Poštovane i drage kolege,
Novogodišnji i Božićni praznici prilika su da jedni
drugima poželimo radost, sreću, zdravlje, blagostanje, slogu, ljubav, profesionalne
uspehe, dakle da samo još jednom jasno, glasno i raspoloženo potvrdimo našu
uzajamnu blagonaklonost i poštovanje, koje inače negujemo tokom cele godine.
Sabirajući saznanja o postignutim uspesima i ličnim
zadovoljstvima, bodrimo sebe i druge da i dalje tragamo za našom «plavom pticom».
Zakoračivši u 2005. godinu, svesni da je bibliotekarstvo
u Srbiji, pletivo nasleđa i vizionarstva, ogledalo našeg obrazovanja, veštine
i entuzijazma, treba da ga, samostalno i u saradnji sa svima koji mogu da
nam pomognu, svakodnevno potvrđujemo kao «hranilnicu» svih željnih znanja.
Verujući da lepe želje nikada nisu prekobrojne, svim
bibliotečkim pregaocima u našoj zemlji želim ličnu, porodičnu i profesionalnu
sreću, kojom će doprinositi i razvoju svog Bibliotekarskog društva.
Predsednik
Bibliotekarskog društva Srbije
prof. dr Aleksandra Vraneš
Kada smo januara 2004. pokrenuli ovaj časopis, prihvatajući
sugestije IFLA-e da je korisno da bibliotečka udruženja publikuju
časopise namenjene popularizaciji svojih rezultata, nismo bili sigurni
hoćemo li imati uslova da obezbedimo njegovo redovno izlaženje.
No, zahvaljujući aktivnom odnosu članova naše Zajednice
i podršci Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije,
časopis je uspešno prebrodio prvu godinu izlaženja i postao sredstvo komunikacije
između članova Zajednice, bibliotečkog sveta Srbije i šire društvene zajednice.
Projekti uspešno napreduju
Godina koja je za nama donela je mnoge promene. Dva najveća
projekta modernizacije biblioteka i njihovog povezivanja uspešno napreduju,
a projekat uspostavljanja kooperativne mreže visokoškolskih biblioteka Srbije,
koji je finansirala Evropska Komisija u okviru programa TEMPUS, uspešno
je završen i izveštaj je prihvaćen bez primedbi.
U projekat izgradnje uzajamnog centralnog kataloga Republike
uključeno je preko 40 biblioteka, preko 200 bibliotekara je dobilo licence
za rad u sistemu uzajamne katalogizacije, a sam katalog sadrži preko milion
ipo zapisa.
Uspostavljen je i sistem razmene podataka sa uzajamnim
katalozima Crne Gore, Slovenije i Makedonije, tako da je sad bibliotekarima
uključenim u sistem na raspolaganju preko četiri miliona zapisa.
Konzorcijum za objedinjenu nabavku KoBSON obezbedio je
i za 2005. godinu pristup do preko 13.500 časopisa u punom tekstu, kao
i pristup do najznačajnijih svetskih baza podataka iz različitih naučnih
oblasti za naučne biblioteke u Srbiji. Ovaj projekat dobio je i značajno
društveno priznanje Jedinstvenog informatičkog saveza Srbije i Crne Gore
„DISKOBOLOS“ za dostignuća u oblasti informatike.
Zajednica visokoškolskih biblioteka Srbije postala je
punopravni član LIBER-a, evropskog udruženja naučnih biblioteka
i predstavnici Zajednice prisustvovali su godišnjem kongresu. U Beogradu
je održan međunarodni kongres posvećen ekonomskoj ulozi biblioteka.
Objavljene su značajne stručne publikacije, prevodi standarda,
udžbenici. Časopis „Infoteka“ dobio je međunarodnu redakciju
i Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine prihvatilo je da ubuduće
sufinansira njegovo izdavanje.
Intenzivna transformacija biblioteka
Transformacija biblioteka u svetu u pravcu promene njihove
uloge od čuvara znanja do informaciono-komunikacionog centra je i dalje
veoma intenzivna. Nove mogućnosti, kao što je pojava otvorenih arhiva
sa svima dostupnim naučnim radovima u elektronskom obliku, pojava mašina
za pretraživanje prilagođenih potrebama naučnika i studenata, otvaraju
mnoge nove puteve.
U procesu transformacije visokog školstva u skladu sa
potrebama novog doba, bibliotekare visokoškolskih biblioteka Srbije čeka
još veoma mnogo posla. No važno je da je sve veći broj onih koji te procese
razumeju i spremni su da se u njih uključe.
Zlatna pravila bibliotekrstva
Prilikom razmišljanja o transformaciji biblioteka, nije
loše potsetiti se i zlatnih pravila bibliotekarstva, postavljenih još u
prošlom veku (Ranganatan) i tipičnih neadekvatnih stavova konzervativnih
bibliotekara koji usporavaju njihovu transformaciju (Moris Lajn).
Zlatna pravila
—————————————Neadekvatni
stavovi
bibliotekarstva
————————————-bibliotekara
1. KNJIGE SU ZA KORIŠĆENJE ———————————-1.
KNJIGE SU ZA ČUVANJE
2. SVAKOM ČITAOCU NJEGOVA KNJIGA——————–
2. NEKIM ČITAOCIMA NJIHOVE KNJIGE
3. SVAKOJ KNJIZI NJEN ČITALAC———– —————–3.
NEKE KNJIGE NJIHOVIM ČITAOCIMA
4. ČUVAJTE VREME ČITALACA——————————–
4. RASIPAJTE VREME SVOJIH ČITALACA
5. BIBLIOTEKA JE ORGANIZAM KOJI RASTE ————5.
BIBLIOTEKA JE MAUZOLEJ KOJI RASTE
Biblioteke moraju da postanu informacioni centri
Ako reč «knjiga» zamenimo sa «informacioni izvor», Ranganatanova
pravila su adekvatna i za 21. vek, a ironična pravila Morisa Lajna su
ono protiv čega se treba boriti mnogo intenzivnije u 21. veku s obzirom
na promenjenu ulogu biblioteka u informatičkom društvu.
O tome moraju voditi računa i bibliotekari i njihovi osnivači
i finansijeri, jer jedino zajedno mogu doprineti da biblioteke zaista
postanu informacioni centri za sve građane i mesta iz kojih će se informaciona
pismenost i pretpostavke za doživotno učenje obezbeđivati svima koji to
požele.
Naša Zajednica će u okviru svojih mogućnosti i dalje raditi
na tome da se ovi procesi približe svima i da pomognu svim bibliotekarima
da se u njih uključe.
U nadi da ćemo i dalje uspešno sarađivati i da će nam
svima Nova godina doneti nove uspehe i profesionalni i lični napredak,
uredništvo časopisa i uprava Zajednice vam želi srećne praznike.
Glavni i odgovorni urednik
dr Stela Filipi Matutinović
Predsednik Zajednice
prof. dr Mirka Zogović
Jedinstveni informatički savez Srbije i Crne Gore (JISA)
svake godine dodeljuje velike nagrade „Diskobolos“ za informatička
dostignuća u sledećim oblastima: Projektovanje i proizvodnja, Upravljanje,
Finansije, Zdravstvo, Usluge, kao i Specijalne nagrade „Diskobolos“
za sledeće oblasti: Usluge, Informatički sajmovi i skupovi, Izdavaštvo,
RTV emisije, Strani partneri.
Pokrovitelji nagrade su predsednik Republike Srbije Boris
Tadić, kao i ministri iz Vlade Srbije. Članovi žirija
su ugledni stručnjaci iz oblasti informatike sa raznih fakulteta i priznatih
informatičkih organizacija.
Na ceremoniji dodele nagrada, održanoj 22.12.2004. u hotelu
Interkontinental, projekat „KoBSON“ dobio je „Posebno
priznanje za dostignuća u informatičkim delatnostima„.
Ova nagrada veliko je priznanje Narodnoj biblioteci Srbije
i projektu KobSON, koji je rezultat udruživanja naučnih biblioteka Srbije
u okviru napora da se biblioteke Srbije preobraze u istinski moderne biblioteke
21. veka.
Ova nagrada je utoliko značajnija što je prvi put dodeljena
jednoj biblioteci i stoga predstavlja značajno društveno priznanje celokupnim
naporima bibliotekara Srbije da doprinesu razvoju informatičkog društva
u našoj zemlji.
Više o nagradi na Web stranicama JISA-e: http://www.jisa.org.yu/2004.htm
Prošle godine Biblioteka Doma kulture “Studentski grad”
je proslavila vredan jubilej: 30 godina uspešnog rada. Zbog toga smo odlučili
da u ovom broju objavimo razgovor sa rukovodiocem te renomirane akademske
institucije.
Rukovodilac Biblioteke Nevena
Tomić je diplomirala 2001. godine na Filološkom fakultetu,
na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku.
Na diplomskom ispitu, profesorka Gordana Stokić koja
je u to vreme bila upravnik ove Biblioteke, pozvala je da dođe da radi,
što je najbolji znak da je već tada N. Tomić bila kadar koji obećava. Samo
godinu dana kasnije zbog obaveza na Fakultetu profesorka Stokić odlazi
sa mesta rukovodioca i na njeno mesto dolazi Nevena.
Trenutno u Biblioteci radE 4 bibliotekara koji su diplomirali
na Odseku za bibliotekarstvo i informatiku (od kojih je jedan na postdiplomskim
studijama Bibliotekarstva i informatike, a drugi na specialističkim studijama
Elektronskog poslovanja) i 6 knjižničara koji godinama uspešno obavljaju
svoj posao. N. Tomić je posebno ponosna na to što ova biblioteka ima 4
mlada visokokvalifikovana bibliotekara, sposobna da ostvaruju viziju zasnovanu
na principima modernog bibliotekarstva.
Posebno karakteristično za ovu Biblioteku je najduže
radno vreme u gradu – od 8 do 24 sata i veliki broj korisnika koji svakodnevno
koriste Biblioteku.
Biblioteka postaje sve tešnja
Prošle godine je upisano 2.500 korisnika, a u zadnje tri
godine broj upisanih je u stalnom porastu.
— Treba znati da to nije samo broj korisnika na papiru,
onih koji jednom ili nijednom uđu u biblioteku, već svi upisani u Biblioteku
Doma kulture «Studentski grad» redovno koriste knjige i mesto u čitaonici,
a u vreme ispitnih rokova pred bibliotekom se stvore redovi, u kojima
čekaju stotine studenata , kaže N. Tomić. Mi imamo 4 velike čitaonice
sa 500 mesta, ali i one postaju tesne. Naša biblioteka je među bibliotekama
sa najvećom dnevnom frekvencijom korisnika.
Nekada je ovo bila biblioteka za studente koji stanuju
u Studentskom gradu, a sada je sve veći broj upisanih studenata koji žive
u blizini Biblioteke (Novi Beograd, Zemun) i to je trend poslednjih godina.
Sve je više „komšija“ učlanjenih u ovu biblioteku.
— Tako smo postali i „komšijska biblioteka“!
Zgrada biblioteke je smeštena u prijatnom ambijentu Studentskog
grada, namenski je građena prema projektu arh. Mitrovića po ugledu na
biblioteke američkih univerzitetskih kampusa. Ima četiri prostrane i sunčane
čitaonice i veliki hol u kome je prijemni pult, referensna zbirka i izložbeni
prostor. Biblioteka ima 1200 m2 korisnog prostora, ali sve veći problem
postaje obezbeđivanje prostora za knjige, odnosno nabavka adekvatnih polica.
Međutim, i prostor za korisnike postaje sve tešnji, jer broj korisnika
raste iz dana u dan.
Nedostaje više kompjutera
Biblioteka je opremljena kompjuterima, ali na žalost za
sada studenti nemaju mogućnost pretraživanja baza i pristup Internetu.
Osim tehničkih uslova, koji će biti ispunjeni potpunijim
prelaskom na COBISS, nedostaju finansijska sredstva za nabavku novih kompjutera
za studente.
Skoro jedini izvor finansiranja Biblioteke su članarine
studenata. Ovogodišnja članarina iznosi 500 dinara za godinu dana, od čega
se 80% sredstava usmerava na kupovinu knjiga i inventara potrebnog za rad
Biblioteke.
Danas u ovoj biblioteci ima 45.500 monografskih publikacija,
od čega je 2/3 uneto u elektronski katalog u programu MMARC, i pred zaposlenima
je veliki izazov da sve to prebace u COBISS. Početni kurs COBISS-a pohađali
su svi zaposleni bibliotekari koji sada očekuju licencu, čime će se stvoriti
uslovi za novi i savremeniji način rada Bibliote–ke.
Biblioteka po meri bibliotekara
— Po mom mišljenju ovo je biblioteka po meri bibliotekara,
ne spada u naročito velike biblioteke, u kojima su usko specijalizovani
procesi rada i bibliotekar nema iskustvo rada u svim delovima radnog procesa,
a nije ni sasvim mala biblioteka sa jednom osobom u kojoj bibliotekar
obavlja sam sve – od administrativnih poslova do klasifikacije i rada sa
korisnicima.
Posao bibliotekara u našoj Biblioteci je raznovrstan:
svi bibliotekari obavljaju sve stručne poslove prema prioritetima koje
nameću trenutne potrebe, učestvuju u organizovanju različitih programa
i svi su uključeni i u menadžerske poslove
Na taj način je svako od nas odgovoran za dobar ili
loš rad biblioteke i cela ekipa je kreator i promoter Biblioteke Doma
kulture «Studentski grad».
Nove forme rada – stručne čitaonice
Do 2001. celokupan fond Biblioteke, osim skromne referensne
zbirke, bio je smešten u magacinu, daleko od očiju korisnika. Sa dolaskom
G.Stokić usvojene su nove smernice razvoja Biblioteke, prema kojima se
deo fonda smešta u čitaonice, na dohvat ruke studentima, u slobodnom pristupu.
Planirano je da svaka od četiri čitaonice u Biblioteci
ima svoju zbirku stručne literature, smeštene prema UDK sistemu. Za sada
je oformljena zbirka knjiga iz oblasti društvenih nauka, UDK grupa 3 .
Ovim se bitno menja i proces rada, jer će u budućnosti
svaki bibliotekar biti zadužen za jednu od čitaonica, specijalizujući
se samo za određene oblasti znanja, praćenjem izdavačke produkcije i dometa
određenih nauka, planiranjem nabavke za te oblasti, uređivanjem kataloga,
pružanjem informacija i pomaganjem studentima u izradi seminarskih, diplomskih
i magistarskih radova.
Kada budu na taj način oformljene sve 4 stručne čitaonice,
jedna će biti za društvene nauke, druga će biti za umetnost, religiju
i teologiju, treća za književnost, a četvrta za matematiku, prirodne nauke,
primenjene nauke, medicinu i tehniku.
Zamišljeno je da se uporedo sa stručnim uređenjem i novim
smeštajem knjiga u slobodnom pristupu menja i enterijer čitaonica. Tako
je za sada adaptirana čitaonica društvenih nauka u kojoj je preuređeno
osvetljenje, nabavljene su nove stolice i novim detaljima osvežen prostor.
Predviđeno je da svaka čitaonica ima po dva kompjutera na kojima će studenti
moći da pretražuju bazu podataka.
Prva čitaonica „E“
Kako je najviše upisanih sa Ekonomskog i Medicinskog
fakulteta, odlučeno je da prva stručna oblast u čitaonici bude ekonomija,
zbog čega je prva stručna čitaonica za društvene nauke dobila naziv čitaonica
„E“ i upravo zbog toga su prvo nabavljeni svi udžbenici potrebni za studij
ekonomije.
— Međutim, podseća N. Tomić, formiranje tih biblioteka
je veoma ozbiljan posao. Prvo treba videti šta se sve nalazi u fondu biblioteke
iz određene oblasti, utvrditi šta je aktuelno, čime treba upotpuniti zbirku,
klasifikovati knjigu, sve izmene uneti u katalog, sastaviti listu deskriptora.
No bez obzira na sve teškoće,vredi nastaviti započeto.
Ostvarivanje ovog plana donosi sasvim novi pristup radu , bolju organizaciju
i bolju uslugu korisnicima. Od bibliotekara se zahteva veća odgovornost,
stalno usavršavanje i aktivno praćenje razvoja oblasti koje čitaonica pokriva.
Promovisanje bibliotekarstva
U značajne domete ove Biblioteke N. Tomić ubraja i veoma
dobru komunikaciju sa Katedrom za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog
fakulteta u Beogradu. Svi studenti četvrte godine su proveli tri nedelje
na praksi u Biblioteci, prošavši kroz sve procese rada.
Na praksu dolaze i studenti ranijih godina studija, za
koje su ovde organizovana posebna predavanja.
— Mi kao svoju misiju shvatamo i promovisanje bibliotekarske
profesije, kako bi ona imala dignitet koji joj po društvenom značaju posla
koji obavlja i pripada.
Biblioteka aktivno sarađuje sa Narodnom bibliotekom,
Bibliotekom grada Beograda i sa svojom matičnom bibliotekom – Univerzitetskom
bibliotekom «Svetozar Marković».
Stručnjaci iz Univerzitetske biblioteke pomažu savetima
da se unapredi rad Biblioteke, organizuju kurseve i stručne skupove na
kojima se stiču nova znanja i prate trendovi u bibliotekarstvu.
Univerzitetska biblioteka pomaže i veoma vrednim poklonima
stručne literature.
Predstavljanje institucija kulture grada
Biblioteka organizuje programe u saradnji sa izdavačima.
Organizuju se dvonedeljne prodajne izložbe knjiga u holu Biblioteke, na
promotivnim večerima izdavači studentima predstavljaju svoj rad i promovišu
nova izdanja.
— Jedan ciklus programa je predstavljanje kulturnih
institucija grada Beograda studentima u Studentskom gradu, a prva kuća
u tom programu je bila «Politika», koja se predstavila u vreme proslave
100 godina svog rada. Organizovana je izložba fotografija i tribina na
kojoj su gostovali novinari «Politike». Tom prilikom «Politika» je poklonila
Biblioteci ukoričena izdanja svog dnevnog lista.
U okviru istog ciklusa predstavljene su Biblioteka
grada Beograda i Srpska književna zadruga.
«Info biblioteka 21. veka»
Biblioteka čini napore da se na različite načine izlazi
u susret potrebama studenata. Tako je ponudila Projekat na osnovu konkursa
koji je raspisala gradska vlada za kulturne institucije grada. Projekat
je zasnovan na ideji da se otvori jedan infopult u biblioteci za studente.
Cilj projekta je da studenti koji dolaze da žive u Studentskom
gradu upoznaju sa svim kulturnim događanjima u gradu, ali i da dobiju potrebne
informacije iz komunalne, zdravstvene i drugih oblasti. Na tim poslovima
bi bio honorarno angažovan jedan student bibliotekarstva i informatike.
To se u svemu uklapa u svetski trend prema kome su biblioteke
i informacioni centri.
— Mislim da smo mi vrlo dobro mesto za funkcionisanje
jednog takvog servisa, smatra Nevena Tomić.
U zanimljive planove treba ubrojiti i razmišljanja koja
nisu usko vezana za stručno uređenje, ali mogu da doprinesu efikasnijem
radu biblioteka. Naime, nije mali broj studentkinja koje imaju decu, pa
ovde razmišljaju da otvore dečiji vrtić za decu studentkinja majki.
— To u svetu odavno rade. Zašto ne bi i mi?
Loša internet veza
Jedan od redovnih poslova je i pomoć studentima u izradi
seminarskih radova.
Međutim, trenutno je ograničavajući faktor u razvoju
Biblioteke loša internet veza. Postavljanje servera akademske mreže u okruženju
Studentskog grada bi uveliko unapredilo rad Biblioteke.
Ali i pored svih teškoća, sa sigurnošću se može zaključiti
da ova biblioteka svakim danom dobija na kvalitetu, da se svi procesi
u njoj kreću uzlaznom linijom.
— Međutim, ako želimo da studentima omogućimo odgovarajuće
uslove za učenje u eri informacija, društvo mora da pomogne ovoj instituciji
da se tehnički i tehnološki opremi kako bi bila u mogućnosti da u potpunosti
vrši svoju funkciju.
Kolektiv koji zna, može i hoće
Mlad i stručan kolektiv učinio je da Biblioteka ima stalnu
uzlaznu liniju, i jasne ideje šta i kako treba uraditi, ako za to bude
materijalne podrške.
— U četvrtu deceniju svog postojanja Biblioteka ulazi
sa kadrom koji ima izuzetne potencijale, sa nadom da će društvo prepoznati
naše ideje kao korisne i dati svoj doprinos da naša studentska populacija
ne bude tehnološki hendikepirana i uskraćena za sve ono što bi uz malo
veću materijalnu podršku, ipak mogli da im pružimo.
Da su pomaci na bolje ogromni, svedoči i savremenik ove
biblioteke knjižničar Anđa Đukić koja je 27 godina zaposlena u njoj, pa
najbolje može da kaže šta se sve promenilo za vreme njenog radnog veka:
— Mnogo toga je drugačije. Osim toga što je rad kompjuterizovan,
Biblioteka je oživela uvođenjem novih sadržaja i oblika rada.
Takođe, daleko više je komunikacije sa drugim bibliotekama,
tako da je sada lepše i zanimljivije raditi u Biblioteci.
Na to se nadovezuje Nevena Tomić:
— Ono što je posebna vrednost ovog kolektiva, to
je što mi bibliotekari imamo jedinstven pogled na profesiju, i to je nešto
što smo poneli sa Katedre – prvenstveno, da poštujemo i cenimo svoju profesiju,
jer nije mali broj onih koji su spremni da potcenjuju ovo zanimanje.
Dobra biblioteka doprinosi boljem rejtingu institucije
u čijem je sastavu, pa tako i Dom kulture «Studentski grad» može da bude
ponosan na ono što je Biblioteka do sada postigla.
Anketa najbolje govori o dometima
Biblioteka je početkom 2004. godine pri upisu sprovela
veliku anketu među korisnicima svojih usluga i njeni rezultati su više
nego zadovoljavajući, jer na osnovu preko 500 obrađenih anketnih listova
proizlazi da je preko 80% anketiranih u potpunosti zadovoljno uslugama
biblioteke. Studenti su upitani za mišljenje o radu Biblioteke, o fondu,
zaposlenima, uslugama.
Iz odgovora na neka od postavljenih pitanja, najbolje će
se videti kakve domete je ostvarila ekipa zaposlenih u ovoj bibliotečkoj
instituciji.
Rezultati ankete
Koristite:
a) isključivo knjige iz Biblioteke 1,21%,
b) isključivo čitaonicu 48,67%,
c) koristim i knjige i čitaonicu 50,12%.
Iz rezultata se vidi da samo 1,21% studenata ne uči u
Biblioteci. Ostalih skoro 98,73 % za učenje koristi čitaonice. Nešto više
od polovine studenata koristi knjige iz Biblioteke (51, 33% ).
Činimo napore da se taj postotak poveća stalnom animacijom
studenata izložbama knjiga iz Biblioteke, spiskovima novih knjiga i predlaganjem
knjige meseca.
U stvari je broj onih koji koriste knjige iz Biblioteke
nekoliko puta veći od rezultata ankete, jer većina studenata ne pozajmljuje
knjige samo za sebe.
Da bi veći broj studenata koristio knjige iz Biblioteke,
moramo nabaviti aktuelnu udžbeničku literaturu za sve oblasti i izneti
najaktuelniji deo fonda u slobodni pristup u čitaonicama.
Da li ste zadovoljni fondom Biblioteke?
a) da 70,47%,
b) ne 29,53%,
c) treba ga dopuniti sa: …..
Na ovo pitanje je odgovorila polovina anketiranih studenata,
tj. oni koji koriste knjige iz Biblioteke.
Da li ste zadovoljni uslugama zaposlenih u Biblioteci?
a) da 79,70 %,
b) ne 3,47 %,
c) ne u potpunosti 16,83 %.
Napomene
— Studenti su kao vrline osoblja najčešće navodili: ljubaznost,
predusretljivost, profesionalni odnos prema radu
— Studenti su kao mane osoblja najčešće navodili: neljubaznost, neprofesionalnost
Smatramo da je 80% studenata zadovoljnih uslugama zaposlenih
zadovoljavajući broj. Konkretne zamerke i primedbe smo razmotrili.
Da li ste zadovoljni brzinom usluga?
a) da 84,85 %,
b) ne 15,15 %.
Skoro 85% studenata je zadovoljno brzinom usluga. Prosečno
vreme čekanja na knjigu je manje od 10 minuta, čime se mali broj biblioteka
može pohvaliti.
Iako o međubibliotečkoj pozajmici razmišljamo, najčešće,
kao o sasvim običnom servisu koji predstavlja, jednostavno, «premošćenje
jaza između mesta na kome smo i mesta na kome je materijal koji nam je
potreban» , elektronska dostupnost izvora, s jedne strane, kao i opstajanje
klasičnih formi, s druge, otvaraju izobilje puteve, među kojima je danas,
donekle paradoksalno, sasvim sigurno, teže izabrati «pravi».
Zahvaljujući, prvenstveno, razvoju nauke i tehnologije
u poslednje dve decenije, kao i revoluciji interneta, međubibliotečka pozajmica
i isporuka dokumenata doživela je, podjednako, promene velikih razmera.
Sve učestalija pojava dokumenata u elektronskom obliku,
kao i on-lajn pristup centralnim ili virtuelnim, katalozima svetskih biblioteka,
doprineli su i transformaciji ove delatnosti, dok su se, podjednako, unutar
nje same, uveliko razvijali softver i dizajn, i sami prilagođeni novim
potrebama, prvenstveno korisnika, a zatim, i informatičara i bibliotekara.
Automatizacija međubibliotečke pozajmice, u najširem
vidu, pružila je, takođe, mogućnosti lakšeg i bržeg «lokalizovanja» dokumenta,
potpunu bibliografsku preglednost referenci, i, najvažnije, mogućnost
elektronske, kako porudžbine, tako i dobijanja dokumenata.
Konsekventno, trougao, koji je označavao nastajanje dokumenta,
njegov prenos i recepciju
autor / izdavač → biblioteka
↕
korisnik
poprima, čini se, drugi oblik, i nije vrlo teško domisliti
ovu delatnost bez srednjeg elementa, što je, po sebi, u dobroj meri dramatično,
i posebne vrste pitanje.
Naime, proces digitalizacije i elektronska isporuka dokumenta,
budućnost je ovde i sada, i baca sasvim novo svetlo na ulogu biblioteka
i bibliotekara.
Uz moćnu tehnologiju i slobodan korisnički pristup, gde
je, u budućnosti, mesto bibliotekara, jeste ključno pitanje, koje će dobiti
i svoj slogan: «Two’s company, three’s crowd.»2
Koordinacija ovih «puteva», snalaženje na njima i pružanje
izbora, svrha je postojanja određenih institucija,
čiji su ciljevi, upravo, razmatranje, donošenje i usvajanje standarda i protokola
za određene servise, informisanje o razvoju tehnologija i različitim iskustvima
svetskih biblioteka, kao i, u poslednje vreme, neophodno osmišljavanje novih
ambicija i zadataka biblioteka.
Temeljne koordinate delatnosti
Za delatnost međubibliotečke pozajmice, mada i sami u transformaciji,
najvažniji su, svakako, Sekcija za isporuku dokumenata i međubibliotečku
pozajmicu, Biro za međunarodnu pozajmicu, Međunarodni biro za UAP, Povelja
o univerzalnoj dostupnosti publikacija, te standardi i protokoli IFLA-e
u međubibliotečkoj pozajmici.
Ova dva foruma,
kao i povelja, zajedno
sa protokolima, standardima, principima i smernicama
procedure međubibliotečke pozajmice, u temelju su i
naše višedecenijske prakse.
Ciljevi sekcije su:
— optimizacija internacionalne dostupnosti informacije
o mestu dokumenta;
— praćenje uticaja elektronskih publikacija i drugih automatizovanih
formi;
— praćenje uticaja kopirajta i drugih pravnih pitanja;
— razvoj principa i modela nabavke materijala;
— razmatranje posebnih problema međubibliotečke pozajmice
u razvijenim zemljama;
— rganizovanje seminara i drugih vidova obuke za biblioteke
koje se bave ovom delatnošću;
— razvoj i implementacija protokola i standarda,
— razvoj statističkih metoda u međubibliotečkoj delatnosti
Protokoli i standardi
Omogućuju međusobno povezivanje više kompjuterskih sistema,
kao i kontrolu i menadžment svih transakcija međubibliotečke pozajmice.
Postoje 3 pojedinačna protokola standarda za međubibliotečku
pozajmicu:
— ISO 10160:1997 definicija delatnosti,
— ISO 10161-1:1997 specifikacije,
— ISO 10161-2:1997 implementacija protokola.
Protokole je donela Međunarodna organizacija za standardizaciju
(ISO), a o njima se brinu posebne agencije (ISO Working Group, Maintenance
Agency).
Prva dva se odnose na definiciju i specifikaciju delatnosti,
kao i smernice, i oba su objavljena 1993, sa drugim izdanjem iz 1997. godine.
Ova tri modela, naime, opisuju načine na koji se međubibliotečka
pozajmica ostvaruje u različitim zemljama, i u ovom je dokumentu opisana
u punom vidu, i daje predloge koji se tiču temeljne procedure:
— slanja zahteva
— prosleđivanja zahteva,
— obnavljanja zahteva,
— dodatnih informacija o dokumentu (informacije o ošteće–nom,
— nepotpunom ili izgubljenom dokumentu, i dr),
— otkazivanju zahteva,
— određenom periodu u kome je potrebno dobiti dokument
i sl.
Revizija ovog protokola, je urađena 27. aprila 1995, a
potvrđena na panelu IFLA-e u Berlinu 2003
Principi i smernice procedure
(International Lending and Document Delivery Principles and Guidelines for
Procedure)
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» se, sledeći
uspešnu saradnju prethodnih decenija, opredelila za jedan od najzanimljivijih
i najdinamičnijih servisa, – SUBITO – Dokumente
aus Bibliotheken (www.subito-doc.de).
Na sajtu Univerzitetske bi–blioteke «Svetozar Marković»
(www.unilib.bg.ac.yu), moguće je dobiti sve informacije u vezi sa međubibliotečkom
pozajmicom, kao i uputstvo za popunjavanje zahteva za nabavku članka ili knjige.
Elektronski dokumenti stižu na e-mejl korisnika u roku od 5-24 časa, a knjige
za nedelju dana. Knjige su korisnicima dostupne u Profesorskoj čitaonici,
a moguće ih je kopirati u samoj Biblioteci.
Veoma jednostavnog i jasnog koncepta, SUBITO je sistem
za međubibliotečku pozajmicu i isporuku dokumenata na međunarodnom nivou.
Putem njega moguće je naručivati članke i knjige, kao i delove iz knjiga. Isporuka
je brza i efikasna, u smislu da poručeni materijal faktički stiže na željenu
adresu.
Po pitanju pristupa, sistem je otvoren doslovno za svakog,
bez obzira na to odakle se kori–snik sistema registruje.
Nekoliko miliona knjiga i serijskih publikacija iz evropskih
biblioteka stoji na usluzi
korisnicima. Nastao je na inicijativu Ministarstva za nauku i obrazovanje
Nemačke,
kako bi se ubrzalo snabdevanje i omogućila dostupnost dokumentima, sa filozofijom
dostupnost literature u pravo vreme, na pravom mestu!
Sistem je osnovalo 27 biblioteka Nemačke, Austrije i Švajcarske
i predstavlja prvu vrstu kooperacije ovoga tipa.
Korisnik ima pristup:
— nacionalnim,
— univerzitetskim,
— fakultetskim,
— bibliotekama instituta,
— specijalnim, i
— javnim bibliotekama.
U okviru 27 partnerskih biblioteka pojavljuju se:
— 2 nacionalne biblioteke,
— 4 nacionalne i univerzitetske biblioteke,
— 3 državne ili državne i univerzitetske biblioteke,
— 3 specijalne biblioteke,
— 2 specijalne biblioteke iz Austrije,
— 12 univerzitetskih biblioteka,
— 1 univerzitetska biblioteka iz Švajcarske.
I, najzad, nezavisno od toga kako je definisali, šta sve,
s obzirom na njenu transformaciju, pod ovom delatnošću danas podrazumevali,
za koji model se opredelili, koji servis izabrali, koji softver i dizajn
preferirali, treba, čini nam se, u skladu sa postojećim prilikama u našim
bibliotekama, biti otvoren za gotovo svakodnevne promene ne samo u samoj
delatnosti, nego i u našim ulogama u njoj, i imati na umu ono što je precizno
izraženo u radu jednog od vodećih stručnjaka u ovoj delatnosti, Pitera Stublija:
„Sistem nam je potreban zbog korisnika, a ne
korisnici zbog sistema“3.
3
Deker, Ronald: Beyond the photocopy machine,
Interlanding and docu–ment supply, 7th International Conference, 1-5 October,
2001, Ljubljana
2 Naslov panela, na kome se razmatrala uloga bibliotekara u savremenoj saradnji
izdavača i krajnjeg korisnika, isto, str. 51
3 Stubley, Peter DOCUMENT DE–LIVERY DESIGN: SYSTEMS FOR USERS, NOT USERS.
World Library and Information Congress: 69th IFLA General Conference and
Council, 1-9 August 2003, Berlin
Meeting: 111. Document Delivery and Interlending & Cataloguing
Mr Aleksandra Pavlović
Mr Aleksandra Pavlović je diplomirala na
Katedri za opštu i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Radila je u Centru za strane jezike i Pilotskoj
školi, a od 1988. je u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u
Beogradu u kojoj radi kao viši informator u Odeljenju za naučne informacije
i razvoj bibliotečke delatnosti.
Učestvovala je u više međunarodnih projekata
i koordinator je za međusobnu pozajmicu u Srbiji.
Godinu dana je provela u Francuskoj na
kursu „Civilizacija“, na kome se usavršavala u oblasti nazvanoj „Humana
ore“, koja obuhvata književnost i umetnost.
Pretraživanje po elektronskim servisima je posebna disciplina
kojom treba da ovlada svaki istraživač. Kako u tome mogu da im pomognu
bibliotekari, razgovarali smo u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“
u Beogradu.
Naš sagovornik na ovu temu je bila Aleksandra
Popović, molekularni biolog i fiziolog, viši informator
za biomedicinske i biotehničke nauke, koja u biblioteci radi već 16 godina.
Kada je studirala, nije ni sanjala da će jednog dana raditi
u bibliotekarstvu, a kada su njene kolege saznale za to, bili su veoma
iznenađeni, jer su smatrali da je biblioteka posao nižeg ranga, odnosno
da je to samo izdavanje knjiga, šalterski posao.
Bibliotekar za elektronske izvore
— Međutim, kaže A. Popović, za jednu modernu biblioteku
veoma je značajno da ima stručnjake raznih profila, koji mogu da odgovore
na sve zahteve korisnika usluga jedne biblioteke raznih profila.
Konkretno, ja kao molekularni biolog mogu uz vrlo
kratak intervju sa korisnicima iz oblasti prirodnih, biomedicinskih i
biotehničkih nauka da tačno utvrdim čime se oni bave i šta im treba od
literature za istraživanje kojim se bave.
Ako bi želeli najkraće da sažmemo to šta je suština posla
naše sagovornice, onda bi se to moglo formulisati kao davanje stručnih
informacija iz elektronskih izvora. Kod nas čovek koji obavlja taj posao
ima zvanje „stručni informator“, a na Zapadu postoji konkretan termin za
ovo zanimanje: bibliotekar za elektronske izvore.
Svakom istraživaču ovakav profil saradnika je dragocen,
jer može da mu pruži informacije iz bilo koje oblasti, kada su u pitanju
elektronski servisi, ali, naravno, kvalitetnije iz oblasti koja je njegova
osnovna struka.
Pomoć informatora počinje obavljanjem intervjua sa zainteresovanim
istraživačem. Međutim, u toj fazi može da bude i problema:
— Naime, dešava se da korisnik pomisli kako ga bibliotekar
o tome ispituje iz sopstvene radoznalosti. Zato bi svaki istraživač trebalo
da shvati da ga mi ispitujemo samo zbog toga kako bi mu lakše i preciznije
pomogli. To znači da treba da ima poverenja u saradnika iz biblioteke.
Kako ona kaže, u tom poslu pomoći istraživačima, najvažnije
je da se tokom pomenutog intervjua odrede precizno ključne reči za pretraživanje,
kako bi dobili najadekvatnije podatke za pripremu svojih istraživačkih
radova, za pripremu disertacije ili naučnog rada.
Ta faza počinje pitanjem za šta su istraživaču potrebni
određeni radovi. Preciznije, informator mora da zna da li će istraživač
svoj rad izložiti na nekom savetovanju, u kom slučaju bi mu bio potreban
uvid u sve najnovije tekstove, ili se radi o nekom drugom cilju za koji
mu je potrebno neko opsežnije pretraživanje.
Ukoliko se radi o studentu njemu su za izradu seminarskog
rada dovoljna 2-3 teksta.
Međutim, dešava se da neki mlad istraživač dođe kod informatora,
a nije siguran koju vrstu literature zapravo želi. On, najčešće ne zna
na koji način će sakupiti literaturu, u kom obimu, i kog karaktera.
Tu na scenu stupa informator sa svojim bibliotečkim iskustvom
koji će ga na određen način edukovati, predložiti mu šta da traži, posle
čega mlad istraživač ide kod svog mentora na konsultacije i tako se krug
zatvara.
Značaj utvrđivanja ključnih reči
Da bi bibliotekar mogao da odgovori na zahteve korisnika,
korisnik mora da pripremi ključne reči i termine za pretraživanje koje ga
interesuje i da precizno objasni za koju svrhu mu je literatura potrebna,
na kom jeziku i za koji period, a sve ostalo može da prepusti bibliotekaru.
Na osnovu tačno utvrđenih ključnih reči, bibliotekar-informator
može precizno da utvrdi koji elektronski servis korisnik može da koristi,
odnosno gde će dobiti najkvalitetnije podatke.
Pri tome treba znati da postoje elektronski servisi sa
sažecima, pa je potrebno znati da li istraživaču treba samo neki pregled
radova, ili radovi u punom tekstu. Ako korisnik zahteva da dobije podatke
o tome šta je sve istraživano recimo od 60-ih godina do danas u nekoj
određenoj oblasti, pretraživanje se radi drugačije nego kad želi informacije
za poslednjih 5 godina.
Poznato je da biblioteke ne raspolažu starijim godištima
časopisa koja su elektronski dostupna. Ako želi podatke o tome koji su
noviji radovi iz neke oblasti, na raspolaganju mu je preko 13.500 časopisa
u punom tekstu.
Ako je nekome potrebno da prikupi, recimo, 30 referenci,
informator je taj koji će mu pomoći kombinacijom mogućnosti pretraživanja
elektronskog servisa da dobije podatke koji će najviše odgovarati njegovoj
za–datoj temi.
Iz svega rečenog može se za–ključiti da su bibliotekari
– stručni informatori praktič–no neizbežna karika u lancu izrade stručnih
i naučnih radova.
Istraživač mora da ima jasan cilj
Šta istraživač mora da uradi kako bi maksimalno efikasno
koristio usluge bibliotekara – stručnog informatora?
— Prvo, istraživač mora da ima jasnu predstavu o
tome koji ga sadržaji interesuju, u kom obimu, za koji period, mora precizno
da utvrdi ključne reči, jer ne dolaze u obzir opšti pojmovi na koje se
kao rezultat pretraživanja mogu pojaviti hiljade radova ili nijedan.
Treba posebno napomenuti da se u ovom slučaju radi
o naučnim bazama, naučnim informacijama, a ne o informacijama koje nalazite
na opštem pretraživaču – napr. “Gugl» – pa se mora tražiti ono što te
naučne baze sadrže u sebi.
Primera radi, uzmimo da istraživača interesuje pojam
četinari. U tom slučaju, on mora tačno da kaže koja ga vrsta četinara
interesuje. Ili, ne može istraživač da traži podatke o pojmu „korov“,
već mora precizno da odredi za koju vrstu korova treba izvršiti pretraživanje,
i ako je u pitanju zaštita od korova, koja ga metoda interesuje.
— Cilj pretraživanja je da se dobije što više adekvatnih
podataka i informacija od interesa za obradu teme istraživanja. I to je
najteže objasniti istraživačima.
Postoji i problem što deo korisnika ne poznaje neke
važne tehnike pretraživanja. Tako postoji kod pretraživanja u bazama podataka
mogućnost korišćenja logičkih operatora, kao što su „end“ – i, „or“ – ili,
„not“ – ne, i njih treba koristiti. To omogućava da se isključe oni pojmovi
koji istraživaču nisu potrebni, a da ostanu oni koji su mu potrebni.
Suština saradnje sa bibliotekarom-informatorom je ta da
se sačini najefikasnije pretraživanje pomoću koga će istraživač sam moći
da pretražuje baze podataka.
Da bi se do toga došlo, istraživač i informator moraju
da dođu do definicije konačnog cilja istraživača i da u tom cilju utvrde
ključne reči i uspostave odnos između njih. To se zove strategija pretraživanja.
Sve se to mora znati kako se istraživač ne bi izgubio
u moru informacija i kako ne bi gubio dragoceno vreme.
— Svaki istraživač, koji želi da koristi ove elektronske
servise od kuće, može da popuni zahtev za dobijanje licence i da dobije
svoju šifru i korisničko ime. Zahtev se nalazi u elektronskoj formi na
sajtu KoBSON-a, s tim što treba da se obuči kako to da radi, kako najlakše
da utvrdi koji će servis da koristi, što znači da sam definiše svoju strategiju
pretraživanja.
Napomenimo da stručnjaci Univerzitetske biblioteke organizuju
predavanja i po naučnim institucijama, što je poseban vid pogodnosti za
obuku istraživača.
Danas je uloga bibliotekara znatno promenjena. Sada mnogo
više bibliotekarski stručnjaci idu u naučne institucije, nego što istraživači
dolaze u biblioteke.
Recimo na kraju da istraživači obično misle da Univerzitetska
biblioteka ima veće fondove i širi pristup elektronskim servisima dostupnim
preko KoBSON-a nego što ih oni imaju, a to je zabluda. Baze su iste, samo
što obučeni bibliotekari znaju mnogo više o njihovom korišćenju te ih efikasnije
koriste pri pretraživanju.
Svi zainteresovani istraživači ili institucije u kojima
oni rade mogu da angažuju stručnjake ove Biblioteke za održavanje kurseva
na temu pretraživanja baza podataka, bilo da se oni održavaju kod njih,
ili u biblioteci.
Za sva bliža obaveštenja može se komunicirati i putem
elektronske pošte: popovic@unilib.bg.ac.yu.
Pogledajte i uputstva za lakše snalaženje u elektronskim
servisima na veb adresi Biblioteke:
http//www.unilib.bg.ac.yu/usluge/uputstva/el_casopisi.php
Uputstvo za korišćenje servisa
Primera radi, objavljujemo uputstvo za korišćenje servisa
ScienceDirect, koji koriste istraživači svih profila.
ScienceDirect je najveća
sve tska elektronska baza časopisa izdavača Elsevier koja obuhvata
sve naučne discipline (prirodne i tehničke nauke, tehnologiju, medicinu,
farmaciju, društvene nauke, ekonomiju,…). Ova baza podataka obuhvata
više od 1800 časopisa.
Omogućen je pristup časopisima od 1995. godine do danas.
Pretraživanje je moguće po autoru, naslovu članka, naslovu
časopisa, ključnoj reči, godini izdanja, kao i kombinacijom ovih pojmova.
Kao rezultat dobijamo sažetke i kompletan tekst u HTML ili PDF formatu
(koji je moguće koristiti ukoliko je instaliran Acrobat Reader 5 na računaru).
Podsećamo da je pretraživanje moguće samo sa onih računara
koji se nalaze na akademskoj mreži.
Redosled poteza
Otvorimo Internet Explorer i u adresno polje ukucamo veb
ad- resu: www.sciencedirect.com
Kada se otvori Home page ovog sajta, kliknemo
na dugme SEARCH, zatim Basic search
(osnovno pretraživanje) ili Advanced search (napredno
pretraživanje).
U polju TERM(S)- (izraz(i)) upisuju se ili podaci o autoru,
ili ključna reč, ili naslov, ili naslov časopisa, ili godina izdanja, ili
kombinacija nekih od ovih podataka povezanih logičkim operatorima AND
– I, OR – ILI i NOT – NE.
Period koji je pretplaćen za dobijanje kompletnih tekstova
je poslednjih 10 godina. Vodite računa da izdavač zadržava pravo da stavi
embargo (zabranu) na otvaranje kompletnog teksta za neki određeni period
(poslednjih tri meseca, poslednja godina itd.).
Kada smo upisali u polje ono što želimo da pretražujemo,
i označili period za koji želimo da dobijemo podatke, kliknemo na dugme
SEARCH. Dobijamo spisak radova na zadatu temu.
Ispod svakog rada se nalazi aktivan link na kome piše
PDF na koji treba da se klikne kako bi se dobio kompletan
tekst u originalu. Dobijeni tekst može da se odštampa klikom na ikonicu
PRINT, ili da se snimi na disketu, klikom na ikonicu SAVE,
ili da se sačuva u nekom folderu, a potom nareže na CD.
Ukoliko, želimo samo sažetak nekog članka, tj. kratak
sadržaj, kliknemo na aktivan link ABSTRACT, i dobijamo
siže tog teksta.
Ukoliko želimo da ga sačuvamo, kliknemo na padajući meni
FILE, a zatim kliknemo na SAVE AS i
snimimo ili na disketu ili u neki folder.
Uprkos upozorenjima iskusnih informatičkih profesionalaca,
mnogi naučnici, istraživači i studenti nastavljaju sa praksom da koriste
Gugl kao prvi izvor za pretraživanje naučnih informacija.
Gugl je uveo beta servis koji se zove Google
Scholar (http://scholar.google.com), koji izdvaja
kvalitetne izvore iz oblasti istraživanja i obezbeđuje specijalne mogućnosti
pretraživanja i prikazivanja rezultata, koji odgovaraju informacionim potrebama
istraživača.
Iako ne isključuje sajtove iz glavnog Gugl servisa, Google
Scholar omogućuje posebno pretraživanje naučne literature,
uključujući radove sa recenzijom, teze, knjige, preprinte, apstrakte i tehničke
izveštaje.
Sadržaj uključuje niz izdavača i agregatora sa kojima
Gugl već ima ugovore, kao na primer Association for Computing Machinery,
IEEE, OCLC’s Open WorldCat library locator service, itd.
Prikaz rezultata pokazuje klastere različitih verzija,
citatnu analizu i lokaciju u bibliotekama, za sada samo za knjige. Iako
se navodi da pokriva sve oblasti istraživanja, prve evaluacije su pokazale
da postoji jasan naglasak na prirodnim naukama i tehnologiji, a ne na
umetnosti, humanističkim i društvenim naukama.
Anurag Acharya,
glavni inženjer u Google Scholar, je izjavio da je cilj servisa
da olakša pronalaženje sadržaja, bilo da je on u otvorenom pristupu ili
ne. Prvi korak u svakom istraživanju je da se pronađu relevantne informacije,
a zatim da se gradi na njima. Nemogućnost da se pronađu informacije ometa
napore istraživača.
Pretražujući otvoreni veb i prikupljajući institucionalne
veb stranice kad god je to moguće, servis će prikazati podatke, bibliografske
citate, koje korisnike onda treba da pronađe. Acharya kaže:
“Kada naučnik jednom sazna da nešto postoji, onda može
da nađe način da pokuša da to dobije. U nekim slučajevima ćemo se truditi
da pomognemo, na primer preko elektronskog kataloga OCLC Open WorldCat,
koji sada ima dva miliona zapisa.”
U stvari, OCLC je proširio mogućnosti pronalaženja u
Open WorldCat na svih preko 57 miliona zapisa celokupne baze podataka
WorldCat. Sada Google Scholar pronalazi samo mali deo
naučnih knjiga, ali kada sam napomenula da elektronski katalog WorldCat
sadrži nekoliko miliona podataka o lokaciji serijskih publikacija,
Acharya se veoma zainteresovao.
Predstavnik OCLC-a je saopštio da su razgovori
sa Guglom da se proširi pokrivenost Open World Cat već u toku.
(http://www.infotoday.com/newsbreaks/nb031027-2.shtml).
Sadržaj Google Scholar potiče od širokog spektra
akademskih izdavača, profesionalnih udruženja, repozitorija preprinta,
univerziteta i naučnih radova na vebu.
Yahoo! Search već ima dogovore da pruža pristup
do sličnih materijala, uključujući milione članaka dostupnih preko
Open Archives Initiative koje sakuplja OAIster.
Kada sam ga upitala za OAIster, Acharya se požalio
da OAIster “ne daje sve informacije koje su Guglu potrebne. Njegovi
metapodaci su često nekompletni, što nije greška OAIster-a. Oni
rade divan posao, ali provajderi podataka ne daju uvek sve potrebne informacije.
Mi nismo u mogućnosti da razlikujemo adekvatne zapise u ovom trenutku,
ali je i taj izvor informacija u razmatranju.”
Sve u svemu, izdavači i naučna društva koja žele da njihovi
sadržaji budu dostupni preko Google Scholar treba da se jave
Guglu da organizuje da Guglovi pretraživači pretražuju i njihove sajtove.
No, Gugl insistira na tome da sajtovi koji žele da budu
uključeni u Google Scholar, moraju da obezbede pristup i onim
korisnicima koji nisu pretplatnici na bibliografske informacije i abstrakte.
Za poboljšano pretraživanje sistem može da prihvati više
verzija imena autora (npr. inicijale ili puno ime), što je programerima
bio dosta veliki posao da reše, prema Acharya-u.
Za ograničavanje pretraživanja na prezime autora koristi
se sintaksa “author:lastname”, kojoj korisnik može dodati ili
naslov ili ključne reči ako želi.
Za pronalaženje određenih radova, u dokumentaciji o pretraživanju
Gugla se preporučuje korišćenje prezimena prvog autora plus termina iz
naslova ili sam naslov pod znacima navoda. Neki navodi u Google Scholar
dolaze iz fusnota i bibliografija na kraju radova, čak i kada su ti dokumenti
dostupni samo u štampanom obliku.
Rangiranje rezultata u Google Scholar se razlikuje
od rangiranja po uobičajenim kriterijuma. Uzima se u obzir pun tekst svakog
rada kao i radovi autora, izdavač, prestižnost publikacije i učestalost
citiranosti.
Neki od izvora koje Gugl koristi, kao na primer PubMed
Central koji pravi National Library of Medicine, daju odlične
apstrakte i metapodatke za indeksiranje. Učestanost citiranja analizira
citiranost samo u korpusu Google Scholar.
Citati u knjigama dolaze obično uz mogućnosti za pretraživanje
biblioteke preko zapisa u elektronskom katalogu OCLC i mogućnosti
da se pronađu onlajn knjižare. Ikona “Cited By” u zapisu vodi
direktno do članaka koji citiraju prikazani rad.
Pitala sam da li Gugl smatra da bi izazvalo kontraverzu
insistiranje na nekoj vrsti kvalitativnog filtera, bilo preko izdavača
ili naučnog društva, pre nego što se postave radovi autora kojih još nema
u okviru baze Google Scholar.
Acharya je bio šokiran idejom da bi Gugl mogao da cenzuriše
nauku na bilo koji način. Pa ipak, tekst koji daje odgovore na najčešća
pitanja kao da ukazuje na tu politiku (http://scholar.google.com/scholar/about.html#about).
(Pogledajte odgovor na pitanje: “Ja sam autor i moj članak se ne nalazi
u Google Scholar. Kako da to promenim?”).
Drugi predstavnik Gugla je napomenuo da je možda jezik
odgovora bio nedovoljno precizan i da se to odnosilo samo na to da se poboljša
efikasnost kada se radi o grupi autora koje zastupa neki izdavač ili udruženje,
jer je to efikasnije nego kada se radi direktno sa pojedinačnim autorima.
Acharya me je ubedio da Gugl ne cenzuriše ništa. “Mi
skupljamo sadržaj od izdavača i sa otvorenog veba.” Kada sam upitala
da li bi neki oblik filtera kvaliteta ipak bio dobar za korisnike, Acharya
je priznao da je to “problematično pitanje u principu, ali da će se
kvalitet odraziti na način kako su radovi rangirani. Mi ne odlučujemo
šta je nauka a šta nije, ali ako nešto nije važno, to neće biti dobro
rangirano u okviru opšteg korpusa. Dobar materijal će vremenom isplivati.”
Jasno je da će Google morati da se nosi sa problemom
različitih verzija citata u rezultatima pretraživanja, jer različite verzije
mogu biti u različitim formatima i iz različitih perioda i stadijuma u
istraživačkom procesu.
Acharya je rekao: “Mi pokušavamo da identifikujemo
različite verzije i da ih povežemo u klastere kada prikazujemo rezultate
pretraživanja. Da ćemo alternativne sajtove i više verzija.”
To, u suštini, predstavlja polje na kojem im je potrebno
više povratnih informacija.
Pitala sam i da li Gugl planira da obezbedi sortiranje
prema dostupnosti (otvoreni veb prema kontrolisanom pristupu). Ne u ovom
trenutku, mada je rekao da je to zanimljiva ideja. Acharya je rekao da
je i to kontroverzno pitanje.
Na primer ukazao je na to da je to čudno da tako mnogo
ljudi ne zna da ustvari imaju slobodan dostup preko pretplate koju plaćaju
njihove institucije.
Prilikom oglašavanja novog servisa, Gugl je tražio od
svih korisnika beta verzije da ih obaveste o sugestijama, pitanjima i komentarima
o Google Scholar. «Mi prepoznajemo dug koji imamo prema svima u naučnim
ustanovama čiji rad je učinio Gugl mogućim i želimo da učinimo Google
Scholar onoliko korisnim naučnoj zajednici koliko je to moguće. Mi smatramo
da svako treba da ima mogućnost da stoji na ramenima džinova.”
Gugl je obećao da će dopuniti sve pogrešne opise radova
kada ih o tome obaveste «osramoćeni» autori.
Što se tiče finansiranja Google Scholar, bar za sada,
Gugl nema nameru da uvede reklame ili da odseče nove pretplatnike. Za
one koji su zainteresovani da šalju reakcije na Google Scholar, link za
kontakte se nalazi na About Google Scholar FAQs, ili se može
poslati meil na adresu:
scholar-publisher@google.com.
Prve reakcije
U roku od nekoliko sati posle oglašavanja da je Google
Scholar postavljen, blogovi, listserveri, e-zini i drugi servisi koji brzo
reaguju bili su puni reakcija.
Posebno su bili radosni izvori iz Pokreta za otvoreni
pristup, od kojih su neki zagovarali opciju koja bi filtrirala rezultate
tako da značajno favorizuju materijal sa otvorenim pristupom. Stevan
Harnad, zastupnik samoarhiviranja u institucionalnim
repozitorijima kao najboljem načinu za otvoreni pristup je izjavio:
“Izuzetno vredan i dobrodošao novi servis (a bilo
je i vreme!).” BioMed Central je izdao oduševljeno saopštenje
za štampu, kojim pozdravlja novi servis.
Na strani bibliotekara Geri
PrajsovResourceshelf je pozdravio napor,
ali se cinično zapitao da li bi to mogao biti još jedan ekser u sarkofagu
bibliotekara, jer je Gugl opet ušao u oblast zadataka koje su trebali
da rade bibliotekari i proizvođači baza podataka.
On je takođe izrazio zabrinutost da će Guglova uzdržanost
u objašnjavanju kako algoritam definiše naučni sadržaj nije nevažan propust,
posebno za profesionalce u oblasti informacija.
Laura Felter,
kolumnista lista Searcher, je zabrinuta:
“Uzimajući u obzir česte teškoće prilikom upućivanja
istraživača da umesto Gugla koriste mašine za pretraživanje namenjene nauci
kao što je scirus.com, lako je predvideti da će Google, Inc. uspeti sa
Google Scholarom, jednostavno skretanjem istraživača koji su već u Gugl
domenu prema autoritativnim sadržajima – bez obzira na kvalitet njihovog
sadržaja i izdavače…
Ono što bi trebalo tražiti od Gugla je jasan popis
njihovih izvora, kao što to da je Scirus, kao i neke dobre načine pretraživanja
za ozbiljne korisnike, bilo da su profesionalci u oblasti informacija,
eksperti za pojedine oblasti ili su samo radoznali.”
Takve rezerve bi trebalo da budu prisutne kod provajdera
u oblasti informacione industrije, koji mogu smatrati novi servis opasnom
konkurencijom koja će im smanjiti promet. Konsultantska firma Outsell,
Inc. je nazvala vreme pojave ovog servisa „noćnom morom
marketinga Elzevirovog Scopus-a.”
Elzevir
je upravo promovisao servis Scopus i promoviše Scirus,
besplatnu specijalizovanu mašinu za pretraživanje naučne i tehničke literature,
koja ima pristup do preko 167 miliona stranica teksta i usavršeni interfejs
za pretraživanje.
Primedbe Outsell-a (“A Quick Take on Google’s New
Google Scholar,” Nov. 18, 2004) dalje glase:
“Elsevier je načinio jak uzlet verujući da će Scopus,
sa svojom lakoćom korišćenja i jednostavnošću nalik na Gugl odvući korisnike
od Gugla… i vratiti ih bibliotečkim resursima. A onda dolazi Gugl sa
svom jednostavnošću tipičnom za njega.”
Džil O’Nil,
direktor planiranja i komunikacija Nacionalne federacije za abstraktne
i informacione servise (NFAIS), smatra Google Scholar “zanivljim
korakom Gugla, ali navodi da ima dosta prigovora na ovu beta verziju,
koji treba da budu rešeni pre nego što naučnici prihvate da je Google
Scholar ravan besplatnim servisima naučnih društava ili jednako sveobuhvatan
kao Web of Science ili Scopus.”
Ipak, kazala je da su reakcije članova NFAIS
sa kojima je razgovarala mogu podeliti u dve grupe: zabrinute i one koji
pitaju kako da se učlane. Jedan istraživač je testirajući žustro novi
servis prokomentarisao “Mislim da je značajan broj baza podataka iz
bibliotečkog sveta upravo postao marginalni proizvod.”
Najverovatnije će Gugl paziti na Yahoo! Search.
Posmatrači očekuju da će uspostavljanje Google Scholar navesti Yahoo! da
unapredi pretraživanje i prikaz rezultata iz svoje zbirke materijala od
izdavača, udruženja, biblioteka i snabdevača biblioteka, koje je obezbedio
preko svog programa za nabavku sadržaja Content Acquisition Program.
Novi OCLC/Yahoo! alat
(“OCLC and Yahoo! Offer Joint Toolbar, http://www.infotoday.com/newsbreaks/nb041115-3.shtml)
takođe odvaja materijal nalik bibliotečkom za poseban tretman, ali, za
sada, ima samo listinge iz elektronskog kataloga OCLC’s Open WorldCat
(iako očito Yahoo!, za razliku od Gugla, pretražuje ceo WorldCat).
Proširenje polja koje pokriva ovaj alat ili promena sajta
Yahoo! Search, kako bi uključio ikonu za bibliotečki materijal, bi verovatno
bio adekvatan odgovor za sledeću rundu rata mašina za pretraživanje.
U svakom slučaju, marketinške strategije za udeo u okviru
misleće populacije (brojeći oči a ne dolare) deluje tako da korisnike
čini srećnima, čak i ako su u pitanju profesionalci u oblasti informacija.
(Prevod kolumne od 22.11.2004)
Prevela:
Stela Filipi-Matutinović
U prepunom amfiteatru Šumarskog fakulteta u Beogradu,
u prisustvu profesora i studenata, penzionisanih profesora i brojnih gostiju
iz raznih institucija, svečano je obeležen Dan Fakulteta.
Proslava je počela pevanjem studentske himne u izvođenju
Akademskog hora „Španac“.
U okviru proslave obeleženo je i 50 godina postojanja
i rada Biblioteke šumarskog fakulteta, koja je ujedno i Centralni informacioni
centar za oblast šumarskih nauka u Srbiji i Crnoj Gori.
Taj svečani čin obeležila je i dodela priznanja prvom
upravniku te biblioteke Sofiji Vujanović,
koja je u svojoj pozdravnoj reči naglasila da joj je „posebno drago
što je ova biblioteka dostigla visok nivo“
Tom prilikom je dr Anka Dinić promovisala udžbenika ŠUMARSKA
FITOCENOLOGIJA profesora dr Zagorke Tomić.
Zatim je dr Rade Cvjetićanin promovisao izdanja objavljenih
povodom 84. godine rada Šumarskog fakulteta Bibliographia
Dendrologica Serbica 1871-2000. autora Milorada
Šijaka i Biblioteka Šumarskog fakulteta
1954-2004. u čijoj su izradi učestvovali Sofija
Vujanović, Mirjana Golubović i Branislava Simonović
Posebna priznanja dobili su g-đa Sofija
Vujanović, diplomirani profesor književnosti, bibliotekar
u penziji, za uspešnu saradnju i mr.
Milorad Šijak, diplomirani inženjer šumarstva, bibliotekar-savetnik
u penziji, za uspešnu saradnju.
Za ovu priliku dr Stela Filipi-Matutinović je pripremila sledeće izlaganje
koje objavljujemo u celini.
Poštovani skupe, drage kolege slavljenici,
Imam posebno zadovoljstvo da ovom prilikom kažem nekoliko
reči o bibliotekama na Univerzitetu u Beogradu i posebno o Biblioteci
Šumarskog fakulteta.
Kada je jula 2002. godine European University Association
objavila izveštaj o izvršenoj evaluaciji Univerziteta u Beogradu, jedna
od konstatacija je bila da strukturalna fragmentacija slabi univerzitet
i akademski, i ekonomski.
Posebno su kao problem istaknute biblioteke. Kompletan
elektronski katalog svih biblioteka tada nije postojao, a neophodan je
za efikasne studije i istraživački rad, kao i efikasno upravljanje bibliotekama.
Komisija je preporučila da treba ulagati u uzajamni elektronski
katalog i bibliotečke resurse dostupne preko mreže, što će mnogo brže
i sa manje sredstava dovesti do osavremenjavanja bibliotečkih zbirki.
Preporučeno je i obrazovanje bibliotečkih kadrova, kako
bi bili sposobni da preuzmu svoju ulogu izgradnje kvalitetnog bibliotečko-informacionog
sistema na univerzitetu.
Ovih činjenica smo bili svesni kada smo započeli projekat
Izgradnje kooperativne mreže biblioteka na univerzitetima u Beogradu, Nišu
i Kragujevcu i kad smo uspostavili saradnju i spojili sredstva dobijena
iz Tempus projekta 2002. i projekta odobrenog od Fonda za otvoreno društvo
Narodnoj biblioteci Srbije iste godine.
Februara 2003. uspeli smo da uspostavimo sistem uzajamne
katalogizacije na nivou Srbije i da stvorimo centralni elektronski katalog
koji danas uključuje preko 40 biblioteka i preko 1,5 miliona zapisa o bibliotečkoj
građi dostupnoj u tim bibliotekama.
U okviru Tempus projekta sve tri univerzitetske biblioteke
u Srbiji dobile su centralne servere, preko 120 bibliotekara iz Srbije
je obučeno da radi u sistemu uzajamne katalogizacije, održano je više
predavanja, radionica. Na svim seminarima, radionicama i predavanjima bili
su prisutni i predstavnici biblioteke Šumarskog fakulteta.
Finansiranje ovih projekata je završeno i sada je na matičnim
univerzitetima da sistem održavaju i proširuju dok ne obuhvati sve fakultetske
biblioteke i ne uključi podatke o svim relevantnim publikacijama koje one
imaju u svojim fondovima u elektronski katalog, kako bi definitivno prevazišli
problem fragmentiranih bibliotečkih fondova.
Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine pomoglo
je značajno razvoj bibliotečko-informacionog sistema time što je obezbedilo
preko akademske mreže pristup do 13.500 elektronskih časopisa u punom
tekstu i pristup do najznačaj–ijih baza podataka iz svih naučnih oblasti.
Ministarstvo je obezbedilo za svaku biblioteku bar po jedan računar.
Možemo reći da je promena u odnosu na devedesete ogromna
i da su biblioteke i pored svih problema zakoračile u informatičko doba.
Biblioteka Šumarskog fakulteta je pravi primer biblioteke
na univerzitetu koja je zahvaljujući veoma dobrim kadrovima i razumevanju
rukovodstva fakulteta kroz ceo svoj istorijat na najbolji način u datim
uslovima ispunjavala svoju misiju.
Dok su aktuelni bili lisni katalozi, biblioteka je imala
kvalitetne autorske i stručne kataloge. Kada je počeo proces automatizacije
i ona se uključila gradeći jedan od prvih elektronskih kataloga.
Pojava Interneta i svetske mreže učinila je automatizaciju
pojedinačnih biblioteka zastarelom jer je mnogo racionalnije graditi zajednički
uzajamni elektronski katalog za mrežu biblioteka na nivou univerziteta,
regiona ili države.
U takvim sistemima nacionalne biblioteke obrađuju celokupnu
domaću produkciju, a njihove zapise preuzimaju sve biblioteke u sistemu.
Na taj način se bibliotekari fakultetskih biblioteka oslobađaju posla
koji je već urađen i imaju više vremena da se posvete svojim specifičnim
zadacima.
To je pre svega pružanje stručnih informacija, izrada
štampanih i elektronskih bibliografija radova nastavnika i saradnika fakulteta,
obuka korisnika i obrada specifičnog dela fonda koji ne postoji u drugim
bibliotekama. Značajno je da svi korisnici u svako doba mogu da saznaju
gde se te publikacije u zemlji nalaze.
Biblioteka Šumarskog fakulteta je od 1957. godine, kada
je za upravnika imenovana gospođa Stošić, vođena veoma stručno, uz poštovanje
svih pravila bibliotekarske struke i specifičnih zadataka biblioteke kao
informacionog centra Šumarskog fakulteta.
Gospođa Stošić je bila i jedan od inicijatora osnivanja
Zajednice visokoškolskih biblioteka, koja je i danas aktivna.
Njen naslednik, gospodin Šijak bio je takođe veoma aktivan
u stručnom radu, posebno u oblasti stručne terminologije i bibliografskog
rada.
Treba svakako istaći Bibliografiju naučnih i stručnih
radova nastavnika i saradnika koja obuhvata period 1920-2000 sa autorskim
i predmetnim registrom na srpskom i engleskom jeziku kao i Bibliografiju
projekata 1948-1990.
Ove vredne informacione izvore su izradili timskim radom
stručnjaci ove biblioteke, i time na najbolji način sačuvali podatke o svim
aktivnostima fakulteta.
Izuzetno mi je drago da ovom prilikom pomenem i veliko
zalaganje gospođe Golubović, zahvaljujući čemu je biblioteka Šumarskog fakulteta
prisutna i na Internetu, kao jedna od malog broja biblioteka Univerziteta
u Beogradu koja je taj posao završila i na taj način zaista postala i
virtuelna biblioteka za 21. vek.
Nadam se da će biblioteka uskoro dobiti još računara,
kako bi mogla uspešno da obučava korisnike u pronalaženju elektronskih
izvora informacija koji su sada u Srbiji dostupni i da što pre unese podatke
o svom fondu u uzajamni katalog Srbije, čime bi zaista ispunila sve uslove
da i dalje bude jedna od najboljih visokoškolskih biblioteka u zemlji.
Više podataka o biblioteci možete dobiti iz publikacije
Biblioteka Šumarskog fakulteta 1954-2004: od
zgarišta do XXI veka, koju ovom prilikom i promovišemo.
U Univerzitetskj biblioteci “Svetozar Marković“
postavljena je, povodom 150-godišnjice rođenja, izložba
o Luki Ćeloviću (1854-1929), velikom dobrotvoru Beogradskog Univerziteta.
Autor izložbe je bila Danica
Filipović, viši bibliotekar u Odeljenju retkosti, koja
je i autor tekstova koje ovde objavljujemo.
Od šegrta – do uglednog trgovca
Iz rodne Hercegovine, Luka je došao u Srbiju 1872. godine,
i od šegrta, vrednim radom i istrajnošću, postao ugledni i bogati trgovac.
Celokupno svoje imanje ostavio je Beogradskom Univerzitetu
za njegove naučne potrebe i ciljeve.
Na izložbi su, pored dela o zadužbinama i zakonskim propisima
koji se na njih odnose, bila izložena i dela o samoj Zadužbini Luke Ćelovića
Trebinjca, kao i dela iz privatne biblioteke Luke Ćelovića, koju je Univerzitetska
biblioteka dobila početkom 1930. godine.
Veliki rodoljub
Luka Ćelović rodio se u zaseoku Pridvorcima kod Trebinja,
na Svetoga Luku 18(30) oktobra 1854. godine.
Još kao dečaka, roditelji su ga poslali u Banja Luku kod
očevog prijatelja Jovana Pištelića, da služi u trgovini. Banja Luku napušta
1871. godine i odlazi u Brčko kod strica Jovana Ćelovića da radi u njegovoj
trgovačkoj radnji.
U Brčkom se i završava školovanje Luke Ćelovića ali ne može
sa sigurnošću da se utvrdi da li je imao dva ili četiri razreda osnovne
škole.
Kao osamnaestogodišnji mladić, Luka, 1872. godine dolazi
u Beograd. Njegov zemljak, arhimandrit Nićifor Dučić, pomogao mu je u pronalaženju
posla i smestio ga, kao pomoćnika, u trgovinu Radosavljevića i Ignjatijevića.
Kada je pukla nevesinjska puška, odnosno izbio hercegovački ustanak 1875.
godine, Luka se, kao dobrovoljac, vraća u rodnu Hercegovinu.
U borbama sa Turcima bio je lakše ranjen, ali se brzo oporavlja
i u svojoj četi nastavlja borbu. Pošto i Srbija objavljuje rat Turskoj, dobrovoljci
iz Hercegovine vraćaju se u Beograd, sa njima i Luka, pa nastavlja vojevanje
u oba srpsko – turska rata, 1876. i 1877 – 1878. godine.
Po završetku rata Luka počinje samostalni posao. Njegovi
zemljaci, poznati beogradski trgovci Paranos i Krsmanović, pomažu mu pri
otvaranju radnje. Trgovao je žitom, šljivama, hranom. U početku je poslovao
sa svojijm bivšim gazdama a kasnije sa trgovcima iz Pešte i iz Trsta. Napornim
radom, štedljivošću, odlučnošću, bistrinom, proširuje posao i postaje ugledni
trgovac.
Iako relativno još mlad čovek, Ćelović je uvideo da je
za Kneževinu Srbiju potrebno da udruži domaći kapital kako bi se zadovoljile
potrebe trgovine za kreditom, pa osniva 1882. godine Beogradsku zadrugu.
Sve do svoje smrti bio je na čelu zadruge i njegova je zasluga
što je ova zadruga zauzela jedno od najuglednijih mesta među tadašnjim novčanim
zavodima. U svoje vreme, zadruga je davala zajmove Beogradskoj opštini,
pa čak i državi.
Od 1912. godine, Luka je član Upravnog odbora Narodne banke
Kneževine Srbije. Naročito se mora istaći njegov požrtvovani rad na spasavanju
imovine Narodne banke za vreme Prvog svetskog rata. Ćelović prati novac
Narodne banke do Soluna a potom ga, lađom, prenosi u Marsej. U Marseju Narodna
banka pritiče u pomoć izbeglicama a Luka Ćelović je za to vreme njen dežurni
član.
Luka Ćelović je staru Savamalu, deo grada oko železničke
stanice koji je izgledao zapušteno i po kome se za vreme poplava, u ne tako
dalekoj prošlosti, saobraćalo čamcima, pretvori u otmen, moderan deo grada.
Prvo je podigao svoju kuću u ulici Kraljevića Marka br.
1, pa luksuznu palatu Beogradske zadruge, zatim, za ono vreme, ogromnu palatu
Bristol. Uradio je i veliki, lep, pravi evropski park čije je održavanje
svakodnevno nadgledao.
Malo školovan, više samouk, Ćelović je cenio znanje, školu
i nauku. Još 1911. godine, u svom prvom testamentu, ostavio je sve svoje
imanje Beogradskom univerzitetu jer je video da je privatna pomoć dragocena
pri oskudici sredstava za naučni rad i školstvo.
Svoju nameru o osnivanju Zadužbine Luke Ćelovića – Trebinjca,
beogradskog trgovca, saopštio je rektoru Univerziteta krajem decembra 1925,
izrazivši želju da se osnivanje zadužbine objavi na dan Svetog Save, 27. januara
1926. godine. Toga dana je tadašnji rektor Univerziteta Pavle Popović pročitao
Osnovno pismo o osnivanju Zadužbine.
U njemu Luka zahvaljuje prijateljima na savetima i uslugama
koji su mu pomogli da stekne svoj imetak i blagodari Srbiji u koju je došao
kao nejako dete iz Trebinja, u kojoj je celog veka radio i stekao bogatstvo.
Prihod Zadužbine trošiće se i upotrebljavati za naučne potrebe i ciljeve Univerziteta.
Vrednost njegove imovine iznosila je tada oko 30 miliona
dinara.
Biblioteka Luke Ćelovića, posle njegove smrti, smeštena
je u Univerzitetsku biblioteku, i kao posebna biblioteka, nosi oznaku PB
6.
Posle Dugog svetskog rata, došlo je do nacionalizacije
zgrada koje je Luka Ćelović ostavio Univerzitetu, jedan deo je pretvoren
u studentski dom. Taj deo je Univerzitet, smatrajući da nije podesan za
ovu namenu, razmenio sa preduzećem Metalservis za stanove.
Zadužbina Luke Ćelovića – Trebinjca,
beogradskog trgovca
Luka Ćelović je 1826. pri Univerzitetu osnovao svoju zadužbinu
pod imenom Zadužbina Luke Ćelovića – Trebinjca, beogradskog trgovca.
Njegovo osnovno pismo pročitao je rektor Pavle Popović na dan Svetog Save
te godine.
U pismu Ćelović navodi sledeće razloge koji su ga naveli
da osnuje svoju zadužbinu:
1. Blagodarnost Srbiji što ga je, kad je u nju došao
još kao nejako dete iz Trebinja, toplo primila kao svoga građanina;
2. Što je u Srbiji celoga veka radio i tekao;
3. Što je uveren da nauka i privredni rad najjače potpmažu
pravilan i stalan napredak naroda;
4. Što je ubeđen da se negovanjem mlađih naraštaja u
vaskolikoj savremenoj nauci i nji–hovim pripremanjem za privredni rad najbolje
obezbeđuje kulturna i politička narodna budućnost, i
5. Želja da da jasne dokaze svome velikome poštovanju
nauke “koje sam celoga veka žudan bio.“
Kroz svoje dve prosvetne zadužbine, u korist nauke i akademskog
pevačkog društva Obilić, Luka Ćelović je stavio na raspolaganje svoje veliko
bogatstvo Beogradskom univerzitetu zato što je on “danas središte i
glavna tvornica za srpsko pleme“, kako sam Ćelović kaže.
Kada je Ćelović umro, 15. avgusta 1929, onda je, u smislu
njegovih želja, zadužbini priključena i njegova privatna biblioteka. Po želji
legatora, zadužbinom je upravljao Odbor pod predsedništvom rektora Beogradskog
univerziteta.
Po rešenju Odbora, cela biblioteka Luke Ćelovića, sa tri
njegova ormana i dve kineske vaze, predata je Univerzitetskoj biblioteci
početkom 1930. godine. Biblioteka ima 580 inventarnih brojeva i preko 1100
knjiga.
Pored nešto knjiga na francuskom i nemačkom jeziku, biblioteka
sadrži najviše dela domaćih pisaca a pored toga i veliki broj svezaka raznih
pravila, statuta, spomenica i izveštaja sa statističkim podacima mnogih
državnih i privatnih preduzeća, banaka, akcionarskih društava i humanih
i patriotskih organizacija.
U njoj se nalazi i oko 80 knjiga i brošura objavljenih u Francuskoj
i Švajcarskoj za vreme
Prvog svetskog rata.
Svake godine Zadužbina je dodeljivala Univerzitetskoj bibiblioteci
i izvesnu sumu novca koji je ona trošila na kupovinu novih knjiga i periodike,
kao i otkup posebnih zbirki.
Pomoć omogućila istraživanja
Pomoć je trošena i na finansiranje raznih istraživanja. O
tome svedoči izveštaj vanrednog profesora dr K. Šahovića od 9.12.1930. godine:
Gospodine Dekane,
Čast mi je zamoliti Vas da izvolite dostaviti sledeći izveštaj Univerzitetskoj
Upravi
povodom pomoći koju sam dobio na kraju prošle godine iz Fonda poč. Luke
Ćelovića,
Velikog Dobrotvora Univerziteta.
Ta pomoć omogućila mi je da produžim svoja istraživanja
o gušavosti u našoj zemlji. Prošlog raspusta ta istraživanja protegla su se
na Kosovo i Metohiju s jedne strane, i na jedan deo Sandžaka s druge strane.
Pored toga u zajednici sa g. Prof. dr Dragoljubom Jovanovićem
izučavali smo specialno pitanje mogućnosti postojanja veza između radioaktivnosti
voda i gušavosti u krajevima Južne Srbije.
Ta istraživanja omogućila su mi da objavim sledeće radove, bilo sam,
bilo u društvu sa g. Dr Černoljubovim:
— Istraživanja gušavosti u našoj zemlji (II deo), Srpski
arhiv, sv. 10, 1930;
— Istraživanja o gušavosti u našoj zemlji, Gušavost u
Sandžaku, Srpski arhiv, sv. 11, 1930;
— Istraživanja o gušavosti u našoj zemlji, Prilozi izučavanju
lečenja i profilakse endemske strume, Srpski Arhiv, sv. 12, 1930;
— Istraživanja o gušavosti u našoj zemlji, Prilog izučavanju
etiologije endemične struke, Srpski Arhiv, sv. 13, 1930.
Ispitivanja koja smo vršili g. Jovanović i ja u vezi
sa radioaktivnošću voda povodom etiologije endemične strume, njihovi rezultati
biće objavljeni iz tehničkih razloga u toku januara 1931.
Molim Vas Gospodine Dekane da verujete u moje osobito poštovanje.