U ovom broju je dat detaljniji prikaz najbržeg razvoja akademske
mreže koji se ikada odigrao u Evropi.

Uvođenje gigabitskih veza kojima su pokriveni svi univerzitetski centri
u Srbiji, sam je vrh računarskih tehnologija u svetskim okvirima. Zbog toga
se može sa pravom reći da su računarske mreže verovatno jedina oblast u
kojoj je Srbija dostigla najviše svetske standarde. Ovakav razvoj ne bi
bio moguć da nije bilo posebne podrške Ministarstva za nauku. O ovoj temi
je govorio profesor Elektrotehničkog fakulteta Zoran Jovanović, direktor
RCUB-a i predsednik Upravnog odbora Univerzitetske biblioteke «Svetozar
Marković»

Servis elektronskog bibliotekarstva na akademskoj mreži funkcioniše izvanredno,
pa tako istraživači imaju na svom računaru pristup ogromnom broju članaka
i baza podataka, na čemu nam mogu zavideti i mnoge razvijene zemlje. I to
je deo politike države da povećava ulaganje u nauku. O toj temi i uopšte
o položaju nauke u našem društvu, kao i o značaju ulaganja u ovu oblast,
za naš list je govorio pomoćnik Ministra za nauku i zaštitu životne sredine
za Sektor osnovnih istraživanja prof. dr Tibor Sabo.

Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine je ove
godine prvi put nagradilo 1093 naučnika osnovnih nauka. Cilj ovog ulaganja
je stimulisanje naučnika da ostanu u zemlji, kako bi doprineli da naša zemlja
dostigne bar Hrvatsku i Sloveniju po broju objavljenih radova u časopisima
koje pokriva baza podataka Science Citation Index, kao i po nacionalnom
dohodku.

O toj temi i uopšte o položaju nauke u našem društvu(
period 2001-2005), kao i o značaju ulaganja u ovu oblast, za naš list je
govorio pomoćnik Ministra za nauku i zaštitu životne sredine za Sektor
osnovnih istraživanja dr Tibor Sabo, vanredni
profesor, koji je od 2000-2003. godine bio šef Katedre
za neorgansku hemiju, a odlukom Vlade Republike Srbije u toku 2001-2002.
godine bio je na dužnosti predsednika Upravnog odbora Hemijskog fakulteta
u Beogradu. Objavio je 50 naučnih radova (od toga 47 u časopisima međunarodnog
karaktera), a rukovodio je postdoktorskim studijama jednog kandidata,
i bio mentor za izradu 3 doktorske disertacije i 5 magistarskih radova.

Dr Sabo od maja 2003. obavlja dužnost Pomoćnika Ministra
za nauku Vlade Republike Srbije za osnovna istraživanja.

Šta spada u osnovna istraživanja

Treba podsetiti da osnovna istraživanja čini
teorijski i eksperimentalni rad preduzet prvenstveno radi osvajanja novih
znanja ili otkrivanja zakonitosti u prirodi i društvu sa dugoročnim ciljevima
primene.
Shodno tome, u Sektoru za osnovna istraživanja Ministarstva obavljaju se
poslovi državne uprave koji se odnose na:

• studijsko-analitičke poslove, poslove programiranja,
praćenja, ostvarivanja, analize i ocenjivanja politike naučnog i tehnološkog
razvoja Republike Srbije, izbor i ocenjivanje projekata u okviru programa
osnovnih istraživanja i praćenje svetskih trendova u oblasti nauke;

• predlaganje novih programa i rešenja iz oblasti naučno-istraživačkog
rada;

• politike i kriterijuma za vrednovanje istraživača, naučno-istraživačkih
organizacija i naučno-istraživačkih projekata;

• priprema zakona iz oblasti naučno-istraživačke delatnosti
i razvoja inovacionog društva;

• pripremanje analiza, ugovora, rešenja, izveštaja, informacija
i drugih materijala u oblasti nauke;

• koordinaciju i obezbeđenje funkcionisanja ekspertskih
tela (odbori, komisije i eksperti) za vrednovanje rezultata naučno-istraživačkih
programa i projekata u oblasti osnovnih nauka;

Polako idemo napred

Na početku našeg razgovora, dr Sabo podvlači da je ulaganje
u nauku u direktnoj vezi sa ekonomskim razvojem. Naime, postoji očigledna
korelacija između izdvajanja za nauku, broja objavljenih radova i bruto
nacionalnog proizvoda.
— Po svim parametrima smo pre pet godina daleko zaostalaji za drugim
zemljama. Tako smo po bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika 2001.
bili na 156. mestu, a ove godine smo na 83 .

Posebnu pažnju dr Sabo poklanja potrebi da država Srbija
konačno dobije strategiju razvoja, koja bi za cilj imala poboljšanje njenog
ekonomskog položaja.

— U izradi strategije razvoja Republike Srbije pre
svega treba poći od činjenica vezanih za naše sadašnje stanje, uporediti
to stanje sa drugim državama, napraviti analizu i preduzeti niz mera u
cilju poboljšanja našeg (ekonomskog) položaja.

Veoma često se u sredstvima javnog informisanja može
čuti kako smo mi mala država, što može upućivati na pogrešan zaključak
kako su sve „male“ države istovremeno i siromašne, a to nije
tačno.

O tome govori podatak da u Evropi ima mnogo država koje
imaju od 2-10 miliona stanovnika, a u tu grupu spada i Srbija, ali je
naš bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika 2001. bio ubedljivo najmanji
u odnosu na posmatranih 15 država (Finska, Danska, Švedska, Austrija,
Belgija, Irska, Portugalija, Slovenija, Češka, Mađarska, Slovačka, Grčka,
Kipar, Bugarska i Srbija).

Položaj nauke zavisi od ulaganja države

Analizom podataka izvlači se zaključak da je bruto domaći
proizvod Republike Srbije 2001. po stanovniku bio 6,7 puta manji od Slovenije,
a čak 19,3 puta od Irske!!! Ali, ohrabruje činjenica da prema podacima
za 2005. po BNP zaostajemo za Hrvatskom oko 2 puta, a za Slovenijom nešto
manje od 6 puta, odnosno da se naša pozicija donekle popravila. Međutim,
ozbiljniji ekonomski napredak u narednom periodu bez daleko većeg ulaganja
u istraživanje i razvoj teško da je ostvarljiv.

— Postavlja se pitanje da li postoji nešto što Vlade
ekonomski uspešnijih zemalja rade, što mi ne radimo, ili radimo suprotno.
Prva razlika koja se uočava je odnos Vlada navedenih zemalja prema nauci
i istraživanju, odnosno procentu izdvajanja za te svrhe iz Budžeta, ali i
ukupno izdvajanje od bruto nacionalnog proizvoda.

Prema podacima za 2001. godinu za istu grupu zemalja,
Finska je za istraživački rad izdvajala iz bruto nacionalnog proizvoda
3,41%, a Srbija samo 0,16%. Međutim, za prošlu i ovu godinu to izdvajanje
u Srbiji je udvostručeno, ali i tako udvostručeno je znatno manje u odnosu
na pomenute zemlje.

Dr Sabo je realan, pa smatra da iako je navedo izdvajanje
u procentima veće u slučaju Finske za čak 21 put, jasno je da naše izdvajanje
za navedene svrhe u apsolutnom iznosu za dugi niz godina ne može dostiće
ekonomski najnaprednije države, ali i dodaje:

— Nedopustivo je (bez obzira na naše brojne probleme)
da u narednih 2-3 godine ne dostignemo te države u procentima izdvajanja.
Osim toga, postoji iLisabonska
deklaracija koja zahteva od članica EU ili država
koje pretenduju da u nju uđu, da izdvajanje za IR (istraživački rad) dostigne
Z%, odnosno iz Budžeta za tu namenu 1%.

Povećati broj naučnih radova

Zanimljivo je i poređenje broja objavljenih naučnih radova
od 1.1.2000. do 31.12.2003. na milion stanovnika.

Dok je kod nas u tom periodu objavljeno 680 radova, u
Švedskoj su objavljena 8.003 rada. Komentarišući ovaj podatak, dr Sabo
izvlači zaključke:

— Poređenjem ovih podataka može se uočiti briljantna
korelacija između broja tih radova, izdvajanja za nauku i bruto nacionalnog
dohotka po stanovniku

Iz navedenih podataka izvlači se nedvosmislen zaključak
o neophodnosti povećanja izdvajanja za nauku kako iz Budžeta, tako i iz privrede).

U prilog tome ide i činjenica koja pokazuje da je
u razdoblju od 1976. do 1996. nastao preokret u korist visokih tehnologija,
utemeljenih na znanju. Udeo visokih i srednjih tehnologija je u tom razdobljuje
skoro udvostručen, pa je 1996.
godine obuhvatao gotovo 55% ukupne svetske robne razmene (1976. godine
samo 28 %). Poslednjih sedam godina taj se trend ne samo nastavlja, nego
i ubrzava, te je razumljiva užurbanost kojom se razvijene zemlje pripremaju
za budućnost.

O tome gde smo mi u svemu tome, možda je najilustrativniji
podataka da dok je Srbija 2004. imala ukupan društveni proizvod u iznosu
od 23 milijarde dolara, dotle je samo jedna svetska kompanija „Nokia“
imala promet od 37 milijardi dolara (od navedene sume preko 4 milijarde
dolara je uloženo u istraživanje i razvoj!). U istom periodu Srbija je
za IR delatnost izdvojila 80 miliona dolara.

Uspešno može da bude samo društvo
znanja

Povezanost društvenog razvoja i znanja naročito je
uočljiva u poslednjim decenijama 20. veka, i nastavljena i u prvim godinama
21. veka. Uspešna budućnost danas se vezuje uz društvo
znanja, odnosno društvo koje obeležava kultura znanja (obrazovanost,
kultura i saradnja) i ekonomija znanja (proizvodnja novog znanja i takmičenje
na globalnom tržištu znanja).

Taj se trend u zavisnosti od znanja – njegovim unapređivanjem,
širenjem i prihvatanjem – ubrzava i postaje težišna tačka budućnosti. Nauka,
kao područje u kom se stvara novo znanje, postaje glavni pokretač razvoja,
delatnost koja omogućava zadovoljenje društvenih potreba, naročito onih
u oblasti rada i opštem kvalitetu života.Krajnje
je vreme da i mi krenemo tim putem.

Ali, dr Sabo skreće pažnju da je u slučaju da se sredstva
u povećanom iznosu obezbede, neophodna daleko bolja saradnja između pojedinih
resora: (visoko) obrazovanje, nauka, tehnologija, razvoj, privreda.

Poređenjem svih pomenutih parametara, recimo još jedanput
da se može jasno uočiti korelacija između broja objavljenih radova, izdvajanja
za nauku i bruto nacionalnog dohotka po stanovniku. Zato dr Sabo kaže:

— U cilju dostizanja razvijenih država, odlučili smo
da prvi korak bude nagrađivanje uspešnih istraživača po međunarodno priznatim
kriterijumim.

Analizom podataka navedenih u listama za nagrađivanje,
jasno se uočava velika razlika u postignutim rezultatima pojedinih istraživača,
koji, srazmerno svom zvanju, imaju iste zarade.

S obzirom na već pomenutu slabu zastupljenost radova
naših naučnika u međunarodno priznatim časopisima (37. mesto u Evropi
za period 2000-2003) , kao i na činjenicu da postoje naučnici koji se svojim
radom izdvajaju od ostalih, želimo da uputimo jasnu poruku istraživačima
da će Ministarstvo i ubuduće posebno vrednovati izuzetne naučne rezultate.

Veoma ohrabruje podatak da je broj radova za 2004.
godinu za 45 % veći u odnosu na 2000-tu godinu, a po najnovijim podacima
za 2005. taj trend se nastavlja pa je tako do sada (7.4.2005. )objavnjeno
645 radova što predstavlja 56% radova objavljenih 2000-te godine.

*

Pomenimo na kraju i jednu za bibliotekarstvo vrlo značajnu
činjenicu: ulaganja u naučnoistraživački rad u bibliotekarstvu bi bila i
veća, kada bi ono imalo status naučne discipline.

Zadnji je trenutka da se to postigne pre usvajanju novog
Zakona o nauci.

Uvođenje gigabitskih veza kojima su pokriveni svi univerzitetski
centri u Srbiji, sam je vrh računarskih tehnologija u svetskim okvirima.
Zbog toga se može sa pravom reći da su računarske mreže verovatno jedina
oblast u kojoj je Srbija dostigla najviše svetske standarde, zahvaljujući
znanju i entuzijazmu jedne relativno male ekipe mladih stručnjaka. Na čelu
te ekipe je prof. dr Zoran Jovanović,
direktor Računarskog centra Univerziteta u Beogradu, elektroinženjer, profesor
na Katedri za računarsku tehniku i informatiku Elektrotehničkog fakulteta.

To je više nego dovoljan razlog da za razgovor sa dr Jovanovićem
o tome šta je RCUB danas i šta planira u narednom periodu.

Start internet tehnologija u Srbiji

Računarski centar Univerziteta u Beogradu koordinira razvoj
akademske mreže Srbije i Crne Gore, a osnovan je početkom 90-tih godina
prošlog veka, kada je dobijena donacija u okviru Centralno-evropske inicijative
od kompanije IMB, u vidu jednog za tadašnje prilike veoma jakog računara,
koji je imao vodeno hlađenje.

Centar je počeo sa radom u zgradi „Lola“ sistema, gde je
puštena u pogon pomenuta mašina, kojoj se pristupalo preko terminala, a
trebalo je da obezbedi pristup računarskim resursima što većem broju korisnika.

Za vođu ovog projekta Katedra za računarsku tehniku i informatiku
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu odredila je dr Jovanovića, što je
on prihvatio kako izazov:

— U to vreme sam čak imao averziju prema računskim
centrima jer sam pre toga radio kao istraživač u Vinči, pa su mi računski
centri bili strani. Jedini razlog zašto sam prihvatio to da radim je bila
činjenica da je mogao da se formira mlad tim koji će da pusti u pogon tu
mašinu, što je bila obaveza fakulteta, i da obezbedi servise.

S obzirom da je to podrazumevalo da se formira potpuno
novi tim, znao sam da to mogu da budu samo mladi ljudi, što mi je pružalo
šansu da okupim sve najbolje studente i da napravim nešto što može da bude
jedna ozbiljna snaga u budućnosti. Naravno, u tom trenutku sve je bilo u
povoju, bila je to mala ekipa, a danas je Računarski centar Univerziteta
u Beogradu mnogo veći i ima ogromnu društvenu ulogu.

Posle godinu dana, ta mlada ekipa stručnjaka je uspela da
pusti u pogon taj računar i ovladala
je njegovim radom, posle čega su počeli da grade akademsku mrežu u Beogradu.
Prvo se počelo sa
p ovezivanjem tehničkih fakulteta, fakulteta na Studentskom trgu i FON-a,
što je bilo jezgro,
a takva jedna mreža je postojala i u Nišu.

To je bio start internet tehnologija u zemlji, s tim što
je internet doveden mnogo kasnije (posle Dejtonskog sporazuma), jer zbog
sankcija nismo imali prava da se vežemo za tu mrežu, i ceo posao uvođenja
Interneta obavila je ekipa RCUB-a.

Korak od sedam milja – veze na najvišem
svetskom nivou

Ono što je interesantno, to je da se razvoj svih novih
tehnologija u ovoj zemlji u oblasti računarskih mreža odigrava upravo u RCUB-u,
počevši od toga da je on doveo prvi internet u zemlju, pa do toga da su zahvaljujući
njemu uvedene optičke tehnologije. Realizovane su prve međugradske optičke
veze zasnovane na Eternet tehnologijama, i došlo se do toga da sada svi
univerzitetski centri imaju gigabitske veze, što je standardan nivo zapadno-evropskih
zemalja.

To je prelazak sa klasičnih tehnologija na najnovije tehnologije,
na one tehnologije koje su predviđene da se koriste u GEANT2 budućoj multigigabitskoj
akademskoj mreži Evrope.

— Mi koristimo jeftinu varijantu tih tehnologija, gigabitski
eternet, jer para za nešto bolje nemamo. Ipak, i ta jeftina je omogućila
uvećanje kapaciteta prema Narodnoj biblioteci
Srbije za 500 puta!

Ograničenje u korišćenju elektronskog bibliotekarstva
je postao link Narodne biblioteke Srbije koji je imao 2 megabita u sekundi,
a sada je podignut na 1000 megabita u sekundi ili 1 gigabit u sekundi. Tako
su korisnici, odjedanput, dobili znatno brži pristup za sve servise koji
idu preko Narodne biblioteke, uključujući i Kobson.

Sada su interakcija i kvalitet servisa, bar što se
tiče Narodne biblioteke, apsolutno na najvišem svetskom nivou, jer su takvim
vezama opremljene najveće biblioteke u svetu. Tim korakom mi smo drastično
umakli balkanskim zemljama, odnosno onim zemljama u koje nas svrstava svet
(Zapadni Balkan).

Treba napraviti i neka poređenja. Recimo, Hrvatska ima dosta
dobru mrežu, a Mađarska izvanrednu. Mi smo danas tu negde u istoj ravni
sa Hrvatima u pogledu interne mreže, s tim što Hrvati ulažu deset puta više
sredstava u akademsku mrežu.

— Međutim, zahvaljujući tome što smo mi koristili noviju
tehnologiju od njih, približno smo ih dostigli. U realizaciji servisa i u
nekim drugim područjima smo još uvek iza njih, jer oni imaju 150 ljudi koji
se bave tim poslom i ogroman budžet od preko 10 miliona evra.

Naš budžet sa celokupnim telekomunikacionim troškovima
iznosi ispod milion evra,
napominje dr Jovanović.

U Evropi se visoko kotiramo

Da je Evropa prepoznala potencijal naše akademske mreže,
govori podatak da smo do sada dobili FP5 i FP6 projekte od Evrope, jer su
oni svesni činjenice da je razvoj akademskih mreža jedan od ključnih uslova
za integraciju Zapadnog Balkana u EU. Akademske mreže omogućavaju da se
naša mlada populacija obrazuje za korišćenje elektronskih infrastruktura,
da savlada elektronske servise, da se praktično približi elektronskoj Evropi.

— Zbog toga su nam oni u raznim oblicima dali skoro
milion evra donacija za akademsku mrežu i to je nešto što ide vrlo sistematično,
a pri tome smo od zvaničnih recenzenata Evropske komisije ocenjeni fenomenalno
u odnosu na ostale Zapadnobalkanske zemlje. U odnosu na Bugarsku, BiH, Albaniju,
Makedoniju, toliko smo odskočili da sada to izgleda kao da se nalazimo na
dve suprotne strane „digitalnog jaza“.

Efekat grudve snega

Po svemu sudeći, može se očekivati možda i mnogo veća donacija
iz razvijenih zemlja Evrope, jer su one u zvaničnom izveštaju Evropske komisije
u zvaničnoj recenziji SEEREN projekta naveli da se u Srbiji dogodio „efekat
snežne lopte“, što će reći da su oni pokrenuli grudvu, a da se ona toliko
zavrtela da je postala ogromna i da je to izazvalo toliko pozitivan efekat.

— Zahvaljujući tome su praktično za ceo Balkan opravdana
ulaganja u taj projekat, a dali su nam
toliko pohvalne ocene da su počeli da nas svrstavaju u razvijene zemlje u
oblasti računarskih
mreža. Prilikom analiza predloga novih projekata koji se otvaraju su rekli:
„Zašto pišete
razvijene i nerazvijene zemlje, zašto ne kažete da Balkanu imate možda najbolje
eksperte za
neke oblasti optičkih računarskih mreža“!

Presudna podrška Ministarstva za nauku

Međutim, dr Jovanović nijednog trenutka ne gubi iz vida
da ovakav razvoj ne bi bio moguć da nije bilo posebne podrške Ministarstva
za nauku:

— Kod nas je sada prisutan izuzetan entuzijazam, jer
postoji podrška Ministarstva za nauku, i ono što je posebno zanimljivo, to
je da je ono dalo veće pare za elektronsko bibliotekarstvo nego za infrastrukturu
akademske mreže, a to se nigde u svetu nije dogodilo.

To je interesantna pojava zato što mnoge zemlje ne razvijaju
servise, a kod nas servis elektronskog bibliotekarstva na akademskoj mreži
funkcioniše izvanredno, pa tako istraživači imaju na svom računaru pristup
ogromnom broj članaka i časopisa i svega drugoga, da nam na tome zavide
mnoge razvijene zemlje.

Veliki infrastrukturni projekat Srbije

Na naše pitanje kakvo je danas stanje i šta se sada događa
u razvoju akademske mreže, dr Jovanović odgovara:

— Mi smo do sada povezali Niš, Novi Sad, Kragujevac
i Suboticu u gigabitsku mrežu, što već predstavlja standard razvijenih zemalja,
ali ono što je mnogo bitnije, to je da mi sada povezujemo još 16 gradova
sa istim tim kapacitetom i to je veliki infrastrukturni projekat Srbije.
Čvorišta te mreže će biti fakulteti ili srednje i više škole u gradovima
gde nema fakulteta.

U ovom trenutku Telekom realizuje optičke privode tako
da je to primena tehnologije koja se na zapadu zove „fiber to the home“,
što znači da optičko vlakno ulazi u samu zgradu. U tim zgradama će se nalaziti
mrežni uređaji, a svim tim uređajima će upravljati RCUB, izuzev u situacijama
kad postoje univerzitetski centri koji imaju svoje detaširane delove u drugim
mestima.

Svim uređajima na međunarodnim pravcima upravlja RCUB. Međutim,
zbog nedostatka stručnjaka u oblasti računarskih mreža, osoblje RCUB-a zalazi
dalje u upravljanje mrežom, nego što to rade centri koji koordiniraju celu
akademsku mrežu u razvijenim zemljama.

Osnovana je i CISSO akademija

Osim razvoja mreže, RCUB istovremeno poklanja veliku pažnju
razvoju kadrovske infrastrukture. Naime, formirana je regionalna CISCO
akademija za obuku naših kadrova.

CISCO je najveća kompanija za telekomunikacione
i računarske mreže u svetu, na čijoj je opremi
formirano oko 70% svetskih računarskih mreža. Pošto telekomunikacione mreže
sve više
prelaze na računarske mreže, oni su postali najveća telekomunikaciona kompanija
na svetu, koja je
danas veća od Eriksona, Simensa i dr.

Polazeći od toga da imamo očit nedostatak kadrova u ovoj
oblasti, RCUB je organizovao regionalni centar za obrazovanje kadrova u oblasti
računarskih mreža za Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku. Studenti dolaze
ovde na jednogodišnju obuku i završavaju CISCO kurseve i dobijaju
zvanične CISCO sertifikate, na osnovu kojih se zapošljavaju. Među
polaznicima ovih kurseva ima i onih sa srednjom školom.

— To omogućava da se nove tehnologije šire po zemlji
zato što ti ljudi znaju i praktično da rade. Ovaj vid osposobljavanja kadrova
traje samo dve godine i do sada je kurs uspešno završilo oko 100 polaznika.

Formirano je i 8 lokalnih CISCO akademija u kojima
je za predavače RCUB obučio potrebne kadrove. Posebno treba naglasiti da
su ovdašnji instruktori stručnjaci koji su imali veoma visoke proseke ocena
(preko 9) na Elektrotehničkom fakultetu. Planovi za dalji razvoj informatičke
tehnologije su brojni, a u ovom trenutku se još uvek završava infrastruktura
po Srbiji i u svakom univerzitetskom centru posebno. Tako će u Beogradu
od 31, samo 4-5 fakulteta ostati van optičke infrastrukture do kraja 2005,
a svi ostali će biti povezani putem najnovije tehnologije.

Tehnološka revolucije je počela i u
zdravstvu

—Druga zanimljiva stvar na kojoj se u ovom
trenutku radi je da se krugu Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta
u Beogradu pravi velika infrastruktura u koju se vezuju univerzitetske bolnice
i instituti Medicinskog fakulteta, što će obuhvatiti oko 60 zgrada.

To će verovatno radikalno uticati na modernizaciju
zdravstva, a samim tim i na njegovu efikasnost. Uvođenje novih metoda kao
što su tele-konsultacije, uvođenje informacionih sistema u zdravstvu i elektronski
prenos slika sa medicinskih uređaja će dovesti do revolucije u zdravstvu.
Kapacitet mrežne infrastrukture će biti takav da neće biti nikakvih problema
za brzu i široku komunikaciju, jer će imati sve ono što imaju i ovakve ustanove
u najrazvijenijim delovima sveta.

U ovom trenutku je samo dekanat Medicinskog fakulteta povezan
ovakvom veoma brzom vezom, ali će ta mreža biti postavljena od te tačke do
60 drugih objekata.

Šta će to da znači za kvalitet rada u zdravstvu, može da
objasni sledeći primer: pretpostavimo da lekar zahteva konsultaciju kolege
za medicinski slučaj kakav nije imao u svojoj praksi, prilikom planiranja
operacije. On će moći da se prokonsultuje sa bilo kojim kolegom na osnovu
video zapisa sa angiografija, magnetnih rezonanci ili skenera poslatih preko
mreže. Ne samo to, hiljade takvih telekonsultacija su moguće na predviđenoj
infrastrukturi, a nikakve prepreke nema da se zatraži mišljenje bilo kog eksperta
iz sveta.

—Ta tehnološka revolucije je već počela na
Dečijoj klinici, a nešto slično postoji i u Kamenici na Institutu za onkologiju,
i to su dve institucije koje su u toj tehnološkoj revoluciji najdalje odmakle.
Oni su razvili infrastrukturu unutar bolnica, oni su razvili prenos slika
sa medicinskih uređaja i ugradnju u elektronske medicinske kartone, što je
ozbiljan korak napred.

Svet nas maksimalno podržava

Da bi sve ovo mogli da ostvarimo, prvo je trebalo da dobijemo
dozvolu za dizanje naše veze prema svetu na gigabitske brzine, što bi nam
omogućilo fenomenalnu vezu sa svetom. Pri tome treba znati da je svaka zemlja
Evropske unije platila pozamašan iznos kako bi mogla da se priključi na tu
mrežu.

—Mi smo tu dozvolu dobili besplatno, za šta
ogromnu zahvalnost dugujemo Evropskoj komisiji koja je za nas dala krajnje
preferencijalne uslove za povezivanje, jer ne plaćamo priključne tačke. Ta
dozvola da se besplatno priključimo ima svoju posebnu dimenziju, s obzirom
da je morao da postoji konsenzus svih tridesetak zemalja koji su platili
za zajedničku infrastrukturu. Saglasnost za naše besplatno povezivanje dale
su bukvalno sve zemlje Evropske Unije!

To smo dobili zahvaljujući ugledu stečenom kroz evropske
projekte, kao i pomoći funkcionera Evropske komisije, ali i razumevanju mađarske
mreže na koju se priključujemo jer su nam najbliža gigabitska tačka evropske
mreže. Pomogli su nam i Grci koji su, uglavnom, koordinirali naš rad na
evropskim projektima.

Takva podrška je rezultat svega onoga što je uradila ekipa
koja upravlja Akademskom mrežom, u proteklom četvorogodišnjem periodu.

Prelazimo u elektronsko društvo

Šta sve ovo do sada urađeno znači pre svega za Beogradski
univerzitet? Kako je on izgledao pre ove tehnološke revolucije i sada? O
tome dr Jovanović ima specifična zapažanja:

—Ja mislim da se prvo odigrala jedna ozbiljna
revolucija u glavama nastavnika, a ne samo studenata. Oni su, pre svega,
mnogo toga promenili u svom pristupu naučnom radu, jer sada imaju nesmetan
pristup najvažnijim svetskim informacijama na svom računaru, i lako nalaze
i pretražuju ono što im je interesantno. To je ubrzalo naučni rad, čime
se automatski dobija i na kvalitetu.

Ponovimo opet, to je ogromna zasluga Ministarstva za
nauku koje plaća sve pretplate za servis Kobson, što nam omogućava da sustižemo
druge, i to je nešto što nam omogućava da idemo napred. To je sada toliko
korišćen servis, da je postao deo naučnog rada svakog ko se zaista bavi
naukom.

S druge strane, ljudi su se navikli da kroz to koriste
i druge servise, i to je prelazak na elektronsko društvo, koji se sada odigrava
u akademskoj sredini, ali će se već sutra taj proces odigravati u celokupnom
društvu. To će biti lokomotiva razvoja našeg društva.

Druga kritična promena je da smo se zahvaljujući toj
mreži uključili u evropske tokove i sada vrlo aktivno učestvujemo u evropskim
projektima i dobijamo evropske pare koje uopšte ne bi mogli da dobijemo
da nema te infrastrukture.

Treće, mi smo sada u mogućnosti da često u štedimo
pare za službena putovanja, zbog toga što se sada organizuju video-konferencije
preko mreže. Posebno je aktuelan servis obrazovanja na daljinu korišćenjem
Akademske mreže.

Kroz jedan projekat Univerzitet u Beogradu je dobio opremu
za nelinearnu montažu. Ona obuhvata Sonijevu digitalnu video kameru koja
omogućava da se slika prebaci na računare i da se posle radi montaža. To
se sada najviše koristi u hirurgiji, gde je pravljen edukativni materijal.
Tako je snimljena operacija jednog od najčuvenijih hirurga sveta, dr Penje,
koja je trajala 12 sati, i naši studenti to nikada ne bi imali prilike da
vide da nije bilo ove tehnologije.

I biblioteke su doživele tehnološku
revoluciju

Što se univerziteta i svih akademskih institucija tiče,
uvođenje ove tehnologije je revolucionarni korak napred. To obuhvata pre
svega biblioteke, iako je za sada mali broj njih uključen u ovu mrežu. Politikom
dozvoljenog korišćenja za evropsku akademsku mrežu je definisano da sve biblioteke
mogu da se priključe na ovu mrežu. Treba napomenuti da je Akademska mreža
strogo nekomercijalna mreža. Sada je samo pitanje koja od biblioteka može
da pokrije troškove povezivanja do najbližeg čvorišta Akademske mreže.

I za biblioteke sve ovo predstavlja pravu revoluciju, zato
što elektronsko bibliotekarstvo ima ogromne prednosti u odnosu na klasično,
u kontekstu lakog nalaženja onoga što korisnik traži.

Ono što se sada mora uraditi, to je prebacivanje svega što
se može u elektronsku formu. Naravno, u toj oblasti postoji problem autorskih
prava, ali je taj problem aktuelan i za ceo svet.

—Ono što je definitivno jasno, to je da elektronsko
bibliotekarstvo ima sijaset prednosti u odnosu na klasično, ali ne sme da
ga potpuno istisne. Najbolji put je da se polako na računare prebacuju servisi,
među kojima nam je servis pretraživanja ključan. Time se omogućava veoma lako
i brzo pronalaženje željenih članaka i knjiga.

Promena koja će se odigrati je i ta što će biblioteke
morati da čuvaju multimedijalne materijale, tako da će se potpuno menjati
kontekst bibliotekarstva. To znači promenu logike bibliotekarstva i to je
veliki izazov za zaposlene u toj oblasti.

Prilagođavanje se mora odigrati na dosta radikalan način:
mladi kadrovi koji dolaze, treba da budu zaduženi isključivo za elektronsko
bibliotekarstvo, a stariji kadrovi koji su navikli na klasično bibliotekarstvo,
treba time da se bave i nadalje i da se u nekoj meri prilagođavaju novoj
tehnologiji.

Sve u svemu, i bibliotekarstvo je uvođenjem novih tehnologija,
za veoma kratko vreme (oko dve ipo godine), napravilo korak od sedam milja.
U potpunosti smo savladali digitalni jaz u kome smo ranije bili na pogrešnoj
strani. Naravno, bibliotekarstvo je prešlo na pravu stranu, a naš dugoročni
cilj je da celo društvo bude na toj strani.

Moramo da budemo deo modernog digitalnog
društva Evrope

Akademska mreža i akademsko okruženje je ono koje treba
celo društvo da prebaci preko tog digitalnog jaza i da nas uvuče u ono što
je moderno društvo koje se formira u Evropi.

— Igrom slučaja, mi smo preskočili neke etape razvoja
u akademskoj mreži, što nam je omogućilo da se mnogo brže integrišemo u
digitalno društvo. Za nas je tipično da tehnologije ulaze mnogo brže u naš
život, nego što mi prilagođavamo naša shvatanja njihovim karakteristikama.

Kada smo uvodili internet u Srbiju (od tog trenutka
nije prošlo ni deset godina), tada niko nije ni znao šta je internet. Danas
o tome ovde zna i najmanje dete. Kada danas pogledam članak koji je tada
objavljen da je u našu zemlju došao internet, on deluje smešno i anahrono,
jer sam u njemu rekao da će jednog dana da se kupuje preko interneta. Tada
je iz našeg ugla elektronsko bankarstvo izgledalo kao daleka vizija.

Svaka novina izaziva otpor, ali sve u svemu, nama treba
da se dogodi masovna mentalna promena, a nju pre svih treba da dožive bibliotekari.

Takođe treba reći da za korišćenje svih raspoloživih servisa
nisu potrebni ekstremno skupi računari, ali bi svaka fakultetska biblioteka
trebalo da bude vezana na fakultetsku mrežu i preko nje na akademsku mrežu,
jer je to preduslov da se kvalitetno funkcioniše taj servis prema korisnicima.

Nedostaje nam nacionalni program

Prema mišljenju dr Jovanovića, mi postajemo deo jednog novog
društva u kome je informatika sve, ali imamo ozbiljan problem u pripremi
celog društva za ulazak u informatičko društvo. Nemamo nastavnike iz te
oblasti za osnovne i srednje škole, a to nam je neophodno. U jednom trenutku
je bio predložen Nacionalni program hitnog vanrednog doškolovanja ljudi za
informatičko društvo, ali se na tome stalo.

— Možda je uzrok tome i to što samo relativno mali
broj stručnjaka izvanredno poznaje tu oblast, a svi su angažovani na projektima.

Ali zato, oni stručnjaci koje smo sami stvorili, čine
čuda u našim uslovima. Recimo, mi smo sami razvili vrhunske softvere za
upravljanje akademskom mrežom, a oni se koriste i u najvećim računarskim mrežama
u zemlji (mreža Narodne banke, PTT, Delta banka, itd).

Nacionalni je interes da zadržimo mlade
stručnjake

To sve govori da je RCUB institucija od nacionalnog značaja,
ali bi to trebalo da rezultira
i adekvatnim odnosom društva prema njima. Međutim, osnovne plate ljudi koji
rade u ovoj
oblasti su ponižavajuće i oni se bore da kroz projekte nadoknade taj minus,
ali je i to teško
realizovati jer su preopterećeni upravljanjem mrežom.

Naši mladi računarski stručnjaci okupljeni u i oko RCUB-a
su nacionalno blago koje je teško zadržati u zemlji, jer su vrhunski kadrovi
na svetskom nivou.

Mi stalno govorimo kako treba da vratimo naše stručnjake
u zemlju, a pri tome je svima dobro znano da je vrlo teško vratiti one kadrove
koji su veoma uspešni u inostranstvu.

Međutim, malo se čini da se oni zadrže ovde, iako je to
suština problema. Jer, ako bi oni otišli „trbuhom za kruhom“, to bi srušilo
jednu veliku razvojnu šansu Srbije.

Primera radi, ni jedan mladi stručnjak koji je otišao u
svet iz RCUB-a, nema manju platu od sto hiljada dolara godišnje! A ovde su
primali plate od po 13.000 dinara mesečno kao diplomirani inženjeri elektrotehnike!

Ne treba gubiti iz vida da je najteže izgraditi infrastrukturu,
manje je teško održavati je, ali ako se jednom uruši, moralo bi sve da počne
ispočetka.

Nedostatak kadrova – ozbiljan problem

Danas je Računarski centar Univerziteta u Beogradu nešto
što su u svetu dva pravna lica.
Navedimo primer iz Hrvatske gde postoje SARNET kao akademska mreža
i SRCE kao računski centar,
i funkcionišu kao dva odvojena pravna lica. I ono što je možda apsurdno,
to je da u Hrvatskoj
koja je po veličini duplo manja od nas, na tim poslovima radi 150 ljudi, a
u RCUB-u samo 24 stručnjaka,
s tim što se zvanično finansira samo 21 zaposlen.

—To je posledica toga što nismo u stanju da
promenimo način razmišljanja, da shvatimo
da se radi o potpuno novoj dimenziji koja se dobija akademskom mrežom. Otpor
promenama
predstavlja ozbiljan problem.

Druga strana tog problema je da mi pored vođenja cele
akademske mreže zemlje, vodimo akademsku mrežu Beogradskog univerziteta i
dajemo mu informatičke servise.

U ovom trenutku RCUB ima izvanredne kadrove, jer su
to najbolji studenti i samo zahvaljujući tome, ceo sistem besprekorno funkcioniše.
Inače, da nije tako, u normalnoj situaciji, sa tim brojem ljudi ne bi mogao
da se obavi toliki posao.

Moguće je i jedno drugo poređenje: najveći operator
u Srbiji je Telekom Srbija, drugi je Mobtel, a treći je Akademska mreža,
koja ima preko 100.000 korisnika sa tendencijom daljeg porasta. Ali za razliku
od prva dva sistema, ima jedan promil zaposlenih u odnosu na njih!?

Ekipa za ponos Srbije

Stručnjaci RCUB-a sada ostvaruju program izgradnje kičme
Akademske mreže, odnosno povezivanja ključnih fakulteta cele zemlje. Oni nisu
zadovoljni brzinom kojom se ceo posao obavlja, što zbog sporosti u nekim institucijama
u društvu, u nekim slučajevima zbog nedostatka resursa Telekoma, a ređe
zbog nedostatka para.

Međutim, ima mesta velikom optimizmu. Naime, deo Evropske
komisije (ministarstvo) za informatičko društvo ima Odeljenje za akademsku
mrežu Evrope, i kako su izjavili njeni funkcioneri, brzina
kojom su radili naši stručnjaci prepoznata je u Evropskoj komisiji kao možda
najbrži razvoj akademske mreže koji se ikad odigrao u Evropi.

Sada je na nama da ovoj ekipi damo adekvatno mesto u vrednovanju
rezultata rada, imajući u vidu njihov doprinos u izgradnji moderne Srbije.

Poznati stručnjak iz oblasti bibliotekarstva
prof. dr Herbert Ahlajtner, gost Katedre za bibliotekarstvo i informatiku
Filološkog fakulteta i Bibliotekarskog društva Srbije, bio je u poseti
Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ iz Beograda, kojom prilikom
je za naš list odgovorio na pitanja koja mu je postavila dr Stela Fipili-Matutinović.

Njegove odgovore objavljujemo u integralnom tekstu.

—Gospodine Ahlajtner, molim Vas da se na početku predstavite
našim čitaocima, da nam kažete čime se bavite, sa čime se susrećete u
Vašem poslu.

—Radim na Emporija Državnom Univerzitetu, Školi
za bibliotekarstvo i upravljanje informacijama. Predajem tamo 22 godine,
a kursevi koje držim su iz oblasti upravljanja znanjem.

Takođe predajem i o globalnoj infrastrukturi informacija,
kao i o međunarodnoj informacionoj politici, kao i predmet koji se
zove informacioni brokering. Informacioni brokering se tiče usluga
koje se plaćaju.

Informacioni brokeri mogu raditi samostalno sa klijentima,
ili raditi unutar organizacija koje su u tom poslu, a ima ih i u univerzitetskim
i javnim bibliotekama. Ideja informacionog brokeringa zasniva se postojanju
mnoštva informacija (toliko ih je da ponekad izazivaju informacioni overload
– prezasićenje informacijama), i teškoći njihovog prikupljanja i praćenja.

Naročito ljudi na upravljačkim funkcijama nemaju vremena
da se bave prikupljanjem informacija – oni neće doći u biblioteku, ali su
zato spremni da plate odgovore ili istraživanja.

Informacije su ključni element za donošenje
odluka

Ista situacija je i kada se razmišlja u okvirima globalne
ekonomije. Konkurencija je postala bespoštedna, tako da su informacije
ključni element u korporacijskom donošenju odluka. Njima je potrebno da dobiju
informaciju brzo, da ona bude tačna, da to bude dobra informacija, da
bude blagovremena i da bude prepakovana.

Pod prepakivanjem se podrazumeva da se prezaposlenom rukovodiocu
ne može dati ceo članak na čitanje. On želi tačno definisanu informaciju
izvučenu iz članka i datu tako da može brzo da je pročita i donese odluku.
Meni je izuzetno interesantno da predajem ovaj predmet, jer u izvesnom
smislu, govori o tome ka čemu ide jedan aspekt naše profesije – ka čemu
mora da ide ukoliko želimo da budemo relevantni u globalnoj ekonomiji.

Naši zadaci-arhiviranje i informaciono
opismenjavanje

—S obzirom na vaše veliko međunarodno iskustvo,
šta mislite, kako će izgledati univerzitetske biblioteke u budućnosti,
recimo za desetak godina?

—Mislim da univerzitetske biblioteke imaju mnogo funkcija,
a očigledno je da je jedna od njih arhiviranje, jer mi sakupljamo i čuvamo
materijale za buduće generacije – i to je veoma važna funkcija bibliotekarstva.

Arhiviranje i kontrola bibliografskog materijala je zadatak
koje nam je društvo dodelilo, a taj zadatak podrazumeva da obezbedimo
da sve što je društvo ikada proizvelo, sve što može biti identifikovano
i locirano, kao i zaštićeno – sačuvamo za budućnost. Ova funkcija neće
nestati u digitalnom dobu.

Ali, mi takođe, posebno univerzitetske biblioteke, imamo
i obrazovnu funkciju, kao mesto gde studenti uče kako da pretražuju informacije.
Naravno, to se menja usled tehnološke i komunikacijske revolucije.

Studenti i dalje mogu da dolaze u biblioteku, ali takođe
žele pristup materijalima od svojih kuća, preko kompjutera. Dakle, obezbeđivanje
pristupa informacijama u novoj formi će biti ključno. Smatram da je informaciono
opismenjavanje veoma važna funkcija koju mi, kao bibliotekari, treba da
prenosimo našim studentima.

Očekuje nas informaciona revolucija

Informaciono opismenjavanje je učenje studenata kako da
prepoznaju koja informacija je tačna i korisna, a koja nije. Mislim da
je u web okruženju često prisutna pretpostavka „čim je na mreži, dobra
je“! Ali nije! Ima mnogo beskorisnih informacija, mnogo netačnih,
mnogih koje su namerno plasirane iako netačne, mnogo propagande. Stoga
je informaciona pismenost ključno pitanje.

Takođe, mislim, da postoji pitanje ko je odgovoran za
očuvanje, arhiviranje materijala u elektronskom, web okruženju, ili ko je
odgovoran za zajedničko iznošenje informacija iz određenih oblasti na mrežu,
‘’prepakivanje’’ činjenica i isporučivanje onoga što su bibliotekari uspešno
uradili.

Funkcije će ostati iste, bez obzira na to da li je u
pitanju bibliografska, obrazovna, informaciona ili kulturna funkcija. Reč
je o tome kako ćemo unutar tih funkcija morati da “prepakujemo“ informacije
i kakvu će ulogu tehnologija igrati u tim oblastima. Dakle, mogu da predvidim
da će komunikaciona revolucija veoma uticati na informacionu funkciju
u bibliotekama.

—Šta Vi mislite o tome kakva će biti sudbina
standardne katalogizacije i klasifikacije?

—To je, svakako, zanimljivo pitanje. Ali, ono što je suština
Vašeg pitanja, to je standardizacija, odnosno primena međunarodnih standarda
u klasifikaciji i katalogizaciji.

O tome je reč u svim svetskim diskusijama. Uvek je to
pitanje novih standarda, bez obzira da li se priča o MARK formatu ili drugim
standardnim formatima. Zapravo, ja uvek govorim svojim studentima (a to
sam rekao i na svom predavanju o informacionom brokeringu), da ako je nešto
sigurno, to je da će naša profesija postati još važnija u 21. veku, zato
što se ne radi samo o podacima i informacijama.

Reč je o znanju, a mnoge naše veštine su veoma važne za
opstanak.

Kada govorite o katalogizaciji i klasifikaciji, ako o
tome govorite u kontekstu organizacije znanja, tada su izrada indeksa i
apstrakata veoma važe veštine upravljanja informacijama. Označavanje, meta
tagovi, to je drugi način organizovanja podataka i sada, naročito u novom
okruženju, to postaje veoma bitan zadatak.

—Da li možete da nam kažete nešto o svojim
studentima? Koji profil ljudi se odlučuje za bibliotekarsku profesiju sada
u Americi?

—Imajte na umu da je to program profesionalnog osposobljavanja
ljudi koji već imaju neku fakultetsku diplomu. U našem slučaju prosečna
starost studenata je oko 38 godina. Mnogi od naših studenata se vraćaju
imajući već za sobom jednu, dve, ili tri uspešne radne karijere, a sada
su, iz mnogih razloga, odlučili da žele da postanu bibliotekari ili profesionalci
u oblasti informisanja.

Kadrovi sa iskustvom se ponovo vraćaju
na studije

Mnogi od naših studenata se vraćaju, imajući za sobom
jednu, dve ili tri uspešne radne karijere, a sada su, iz mnogih razloga,
poželeli da postanu bibliotekari ili profesionalci u oblasti informisanja.

Ono što je zapravo veoma zanimljivo, jeste da oni donose
mnogo iskustva u učionicu, a onda sa diplomom odlaze na novi posao. U
stvari, ono što se već dešava, jeste da oni možda već rade kao računovođe,
ili su na rukovodećoj poziciji, ili su u nastavi, a sada se vraćaju na
studije da bi stekli nove veštine. Vide nove mogućnosti, vide da je oblast
informacija, oblast bibliotekarstva, veoma uzbudljiva oblast i voljni su
da ulože vreme i novac da bi stekli dodatno obrazovanje za novu karijeru.
Imamo bibliotekare sa diplomama koji se vraćaju na studije da bi stekli
sertifikat iz arhiviranja ili sertifikat iz informacionog menadžmenta.

—Kako je organizovan proces dobijanja sertifikata?

—To je, u stvari, opšti trend u SAD ne samo u oblasti
bibliotekarstva, i deo je “učenja tokom celog života“ – dodatnog
obrazovanja za novu karijeru. Sertifikat nije klasična fakultetska diploma,
ali zavisno od vrste sertifikata, obično morate da odslušate od 5 do 7
kurseva. Značajno je da mi uz kurseve imamo i veoma jasno definisan i
opširan praktičan program. Tako, na primer, u programu za upravljanje informacijama,
studenti u određenom trenutku moraju da idu u neku firmu ili vladinu agenciju
i da tamo neko vreme rade sa iskusnim profesionalcem iz te oblasti, prikupljajući
razne podatke, a zatim moraju da naprave portfolio koji donose grupi profesora.

Potom mi analiziramo portfolio, a onda sledi nešto kao
prošireni intervju, obično je to oko 2 sata razgovora između tri profesora
i studenta, zasnovan na portfoliu i stečenom radnom iskustvu. Tako, proces
dobijanja sertifikata sadrži i predavanja i obaveznu praksu.

—Koliko je prosečno vremena potrebno da bi
se dobio sertifikat?

—To zavisi od slučaja do slučaja,
ali ako uzmete u obzir da je u pitanju 7 kurseva, onda je to verovatno
oko godinu dana. Pri tome imajte u vidu da većinu naših studenata čine
vanredni studenti.

—Dakle, oni i rade…

– Da! Oni ne prekidaju rad za vreme ovih studija. Sada
je naš cilj, u programu dobijanja sertifikata iz upravljanja informacijama,
da ceo kurs bude online. To će se promeniti u programu upravljanja
arhivama; u legal management-u, neki kursevi su online,
neki ne. Zavisi. Ali, bez obzira o kom kursu je reč, oni moraju da imaju
praksu, bez obzira što rade.

– Šta Vi mislite, da li su online kursevi bolji ili lošiji
od klasičnih?

– To je pitanje koje se uvek postavlja. I to je dobro pitanje.
Ali, ja ga ne bih postavio na način ili – ili. U nekim oblastima
kao što su slikanje, muzika, na primer, pozorište i slični predmeti, bilo
bi teško podučavati online.

U nekim drugim oblastima, na primer na kursu koji ja
držim online iz informacionog brokeringa, to funkcioniše veoma
dobro. Ključ uspeha u online podučavanju je da morate imati dobru informatičku
mrežu. To znači da ne samo da treba imati online pristup, već
i liniju sa širokim propusnim opsegom, jer ne možete koristiti običnu
telefonsku liniju zbog toga što veza neće raditi kako treba, s obzirom
da vam je potrebna odgovarajuća brzina prenosa. Treba vam i tehnička podrška
koju studenti ili fakultet mogu da pozovu ukoliko se javi problem, jer
je mogućnost uspešnog povezivanja preko mreže ključna.

Druga veoma važna stvar kod online podučavanja
jeste, i tu činjenicu i sam učim, da online podučavanje zahteva dosta priprema.
Morate da budete veoma precizni i o svakoj lekciji morate veoma pažljivo
da odlučujete.

Ja ne koristim samo tekstove, koristim i audio i video
materijale, imam i vebsajt, tako da imam dosta tehničke podrške, jer mi
je potrebna. Ja obezbeđujem informacije, ali imam ljude koji održavaju
vebsajt za mene. Imam ljude koji se bave pitanjima studenata koja se ne
tiču sadržaja sajta, da bih ja mogao da se koncentrišem na sadržaj.

Dakle, online podučavanje podrazumeva dosta znanja,
puno tehničke podrške i to nije jeftino za univerzitet, jer je potrebna
dobra infrastruktura. Ali, ako imate ove preduslove, to može biti veoma
uspešno.

Međutim, online učenje zahteva i od studenta
punu posvećenost onome za šta se opredelio. Naime, vi sedite ispred svog
kompjutera i možete da odete kad god zaželite, jer nema profesora. To
zahteva punu samodisciplinu od studenata, kao i njihovu zrelost.

Ali razmišljam, gledajući decu, kako sede kod kuće i igraju
igre sa drugovima preko Interneta. Sada u učionicama imamo veoma mlade
studente koji su tehnički veoma obrazovani i ne smeta im da budu fizički
izolovani od drugih studenata, zato što su već naviknuti da rade u kontekstu
mreže. Mnoga pitanja koja mi postavljamo su, u stvari, tranziciona pitanja.
Što sam ja stariji, moji studenti su mlađi i ono što mene brine – njima
uopšte ne predstavlja problem.

—Ne gubimo iz vida da smo mi generacija iz
20. veka!

—Da, Vi i ja, znam to. I to
mi teško pada. Ali ja mislim da je ovo uzbudljivo vreme, ne samo za nas
bibliotekare, već i za celo čovečanstvo. Lepo je probuditi se iz izolacije,
bez obzira da li je ona regionalna ili nacionalna, i onda imati na raspolaganju
sve ove mogućnosti u globalnom kontekstu.

Ali, to zahteva nove veštine, zahteva nov način razmišljanja,
nov stav. Tu leže izazovi. Nov način razmišljanja.

—Recite nam sada nešto o programu Vašeg boravka
ovde.

—Radim nekoliko stvari. Držim
seriju predavanja na Filološkom fakultetu u Beogradu i Narodnoj biblioteci
Srbije, a imao sam i kraći razgovor na regionalnom skupu javnih biblioteka
u Ljigu. Zatim idem u Novi Sad, takođe da održim predavanje. Radio sam sa
nekim fakultetima, pomažući im da napišu svoje aplikacije za ambasadu
SAD, dakle malo sam se bavio uređivačkim poslom.

Takođe radim sa profesorkom Aleksandrom Vraneš na organizovanju
sledeće konferencije.

—Šta će biti tema te konferencije i gde će
biti održana?

—Pretpostavljam da će biti organizovana
na jesen, u Narodnoj biblioteci Srbije. Mislim da će biti posvećena bibliotečkim
uslugama i deci. No, sve je to tek na početku.

Inače, moja katedra i beogradska Katedra za bibliotekarstvo
sarađivali su u organizaciji prošlogodišnje konferencije, a istraživali
smo i mogućnosti za saradnju u budućnosti.

—Možda dolaze u obzir i neki online kursevi?
Mi sada imamo prilično dobru akademsku mrežu.

—Sve to su mogućnosti o kojima
razmišljamo.

—Da li ste Vi voljni da učestvujete u takvoj
saradnji?

—Naravno! Ja već imam iskustva
u saradnji sa Katedrom za bibliotekarstvo na sofijskom Univerzitetu. Tamo
smo zajednički organizovali tri konferencije.

—A da li ste organizovali neke online kurseve
za njih?

—Ne! Još uvek ne, zato što
postoje neka administrativna pitanja koja tek treba da budu uređena, ali
mi radimo na tome. To su rešivi problemi. Znate, kada dolazite u neko
novo okruženje, susrećete se sa univerzitetskim zvaničnicima koji još uvek
ne razmišljaju u novim terminima, tako da je potrebno neko vreme da bi
se stvari usaglasile.

—Kakvi su Vaši utisci o našoj katedri za
bibliotekarstvo i informatiku?

— Uživao sam predavajući i
razgovarajući sa studentima koji su puni entuzijazma, i zaista su dosta
u materiji. Uživao sam i na konferenciji u Ljigu.

Za mene je bilo zanimljivo to što se mnoga pitanja ne
razlikuju od onih koja se postavljaju u SAD, kada je reč o bibliotečkim
uslugama. Da, mi imamo više novca, imamo bolju tehnologiju, ali korisnički
servisi su korisnički servisi, samo je kontekst pomalo drugačiji.

Imao sam susret sa grupom bibliotekara katedarskih biblioteka
Filološkog fakulteta i to me je podsetilo zašto uživam u ovoj oblasti
– to je entuzijazam bibliotekara.

Čak i u najtežim okolnostima, oni su puni entuzijazma
za svoju oblast, svoju profesiju, za ono što rade, i zašto rade. Sviđa
mi se kada vidim kako kolege, koje rade u izuzetno teškim okolnostima,
rešavaju probleme i koliko entuzijazma unose u to. Mi ponekad zaboravljamo
na te stvari.

— Molim Vas, recite nam nešto o tome kako
Vi vidite proces transformacije univerziteta u 21. veku?

— Jasno, obrazovanje kroz ceo
život i revolucija u oblasti komunikacija i informacija menja univerzitet.
Studenti počinju da ,,kupuju” kurseve. Pod tim podrazumevam da ako student
želi neki kurs, a matični univerzitet mu ga ne nudi do sledećeg semestra
ili do sledeće godine, on traži koji univerzitet nudi taj kurs online.

Tržište u globalizacija utiču na univerzitet

To za univerzitete znači više komunikacije, ali istovremeno
pruža i nove mogućnosti, zato što online više nema granica,
nema geografskih, nema vremenskih ograničenja. To je zanimljivo!

Smatram da univerziteti moraju da postaju više predmet
novog doba. Mislim da tržište i globalizacija tržišta utiču na univerzitet
na fundamentalne načine.

Tačno je da mi još uvek držimo neke kurseve u učionicama.
Takođe, veoma je važno, pogotovo za mlade studente, da budu uvedeni u
obrazovni proces, a to veoma dobro može da se uradi u klasičnom univerzitetskom
okruženju.

Ali, sa druge strane, univerziteti treba da postnu rilagodljivi,
, da se prilagode potrebama društva i tu mislim na globalno društvo. Globalizacija
zahteva tip obrazovanja gde će studenti imati više kontrole nad svojim
učenjem.

Učenje je nekada podrazumevalo odlazak u učionicu, a
predavač je očekivao da će studenti biti pažljivi. Ali, na kraju časa,
proces je bio završen.

Međutim, ja čak i dok sam u Beogradu, moram biti konektovan
sve vreme. Ako ne pristupam svom mejlu svaki dan, ubrzo će se nakupiti
veliki broj poruka. Moji studenti više ne razmišljaju u stilu: ,, subota
je, ili nedelja je, ili praznik je i ne bi trebalo da uznemiravamo svog
profesora”. Mogu da pošalju pruku u 4 ujutro i onda kažu ,,zašto
mi niste odgovorili?”

Ili kad sam na odmoru. To nije važno mojim studentima,
nije im važno što sam u Evropi, oni žele odgovore odmah. Tako, to menja
moj život. Moram da naučim da reorganizujem svoj život tako da sam stalno
konektovan.

Ali, ako moram da budem online sve vreme, kako
ću imati privatno vreme? Kako ću urediti odmor. Ovo je zanimljiv problem.

Zato mi u mojoj školi ne obraćamo mnogo pažnje na zvanični
univerzitetski raspored. Podučavamo vikendima, počinjemo sa predavanjima
pre nego što je počeo semestar, čak nastavljamo da radimo i kada je semestar
na univerzitetu zvanično završen. Nema više ograničenja.

To su najkrupnije promene, a one su se već desile u
svetu biznisa. Sada to počinje da utiče i na obrazovanje. Pre deset godina,
naš rektor nam je rekao da mi nismo državni univerzitet, već da nas država
sufinansira, a ono što je pod tim mislio bilo je da sav novac potreban
za univerzitet, neće doći od države. Sada mi od države dobijamo oko 60%
potrebnog novca, a ostalo moramo mi da prikupimo. Za deset godina ćemo
dobijati možda samo 20%, a ostalo će morati da dođe od studenata i na
druge načine.

—Znači i studenti moraju da budu
zreliji nego što su bili?

—Apsolutno! Ali, mislim da
će zahtevi prema fakultetu, fakultetskoj administraciji, biti bitno drugačiji
nego što su bili u prošlosti, ili nego što su sada.

—A pored državnog novca i novca
studenata, odakle još dolazi novac?

—Svi univerziteti se trude
da uvećaju svoje donacije, a za to postoje različiti izvori dodatnog finansiranja:
istraživački državni fondovi, sredstva federalne vlade, jer svi oni imaju
novac za projekte.

Taj novac često dolazi i od studenata kojima se dopadao
njihov univerzitet, koji su zardili puno novca, koji stare i daju nešto
od tog zarađenog novca svom univerzitetu.

Srećom, institucije kao Harvard, imaju donacije vredne
milion dolara. Manje institucije imaju manje donacije. Ali one, iako su
pametno investirane, donose kamatu i to postaje sve važnije univerzitetima.

— A kako se u svetu za finansiranjesvojih
delatnosti snalaze univerzitetske biblioteke?

— Mislim da univerzitetske
biblioteke treba da se bore za svoj budžet kao i bilo koji drugi deo univerziteta,
recimo računski centar. Naravno nikada nije dovoljno novca, nikada dovoljno
osoblja, nikada dovoljno prostora.

Delikatan položaj direktora univerzitetske
biblioteke

Stvarno mislim da je to izazov za direktore univerzitetskih
biblioteka. Ne samo da moraju da dobro upravljaju osobljem i imovinom, već
moraju da budu sposobni da uspostave dobar odnos sa rektorom, prorektorima,
dekanima.

Takođe, moraju da traže novac i van univerziteta. Mnoge univerzitetske
biblioteke imaju svoje donatore.

U svakom slučaju, što su direktori sposobniji, to je
bolje biblioteci. To zapravo izgleda vrlo jednostavno.

Oni moraju da budu politički vešti, jer nije dovoljno
da budu samo dobri kao direktori biblioteke. Oni treba da znaju da stalno
prodaju usluge biblioteka univerzitetskoj, ali i široj zajednici. Moraju
da izađu na tržište.

—Znači došlo je vreme kada svi moraju da
budu na tržištu, pa i biblioteke. Da li imate neku poruku za univerzitetske
biblioteke u našoj zemlji?

—
Mislim da je jedna od strategija za opstanak naći partnere. Partnerstvo
je recept za opstanak. U SAD biblioteke osnivaju konzorcijume, tako da
mogu da nabavljaju bolje kao grupa nego pojedinačno, i mogu da dobiju bolje
uslove.

Mislim na partnerstvo ne samo sa ostalim bibliotekama
u Srbiji, nego i sa ostalim bibliotekama izvan Srbije. Na primer, u Bugarskoj
postoji tzv. Program ,,sestrinskih” biblioteka u kojem javne biblioteke
iz Kolorada postaju partneri sa javnim bibliotekama iz Bugarske.

I to je postao veoma koristan program kada je reč o
transferu tehnologije, ali i takođe finansijske pomoći, pomoći oko realizacije
programa. Dakle, partnerstvo je nešto o čemu bih razmislio kao o načinu
za suočavanje sa izazovima budućnosti.

—Da li u tom smislu možete da nam predložite
neku sestrinsku biblioteku? Neku koja bi nas “usvojila”?

—Razmisliću, ali ja to ne mogu
da uradim, jer predlog mora da dođe od direktora odgovarajućih biblioteka.
Ali, mogu da pokrenem pitanje.

—Nažalost, partnerstvo je ponekad nemoguće
zbog razlike u tehnološkom nivou, kao i iz nekih drugih razloga.

U ime Redakcije našeg časopisa, zahvaljujem
Vam na strpljenju da odgovorite na sva naša pitanja!

Biblioteka Tehnološkog fakulteta u Leskovcu je najudaljenija
tačka od Beograda u mreži visokoškolskih biblioteka Srbije, ali to po
sadržaju i načinu njenog rada nije hendikep, jer mali, ali vredan kolektiv
ove institucije u svemu prati sve ono što sobom nosi moderno bibliotekarstvo.
Limit predstavljaju samo materijalna sredstva, kojih nikada nema dosta.

Biblioteka je upisana u registar biblioteka 1996. kao
Organizaciona jedinica Tehnološkog fakulteta, a članica je Zajednice biblioteka
Univerziteta u Srbiji od njenog osnivanja.

Biblioteka ima stalne članove u koje spadaju nastavnici
i saradnici, poslediplomci i doktoranti, studenti i radnici Tehnološkog
fakulteta, kao i privremene članove: studente drugih fakulteta, maturante
i nadarene srednjoškolce, naučne radnike i istraživače iz privrednih organizacija
i dr.

Aktivan korisnik KoBSON-a

U svom fondu biblioteka poseduje 4100 monografskih publikacija
(2980 naslova) – (udžbenici, zbirke, praktikumi, priručnici, enciklopedije,
rečnici), 1040 diplomskih radova i 400 naslova serijskih publikacija (domaćih
i inostranih). Fond se uvećava kupovinom, najvećim delom poklonom, razmenom
i dobijanjem obaveznih primeraka Izdavačke delatnosti Tehnološkog fakulteta.
U fondu biblioteke nalaze se i svi Opšti akti fakulteta, kao i zapisnici
sa sednica Nastavno-naučnog veća i katedri.

Biblioteka poseduje u elektronskom obliku:

— dve velike enciklopedije: BRITANICA
i ENCARTA,

— dva engleska rečnika BENSON i YU
rečnik,

— CD-e sa naučnim člancima skinutim sa Interneta.

Kao aktivna članica “Konzorcijuma za objedinjenu nabavku“,
biblioteka ima pristup naučnim informacijama preko Akademske mreže u Srbiji
do 18 elektronskih servisa (ScienceDirect, Springer-Link, CAS, Journal
Citation Report, ProQuest i dr.), i približno 12.880 naslova elektronskih
časopisa. Takođe, ima pristup Virtuelnoj biblioteci Srbije i Centralnom
elektronskom katalogu COBISS.

Celokupan bibliotečki fond je obrađen po bibliotečkim
standardima i postoje sledeći katalozi:

— klasični lisni katalozi (abecedni,
stručni, predmetni), i

— elektronski katalog WINISIS (pretraživanje
po autoru, naslovu, podnaslovu, oblasti, ključnim rečima, godini izdavanja,
jeziku publikacije).

Korisnici mogu koristiti fond u prostorijama biblioteke
ili izvan nje. Biblioteka radi i međubibliotečku pozajmicu, tako da korisnici
mogu dobiti publikacije koje nisu u fondu ove bibliteke.

Usluge biblioteke su besplatne, osim međubibliotečke
pozajmice, u kom slučaju se naplaćuju usluge drugih biblioteka i troškovi
transporta.

Fond je većim delom u slobodnom pristupu.

Fond biblioteke je većim delom u slobodnom pristupu,
a manji deo se nalazi u magacinskom prostoru. Postoji čitaonica za studente
i čitaonica za nastavnike. Studenti za samostalno pretraživanje imaju na
raspolaganju jedan kompjuter sa printerom.

Za složenija pretraživanja (uz pomoć bibliotekara), i
za obradu bibliotečkog fonda,
koriste se dva kompjutera. Svi kompjuteri su mrežno povezani sa ostalim
kompjuterima na Fakultetu,
i priključeni na Internet.

Bibliotekari su i tehnolozi

Biblioteka radi svaki radni dan od 7,30 do 20 sati, sa
po jednim bibliotekarom u smeni. Biblioteka ima dva bibliotekara sa položenim
stručnim ispitom, koji su po obrazovanju tehnolozi, tako da aktivno sarađuju
u izradi projektnih zadataka, seminarskih radova i diplomskih radova studenata.

Biblioteka poseduje primarnu i sekundarnu literaturu.
Student sa ovog fakulteta – korisnik ove biblioteke, odlazi sa fakulteta
ne samo sa stečenom diplomom inženjera tehnologije, već i solidnim znanjem
o pretraživanju literature i drugih informacija potrebnih za njegov budući
rad (retrospektivno pretraživanje sekundarnih časopisa, elektronsko pretraživanje
Interneta, drugih baza podataka, korišćenje enciklopedija, priručnika,
leksikona).

U ovoj biblioteci korisnici mogu da dođu do kopija svih
fakultetskih opštih akata, kao i Zakona o Univerzitetu i Zakona o radu.

Činjenica da studenti nastavljaju da koriste usluge ove
biblioteke i posle završenog Fakulteta, najbolji je pokazatelj da su korisnici
zadovoljni radom bibliotekara. Takođe, usluge biblioteke koriste i kadrovi
iz privrede, učenici srednjih škola, kao i studenti drugih fakulteta.

Deviza ove biblioteke je »korisnik
treba da bude zadovoljan i nijedna informacija i knjiga nije stara i nepotrebna.
Ako neko želi da dođe do novih saznanja, treba mu to u najkraćem roku omogućiti«.

Rukovodilac ove uzorne biblioteke je
Gordana Petronijević, koja je ove godine povodom
jubileja Fakulteta (25 godina rada), na predlog njenih saradnika i korisnika
(nastavnika i studenata) dobila »Zahvalnicu za rad«, što najbolje
govori o tome kako je radila i kako je organizovala rad ove biblioteke.

Nastavnica prešla u bibliotekare

G. Petronijević je počela da se bavim bibliotekarstvom
1988, posle dugogodišnjeg rada u nastavi, tako da je na početku rada o
bibliotekarstvu znala samo onolilo koliko i svaki drugi korisnik.

— Imala sam sreću da kao student hemijske tehnologije
u Ljubljani budem korisnik dobro organizovanih biblioteka i već tada (1980)
upoznam privilegije elektronskog pretraživanja i elektronskih baza, tako
da sam bibliotekarstvo kao korisnik poznavala dovoljno.

Kao radnik u nastavi osetila sam šta znači nedostupnost
informacija i koje su posledice nedostataka istih. Sve to je doprinelo
da bibliotekarstvo shvatim ozbiljno i odgovorno.

Presudna uloga stručnog ispita i seminara

Ona se priseća i samog početka rada u Biblioteci:

— Mog prvog radnog dana, Biblioteka Tehnološkog fakulteta
u Leskovcu više je ličila na
magacin, nego na biblioteku.

To je značilo da je posao bibliotekara morala da započne
uvođenjem skromne bibliotečke građe u “Knjigu inventara”. Zatim je bibliotečki
fond razvrstala prema predmetima u nastavi i počela da radi sa korisnicima.

— Pravim bibliotekarstvom počela sam da se bavim
posle položenog stručnog ispita, maja 1990. Stručni ispit i seminari koji
su organizovani u Narodnoj biblioteci Srbije mnogo su mi pomogli. Upoznala
sam “Zakon o bibliotečkoj delatnosti” i “Standarde u bibliotekarstvu “
i odmah
krenula sa njihovom primenom u svojoj biblioteci. Takođe, uspostavila sam
mnoge kontakte sa bibliotekarima drugih biblioteka.

Slobodno vreme u toku seminara u Beogradu provodila je
posećivanjem srodnih biblioteka i tom prilikom je razmenjivala iskustava
sa drugim polaznicima seminara. Ti kontakti su joj kasnije pomogli da
obogaćuje knjižni fonda razmenom i poklonomima.

Prva napisana bibliografija

Za polaganje stručnog ispita napisala je svoju prvu bibliografiju
“Bibliografija diplomskih radova odbranjenih na Tehnološkom fakultetu”,
povodom 10 godina rada Fakulteta.

Već tokom 1990. Biblioteka Tehnološkog fakulteta dobija
konture prave biblioteke. Formiran je abecedni, stručni i predmetni katalog
monografskih publikacija i diplomskih radova, aktivirana je nabavka kupovinom
stranih knjiga (pretežno ruskih). Biblioteka Prirodno matematičkog fakulteta
Beograda poklonila im je duplikatne sveske svojih sekundarnih časopisa.
Na taj način biblioteka je dobila referentnu zbirku: Chemical Abstracts,
Biological Abstracts, Chemisches Zentralblatt, Referativni žurnal
– „Himija“ i otpočela sa retrospektivnim pretraživanjem. Studenti
su mogli prve projektne zadatke da urade u svojoj biblioteci.

— Tokom 1992. dobijam kolegenicu i tada dolazi do
podele posla i dvosmenskog rada. Opredelila sam se za formiranje odeljenja
periodike u kom formiram stručni katalog periodike i abecedni prema naslovu.

Početak analitičke obrade radova

Sredinom 1995. sa nabavkom programa BIBLIO CDS/ISIS
u DOS-u započela je automatska obrada podataka. U početku je korišćen
računar računskog centra (u zgradi na drugoj lokaciji) i na tom poslu
je radio samo po jedan bibliotekar po 2 sata dnevno.

— U to vreme počela sam sa korišćenjem E-mail-a, zatim
telneta i JUPAC-a za pretraživanje baza drugih biblioteka. Po preseljenju
u novu zgradu februara 2001. godine, Biblioteka je dobila računar PC 586/133
MHz/32 MB, a juna meseca još jedan PC 586. Oba računara priključena su
na Internet.

Uporedno sa nabavkom drugog računara prelazi se na
WINDOWS verziju BIBLIO CDS/ISIS. U elektronsku bazu fonda uvodim i analitičku
obradu radova. U to vreme radim i drugu bibliografiju »Bibliografiju radova
nastavnika i saradnika Tehnološkog fakulteta« povodom 20 godina rada Fakulteta.
Ta bibliografija je u elektronskoj formi postavljena na sajtu Fakulteta.

G. Petronijević 2000. postaje rukovodilac biblioteke,
a prvi joj je cilj bio da pokuša da na Fakultetu da odredi biblioteci pravo
mesto u nastavi i istraživačkom radu.

Odvija se proces uvođenja kvaliteta

Biblioteka radi kao posebna organizaciona jedinica, registrovana
kod Narodne biblioteke Srbije i ima svoj pravilnik po kome radi.

Rad biblioteke prezentovan je dva puta na lokalnoj televiziji
i člankom u INFOTECI. Tako rad G. Petronijević i rad Biblioteke Tehnološkog
fakulteta postaje zapažen u Srbiji. Istovremeno, uspostavlja kontakt i
posećuje slovenačke biblioteke CTK i NUK u Ljubljani. Trenutno radi na uvođenju
kvaliteta rada u biblioteci.

— U svom radu uvek sam spremna za saradnju i pomoć.
Rado učim od boljih, ali sam takođe uvek spremna da nekom pomognem u radu.
Nikad pasivno ne posmatram događanja u bibliotekarstvu. Nikad u potpunosti
ne kopiram druge biblioteke – prihvatim ideju, ali u sve unosim svoju
nijansu. Svoje ideje o boljem radu ne krijem, i neke od njih su prihvaćene
od strane matičnih biblioteka.

Biblioteka je aktivan član Zajednice visokoškolskih biblioteka
od njenog osnivanja, i jedan od prvih korisnika KOBSON-a. Aktivno sarađuje
sa bibliotekama u Srbiji.

Ambiciozni planovi

U planovima rada biblioteke za 2005. predviđeno je dosta
toga, a realizacija postavljenih ciljeva zavisi od toga da li će uspeti
da obezbede dovoljno sredstava.

— Tako planiramo da se postojeću elektronsku bazu
podataka biblioteke Tehnološkog fakulteta instaliramo na Internet mrežu
i web sajt TF, kao i fakultetski časopis »Zbornik radova«, bibliografiju
radova nastavnika i saradnika sa punim tekstom radova i Katalog najnovijih
izdanja izdavačke delatnosti Tehnološkog fakulteta.

Ako se planovi ostvare, na portalu Biblioteke bi se pored
osnovnih informacija o samoj biblioteci, nalazile pažljivo izabrane kolekcije
linkova koji vode do sajtova, Web stranica, servisa i bibliografskih baza
podataka na Internetu, koji su po svom sadržaju od značaja za korisnike
Biblioteke.

— Da bi sve to realizovali, potrebno je nabaviti
Program za konverziju podataka iz Winisis-a za web-pretraživanje, Adobe
program za konverziju dokumenata iz word formata u PDF format, zatim skener
i laserski štampač, planira Gordana Petronijević.

Pridružujemo se željama za što skorije ostvarivanje ovih
planova, jer bi to bilo i u opštem interesu.

Kako se januarsko-februarski ispitni rok zahuktava, u
holu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ sve više studenata
čeka u red ne bi li došli do mesta u čitaonici. Na stolu Ljubice Jovanović,
garderoberke, obično se nalaze tridesetak članskih karata akademaca koji
bi da „zagreju stolicu“.

— Biblioteka počinje da radi od 8 časova, a već oko
8.30 svih 78 mesta u velikoj čitaonici su zauzeta. Oni koji duže spavaju,
često čekaju stolicu i po dva sata – objašnjava Ljubica Jovanović.

Najviše je akademaca sa Pravnog, Arhitektonskog, Građevinskog,
Elektrotehničkog i Matematičkog fakulteta. Ivan Mitić, budući građevinac,
ne ustaje rano, pa u društvu kolega čeka red. Za nekoliko dana polaže
ispit „Drvene konstrukcije“ i svaki dan mora da uči.

— Kad stignem, predam člansku kartu garderoberki
koja me prozove kad se oslobodi mesto. Ovde su uvek i moji drugovi sa
kojima pričam o ispitima, ali i o večernjim izlascima – objašnjava
Mitić.

Da bi studentima izašli u susret, u holu ispred kancelarije
Bogoljuba Mazića, v. d. upravnika biblioteke, postavljen je veliki sto gde
se vredno radi, tako da ima mesga za oko 120 ljudi. Ovde često dolaze i
profesori i asistenti kojima je na raspolaganju stručna literatura.

— Biblioteka „Svetozar Marković“ ima veliki
broj udžbenika, stručnu literaturu, doktorske teze, dok u Internet centru
naši korisnici mogu da čitaju strane naučne časopise – kaže Bogoljub
Mazić, v. d. upravnika.

Kada je 1996. godine literatura prebačena u podzemne
magacine, u prizemlju je oslobođena prostorija u kojoj bi mogla da se napravi
nova čitaonica sa 80 mesta. Plan za preuređenje je napravljen još pre pet
godina. Potrebno je oko 20.000 dolara da se urede zidovi, kupe klupe i
stolice i izmesti mokri čvor.

— Pokušavali smo preko Američkog kulturnog centra
da dobijemo donacije. Međutim, oni su mogli da nam daju samo knjige, ali
ne i novac – kazuje Mazić.

Kada bi Univerzitetska biblioteka dobila novu čitaonicu,
okupljanjima u holu došao bi kraj. Do tada studenti neće dolaziti ovde samo
radi spremanja ispita, već i zbog druženja.

— Jesi li gledao kako je Zvezda ovog vikenda „rasturila
Cibonu“ – čuje se u hodniku, rasprava o utakmici i najboljim koševima
postaje sve glasnija. Ljubica Jovanović, garderoberka izlazi u hol da bi
zamolila momke da tiše razgovaraju. Priča se nastavlja šapatom, sve do
sledeće zanimljive teme.

I. Nikolić

U sredu, 9. marta u velikoj sali Doma kulture „Studentski
grad“ Biblioteka je organizovala program U
početku beše reč na kome su učestvovali pobednici
takmičenja u besedništvu na Pravnom fakultetu u Beogradu i studenti pesnici,
članovi književnog kluba „Branko Miljković“. Koliko izgovorena
reč može biti snažna i ubedljiva, ali i čarobna i zavodljiva, pokazali su
mladi besednici i pesnici, virtuozi svoga izraza.

U ime Biblioteke goste je pozdravila Nevena
Tomić, upravnik Biblioteke. Profesori Obrad
Stanojević i Voja Stanimirović
govorili su o tradiciji negovanja lepe reči i slobode govora na Pravnom
fakultetu u Beogradu.

Prvi deo programa bio je besednički. Oratori su oduševili
publiku sugestivnim i oštroumnim govorima. Branili su svoje klijente,
svoju naciju, svoj jezik. Spasoje Ljesar
se potvrdio kao nenadmašni talenat za improvizaciju besedeći na temu
Savremeni brakovi koju mu je zadala slučajno izabrana devojka iz
publike.

U drugom delu programa nastupili su pesnici, od kojih
su neki već afirmisani stvaraoci sa objavljenim zbirkama pesama. Dok su
besednici nastupali bez mikrofona i posebnog osvetljenja, snažno proklamujući
svoje govore, pesnici su nastupili u drugačijoj atmosferi, osvetljeni reflektorom,
praćeni zvucima nežne muzike. Njihove pesme probudile su drugačiju osećajnost
u publici i prenele reč sa nacionalnog i društvenog bića na individuu.

Na izričitu želju mladih pesnika, na kraju je nastupio
pisac i recitator Ratomir Rale Damjanović, koji je pokušao da prenese
svoj doživljaj poezije u kojoj je recitator stvaralac i mag reč, u kome
pesma ne postoji dok se ne izgovori prvi stih. Damjanović je virtuozno
odrecitovao stihove Oblaka u pantalonama pokazavši da vreme može
da stane kada se poezija stvara i izgovara čitavim bićem, ali i sluša
u potpunoj posvećenosti.

Uvod

Internet je promenio iz osnova stvarnu situaciju u oblasti
prakse i ekonomije širenja naučnih znanja i pristupa kulturnim dobrima.
Po prvi put internet pruža šansu da se uspostavi globalni prikaz ljudskog
znanja, uključujući kulturno nasleđe i garancije za pristup širom sveta.

Mi dole potpisani se smatramo obaveznim da razmotrimo
izazov koji pruža internet kao funkcionalni medijum za širenje znanja. Očito
je da će taj razvoj moći značajno da modifikuje prirodu objavljivanja kao
i postojeći sistem osiguravanja kvaliteta.

U skladu sa duhom Deklaracije Budimpeštanske inicijative
za otvoreni pristup, ECHO povelje i Bethesda izjave o
objavljivanju sa otvorenim pristupom, mi smo pripremili nacrt Berlinske
deklaracije kako bi promovisali internet kao funkcionalni instrument za
globalnu naučnu bazu znanja i ljudskih razmišljanja i predložili mere koje
bi kreatori istraživačke politike, naučne institucije, fondovi za finansiranje
istraživanja, biblioteke, arhivi i muzeji trebalo da razmotre.

Ciljevi

Naša misija širenja znanja je samo polovično ispunjena ako
informacije nisu široko i odmah dostupne društvu. Nove mogućnosti širenja
znanja ne samo klasičnim oblicima nego sve više i preko paradigme otvorenog
pristupa preko interneta, treba da budu podržane.

Mi definišemo otvoreni pristup kao sadržajni izvor ljudskog
znanja i kulturne baštine koji je potvrđen od strane naučne zajednice.

Da bi realizovali viziju globalnog i pristupačnog prikaza
znanja, buduća mreža treba da bude održiva, interaktivna i transparentna.
Sadržaj i alati za pretraživanje moraju biti u otvorenom pristupu i kompatibilni.

Definicija priloga sa otvorenim pristupom

Uspostavljanje otvorenog pristupa kao svetske procedure
u idealnom slučaju traži aktivni doprinos svakog pojedinog stvaraoca naučnog
znanja i posednika kulturnog nasleđa. Prilozi sa otvorenim pristupom uključuju
originalne rezultate naučnih istraživanja, sirove podatke, metapodatke,
izvore, digitalne prikaze slikovnog i grafičkog materijala i naučni multimedijalni
materijal.

Prilozi sa otvorenim pristupom moraju da zadovolje dva
uslova:

1. Autor(i) i nosilac (nosioci) autorskih prava poklanjaju
svim korisnicima slobodno, neopozivo, svetsko pravo da pristupe, kopiraju,
koriste, šire, prenose i prikazuju rad javno i da proizvode i šire radove
nastale na osnovu njih u bilo kom digitalnom medijumu, za bilo koju odgovornu
upotrebu u kojoj postoji prava atribucija autora (zajednički standardi,
koji će nastaviti da obezbeđuju mehanizam obaveznog navođenja autora i
odgovornog korišćenja objavljenih radova, kao i do sada) , kao i pravo da
načine mali broj štampanih kopija za ličnu upotrebu.

2. Potpuna verzija rada i svog pratećeg materijala, uključujući
kopiju dozvole kako je gore navedeno u odgovarajućem elektronskom obliku
se pohranjuje (i na taj način publikuje) u najmanje jednom repozitoriju
uz primenu odgovarajućih tehničkih standarda (kao što je definicija otvorenog
arhiva), koji ima podršku i održava ga neka akademska institucija, naučno
društvo, vladina agencija ili druga ustanova koja teži da omogući slobodan
pristup, neograničenu distribuciju, interoperabilnost i dugoročno arhiviranje.

Podrška prelasku na paradigmu otvorenog
pristupa

Naša organizacija je zainteresovana za dalju promociju
nove paradigme otvorenog pristupa na dobrobit nauke i društva. Stoga nameravamo
da napredujemo tako što ćemo:

— ohrabrivati naše istraživače/korisnike fondova da objavljuju
svoje radove prema principima paradigme otvorenog pristupa;

— ohrabrivati posednike kulturnog nasleđa da podržavaju
otvoreni pristuppostavljanjem svojih resursa na internet;

— razvijati načine i puteve za evaluaciju radova u otvorenom
pristupu i onlajn časopisa kako bi se zadržali standardi osiguranja kvaliteta
i dobre naučne prakse;

— podržavati stav da publikacije objavljene u otvorenom
pristupu budu razmatrane prilikom unapređivanja autora i vrednovanja njihovog
naučnog doprinosa, i

— podržavati suštinsku vrednost doprinosa infrastrukturi
otvorenog pristupa razvojem softvera, obezbeđivanjem sadržaja, izradom
metapodataka ili publikovanjem pojedinačnih radova.

Shvatamo da proces prelaska na otvoreni pristup menja
širenje znanja u legalnom i finansijskom smislu. Naša organizacija namerava
da traži rešenja koja podržavaju dalji razvoj postojećih legalnih i finansijskih
okvira kako bi olakšala optimalno korišćenje i pristup.

Potpisnici:

Hans-Jörg Bullinger,

President Fraunhofer Society – (22 Oct 2003);

Karl Max Einhäupl,
Chairman of the Wissenschaftsrat – (22 Oct 2003);

Peter Gaehtgens,

President HRK – (22 Oct 2003);

Peter Gruss,

President Max Planck Society – (22 Oct 2003);

Hans-Olaf Henkel,

President Leibniz Association – (22 Oct 2003);

Walter Kröll,

President Helmholtz Association – (22 Oct 2003);

Ernst-Ludwig Winnacker,

President German Research Foundation – (22 Oct 2003);

Eike Jessen,

President of Deutsches Forschungsnetz – (24 Nov 2003);

Bernard Larrouturou,

Director General, Centre National de la Recherche Scientifique (CNRS)
– (22 Oct 2003);

Jürgen Mittelstraß,

President, Academia Europaea – (22 Oct 2003);

Paolo Galluzzi,

Director, Istituto e Museo di Storia della Scienza, Florence – (22 Oct
2003);

Friedrich Geisselmann,

Head, Deutscher Bibliotheksverband – (22 Oct 2003);

Yehuda Elkana,
President and Rector, Central European University Budapest – (22 Oct 2003);

Jean-Claude Guédon,

Open Society Institute – (22 Oct 2003);

Martin Roth,
Director General, Staatliche Kunstsammlungen, Dresden – (22 Oct 2003);

Christian Bréchot,

Director General, Institut National del la Santé et de la Recherche Médicale
(INSERM) – (22 Oct 2003);

José Miguel Ruano Leon,

Minister of Education Cultura y Deportes Gobierno de Canarias – (22 Oct
2003);

Dieter Simon,

President, Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities – (22
Oct 2003);

Jens Braarvig,
Director, Norwegian Institute of Palaeography and Historical Philology
– (22 Oct 2003);

Peter Schirmbacher,

CEO of the Deutsche Initiative für Netzwerkinformation – (22 Oct 2003);

Antonio Cantore,

Director, Consorzio Interuniversitario Lombardo per l’Elaborazione Automatica
(CILEA) – (03 Nov 2003);

Georg Wick,

President of the FWF Austrian Science Fund (FWF Der Wissenschaftsfonds)
– (05 Nov 2003);

José Traest,

Secretary General of the Fund for Scientific Research – Flanders (Fonds
voor Wetenschappelijk Onderzoek -Vlaanderen) – (06 Nov 2003);

P. Papagiannakopoulos,

Director and President of the Board National Hellenic Research Foundation
– (06 Nov 2003);

Eike Jessen,

President, Deutsches Forschungsnetz – (24 Nov 2003);

Jüri Engelbrecht,

President Estonian Academy of Sciences, Estonia – (03 Dec 2003);

Wilhelm Krull,

Generalsekretär der Volkswagenstiftung – (09 Dec 2003);

Julia Bolton Holloway,
President Aureo Anello Associazione Biblioteca e Bottega Fioretta Mazzei
e Amici delCimitero’degli Inglesi’ Florence, Italy – (25 Dec 2003);

Lu Yongxiang,

President of the Chinese Academy of Sciences (official signing ceremony
on 24 may 2004 in Bejing) – (29 Dec 2003);

Kristen Haugland,

Research Director University of Bergen, Norway – (06 Jan 2004);

M.-J. Simoen,

Secretary general Fonds National de la Recherche Scientifique (FNRS),
Belgium – (06 Feb 2004);

Peter Fabian,

President European Geosciences Union (EGU), France / Germany – (12 Feb
2004).