kako bi zaposleni u Biblioteci što kvalitetnije obavlja
i bibliotečko-informacionu delatnost, kontinuiranoj edukaciji i usavršavanju
zaposlenih pridaje se izuzetna pažnja. Najviše se edukuje iz oblasti bibliotekarstva,
ali i iz biomedicinske naučne informatike, scientometrije, etike i metodologije
naučnoistraživačkog rada, i neizostavno, primene informatičke tehnologije.
Bibliotekari se i sami bave istraživačkim radom. Rezultat
toga su mnogobrojni objavljeni naučni i stručni radovi i monografske publikacije,
radovi na kongresima i simpozijumima.
Doprinos razvoju medicine
Cilj naučnoistraživačkog rada u medicini je doprinos poboljšanju
zdravlja ljudi, a svo-jom delatnošću ova Biblioteka aktivno učestvuje i
doprinosi naučnom i stručnom radu svojih korisnika (obrazovni, naučni
i zdravstveni kadar i studenti), i tako indirektno, na svoj način, doprinosi
razvoju medicine na ovim prostorima. Dr Brkić napominje:
— Poslednjih decenija naučno informisanje se razvilo
kao posebna delatnost, a naučna informatika kao naučna disciplina. Biomedicina
je naučna oblast sa izuzetno velikim brojem naučnih informacija, i njihov
broj se iz dana u dan povećava.
Zato je logično da se prvo u biomedicini javila potreba
za organizovanim naučnim informisanjem i stvaranjem odgovarajućeg informacionog
sistema. Eksplozija informacija zahtevala je najracionalniji sistem obrade
dokumenata koji će omogućiti da informacija, sadržana u bilo kom izvoru,
za što kraće vreme pređe što kraći put od stvaraoca, preko prenosioca,
do korisnika.
Biblioteka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Centar
za biomedicinsko naučno in-formisanje u Vojvodini, svojom delatnošću i
aktivnostima uključena je u dva informaciona sistema: Sistem biomedicinskog
naučnog informisanja Srbije (SBMNI) i Bibliotečko-informacioni sistem Srbije
(BIS).
U okviru BIS-a Biblioteka prikuplja sve relevantne naučne
i stručne biomedicinske informacije, vrši njihovu analitičko-sintetičku
obradu i dugoročno deponovanje, pronalazi informacije sa svih aspekata
i diseminira ih zainteresovanim korisnicima, ocenjuje efikasnost korišćenja
naučnih izvora informacija i proučava opšte zakonitosti koje karakterišu
unutrašnju vezu naučnih dokumenata sa razvojem nauke.
U okviru SBMNI Biblioteka obavlja sledeće poslove i zadatke:
— efikasno informisanje;
— obezbeđivanje savremenog i brzog dotoka biomedicinskih
naučnih i stručnih informacija i naučne literature iz domaćih i svetskih
izvora i njihovo racionalno korišćenje;
— organizovanje informacija u vidu baza podataka o naučnim
dostignućima biomedicinske nauke i prakse u Vojvodini i njihovu prezentaciju
svetu;
— obezbeđivanje savremene in formacijske strukture za
odlu-čivanje u biomedicinskoj nauci i praksi u zemlji kroz više oblike naučnog
informisanja.
— Stručni kadar, neprekidno usavršavanje zaposlenih,
podrška rukovodstva Fakulteta i primena savremene informacione i komunikacione
opreme omogućili su Biblioteci da primenjujući sva dostignuća u bibliotečko-informacionoj
delatnosti u zemlji, a ugledajući se na svetske biomedicinske biblioteke,
u potpunosti ispuni postavljene zadatke u okviru oba informaciona sistema.
Učešće u edukacionim procesima
Osoblje Biblioteke učestvuje u edukacionim procesima na
Medicinskom fakultetu u Novom Sadu:
— Pored edukacije korisnika o mogućnostima i korišćenju
Biblioteke, upućivanjem u pretraživanje literature i baza punog teksta,
bibliotekari učestvuju u teoretskoj i praktičnoj nastavi na poslediplomskim
studijama nastavom o informatičkim tehnologijama u medicini, sa nekoliko
časova praktične nastave u okviru predmeta Metodologija naučno-istraživačkog
rada, inekoliko časova iz predmeta Etika u medicini.
Širok spektar aktivnosti
Osim već navedenih aktivnosti Biblioteke, ona daje svoj
doprinos i razvoju drugih oblasti. Tako su Medicinski fakultet u Novom
Sadu i Bibli-oteka osnivači Društva udruženja uredništava biomedicinskih
časopisa i biltena u našoj zemlji koje postoji od 1992. godine
— Biblioteka je inicijator primene Vankuverskih pravila
u biomedicinskim radovima koji se publikuju u našoj zemlji; zatim, sarađuje
sa uredništvima biomedicinskih časopisa, izdavačkim kućama i direktno
sa autorima radova; učestvuje u radu Zajednice biblioteka univerziteta
u Srbiji; aktivno učestvuje u sindikalnim aktivnostima, u radu pojedinih
komi-sija i radnih tela Fakulteta, kao i u radu Udruženja bibliotečkih
radnika.
Plodna autorska delatnost
Mnogobrojni radovi zaposlenih u Biblioteci su objavljeni
kao što su monografske publikacije – 7 bibliografija, 40 objavljenih radova
i 10 baza podataka koje biblioteka kreira: Biomedicina Iugoslavica,
Bio-medicina Serbica, Biomedicina Vojvodine, MEDRAD, BIONC,
BIDOC, BIMAG, BISPE, MF-IZD, BIOKO, Katalog strane biomedicinske periodike
u Srbiji.
Po čemu se ova razlikuje od drugih
fakultetskih biblioteka?
Sigurno je da je Biblioteka Medicinskog fakulteta u Novom
Sadu jedna od najsavremenijih, najopremljenijih, najaktivnijih i najboljih
fakultetskih (i ne samo fakultetskih) biblioteka u Srbiji. Zašto je to
tako?
— Na prvom mestu su, kako sam već navela, specifičnosti
biomedicine kao skupa naučnih oblasti, a na drugom mestu veoma zahtevni
korisnici biblioteke (obrazovni, naučni i zdravstveni radnici i studenti).
Međutim, od ne manjeg značaja je izuzetna podrška rukovodećeg
kadra Fakulteta koje je od samog osnivanja Fakulteta pa do danas bilo svesno
značaja i uloge Biblioteke kao osnove za odvijanje obrazovne, naučne i
zdravstvene delatnosti.
Finansiranjem savremene opreme, izvora informacija, omogućavanjem
kontinuirane edukacije zaposlenih, prihvatanjem i podržavanjem naprednih,
ponekad i vizionarskih ideja rukovodilaca biblioteke, rukovodioci su omogućili
da stručan, sposoban i izuzetno edukovan bibliotečki kadar, nastavljajući
rad svojih prethodnika, radi i doprinosi razvoju bibliotečko-informacione
delatnosti na Fakultetu.
Tradicija ove biblioteke je da prati savremena zbivanja
i novine iz oblasti bibliotekarstva kako u našoj zemlji, tako i u svetu,
i da ih što je pre mogu-će implementira u svakodnevni rad i u planove
za budući rad.
— Ono što našu biblioteku izdvaja od ostalih je i
veliki broj bibliografskih i bibliografsko apstraktnih baza podataka koje
je biblioteka sama kreirala po svetskim standardima, koje su pretražive,
a nadam se da će uskoro biti i na sajtu Fakulteta, te će biti dostupne
i široj javnosti.
Tome treba dodati i izuzetnu aktivnost u naučnoistraživačkom
radu i veliki broj objavljenih monografskih publikacija, naučnih i stručnih
radova.
Ujednačiti jedinstvene kriterijume
I pored svih pomenutih uspeha i dostignuća, oni bi bili
i veći da nema problema subjektivne prirode, pa dr Brkić ima interesantna
zapažanja o ulozi, značaju i problemima u radu visokoškolskih biblioteka,
počevši napomenom da je u zakonskim aktima jasno definisano da fakulteti
ne mogu da se registruju ukoliko u svom sastavu nemaju odgovarajuću biblioteku,
pa zbog toga o ulozi fakultetskih biblioteka nije potrebno posebno govoriti.
U statutu svakog Univerziteta piše da su visokoškolske
biblioteke informaciona osnova za obavljanje nastavne i naučne delatnosti,
a one to u punom smislu i jesu.
— Nažalost, pokazalo se da u toj oblasti postoje
velike razlike među visokoškolskim bibliotekama. Kako bi se to izbeglo
i kako bi sve biblioteke mogle u potpunosti da ostvare svoju ulogu, mislim
da je potrebno što pre napraviti i usvojiti jedinstvene standarde za visokoškolske
biblioteke koji će tačno definisati minimum opreme, prostora, kadra, fondova
i delatnost fakultetskih biblioteka. Ovi standardi treba da budu obavezujući
kako za nadležna ministarstva, rukovodioce fakulteta, ta-ko i za rukovodioce
biblioteka.
Danas nažalost, ima biblioteka koje nemaju čak ni
računare, ni odgovarajući prostor, fondove, stručni kadar, a mi očekujemo
da se aktivno uključe u savremene informacione sisteme, a da ne govorimo
o tome kakve to posledice ima za korisnike tih biblioteka.
Dr Brkić skreće pažnju i na to da u odnosu na značajnu
ulogu biblioteka u visokom školstvu i nauci, finansiranje rada visokoškolskih
biblioteka takođe nije adekvatno. O tome dovoljno govori samo jedan primer:
za kvalitetno obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti, biblioteke
su sve više orijentisane na korišćenje elektronskih izvora informacija.
— Pri tome više nije važno gde su oni fizički locirani,
pa tako pretražujemo 14000 časopisa preko KoBSONA-a, a broj zaposlenih
se određuje i finansira samo po broju bibliotečkih jedinica koje se fizički
nalaze u našim fondovima! Takođe su i sredstva koja nadležna ministarstva
izdvajaju za nabavku fonda i opreme nedovoljna, o čemu ima mnogo primera.
Status bibliotekara usaglasiti sa
svetskim merilima
Zatim, ona podseća da je nedefinisan status i položaj
bibliotečkih radnika na Univerzitetima:
— Čini mi se da se rad i doprinos bibliotečkih radnika
u obrazovnoj, naučnoistraživa-koj i, u zavisnosti od fakulteta, strukovnoj
delatnosti, uvek podrazumeva, ali to nije jasno definisano u zakonskim
i drugim pravnim aktima.
Po svojoj delatnosti i značaju bibliotečki radnici
su bliži nastavnim i naučnim ra-dnicima i njihovi su saradnici (u svetu
se tretiraju kao ravnopravni članovi ovakvih timova), a u našoj zemlji
se često moraju «boriti» za izjednačavanje sa administrativnim službama.
Da ne govorimo o nedovoljnom priznavanju viših stručnih zvanja zaposlenih
u bibliotekama.
Bibliotečki radnici svojim radom učestvuju u naučnim
projektima i obrazovnim aktivnostima koji se ostvaruju u visokoškolskim
ustanovama a nigde nisu registrovani kao naučni i obrazovni radnici, a
kamoli da za taj deo posla budu i posebno nagrađivani.
Tome treba dodati da je nedovoljno učešće bibliotečkih
radnika u donošenju zakonskih i pravnih akata koje se donose na višim nivoima,
barem u kreiranju onih delova koji se tiču njihove delatnosti (državi, mi-nistarstvima,
univerzitetima, visokoškolskim ustanovama….).
Problemi koje treba rešiti
Kao u svakoj biblioteci i u ovoj biblioteci postoje proble-mi.
Kako je pokazala anketa koja je sprovedena u svim fakultetskim bibliotekama
na Novosadskom univerzitetu, problemi su slični u svim bibliotekama, a
najveći je nedovoljan magacinski prostor za smeštaj starog i novog fonda,
zbog čega mnoge priručne biblioteke na kated-rama, zavodima i institutima,
traže da se pronađe prostor za smeštaj starog fonda koji se kod njih nalazi.
Naravno, to dovodi do rasi-panja fonda u kome preovlađuju
starija godišta, što zbog njegove razuđenosti otežava reviziju.
— Tome treba dodati nepostojanje organizovane informatičke
edukacije korisnika i zaposlenih (koji su prinuđeni da se samoedukuju,
što iziskuje mnogo više vremena).
Postoji potreba za angažovanjem jednog informatičara
u Biblioteci. Neophodno je i obaviti retrospektivni unos starijeg fonda
u elektronski katalog, kako bi se moglo vršiti ne samo pretraživanje fonda,
već i elektronsko zaduživanje korisnika, elektronsko poslovanje i statističke
analize.
Za obavljanje ovih poslova potrebno je mnogo vremena
a sa postojećim kadrom moguće je da se obavljaju samo tekući poslovi. Takođe,
iako se poslednjih godina izdvajaju značajna sred-tva za nabavku literature
(naročito udžbeničkog fonda), još uvek su potrebe korisnika veće, a za
potrebe nastavnog osoblja neophodne su strane monografske publikacije.
Saradnja na visokom nivou
Ono što zaslužuje posebnu pažnju, ali i visoku ocenu,
to je oblast međusobne saradnje visokoškolskih biblioteka, za koju dr Brkić
posebno ističe:
— Sa zadovoljstvom mogu da kažem da danas postoji izuzetno
dobra saradnja visokoškolskih biblioteka u Srbiji, jer one direktno sarađuju,
ali i u vidu organizovanih vidova saradnje.
Sa Bibliotekom Matice srpske, matičnom bibliotekom za
visokoškolske biblioteke u Vojvodini, postoji dugogodišnja dobra saradnja.
U okviru ove institucije organizovana su šira tematska predavanja za bibliotečke
radnike u Vojvodini kao i usko specijalizovana predavanja i seminari za
bibliotečke radnike visokoškolskih biblioteka.
Prikupljaju se i analiziraju informacije o radu visokoškolskih
biblioteka, fondovima, opremi, kadru i drugim relevantnim podacima. Organizovana
su predavanja za polaganje stručnih ispita za bibliotečke radnike, kao i
samo polaganje, i postupak za dobijanje bibliotečkih zvanja.
Zajednica ispunila očekivanja
Jedan od organizovanih vidova saradnje je i rad Zajednice
biblioteka univerziteta u Srbiji, koja u potpunosti ostvaruje postavljene
ciljeve i zadatke i daje izuzetan doprinos razvoju bibliotečko-informacione
delatnosti na univerzitetima i visokoškolskim bibliotekama.
— Glasilo Zajednice «Informacije Zajednice biblioteka
univerziteta u Srbiji» preraslo je u naučno-stručni časopis «Infoteka»
u kome se objavljuju naučni, stručni i pregledni radovi iz oblasti informatike
i bibliotekarstva, a već drugu godinu se izdaje i novo glasilo Zajednice
«Visokoškolske biblioteke». Ove publikacije i aktivnosti u Zajednici od
velikog su značaja za rad i edukaciju zaposlenih u visokoškolskim bibliotekama.
Biblioteka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kao
i druge visokoškolske biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, aktivan je
učesnik u radu Zajednice od njenog osnivanja 1992. godine, do danas.
Svi vidovi međusobne saradnje visokoškolskih biblioteka
kao i saradnje visokoškolskih biblioteka i drugih biblioteka u Srbiji,
uticali su na bolju informisanost, edukovanost, kao i na kvalitetniji i
stručniji rad bibliotečkih radnika na Univerzitetu u Novom Sadu.
Pohvale našem listu
Za naš list dr Brkić je posebno istakla:
— Naravno, što se lista «Visokoškolske biblioteke»
tiče, on zaslužuje samo pohvale, jer je – ukratko rečeno – informativan,
zanimljivog i veoma aktuelnog sadržaja. Izuzetno je značajan za popularisanje,
ali i prikazivanje biblitečko-informacione delatnosti u Srbiji sa posebnim
osvrtom na bibliotečko-informa-cionu delatnost na univerzi-tetima i u
univerzitetskim i fakultetskim bibliotekama.
Bilo bi dobro kada bi ovaj list mogao da bude potpuno
dostupan i u elektronskoj formi. Tako bi se broj čitalaca u mnogome povećao.
Kolegijum novosadskih bibliotekara
Drugi organizovani vid okupljanja i saradnje visokoškolskih
biblioteka Univerziteta u Novom Sadu, kao i biblioteka naučnih institucija,
su zajednički sastanci ovih biblioteka koje saziva Centralna biblioteka
univerziteta u Novom Sadu. Iako su ovi sastanci novijeg datuma (ova biblioteka
je registrovana pre dve godine), teme sastanaka su veoma aktuelne i odnose
se na zajedničku i specifičnu problematiku vezanu za rad ovih biblioteka,
ali i na pitanja sadašnjeg stanja i razvoja bibliotečko-informacione delatnosti
na Univerzitetu u Novom Sadu.
— Na ovim sastancima vrši se i edukacija bibliotečkih
radnika, organizovana su veoma kvalitetna predavanja i prezentacije domaćih
i stranih naučnika i stručnjaka. Na njima su davani i veoma konstruktivni
predlozi u vezi sa Društvom bibliotekarskih radnika Srbije, nacrtom Zakona
o visokoškolskom obrazovanju, nacrtom Zakona o bibliotečko-informacionoj
delatnosti.
Na njima se podnose izveštaji sa značajnih kongresa i
simpozijuma u zemlji i inostranstvu kojima su prisustvovali bibliotekari
sa Univerziteta u Novom Sadu, a sprovedena je i anketa o informacionim
mogućnostima i potrebama biblioteka na UNS.
Osim toga, sada biblioteke redovno dobijaju obaveštenja
o predstojećim događanjima od značaja za biblioteke na Univerzitetu, u
Biblioteci Matice srpske, Zajednici biblioteka univerziteta u Srbiji,
Narodnoj biblioteci Srbije, Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković»
itd.
Vrlo jasni planovi
Sve u svemu, urađeno je mnogo, ali još uvek ima i onoga
što nije dovršeno. Pored dosadašnjih aktivnosti, Biblioteka planira realizaciju
sledećih ciljeva:
— u okviru sajta Medicinskog fakulteta predstaviti Biblioteku;
— sve baze koje kreira Biblioteka prebaciti iz ISIS-a
pod Dosom u ISIS pod Windows-om i staviti da budu pretražive
na sajtu, a time time dostupne široj javnosti;
— elektronski katalog staviti na sajt i omogućiti njegovo
pretraživanje;
— retrospektivno uneti stariji fond u elektronski katalog;
— dobijanje licence za COBISS ;
— kupovina naučnih i stručnih publikacija (većina u ele-
ktronskoj formi);
— obnavljanje udžbeničkog fonda;
— kupovina preostale informatičke tehnologije;
— prilagođavanje pravnih akata koji su u vezi sa Bibliotekom
sa novim zakonskim i pravnim aktima;
— kupovina odgovarajućih softvera,
— rešavanje problema sa smeštajem fonda i završetak revizije.
Naravno, uvek će aktivnosti biti usklađene sa novinama
u bibliotečko-informacionoj delatnosti, novim zahtevima i promenama u
visokoškolskom obrazovanju, nauci i zdravstvu.
Spremni za nove izazove
Biblioteka i njen kadar spremno dočekuju ono što će uslediti,
sigurni u svoje potencijale:
— Na osnovu 45 godina rada biblioteke, dosadašnjih
postignutih rezultata, kao i sadašnjih aktivnosti Biblioteke, mogu slobodno
reći da je ona obezbedila mesto među najboljim visokoškolskim bibliotekama
u Srbiji, spremna za nove izazove i zadatke koje će pred nju staviti reforma
visokog školstva, novi Zakon o visokom školstvu, novi vidovi učenja na
fakultetima poput učenja na daljinu; procesi stvaranja, sticanja i transfera
znanja, uključivanje univerziteta u Evropsku asocijaciju univerziteta, primena
Bolonjske deklaracije, novi Zakon o bibliotečkoj delatnosti, Plan i program
naučnoistraživačke delatnosti u Srbiji Ministarstva za nauku i zaštitu
životne sredine, novi Zakon o naučnoistraživačkom radu.
Biblioteka će sigurno sa uspehom obaviti i druge
zadatke čije izvršavanje će zahtevati nadležna ministarstva, Vlade Srbije
i Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu i rukovodstvo Medicinskog fakulteta,
poručuje dr Silvija Brkić.
Za status svake profesije vrlo su značajne njihove esnafske
organizacije, a jedna od takvih u bibliotekarstvu je Društvo bibliotekara
Srbije, na čijem je čelu sada prof. dr Aleksandra
Vraneš, šef Katedre za bibliotekarstvo i informatiku
na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa kojom smo razgovarali o programskim
ciljevima i planovima te asocijacije.
— Gospođo Vraneš, na početku našeg razgovora
zamolili bi Vas da nam kažete kako Vi doživljavate značaj i ulogu Društva
bibliotekara Srbije?
— Ne postavlja se pitanje kako značaj i ulogu Društva doživljava
izabrani predsednik, već svi radnici u bibliotekama i kulturnoj javnosti.
Bibliotečke asocijacije počivaju istovremeno na kreativnosti
članova i zajednice i utilitarnosti njihovih rezultata rada. Zavisno od
toga koju od ove dve dimenzije razvijaju, bibliotečke asocijacije uzrastaju
do profesionalnih ili sindikalnih udruženja.
Ukoliko počivaju pre svega na obrazovanosti i osposobljenosti
kadra i sprovođenju planiranih stručnih zadataka, bibliotečke asocijacije
samo u prvom trenutku izgledaju kao manje društveno zahtevne, jer svoja
ekonomska potraživanja ne definišu direktno, već posredno preko projekata.
Kod sindikalnih organizacija to nije slučaj, jer je ekonomski interes
jednog društvenog sloja kod njih primaran.
Bibliotečke asocijacije danas, pa tako i Bibliotekarsko
društvo Srbije, kao aktivni propagatori biblioteka, treba da budu pravno
i ekonomski pismene. Svagdašnje oblike rada biblioteka, kakvi su praćenje
potreba članova, pripremanje izložbi i drugih dešavanja u kulturi, nagrađivanje,
organizovanje konferencija i međusobna saradnja, kao i različiti obli-ci
standardizacije, treba da učine demokratičnim i apolitičnim, kako bi očuvali
svoju samostalnost, a samim tim i šire oblike finansiranja.
Jer, time asocijacija može postići: razvijanje partnerstva
sa privatnim i društvenim sektorom, uvođenje akreditacije za različite
vidove bibliotečke delatnosti i obrazovanja, poboljšanje imidža profesije
i profesionalaca, definisanje zadovoljavajuće legislative, regrutovanje novih
članova društva, osvešćivanje javnosti da je put knjige krajnje iskomerci-jalizovan
čin, kome treba vrati-ti dostojanstvo i ekonomski učinak ne samo u izdavaštvu,
knjižarstvu i marketingu, već i u bibliotekarstvu.
Otvaramo nove prostore za rad biblioteka (poput davanja
tekućih informacija, za koje već imamo brojne uvežbane službe), a da još
uvek nismo ekonomski iskoristili ni one oblike koji su u bibliotekama
i bibliotečkim asocijacijama prisutni, a koje nam pružaju knjiga i drugi
nosioci znanja i informacija.
— Dobija se utisak da rad i napori Društva nisu
bili dovoljni prisutni u javnosti. Šta Vi predviđate da promenite na tom
planu?
— Javnost rada Društva zavisi od organizovanog ispunjavanja
ciljeva Društva, ekonomske motivacije, organizovanosti i odgovornosti Upravnog
odbora i podružnica.
Ciljeve Društva, mada su Statutom veoma razvijeni, možemo
sažeti na sledeći način:
1. očuvanje profesionalne unikatnosti i prepoznatljivosti;
2. negovanje različitosti ostvarenja ciljeva;
3. kontinuirano obrazovanje i doškolovavanje;
4. zalaganje za intelektualne slobode, sopstvene i korisnika;
5. razvijanje tradicionalne i informacione pismenosti.
Ovi ciljevi se postižu na više raznorodnih načina: istraživanjem
potreba članova, publikovanjem stručne literature, naročito časopisa; osmišljavanjem
i održavanjem konferencija, skupova, savetovanja, konsultacija; nagrađivanjem
za doprinos u struci; međusobnim povezivanjem članstva.
U osnovi svake vrste delovanja mogu se prepoznati ekonomski
motiv i efekat, kako u razvijanju poverenja i motivacije za učlanjenje u Društvo,
tako u prepoznavanju korisnih posledica toga čina. Ponekad i za sve nije
za pristupanje Društvu dovoljna motivacija pružanje mogućnosti za profesionalno
usavršavanje i društveno priznanje, već sasvim jednostavna bazična ekonomska
korist.
Učlanjenjem u stručno udruženje moguće je, na primer, steći
beneficije, kakve se nadamo da ćemo obezbediti za bibliotečki kadar u
Srbiji, poput: popusta za autobuski prevoz kod različitih prevoznika,
za nabavku u pojedinim prodavnicama, za kupovinu u knjižarama, za ishranu
u pojedinim restoranima. Takva opipljiva, svima dosupna i razumljiva beneficija
postaje, verovatno, za mnoge, najprihvatljivija preporuka za učlanjenje u
Društvo.
Upravni odbor Društva čine ugledni, zaslužni i vredni
bibliotekari, koje su njihove kolege delegirale u nameri da zastupaju njihove
interese i zalažu se za napredak struke. Pomenuću njihova imena kako bih
još jednom potvrdila otvorenost i javnost našeg rada u nadi da će kolege
iz cele Srbije sa svima nama sarađivati: Radmila Dabanović (potpredsednik
Društva), Vesna Crnogorac (sekretar), Dobrila Begenišić,
Milun Vasić, Branka Jović, Hadija Kriještorac, Snežana Lađinović,
Ljiljana Milić, Dragan Mrdaković, Jasmina Ninkov, Branka Nogić, Danica Otašević,
Jelena Stanković i Dragan Tošić.
— Društvo je dobilo nov Statut. Kakve su njegove
osnovne karakteristike i šta je to novo što je uneto u njega?
— Statutu je posvećena rasprava na prethodnoj sednici
Skupštine, koja je trajala oko tri sata. Stoga, kao najvažniju njegovu
odrednicu naglašavam da su ga detaljno i pažljivo pripremali Komisija Upravnog
odbora i Upravni odbor, a da je potom posvećeno analiziran i pročišćen
tokom skupštinske diskusije.
Smatram da su najvažniji članovi Statuta posvećeni konstituisanju
i delovanju komisija i sekcija Društva.
Društvo ima sledeće komisije:
— Komisija za katalogizaciju;
— Komisija za klasifikaciju;
— Komisija za razvijanje korisničkih servisa;
— Komisija za automatizaciju biblioteka i bibliotečkih
portala;
— Komisija za statusna i profesionalna pitanja,
— Komisija za razvijanje čitalačkih interesovanja;
— Komisija za međunarodnu saradnju;
— Komisija za izdavačku delatnost Društva;
— Komisija za evaluaciju i nagrađivanje;
— Komisija za odnose sa javnošću;
— Komisija za razvoj naučno istraživačkog rada u bibliotekarstvu
i
— Komisija za profesionalnu etiku i promociju intelektualnih
sloboda.
Broj i sastav članova (najmanje pet) pojedinih komisija
utvrđuju se odlukom o njihovom obrazovanju.
Društvo ima i sekcije:
— Sekciju za nacionalne biblioteke;
— Sekciju za javne biblioteke;
— Sekciju za visokoškolske biblioteke;
— Sekciju za specijalne biblioteke i
— Sekciju za školske biblioteke.
Predviđeno je da svaka od ovih sekcija treba da ima najmanje
po deset članova.
Ukoliko komisije i sekcije budu aktivno i predano radile,
Društvo će sigurno doprineti boljitku struke, nauke i društvenog statusa
profesije.
— Interesuje nas na koji način, po Vašem mišljenju,
Zajednica visokoškolskih biblioteka može da učestvuje u radu Društva i
kako može da doprinese njegovom radu?
— Zajednica visokoškolskih biblioteka je mlađa sestra
Bibliotekarskog društva Srbije. Iskustvo koje je stekla udružujući i usmeravajući
rad jednog tipa biblioteka, uz prepoznatljivi entuzijazam i upornost mr
Milene Matić i njenih mladih koleginica iz Matičnog odeljenja koje joj
često pomažu, veoma su važni Društvu.
Svi bibliotekari visokoškolskih biblioteka, postajući članovi Društva,
moći će da ostvaruju svoje zamisli u okviru odgovarajuće sekcije, ili
po sopstvenom nahođenju u komisijama. Oblike saradnje razvijaćemo postupno.
— Postoje li oblici saradnje sa sličnim esnaf-skim
društvima van naše zemlje i kakvi su Vaši planovi u toj oblasti?
— Bibliotekarsko društvo je od svojih početaka bilo član
Međunarodne asocijacije bibliotekarskih udruženja, u kojoj godinama
članstvo nije obnavljano zbog loše materijalne situacije.
„ Zajednica visokoškolskih
biblioteka je mlađa sestra Bibliotekarskog društva Srbije. Iskustvo koje
je stekla udružujući i usmeravajući rad jednog tipa biblioteka, uz prepoznatljivi
entuzijazam i upornost mr Milene Matić i njenih mladih koleginica iz Matičnog
odeljenja koje joj često pomažu, veoma su važni Društvu “
Članstvo u međunarodnim organizacijama sa kojima smo
već kontaktirali i od kojih imamo odgovore podrške i dobrodošlice, zavisiće,
kako je to danas u svetu, od naših «finansijskih moći», odnosno od spoobnosti
da pokrivamo troškove članarine, koja će biti uslovljena spremnošću naših
članova da redovno plaćaju članarinu Društvu.
Razvijaćemo saradnju sa svim bibliotekarskim asocijacijama,
o čemu ćemo obaveštavati naše članstvo.
— Za svaku asocijaciju, pa i za Društvo bibliotekara,
informisanje je veoma važan aspekt. Da li postoje planovi da se obnovi
izdavanje glasila društva?
— Društvo će do kraja ove kalendarske godine nastaviti
sa izdavanjem časopisa Bibliotekar. Trudićemo se da časopis bude
organizovan po opšte usvojenim pravilima za naučna i stručna glasila.
Stoga će biti omogućeno grupisanje radova na originalne naučne studije,
pregledne naučne radove,
stručne radove i prikaze.
Društvo priprema Zbornik radova sa prošlogodišnjeg naučnog
skupa Ekonomska uloga biblioteka u savremenom društvu. Takođe
će se posvetiti razvijanju stručne literature i me-odskih uputstava.
U cilju bolje informisanosti obaveštavamo vas da će u Beogradu
od 5. do 8. oktobra biti organizovana međunarodna naučna konferencija
Deca i biblioteke, te ovom tekstu prilažemo i pozivnicu.
U vreme kada deca često zanemaruju tradicionalne vrednosti
koje im biblioteka može približiti kroz različite meije i oblike komunikacije,
osećamo se odgovornim da se posvetimo pomenutim ozbiljnim pitanjima.
Poslednjeg dana Skupa biće organizovana manifestacija
Putujuća biblioteka u centru Beograda, čiji će učesnici biti deca.
Očekujemo od Vas da ćete temu, sažetak svoga rada i kratke
biografske podatke poslati (na e-mail: alvranes@eunet.yu) do 1. jula 2005.
godine.
Biblioteke pet najvažnijih svetskih akademskih institucija
biće digitalizovane.
Skenirane stranice knjiga za koje je autorsko pravo javno
vlasništvo, biće dostupne za pretraživanje i čitanje onlajn. Uključiće se
cele biblioteke Mičigen i Stanford univerziteta, kao
i fondovi sa Harvarda, Oksforda i iz Gradske biblioteke
u Njujorku.
Stranice skeniranih knjiga, dostupne onlajn, neće imati
oglašavanje, nego će biti poveza-ne linkovima na onlajn depozite Amazon-a..
Dugoročan projekat
„Cilj projekta je da otključa blago informacija
koje je oflajn i postavi ga onlajn,“ rekla je
Suzan Vojcicki, direktor menadžmenta u Guglu.
Biće postavljeni i linkovi na javne biblioteke tako da
knjige mogu biti pozajmljene. Gugl će te linkove postaviti besplatno.
Biće potrebno šest godina da se digitalizuje cela zbirka
u Mičigenu, koja sadrži sedam miliona svezaka. Za ona dela koja su zaštićena
autorskim pravima, korisnici će imati pristup do odlomaka i bibliografija.
Biblioteka u Njujorku će dozvoliti Guglu da uključi manji
deo knjiga koje više nisu zaštićene autorskim pravima.
Harvard je svoje učešće ograničio na 40.000 knjiga, dok
Oksford želi da Gugl skenira knjige objavljene u 19. veku koje se čuvaju
u Bodlejani. Portparol Univerziteta u Oksfordu je rekao da će digitalizovane
knjige obuhvatiti romane, poeziju, političku literaturu i knjige iz oblasti
umetnosti.
Važna dela kojih nema u prodaji ili postoje samo u nekoliko
biblioteka u svetu postaće dostupna svima.
Oko milion knjiga će biti skenirano, što je nešto manje
od 15% ukupne zbirke koju poseduje Bodlejana. «Mi se nadamo da će
doprinos Oksforda ovom projektu biti i za potrebe nauke i za opšti interes
ljudi iz celog sveta» rekao je Reg Kar,
direktor bibliotečkih službi Univerziteta Oksford.
«To je značajna mogućnost da se naši fondovi učine
dostupnim ostatku sveta» rekao je Pol
Leklerk, predsednik Gradske biblioteke Njujorka. «To
bi moglo da reši stari problem: Ako ljudi ne mogu da dođu do nas, kako
mi da dođemo do njih?»
«Ovo je dan kada se svet promenio» rekao je
Džon Vilkin, bibliotekar
sa Univerziteta u Mičigenu koji radi sa Guglom. «To će biti veliki
poremećaj jer će se neki ljudi zabrinuti da je to početak kraja biblioteka.
Ali to je nešto što mi moramo da učinimo da bi revitalizoeali profesiju
i učinili je smislenijom»!
(Prevela: Stela Filipi-Matutinović)
Mesec maj u Biblioteci Doma kulture »Studentski grad«
protekao je u znaku prepunih čitaonica i posećenih promocija. Sredinom
meseca u Biblioteci je gostovao Plato, koji se predstavio izložbom svojih
aktuelnih izdanja i dvema promocijama. Predstavljena je knjiga Dragana Boškovića
Islednik, svedok, priča: istražni postupci u Peščaniku i Grobnici za Borisa
Davidovića Danila Kiša. O Kišu i novim tumačenjima njegovog dela govorili
su Aleksandar Jerkov, Igor Perišić i autor knjige.
„Plato“ je predstavio i Antologiju ruske priče XX
veka, kapitalno trotomno delo. Priređivač Vladimir Medenica i jedan
od prevodilaca Boban Ćurić, uspeli su da dočaraju čaroliju ruske priče,
o kojoj su priređivači napisali »Da je ruska sudbina bila drugačija, manje
uzbudljiva i tajnovita, drugačija bi bila njena književnost, pa i ruska priča.
Ovako je ona iznuđeno kosmička i, istovremeno, eskapistička; život je
u njoj kao san, a buđenje iza sna ima sve odlike strave.«
Povodom 150 godina od prvog izdanja Vlati trave beogradska
izdavačka kuća „Itaka“ objavila je Izabranu poeziju Volta Vitmana
u izboru i prevodu Dragana Purešića. O Vitmanovoj nesvakidašnjoj ličnosti
i delu govorili su Vladislava Felbabov i Dragan Purešić, stihove je recitovao
Ratomir Rale Damjanović. U holu Biblioteke postavljena je izložba o Voltu
Vitmanu.
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, (Katedra
za bibliotekarstvo i informatiku), Bibliotekarsko društvo Srbije, Biblioteka
Matice srpske, Institut za književnost i umetnost, Institut za patologiju
govora i eksperimentalnu fonetiku, Biblioteka grada Beograda i Gradska
biblioteka Novog Sada, okupili su se oko ideje da zajednički organizuju
i u periodu od 5. do 8 oktobra 2005. godine održe koji bi se bavio pedagoškim,
psihološkim, kulturološkim aspektima odrastanja dece, njihovog vaspitanja
i obrazovanja, uloge biblioteka u tome procesu i razvijanjem čitanja, koje
valja da bude utemeljeno već u najranijem dečijem uzrastu. Kako je ekonomskim
prosperitetom zemlje značajno uslovljen i odnos prema bibliotekama, što
ne znači i direktan reciprocitet u odnosu na stvaranje čitalačkih navika,
verujemo da teoretska i praktična saznanja vezana za ovu temu, treba međusobno
da razmenimo.
Želeći da ovim pismom podstaknemo Vaša razmišljanja na
ovu temu, predočavamo Vam i moguće podteme, čijem bi osvetljavanju Skup
doprineo:
— Razvijanje čitanja kod korisnika predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog
uzrasta;
— Kreativno osmišljavanje slobodnog vremena mladih čitalaca;
— Razvoj i negovanje kulturnih potreba kod dece i omladine;
— Doprinos dečije biblioteke obrazovanju i vaspitavanju
mladih za razumevanje međusobne saradnje i kulturoloških prožimanja u duhu
mira, tolerancije i međusobnog poštovanja;
— Svetska i nacionalna kulturna baština za decu;
— Uloga biblioteke u sprečavanju bolesti zavisnosti kod
dece i omladine;
— Uloga biblioteke kao agens socijalizacije dece i omladine;
— Razvijanje konstruktivne komunikacije dece i omladine
sa knjigom, drugom decom i od-raslima;
— Individualizacija vaspitno-obrazovnog procesa u biblioteci;
— Interaktivno učenje;
— Razvijanje konstruktivne komunikacije i timskog rada
dece i omladine;
— Tradicionalne vrednosti i tehnološke inovacije u radu
biblioteke za decu;
— Internet u bibliotekama za decu;
— Unapređivanje opšte i kompjuterske pismenosti dece;
— Obrazovanje dece i omladine na daljinu uz pomoć biblioteka;
— Multimedijalni sadržaji u bibliotekama za decu;
— Očuvanje autentičnosti jezika i folklornog nasleđa dece,
pripadnika različitih et-ničkih grupacija;
— Profesionalna odgovornost bibliotekara u radu sa decom;
— Edukacija bibliotekara za rad sa mlađim korisnicima;
— Priprema dece kroz čitanje za ulazak u svet odraslih
— Suzbijanje maloletničke delinkvencije.