Vesti
Za predsednicu Izvršnog odbora izabrana
dr Cvetana Krstev
U Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» 31. januara
je održan prvi konstitutivni sastanak Izvršnog odbora Zajednice biblioteka
univerziteta u Srbiji
Za predsednicu Izvršnog odbora Zajednice izabrana je prof.
dr Cvetana Krstev sa Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog
fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na sastanku je određena visina članarine za 2006. godinu,
koja iznosi:
* 5.000 dinara za univerzitete, univerzitetske biblioteke
i biblioteke koje u svom sastavu imaju više od 5 biblioteka,
* 3.000 dinara za fakultete i institute koji u svom sastavu
imaju do 5 biblioteka, i
* 1.000.00 dinara za sve pretplatnike na časopis «Infoteka».
Ove godine u Zagrebu se od 16-18 februara održava polugodišnji
sastanak IFLA-ine Sekcije za menadžment bibliotečkih društava. Kako je naša
Zajednica članica ovog organa, odlučeno je da u ime Zajednice u radu ove
Sekcije učestvuju dr Stela Filipi-Matutinović i Mr Vera Petrović.
Laureat Miro Vuksanović
Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je
naš kolega Miro Vuksanović. Na taj način on je postao svojevrsni rekorder
u oblasti književnih nagrada, jer je jedini književnik koji je dobio sve prestižne
književne nagrade u Crnoj Gori i Srbiji.
Razgovor sa njim ćemo objaviti u sledećem broju našeg lista,
a ovom prilikom mu u ime Zajednice čestitamo na osvojenoj nagradi, ponosni
što je naš kolega.
Za novog predsednika Zajednice biblioteka univerziteta
u Srbiji izabran je prof. dr Aleksandar Sedmak, profesor Mašinskog fakulteta
iz Beograda, sada na funkciji pomoćnika ministra nauke i zaštite životne
sredine. U razgovoru za naš list, dr Sedmak je govorio o svom viđenju platforme
aktivnosti Zajednice i o zadacima koje pred njom stoje.
—Gospodine Sedmak, Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji ukazala Vam je bezrezervno poverenje izabravši Vas za predsednika ove asocijacije. To pretpostavlja da se od Vas očekuje da za vreme svog mandata učinite korak napred u odnosu na ono što je do sada učinjeno.
Imajući to u vidu, kako vidite značaj i ulogu ove važne asocijacije za razvoj bibliotekarstva u Srbiji, a posebno za razvoj univerziteta? Šta bi trebalo, po Vašem mišljenju, da bude osnovna preokupacija ove Zajednice?
—Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je prepoznalo bibliotekarstvo kao izuzetno značajnu kariku u razvoju nauke u našoj zemlji, pa je prošle godine prvi put obezbedilo sredstva za izradu jednog projekta na temu Komunikacija u nauci. Naravno, nadam se, a i uveren sam, da je to tek početak našeg ulaganja u razvoj visokosofisticiranog bibliotekarstva.
To znači da Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji može da računa na podršku ovog Ministarstva u svojim naporima da bibliotekarstvo podigne na viši nivo. Visokoškolske biblioteke moraju da budu osavremenjene, modifikovane da rade na principima elektronskog poslovanja i da se rukovode svim normativima koji se danas primenjuju u modernom bibliotekarstvu.
Naravno, mi ćemo kao Ministarstvo učiniti sve što je u našoj moći da poboljšamo bazu u bibliotekama nabavkom novih računara, jer su zadnji kupljeni za biblioteke još od strane prethodnog Ministarstva. Mi smo svesni tog problema, ali smo bili sputani nedostatkom budžetskih sredstava za nabavku opreme. Međutim, očekujem da ćemo ove godine biti u mogućnosti da uložimo sredstva u nove računare.
Zato je jedan od najvažnijih zadataka ove Zajednice da
osposobiti prostore za edukaciju studenata i istraživača za korišćenje elektronskih
izvora. Koliko je meni poznato, takav prostor postoji u Univerzitetskoj
biblioteci „Svetozar Marković“, a naše Ministarstvo samo treba da pomogne
da se on opremi saglasno planovima koje imamo.
—Informaciono opismenjavanje studenata danas se tretira
kao prioritetan posao u svakom razvijenom društvu. Kako vidite ulogu naših
visokoškolskih biblioteka u tom procesu?
—Jedna od osnovnih funkcija modernog bibliotekarstva će
i za nas biti informaciono opismenjavanje studenata, jer bez tog obrazovanja,
teško će studenti u dogledno vreme uopšte moći da studiraju, a da ne pominjemo
sve prisutnije takozvano „učenje na distancu“, koje će i kod nas dobiti na
zamahu. U tom smislu, primera radi, na Mašinskom fakultetu Univerziteta
u Beogradu smo organizovali kurs za nastavnike i saradnike koji je držao
profesor Miloš Bajčetić sa Medicinskog fakulteta, koji je sa saradnicima
sa Filozofskog fakulteta osmislio program za učenje na daljinu.
U svakom slučaju, informaciono opismenjavanje je neophodno,
a njime se kod nas još uvek niko sistematski ne bavi. Zato tu funkciju moraju
da preuzmu visokoškolske biblioteke, i naša Zajednica visokoškolskih biblioteka
time mora da se bavi. To je sasvim prirodno i logično rešenje. Jer, nekada
su studenti išli u Univerzitetsku biblioteku da uče, i ja se uvek setim
onih divnih zelenih stolnih lampi koje su davale draž učenju.
Sada su došla druga vremena i sada je prirodno da sednu
za računar i da na njemu rade, ali za to neko treba da ih opismeni, a to
će biti bibliotekari, jer su oni u tom procesu nezaobilazna karika, pa će
tako biti noseći kadar za informaciono opismenjavanje studenata.
Suština tog opismenjavanja je da studenti ovladaju znanjem
kako da dođu do informacije koja ih interesuje.
To će biti doprinos bibliotekara razvoju nauke u Srbiji,
a po nekim parametrima, mi smo danas kao država među tri najzaostalije države
u Evropi po kriterijumu informacionog opismenjavanja. Takođe smo na dnu lestvice
i po procentu građana koji umeju da koriste kompjuter. To ne treba da čudi,
jer prema zvaničnim statističkim podacima, poslednjih meseci je počeo naglo
da opada broj prodatih kompjutera.
Ovde treba imati u vidu da su upravo studenti ona kategorija
građana koje prvo treba informaciono opismeniti, a preko njih i sve druge.
Posebno treba imati u vidu da se taj proces informacionog opismenjava ne
može prepustiti stihiji, odnosno da opismenjava kako ko hoće, već to mora
da bude opšta stra-tegija na sistemskom, državnom nivou, a visokoškolske
biblioteke su odličan mehanizam za realizaciju tog opredeljenja, uz adekvatnu
pomoć države.
To podrazumeva da bibliotekari treba da budu obučeni da
drže predmet „Informaciono opismenjavanje“ na fakultetima na kojima rade,
a pre svega u univerzitetskim bibliotekama. Takvom strategijom možemo da
obezbedimo da svi studenti ovladaju ovim znanjem.
—Istovremeno sa informacionim opismenjavanjem studenata,
postavlja se kao problem i opismenjavanje već stasalih istraživača. Ko u tom
procesu treba da odigra glavnu ulogu?
—Obrazovanje istraživača za korišćenje svih raspoloživih
informacionih izvora je praktično nastavak onog prvog procesa, samo na višem
nivou, i to je opet posao bibliotekara.
Sa zadovoljstvom treba istaći da smo na tom planu do sada
dosta uradili, zahvaljujući pre svega angažovanju onih bibliotekara koji su
sami prvo ovladali tom tehnologijom.
Moramo se ponašati u skladu sa realnošću i reći da još
uvek znatan broj istraživača to ne zna, jer – s jedne strane – stižu nove
generacije istraživača koje nisu imali priliku da ovladaju ovim znanjem,
a s druge strane postoji i ne zanemarujući otpor starijih istraživača prema
korišćenju kompjuterskih tehnologija.
Prema tome, opet se vraćamo na početak: permanentno obrazovanje
je proces koji se ne može ignorisati. Naprotiv! Pri tome, to ne bi smeo
da bude neki naročiti problem, jer ti kursevi traju samo po nekoliko dana.
Znam da je bilo početnih kurseva koji su trajali po 40 minuta u organizaciji
Univerzitetske biblioteke, ali je i to bila dragocena pomoć istraživačima,
jer je kroz tu obuku prošlo pre-ko 800 ljudi. Zahvaljujući tome znatno je
povećano korišćenje elektronskih časopisa kojima u Srbiji raspolažemo, tako
da smo prema tom kriterijumu vodeća zemlja u regionu.
Naravno, imaćemo problem da neke istraživače ubedimo da
će im pohađanje kurseva biti korisno, ali na tome moramo istrajati. U svakom
slučaju, taj proces se kreće napred, a da bi se uključili u savremene međunarodne
tokove, moramo da povećavamo broj onih istraživača koji suvereno vladaju
ovim tehnikama, i ne treba da nas uspava činjenica da smo već sada na tom
planu prestigli neke naše susede.
Sve u svemu, moramo da osmislimo sistemski pristup informacionom
opismenjavanju i taj posao treba da se realizuje preko Zajednice visokoškolskih
biblioteka. U tom smislu treba da osmišljavamo specijalizovane kurseve, jer
ono osnovno predznanje ipak zna respektabilan broj istraživača. Recimo, treba
da organizujemo kurseve za programe Evropske unije, što je veoma interesantno
i potrebno.
Primera radi, u oblasti tehnike o Eureka programu zna
nedopustivo mali broj inženjera (pogotovo studenata), a to je program koji
korespondira sa najznačajnijim naučnim programima. Programi Evropske Unije
za razvoj nauke sve se više usmeravaju prema tehnologiji.
Mi bi kao Zajednica trebalo ove godine da konkurišemo za
jedan međunarodni projekat na tu temu, ali i za druge projekte koje budemo
osmislili.
—Polazeći od te vizije razvijenog bibliotekarstva
kod nas, postavlja se i pitanje kakvi su nam kadrovi potrebni za rad u ovoj
oblasti?
—To pre svega podrazumeva da hoćemo da imamo bibliotečki
obrazovane bibliotekare, od kojih deo onih koji sada rade u naučnim institutima
i na fakultetima, nemaju adekvatno bibliotečko obrazovanje.
S druge strane, čak i oni bibliotekari koji imaju formalno
zadovoljavajuće obrazovanje, nisu dovoljno edukovani u skladu sa savremenim
potrebama modernog bibliotekarstva. U tom smislu treba da koristimo i jedno
iskustvo visoko razvijenih zemalja, u kojima bibliotekari prvo završe neki
fakultet, a posle toga idu na postdiplomske studije iz bibliotekarstva,
kako bi mogli da rade u biblioteci neke naučne institucije. Takođe postoji
obavezan fond sati u godini za svakog bibliotekara koji treba da bude upotrebljen
za posećivanje kurseva za osavremenjavanje znanja.
Naravno, to nikako ne umanjuje značaj naše Katedre za bibliotekarstvo
i informatiku, već predstavlja plan za usavršavanje visokoobrazovanog kadra
za rad u bibliotekarstvu, gde i kadrovi sa katedre imaju svoje mesto.
Sve u svemu, bibliotekari moraju da računaju na permanentno
obrazovanje, što se uklapa u sistem permanentnog obrazovanja odraslih, čemu
ćemo mi kao država posvetiti punu pažnju, i ono će biti sve zastupljenije.
To će omogućiti da sami bibliotekari budu potpuno obrazovani,
i da kao takvi mogu us-pešno da obrazuju i druge korisnike svojih usluga.
— Na prostoru koji zauzimaju tehnički fakulteti
u Beogradu, vaše Ministarstvo je najavilo osnivanje „Tehnološkog parka“.
Vidite li u realizaciji tog posla mesto i za visokoškolske biblioteke?
— Jedno od posebno važnih pravaca delovanja naše Zajednice
će biti saradnja sa budućim naučno-tehnološkim parkom na obezbeđenju kvalitetnih
informacija. Posebna prednost će biti to što će Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković“, čak i fizički biti deo tog parka.
Na tome se ozbiljno radi, a jedna od ključnih pretpostavki
za razvoj ovog parka je pružanje informacija, odnosno njihova široka dostupnost.
Naravno, pre toga treba pružiti informacije i o samom parku, njegovoj koncepciji,
ciljevima, sadržaju itd. Sve to treba da radi i naša Zajednica.
Moramo poći od toga da su naučno-tehnološki parkovi u svetu
orijentisani na biznis, a poznato je da je u biznisu informacija roba koja
se najviše plaća, jer do nje treba doći, treba je umeti pronaći, i znati
plasirati.
Moj je utisak da ćemo imati jak naučno-tehnološki park
u kome će biti svi tehnički fakulteti, pa čak i Pravni fakultet i zgrada
hotela „Metropol“ koji će dobiti novu namenu. Takođe i zgrada „Elektrodistribu-cije“
mora da dobije novu namenu. Proces formiranja tog parka je u toku, o čemu
ćemo mi redovno informisati javnost i preko ovog glasila.
—Visokoškolsko bibliotekarstvo se u ovom momentu
suočava sa jednim problemom koje potpuno degradira savremenu poziciju modernog
bibliotekarstva. Naime, normativi za finansiranje rada visokoškolskih biblioteka
su još uvek relikt daleke prošlosti. Kako Vi vidite razrešenje ovog problema?
—Jedan od poslova koji moramo uspešno da dovedemo do kraja
podrazumeva i rad na izradi standarda i normativa u skladu sa zahtevima
savremenog visokoškolskog obrazovanja i naučne komunikacije. Naime, ne može
danas da kriterijum za vrednovanje biblioteka bude broj izdatih knjiga, već
broj korišćenja elektronskih izvora, što je moderan kriterijum i na taj način
ćemo uvesti svetske standarde u ovu oblast, a ne arhaični balkanski sistem
„po broju komada na metar!?“. Ne moramo da dajemo povoda svetu da nam se
smeje, a sa druge strane da taj isti svet dobije utisak kako smo potpuno
daleko od njega.
U momentu kada činimo ogromne napore da izvršimo kompjuterizaciju
u svim oblastima i da obezbedimo ogromne elektronske baze podataka, među
onima koji odlučuju o normativima još uvek ima onih koji biblioteku doživljavaju
kao šuber kroz koji se protura knjiga! To jeste jedno arhaično stanje svesti,
ali sa tim moramo brzo da se izborimo.
—Zahvaljujući vašem Ministarstvu, našim istraživačima
stoje na raspolaganju značajne baze podataka, ali ima dosta toga što bi još
trebalo nabaviti. Kako vaše Ministarstvo gleda na taj problem?
—Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je do sada
najviše učinilo na omogućavanju korišćenja svetski najvažnijih baza podataka,
i to je jedan od najvrednijih rezultata našeg Ministarstva.
Međutim, ima puno toga što još treba nabaviti. Zato očekujem
da će Zajednica visokoškolskih biblioteka i dalje zajedno sa Ministarstvom
činiti napore da sugeriše Ministarstvu u kom pravcu dalje treba dopunjavati
te fondove.
Najnovija investicija Ministarstva će biti kupovina ovih
dana nove baze podataka „Engineering Village 2“ koja obuhvata i knjige u
punom tekstu, a treba uložiti napore da se poveća broj pristupa već dostupnim
bazama podataka.
Sledeća akcija treba da bude usmerena prema nabavci knjiga,
jer su i one potrebne, bez obzira na elektronske izvore podataka. U tom
smislu treba otvoriti prostor za saradnju sa specija-lizovanim izdavačkim
kućama kao što je, na primer, The English book, koja jednom godišnje ima
prodajnu prezentaciju svojih izdanja na Mašinskom fa-kultetu u Beogradu,
a takvu pre-zentaciju su imali i na Pravnom fakultetu.
—Jedan od problema koji koče ravnomeran razvoj
visokoškolskog bibliotekarstva je i to što su mnoge fakultetske biblioteke
učaurene same u sebe, pa je onemogućeno jedinstveno (a to znači i racionalno)
delovanje visokoškolskog bibliotekarstva. Zašta ćete se vi zalagati u toj
oblasti?
—Problem koji moramo da rešimo je hermetizovanost fakultetskih
biblioteka, iako je svuda u svetu praksa da univerzitetska biblioteka objedinjava
rad fakultetskih biblioteka. To nam nanosi štetu i zbog toga nećemo biti
kompatibilni sa evropskim rešenjima u toj oblasti.
Takvo ponašanje ima i svoju kontraproduktivnu stranu, jer
sve one biblioteke koje nisu ušle u sistem uzajamne katalogizacije, nabavljaju
knjige same za sebe i samo za sebe, ali od zajedničkih para. Tako o tim knjigama
niko ko nije na tom fakultetu ne zna, što je krajnje neracionalno, pa samim
tim i nedopustivo.
Zato Zajednica visokoškolskih biblioteka treba da usmeri
svoju aktivnost u pravcu objedinjavanja svih fakultetskih biblioteka oko univerzitetskih,
putem jednog jedinstvenog nacionalnog sistema. Kao prvo, predložićemo Ministarstvu
nauke da podrži naša nastojanja da sve fakultetske biblioteke pristupe već
postojećem sistemu objedinjenih nabavki, koji je u praksi dao vrlo dobre
rezultate.
Ima onih koji još uvek imaju nekakve primedbe na usvojeni
sistem objedinjene nabavke. Zato ćemo biti potpuno otvoreni i za nove predloge,
pa ako neko ponudi neku povoljniju varijantu od postojeće, uzećemo je u ozbiljno
razmatranje, ali do tada bi trebalo poštovati ono što već imamo i što već
funkcioniše.
Osnovni cilj je da sve ono što kupi bilo koji fakultet,
bude dostupno svima u ovoj državi putem interneta, a to se može samo ako
se svi pridruže jednom, zajedničkom programu. Zaista je neracionalno da
kupljena dragocena izdanja budu dostupna na samo jednom mestu u Srbiji!
Uostalom, u celom razvijenom svetu su fakultetske biblioteke
delovi jedne univerzitetske biblioteke. Sistem ukrupnjavanja i objedinjavanja
fakultetskih biblioteka je u svetu davno usvojen zbog toga što je racionalniji
i efikasniji. Pri tome se mora imati u vidu da svi obezbeđuju sredstva iz
jedne kase – državne! Onda i ono što se tim sredstvima kupi, treba da bude
dostupno svima u ovoj državi.
Biblioteke su opšte državno dobro i država ima pravo da
koncipira principe njihovog rada, jer u njih i ulaže ogromna sredstva. Zato
ćemo insistirati da univerzitetske biblioteke ostvaruju svoju funkciju onako
kako je to uređeno u razvijenom svetu.
Prisetimo se da je pre 73 godine osnovan u Beogradu jedinstveni
lisni katalog biblioteka na univerzitetu, a danas je on isparcelisan, umesto
da je još funkcionalnije povezan kroz jedinstveni elektronski katalog!
Na tome mi kao Zajednica moramo energično da radimo.
—U Zakonu o visokom obrazovanju uloga i značaj univerzitetskih
biblioteka su samo marginalno pomenuti, i to u jednom članu, što je u potpunoj
nesrazmeri sa ulogom koje one imaju u obrazovanju mladih kadrova i pomoći
koje pružaju istraživačima. Kako mislite da nadoknadite taj nedostatak normative
u korist visokoškolskih biblioteka?
—Sasvim je jasno da Ministarstvo nauke podržava standarde
evropskog nivoa, kako je to izloženo i na Skupštini zajednice.
—U visokoškolskim bibliotekama Srbije vlada prilično
šarenilo, što je posledica ne sprovođenja dosledne jedinstvene politike i
prakse među fakultetskim bibliotekama, pre svega u oblasti zapošljavanja bibliotekara.
Da li je, po vašem mišljenju, potrebno da se poštuju pravila koja su u svetu
odavno prihvaćena kada se radi o ovim bibliotekama?
— Zakon koji važi mora da se poštuje, bio on dobar ili
ne. Takođe, jasno je da treba svaki zakon osavremenjivati i unapređivati
u svim onim slučajevima gde je to potrebno. Ali, postojeći se mora primenjivati.
To znači da ćemo kao Zajednica insistirati da svaki bibliotekar koji radi
na fakultetskim bibliotekama mora da ima položen stručni ispit, a svakome
je omogućeno da se kroz posebno organizovane kurseve za takav ispit temeljno
pripremi.
Ako bibliotekarstvo hoće da bude ravnopravni činilac u
nauci, onda oni koji u njemu rade moraju da imaju adekvatno obrazovanje. To
je u interesu daljeg razvoja bibliotekarstva kao naučne discipline.
—Univerzitetska biblioteka u Beogradu je organizacija
sa posebnim karakteristikama, pa samim tim i problemima. Šta mislite da
bi trebalo preduzeti da ona, kao i njoj ravne biblioteke u svetu, u potpunosti
odgovori svom zadatku?
—Poznato mi je da ima puno toga što treba učiniti u Univerzitetskoj
biblioteci u Beogradu, ali bih ipak dao prednost jednom programu. Naime,
smatram da u prvom redu treba opremiti elektronsku učionicu sa 20 radnih
stanica, što će omogućiti efikasniji istraživački rad, ali kako bi takva
učionica imala prevashodno edukacionu funkciju, bilo bi najlogičnije da
opremanje te učionice na sebe preuzme Ministarstvo prosvete, pogotovo što
nisu u pitanju neka velika sredstva.
Univerzitet je napredovao u poslednje vreme preko nekih
projekata za onlajn učenje i održavanje telekonferencija. Nedavno je nabavljena
oprema za Mašinski fakultet u Beogradu, Mašinski fakultet u Kragujevcu i
još jedan fakultet za taj vid telekomunikacija preko projekta TEMPUS, i
to se polako uvodi po Srbiji.
Zato smatram da mi kao Zajednica i na tome treba dosta
da radimo, jer je to prilika za opštu edukaciju na daljinu.
Univerzitetska biblioteka bi po svojim prostornim kapacitetima,
ali i po logici stvari, mogla da bude domaćin ovakvim radionicama za telekonferencije,
pa je to ideja koja je vredna pažnje.
Jedan od ciljeva je i povezivanje na bežični internet. Primera
radi, Majkrosoft je tu tehnologiju poklonio Sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu,
zašto ne bi i beogradskoj?
—Na kraju da vas upitamo smatrate li da će Zajednica
morati da usvoji strategiju razvoja visokoškolskog bibliotekarstva u Srbiji
i na kojim temeljima će ta strategija da počiva?
—Sasvim je jasno da ćemo na tome insistirati, polazeći
od preporuka međunarodnih asocijacija, uz uvažavanje naših lokalnih specifičnosti.
Sa takvom strategijom ćemo tražiti podršku resornih ministarstava.
— Zajednica je imala punu podršku vašeg Ministarstva
za izdavanje svog informativnog glasila „Visokoškolske biblioteke“. Koliko
je značajno što se naš časopis bavi plasiranjem naučnih informacija iz oblasti
bibliotekarstva, i koliko je značajno što redovno prati informacije iz vašeg
Ministarstva?
—Već sam rekao da je danas informacija najskuplja roba,
jer je najdragocenija. Zato je najvažnije što se časopisa tiče, da se izborimo
da ga što više ljudi čita, i zato je orijentacija da od ove godine počnemo
i sa njegovom internet prezentacijom, veoma važna. Naravno, on i dalje treba
da ima svoju štampanu verziju.
U svakom slučaju, naše Ministarstvo će podržati napor da
se ostvari prezentacija časopisa „Visokoškolske biblioteke“ u elektronskoj
formi, kao što će pomoći njegovo štampanje u papirnoj formi, jer se radi o
informativnom časopisu specijalizovanom za oblast nauke kakvog nema na ovim
prostorima.
Bibliotekarstvo je kod nas tradicionalno marginalizovana
naučna disciplina i delatnost koja je uvek bila na repu prioriteta. Međutim,
poslednjih godina, zahvaljujući stručnim kratkoročnim i dugoročnim procenama
Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, odnos prema bibliotekarstvu
je bitno promenjen, jer su u tom Ministarstvu prepoznali značaj i ulogu modernog
bibliotekarstva u razvoju nauke. Na taj način naše Ministarstvo nauke je
samo i ovde primenilo praksu razvijenih zemalja u oblasti bibliotekarstva.
Dok ostala ministarstva biblioteke uglavnom doživljavaju
kao šubere kroz koje se proturaju knjige, Ministarstvo nauke je odmah shvatilo
da su one riznica podataka u papirnoj, ali i elektronskoj formi i kao takve
predstavljaju pokretačku snagu informatičkog društva kome težimo, kao sav
moderan svet. Kao takve, biblioteke su po shvatanju Ministarstva nauke, nezaobilazni
učesnici ne samo u nastavi, nego i u razvoju nauke u našem društvu.
Polazeći od te pretpostavke, Ministarstvo je stalno ulagalo
sredstva u opremanje biblioteka za tako značajnu misiju, putem nabavke računarske
opreme, ali i ulaganjem u druge potrebe koje idu uz moderno bibliotekarstvo.
Tako je, zahvaljujući pomoći tog Ministarstva, bibliotekarstvo
dobilo modernu akademsku mrežu koja se već sada može meriti sa najrazvijenijim
takvim mrežama u svetu, a posebno treba istaći ogromna sredstva koja se
ulažu u kupovinu prava na korišćenje baze podatak najznačajnijih svetskih
stručnih i naučnih časopisa.
Zahvaljujući pomoći tog Ministarstva, naši bibliotekarski
stručnjaci su mogli da učestvuju u naučnim skupovima koji su održavani u
inostranstvu, što omogućava da svet sazna šta se kod nas događa, ali i da
donosimo ovde iskustva sa tih skupova. Zahvaljujući tome, biblioteke su postale
deo evropske i svetske porodice bibliotekarstva.
Pomenimo i pomoć u izdavanju „Infoteke“, ali i „Visokoškolskih
biblioteka“, jer je u ovom drugom slučaju prvi put prepoznata informativna
delatnost u nauci kao veoma korisna. Podsetimo da je danas su svetu najskuplja
informacija, pa i to dokazuje kako se u ovom Ministarstvu moderno razmišlja.
Biblioteke kao informatički centri
Međutim, posebno treba istaći da je Ministarstvo nauke
dodelilo bibliotekama i jednu posebno važnu ulogu – da budu centri za informatičko
opismenjavanje pre svega naših istraživača, ali i studenata koji će istraživači
biti sutra.
Još jedan detalj govori o odnosu Ministarstva prema bibliotekarstvu.
Naime, činjenica da je jedan od pomoćnika ministra (i uz njegovu saglasnost),
izabran za predsednika Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, više
je nego jasan dokaz da se bibliotekarstvo tretira kao značajna segment razvoja
nauke u našem društvu.
Vrlo je važno istaći činjenicu da je ovo Ministarstvo krajnje
transparentno prema bibliotekarstvu. Naime, dok do nekih (pa čak i resorno
nadležnih ministarstava) poslenici bibliotekarstva teško dolaze, vrata Ministarstva
nauke i zaštite životne sredine su širom otvorena našoj struci. Tako su
u našem listu gostovali i Ministar, i svi njegovi zamenici i pomoćnici, iznoseći
strategiju tog Ministarstva pred našu (ne samo bibliotečku) javnost, jer
naš list koriste i oni koji nisu u bibliotekarstvu.
Tako smo došli do jednog apsurda tipičnog za nas: dok na
jednoj strani imamo potpuno zapuštene biblioteke jer nema sredstava za njihovu
adaptaciju i prilagođavanje funkciji koju one obavljaju u razvijenom svetu
(s obzirom da su nadležnima i resornim ministarstvima uvek na kraju vidnog
polja), u tim istim neadekvatnim prostorima obučavaju se sadašnji i budući
istraživači, zahvaljujući onome što u njih ulaže Ministarstvo nauke, ali i
zahvaljujući bibliotekarima koji se svakodnevno bave informatičkim opismenjavanjem.
Koliko to znači za razvoj naše nauke nije teško zamisliti,
i zato sa puno argumenata treba prihvatiti prognozu ministra Popovića koji
je nedavno izjavio kako očekuje da će naša pamet uskoro biti naš izvozni
brend, kao i da će Srbija najpre u oblasti nauke najpre zakoračiti u modernu
Evropu.
Biblioteke i bibliotekari u tom procesu kao inkubatori
informatičkog opismenjavanja, daju svoj puni doprinos, koga ne bi moglo da
bude da Ministarstvo nauke nije prepoznalo našu ulogu i značaj. Na taj način
je učinjen civilizacijski pomak u shvatanju značaja uloge bibliotekarstva
u našem društvu, kao segmenta koji doprinosi razvoju nauke.
Ministarstvo koje je zakoračilo u budućnost
Ako nam je dozvoljeno da komentarišemo, smatramo da treba
na neki način vrednovati ukupan efekat rada ovog Ministarstva.
Šta bi mogao da bude jedan od osnovnih kriterijuma za
vrednovanje rada jednog ministarstva?
Sa stanovišta interesa Srbije kao države, odnosno građana
koji u njoj žive, to je svakako civilizacijski pomak u nekoj oblasti, jer
je to jedini siguran način da do dođe prosperiteta.
Iskustva razvijenog sveta govore da su napredak ostvarivale
samo one zemlje koje su u nauci bile dominantne, a dominantan u toj oblasti
se može biti samo ako se značajna sredstva stavljaju nauci na raspolaganje,
i ako se ima jasan put razvoja, a na mnogim primerima je očigledno da ovo
Ministarstvo ima jasnu viziju našeg razvoja.
Možda treba istaći još nešto: svoje očigledne uspehe ovo
Ministarstvo je postiglo zahvaljujući primeni principa kompetentnosti, a
ne partijske pripadnosti i partijskih interesa. Kada bi taj princip bio
primenjivan i u drugim oblastima (pa samim tim i u našem bibliotekarstvu),
mi bi već zakoračili u razvijeni svet.
Bibliotekari Srbije svečano su u Narodnoj biblioteci
Srbije proslavili svoj dan – 14. decembar. Tom prilikom, predsednica Društva
prof. dr Aleksandra Vraneš je govorila o sadašnjem trenutku Društva i zadacima
koji pred njim stoje. Njeno izlaganje u celini objavljujemo.
Svedoci smo, štaviše učesnici uspostavljanja bibliotečko
informacionog sistema u Srbiji, koji čine male i velike, nacionalne i školske,
specijalne i visokoškolske, narodne biblioteke i njihovi ogranci, one koje
su posvećene nauci i one kojima je prevashodni zadatak da zabave i razgale
dušu.
Ono što danas nazivamo sistemom, pre smo odlikovali kao
celinu, kojoj Božidar Knežević korektno i uzdržano prinosi hvalu,
jer «što god je neka celina savršenija, pojedinosti iz kojih je ona
sastavljena manje se vide, i obratno».
Na uspostavljanju takve celine rade tokom mnogih godina
Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice srpske, univerzitetske biblioteke,
radimo svi, bibliotekari, nastavnici, korisnici, deca i odrasli i verujem
da nismo pogrešili kada smo poverovali da takvoj celini značajno može doprineti
Bibliotekarsko društvo Srbije, uspostavljeno na današnji dan još
1948. godine.
Demokratsko po svome nazivu, aktuelno po svojim aktima,
savremeno, etički čisto po proklamovanim principima, ono je udruženje svih
kojima su pitanja profesionalnog statusa, stručnog usavršavanja, internacionalne,
regionalne i lokalne saradnje sa srodnim udruženjima i institucijama važnija
od dnevnih razmirica i poteškoća, koje se potiru entuzijazmom i međusobnim
razumevanjem.
O svemu tome svedoči i rad Upravnog odbora kome ste poklonili
poverenje, kolegijalna diskusija i zaključivanje na skupštinama, organizacija
međunarodnih naučnih skupova, konstituisanje i delovanje ko-misija i sekcija,
koje su predložile i prve programe rada.
Zahvalnost članovima komisija i sekcija
Baš zbog svečanosti ove prilike želim da zahvalim članovima
komisija i sekcija što su održali sastanke, predložili planove rada i izabrali
predsednike, kojima svi treba da budemo i jesmo zahvalni što su se prihvatili
ove obaveze. To su :
* Milica Kirćanski za Komisiju
za statusna i profesionalna pitanja,
* Borivoje Đorđević za Komisiju
za zakonodavna i pravna pitanja,
* Svetlana Jančić za Komisiju
za katalogizaciju,
* Gordana Stokić za Komisiju
za odnose s javnošću,
* Predrag Đukić za Komisiju za
automatizaciju biblioteka i bibliotečke portale,
* Milun Vasić za Komisiju za
međunarodnu saradnju,
* Gordana Vilotić za Komisiju
za profesionalnu etiku i promociju intelektualnih sloboda,
* Gordana Ljubanović za Komisiju
za permanentno stručno usavršavanje,
* Dragan Mrdaković za Komisiju
za izdavačku delatnost,
* Snežana Lađinović za Komisiju
za razvoj korisničkih servisa,
* Stela Filipi Matutinović za
Komisiju za razvoj naučnoistraživačkog rada u bibliotekarstvu,
* Mr Vera Petrović za Sekciju visokoškolskih
biblioteka,
* Dragana Milunović za Sekciju
specijalnih biblioteka,
* Ljubinka Brezojević za Sekciju
školskih biblioteka,
* Miljana Đukić za Sekciju javnih
biblioteka,
* Vesna Petrović za Sekciju matičnih
biblioteka.
Pripremljen značajan broj dokumenata
Komisije i sekcije već su predložile dokumenta koja ćemo
se potruditi da distribuiramo objavljivanjem u časopisima koji nam stoje na
raspolaganju, kako bismo podstakli dis-kusije i doprineli našoj profesionalnosti.
To je, na primer: Uputstvo: minimum profesionalnog ponašanja bibliotečkih
radnika, ili su ustanovile potrebu za formulisanjem smernica u sledećim
oblastima:
– za obim rada radi razgraničenja polja delovanja sa srodnim komisijama;
– za uključivanje u javnu raspravu oko donošenja novog Zakona o bibliotečkoj
delatnosti;
– za permanentno unapređivanje akata koja poštuju slobodan pristup informacijama,
– za očuvanje intelektualnih sloboda i profesionalne etike i njihovo usklađivanje
sa međunarodnim aktima;
– za izradu baza podataka o potrebama i mogućnostima stručnog usavršavanja
po oblastima i tipovima biblioteka, podržanih odgovarajućim programskim
dokumentima, kao i postupcima i kriterijumima akreditacije,
– za pokretanje časopisa Bibliotekar;
– za izradu standarda ili preporuka za sve tipove biblioteka;
– za definisanje kriterijuma za određivanje radne norme u svim tipovima biblioteka.
U toku je aktivnost komisija i sekcija
Mnoge komisije i sekcije su već započele rad na sledećim
poslovima:
– na reviziji kriterijuma za dodelu stručnih zvanja;
– predlaganju uvođenja specijalističkog ispita za direktore biblioteka;
– insistiranju na stručnoj osposobljenosti, informatičkoj pismenosti bibliotekara
i njihovom poznavanju stranih jezika;
– uspostavljanju saradnje sa drugim sindikatima u kulturi;
– izradi modela pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u javnim bibliotekama
u Srbiji;
– redefinisanju nacionalnih kataloških pravila i njihovom usklađivanju sa revidiranim
izdanjem AACR, kao i praćenju izmena i dopuna relevantnih ISBD i verzija UNIMARCa;
– promovisanju rada Društva i bibliotekarstva kao struke i nauke;
– uspostavljanju stalne saradnje među bibliotekama, institucijama kulture i
srodnim strukovnim udruženjima u zemlji i inostranstvu;
– permanentnom obrazovanju bibliotekara;
– razmatranju problema koje pokreće međubibliotečka pozajmica i poštanskih
troškova sa njima skopčanim;
– usmeravanju ka korisnicima sa telesnim ili mentalnim hendikepom;
– uvođenju meseca besplatnog vraćanja knjiga.
Ove godine Društvo se posvetilo deci i nakon međunarodne
konferencije distribuiralo je zaključke proistekle iz diskusija svim podružnicama
i matičnim bibliotekama.
Nabrojano je ovde samo nekoliko aktivnosti Društva, njegovih
komisija i sekcija, o kojima ćemo detaljno razgovarati na sledećoj skupštini,
pre koje vas takođe molimo da izmirite svoje obaveze kao članovi društva
i da nam dostavite spiskove po imenima kako bismo mogli izraditi članske
karte.
U ime Uprave Društva zahvaljujem Vam svima na trudu i postignutim
uspesima, nadajući se i boljima i većima, kakvi su primereni našim ulaganjima,
u kojima su uvek do sada s puno razumevanja učestvovali Ministarstvo
za kulturu, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo nauke i zaštite
životne sredine, kao i Informacioni centar Američke ambasade, Ruski dom,
Gete institut i Institut Servantes, koji će nam, nadamo se, i ubuduće
pomagati.
Pozivajući vas sve da svaki sledeći 14. decembar dočekamo
sa sve zadovoljnijim korisnicima, od srca vam čestitam praznik i zahvaljujem
na saradnji.
Kada smo pre desetak godina predložili proširenje delatnosti
postojećeg Odeljenja razmene Narodne biblioteke Srbije i njegovo prerastanje
u Centar za plasman jugoslovenskih publikacija u inostranstvo, imali smo
nameru da u ovom centru objedinimo visokostručni kadar, višedecenijsko
profesionalno iskustvo i tehničke mogućnosti koje u Biblioteci postoje
kao preduslovi za uspešno obavljanje ove delatnosti.
U ideji da pri Biblioteci osnujemo jedan ovakav centar,
rukovodila nas je, pre svega, činjenica da Narodna biblioteka Srbije ima
višedecenijsku, veoma razvijenu i bogatu saradnju sa najvećim svetskim
nacionalnim i univerzitetskim bibliotekama, sa bibliotekama akademija
nauka, javnim bibliotekama, slavističkim centrima, prevodiocima naše literature
u svetu i bibliotekama Srba u dijaspori.
Odeljenje razmene Narodne biblioteke Srbije već decenijama
plasira domaće publikacije u inostranstvo putem razmene i poklona i na
taj način prezentira u svetu našu istoriju, nauku, kulturu, umetnost i
stvaralaštvo, obavlja svojevrsnu kulturnu misiju i obezbeđuje slobodan
protok informacija i naučnih saznanja između naše zemlje i sveta.
Takođe, Biblioteka, i u prošlosti i danas, raspolaže
visokostručnim kadrom, bibliotekarima koji imaju svoja osnovna profesionalna
usmerenja ka istoriji, filologiji, književnosti, umetnosti i drugim humanističkim
naukama za čije su domete u našoj zemlji inostrani saradnici upravo i zainteresovani.
Imajući ovakva osnovna usmerenja, sa znanjem više stranih
jezika i dugogodišnjim profesionalnim iskustvom na razmeni publikacija,
bibliotekari bi bili idealan kadar za plasman naših publikacija u inostranstvo
u okviru ovakvoga centra.
Sama Biblioteka je omogućavala sve potrebne preduslove
za obavljanje jednog ovako složeno-ga posla – bila je najobuhvatniji izvor
informacija za sve što je ikada objavljeno u našoj zemlji (štampani i elektronski
katalozi), prvo mesto registracije svakoga budućeg objavljenog dela (CIP),
imala je prostor, kompjutersku opremu i sve prateće službe koje bi potpomogle
uspešno obavljanje ove delatnosti.
Nažalost, i pored svih ovih pogodnosti, jedna prepreka
je bila dovoljna da onemogući osnivanje ovakvoga centra – nije postojala
zakonska regulativa koja bi Narodnoj biblioteci Srbije omogućavala da
prodaje knjige. Biblioteci je bilo dozvoljeno da prodaje samo svoja izdanja,
ali ne i izdanja drugih izdavača. Sa žaljenjem konstatujemo da se u tom pogledu
ni danas ništa nije izmenilo, zakonska regulativa je ostala ista.
Šta se moglo učiniti u takvoj situaciji, kada je plasman
domaće knjige putem prodaje inostranom kupcu bio zakonski nemoguć? Pokušali
smo da što više razvijemo druga dva načina kojim se domaća izdavačka produkcija
plasira u inostranstvo – razmenu, kao vid slanja publikacija inostranim
bibliotekama, i poklon, kao vid slanja publikacija slavističkim centrima
u kojima se izučavaju srpski jezik i književnost,
pre-vodiocima naše literature i bibliotekama Srba u dijaspori. U toj želji,
imali smo tri osnovna smera razvoja i usavršavanja.
Prvo, neprekidno uspostavljamo nove kontakte i iz godine
u godinu povećavamo broj biblioteka i drugih saradnika u inostranstvu.
Takođe, činimo sve da intenziviramo saradnju i povećamo broj publikacija
koje šaljemo svakoj od biblioteka – danas Narodna biblioteka Srbije plasira
domaće publikacije na adrese preko 250 inostranih biblioteka i drugih
saradnika u svetu, a samo u toku protekle godine u svet smo poslali preko
25.000 knjiga i 252 naslova periodike u 21.214 brojeva.
Drugo, nastojimo da inostranim saradnicima što brže dostavljamo
informacije o publikacijama koje mogu nabaviti preko Narodne biblioteke
Srbije. Radi što sveobuhvatnije i brže prezentacije tekuće izdavačke produkcije
u našoj zemlji, ali i dubleta i antikvarne knjige koje posedujemo ili smo
u mogućnosti da nabavimo, za inostrane saradnike izrađujemo i e-mailom
šaljemo The National Library Book Catalogue. Ovi katalozi se izrađuju
nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od obima tekuće izdavačke produkcije
u određenoj godini (u toku 2004. godine izrađeno je devet kataloga na
kojima je ponuđeno oko 4.500 hiljade naslova).
Treće, nastojimo da poslovima i uslugama koje obavljamo
u okviru plasmana domaće knjige u inostranstvo, pratimo kako promene u
našem izdavaštvu, tako i nova interesovanja i nabavnu politiku inostranih
saradnika.
Inostrane biblioteke sve više posvećuju
pažnju prikupljanju svih publikacija koje mogu osvetliti istorijske, političke
i druge prilike u određenoj zemlji
Zapazili smo da, uz prikupljanje kapitalnih publikacija
iz oblasti nauke, umetnosti i stvaralaštva određene zemlje, inostrane biblioteke
sve više posvećuju pažnju prikupljanju svih publikacija koje mogu osvetliti
istorijske, političke, ekonomske i druge prilike u određenoj zemlji. Takve,
nove potrebe i zahtevi inostranih biblioteka postavljali su i nove zadatke
i izazove – u plasman naše knjige u inostranstvo trebalo je uvesti nove
kriterijume i nove, obimne i složene poslove, a pre svega, znatno proširiti
polje praćenja i izbora publikacija.
S obzirom da se od 1990. godine znatno izmenila situacija
u domaćoj izdavačkoj produkciji i na knjižarskom tržištu naše zemlje, a
da su se, istovremeno, javile i nove potrebe i kriterijumi u profilisanju
fondova i nabavnoj politici inostranih biblioteka, Narodna biblioteka
Srbije je inostranim saradnicima ponudila čitav spektar novih stručnih
usluga koje su se odnosile na informisanost i na nabavku domaćih publikacija.
Prvo ratne okolnosti, a potom i proces tranzicije, u
mnogome su izmenili stanje u domaćem izdavaštvu i na tržištu knjige – došlo
je do gašenja velikih, državnih izdavača sa subvencijama, pojavio se veliki
broj privatnih izdavača od kojih mnogi imaju ozbiljno profilisanu izdavačku
politiku i zavidne uspehe u izdavaštvu, ali je i znatan broj onih sa vodećim
komercijalnim efektom.
U takvim okolnostima za inostrane saradnike smo počeli
da pratimo celokupnu tekuću izdavačku produkciju naše zemlje, a ne samo
njen najreprezentativniji deo, da pratimo izdavačku delatnost ne samo velikih
izdavača nego i malih, teško dostupnih, privatnih izdavača, instituta,
političkih partija, nevladinih organizacija, muzeja, biblioteka i drugih
institucija, organizacija, udruženja i pojedinaca koji se bave izdavaštvom.
Za inostrane saradnike izdvajamo i naše dublete i pratimo
antikvarno tržište knjige, da bi smo zadovoljili potrebe popune njihovih
fondova raritetnom vrstom bibliotečkog materijala.
Zahvaljujući poverenju koje uživamo,
sami biramo i šaljemo publikacije iz domaće tekuće produkcije
Rat na prostorima nekadašnje Jugoslavije i međunarodne
sankcije nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom doneli su inostranim
bibliotekama velike probleme u nabavci publikacija sa ovog područja. Često
je nabavka publikacija sa pojedinih prostora bila u potpunosti onemogućena,
a međunarodne sankcije nad Saveznom Republikom Jugoslavijom potpuno su
isključivale mogućnost da inostrane biblioteke kupuju publikacije u našoj
zemlji.
Plasman domaće knjige u inostranstvo putem razmene bio
je tokom tih godina najefikasniji, a često i jedini način da se našom
knjigom popune balkansko – jugoistočnoevropske i slavističke kolekcije
inostranih biblioteka. Svesni ove či-njenice, uložili smo sve napore da
zadovoljimo njihove potrebe za publikacijama objavljenim u periodu od 1990.
do 2000. godine, a posebno da izađemo u susret pojačanom interesovanju
inostranih biblioteka za publikacije koje se bave uzrocima i okolnostima
rata na prostoru eks-Jugoslavije.
Kako je upravo ova vrsta materijala deficitarna u kolekcijama
inostranih biblioteka, u protekloj deceniji smo počeli da sistematski
pratimo antikvarno tržište knjige i da u sopstvenim dubletima izdvajamo
upravo publikacije objavljene u ovom periodu i sa ovom tematikom.
Osim što publikacije sa ovakvom tematikom redovno uvrštavamo
u naše kataloge dubleta koje e-mail-om šaljemo inostranim bibliotekama,
za neke biblioteke radimo i specijalizovane kataloge na kojima su samo
publikacije koje se bave ratom i periodom od 1991. do 2001. godine (projekat
Exchange Center 1991 -2001 za Library of Congress u
Vašingtonu, popunjavanje ko-lekcije Bibliotheque de documentation internationale
contemporaine u Nanteru…)
Mnoge biblioteke iz sveta, posebno nacionalne i univerzitetske,
na osnovu dugogodišnjeg poverenja i zadovoljstva stručnim radom našeg Odeljenja
razmene, dale su nam «blank order» – što znači da za te biblioteke automatski,
bez prethodnog upita, biramo i šaljemo publikacije iz domaće tekuće izdavačke
produkcije, a prema precizno dogovorenim oblastima, profilu fondova i
nabavnoj politici tih biblioteka. Ovaj vid naše usluge posebno je dragocen
onim inostranim bibliotekama koje nemaju stručnjake za naš jezik, istoriju
i kulturu, dakle koje nemaju profesionalno osposobljen kadar za praćenje
i porudžbinu publikacija iz Srbije i Crne Gore.
Takođe, jedan broj inostranih biblioteka samostalno naručuje
publikacije iz naših kataloga, ali za pojedine oblasti traži našu stručnu
pomoć u praćenju i odbiru publikacija – navodimo primer dve biblioteke
koje su posebno zainteresovane za izdavaštvo Srba na Kosovu i Metohiji
od 1999. do danas i traže automatsko slanje takvih publikacija, biblioteke
koja traži automatsko slanje monografija naših slikara i kataloga likovnih
izložbi u našoj zemlji…
Decenijama unazad, za nacionalne biblioteke Nemačke,
Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske, Austrije, Španije, Rumunije, Japana,
Koreje, Indije… pratimo i nabavljamo njihovu patriotiku objavljenu u našoj
zemlji. Ti su poslovi znatno prošireni obnovom saradnje između nacionalnih
biblioteka novonastalih država na prostoru eks-Jugoslavije.
S obzirom na prekid izazvan ratom,
na prostorima bivše Jugoslavije najveće interesovanje vlada za patriotiku
S obzirom na prekid saradnje koji je zbog ratnih dešavanja
trajao skoro deset godina, prioritet u nabavnoj politici nacionalnih biblioteka
Slovenije, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske,
Makedonije i Srbije i Crne Gore jeste upravo patriotika.
U tom smislu, Narodna biblioteka Srbije za nacionalne
biblioteke susednih država prati i nabavlja publikacije koje spadaju u
njihovu patriotiku, a objavljene su u periodu od izbijanja rata 1991. godine
do danas. Posebno se trudimo da Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci
Bosne i Hercegovi-ne pomognemo u obnovi uništenog fonda – među našim dubletima,
ali i u antikvarnicama, pratimo i nabavljamo bosniacu i te publikacije
šaljemo sarajevskoj biblioteci na poklon.
U želji da bibliotekama i slavističkim centrima u inos-transtvu
pomognemo ne samo u popunjavanju, već i u što boljem korišćenju fondova, razvili
smo i referalnu delatnost, koja na najbolji način prati i dopunjuje delatnost
plasmana domaće knjige u svet. Naši saradnici u inostranstvu već godinama
koriste tu vrstu naše stručne pomoći i obraćaju nam se da im pomognemo
pri istraživanju oblasti i tema koje su predmet njihovih istraživanja, projekata
i izložbi, ili za koje su zainteresovani njihovi korisnici.
U takvim slučajevima bibliotekar Odeljenja razmene istražuje
sve publikacije koje su objavljene u našoj zemlji a odnose se na zadatu
temu, kupuje ih i šalje u određenu biblioteku. Ukoliko su neke publikacije
objavljene ranijih godina i rasprodate, te ih nema ni na tržištu antikvarne
knjige, ili ukoliko su u pitanju članci objavljeni u periodici, tada se kopiraju
ili skeniraju iz fonda Narodne biblioteke Srbije i šalju inostranoj biblioteci.
Naši duplikati se šalju inostranim
saradnicima
Osvrnimo se ovom prilikom i na načine nabavke publikacija
koje Narodna biblioteka Srbije šalje u inostranstvo, a to su:
1. jedan obavezni primerak,
2. sopstveni duplikati, i
3. kupovina publikacija izdavača iz Srbije i Crne Gore
Od 1999. jedan obavezni pri-merak se dodeljuje Odeljenju
razmene radi slanja u inostranstvo. Praksa da se iz duplikata biraju publikacije
za koje postoji interesovanje inostranih saradnika uhodana je već decenijama.
Međutim, veliki broj publikacija se nabavlja kupovinom
i to namenskim sredstvima koja obezbeđuje Ministarstvo kulture Republike
Srbije. Broj kupljenih knjiga i pretplaćenih naslova periodike u toku godine
zavise od visine finansijskih sredstava koje za ovu svrhu odvaja i Narodnoj
biblioteci Srbije uplaćuje Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Pamtimo periode kada Ministarstvo po godinu i duže nije
odvajalo novac za kupovinu publikacija koje se šalju u inostranstvo, ali
smo i veoma zadovoljni finansijskom potporom Ministarstva u poslednje dve
godine (u protekloj godini je ovim sredstvima kupljeno 9917 knjiga i pretplaćeno
252 naslova periodike za inostrane saradnike).
Osnovni problem sa kojim se danas susreće Odeljenje razmene
Narodne biblioteke Srbije jeste tendencija biblioteka iz Sjedinjenih Američkih
Država i Zapadne Evrope da se razmena publikacija polako gasi, a nabavka
inostranih publikacija prebacuje na kupovinu. Biblioteke iz razvijenih
zemalja imaju znatna finansijska sredstva za kupovinu inostra-nih publikacija,
a kupovina preko vendora rezultira racionalizacijom radnih mesta i uštedom
u radnom vremenu (vendor sam nabavlja i automatski šalje publikacije iz
određene zemlje, biblioteka u tom slučaju ne mo-ra da angažuje bibliotekara
sa znanjem određenog jezika, bibliotekar ne mora da prati izda-vačku produkciju
određene zemlje, da proverava naslove iz kataloga i bibliografija, da pra-vi
deziderate, da kupuje publikacije objavljene u svojoj zemlji i šalje u razmenu
partnerskoj inostranoj biblioteci…).
Uz ovakvu tendenciju postavlja se pitanje budućnosti slanja
publikacija u inostranstvo putem razmene. Istovremeno, Narodna biblioteka
Srbije je zakonskim propisima i dalje sprečena da inostranim partnerima
prodaje knjige drugih izdavača iz Srbije i Crne Gore, što nas dovodi u
situaciju koja je gotovo bez rešenja.
Kako bi smo održali i unapredili razmenu između Narodne
biblioteke Srbije i onih zapadnih biblioteka koje težište nabavke prebacuju
na kupovinu, mi u plasman publikacija uvodimo čitav spektar novih usluga
i procesa rada o kojima smo već govorili – time povećavamo naš obim poslova,
a inostranim bibliotekama smanjujemo njihov kadar i štedimo njihovo radno
vreme. Radi poboljšanja usluga koje pružamo inostranim partnerima, od naših
bibliotekara u Odeljenju razmene tražimo da izvršavaju i nove profesionalne
zadatke – da budu ne samo bibliotekari nego i informatori, komercijaliste,
organizatori….
Treba da se izborimo da biblioteka
dobije zakonsku mogućnost prodaje publikacija svih izdavača
U prilog održavanju razmene ide i vrlo širok izbor bibliotečkog
materijala koji se može nabaviti putem razmene, dok za vendora nabavka
određenih vrsta toga materijala predstavlja problem. Teško da će neki vendor
koji posluje na komercijalnoj bazi, imati dovoljno stručan kadar, dovoljno
radnog vremena i dovoljno finansijskog opravdanja da udovoljava specijalnim
zahtevima inostranih biblioteka koje smo nabrojali, a koje izvršava stručan
bibliotekarski kadar u bibliotečkoj razmeni publikacija.
Vendori najčešće svoju ponudu i slanje publikacija ogra-ničavaju
na one koje se mogu relativno lako nabaviti. Takođe, prateći situaciju
u Srbiji i Crnoj Gori, zapažamo da vendori uglavnom izbegavaju da se bave
prodajom domaće periodike. Svesni finansijskih poteškoća koje imaju izdavači
periodike (neredovno izlaženje, kao i teškoće u praćenju novoobjavljenih
brojeva), vendori se teško obavezuju na plasman periodike u inostranstvo
jer nisu u stanju da garantuju redovno slanje.
Pretplata i stalno praćenje novoobjavljenih brojeva periodike
znatno lakše se obavlja sa informacijama i uvidom u obavezni primerak koje
imamo u Narodnoj biblioteci Srbije – i tu je još jedna od prednosti razmene.
Ne treba zaboraviti ni spe-cifičnu građu kao što su fotografije, plakati,
geografske karte, leci, audio-vizuelni materijal, kopije, mikrofilmovi…
koja se šalje inostranim bibliotekama putem razmene, a za vendora nabavka
ovakvog materijala predstavlja poseban napor i veliki utrošak vremena sa
skromnom zaradom.
Svesni smo da su ovo ipak samo privremena rešenja kojima
se produžava razmena publikacija sa nekim bibliotekama zapadnih zemalja.
Ostaje da pokušamo da se u narednom periodu izborimo da Narodna Biblioteka
Srbije dobije zakonsku mogućnost prodaje publikacija svih izdavača iz
Srbije i Crne Gore, da uz razmenu i poklon i prodaju uvedemo u plasman
knjiga u inostranstvo, i tako omogućimo inostranim partnerima da od Biblioteke
kupuju izdanja iz naše zemlje.
Do tada, koristimo ovu priliku da sve naše saradnike
pozovemo da što češće i u punoj meri koriste sve navedene mogućnosti i
stručne usluge koje pruža Odeljenje razmene Narodne biblioteke Srbije, a
koje im mogu biti od pomoći pri popunjavanju sopstvenih balkansko – jugoistočnoevropskih
i slavističkih kolekcija.
(Izlaganje podneto na Konferenciji u Sarajevu)
Biblioteka Mašinskog fakulteta u Beogradu uskoro završava
šestu deceniju svog po-stojanja. Naime, neposredno po svom odvajanju od
Tehničkog fakulteta 1948, Mašinski fakultet
je doneo odluku o osnivanju svoje Centralne
biblioteke. Od tada pa do danas, Biblioteka je izrasla
u respektabilan segment svog fakulteta.
O radu i problemima ove biblioteke naš sagovornik je
Adrijana Zubić, njen rukovodilac. Ona je diplomirala
na Katedri za bibliotekarstvo i informamatiku Filološkog fakulteta u Beogradu
2000, da bi se posle dve godine zaposlila u svojoj struci u Biblioteci
Pete beogradske gimnazije. Od 2004. je rukovodilac Biblioteke na Mašinskom
fakultetu.
Razvojni put biblioteke
U vreme svog osnivanja i prvih godina rada, Centralna
biblioteka je imala zadatak da formira celokupnu nabavku knjiga i časopisa
i da u svojoj čitaonici kao glavni fond čuva časopise.
Uz Centralnu biblioteku postojalo je 11 kabinetskih biblioteka
u kojima se uglavnom nalazio ceo knjižni fond Mašinskog fakulteta. Biblioteka
je nasledila fond knjiga od bivšeg Mašinskog odseka Tehničkog fakulteta,
a kupovinom i mnogobrojnim poklonima postupno je uvećavala svoj fond.
—Korisnici su uglavnom bili nastavnici, kaže Adrijana
Zubić, jer je zbog nepogodnih prostorija poseta studenata bila simbolična.
Međutim, Biblioteka 1956. dobija čitaonicu za studente, a nabavna politika
se (osim naučne i stručne literature koja je prevashodno namenjena profesorima),
orijentiše na udžbenike potrebne studentima, što je rezultiralo naglim
povećanjem korisnika.
Kada se 1957. Centralna biblioteka Tehničke Velike škole
rasformirala, Mašinski fakultet je dobio znatan broj knjiga i časopisa,
što je veoma povoljno uticalo na povećanje fonda kako kvantitativno, tako
i kvalitativno.
—Ali, i pored velikog priliva publikacija, Biblioteka
od svog osnivanja do danas nije rešila problem smeštaja knjiga. Istovremeno,
prvih godina po osnivanju je više puta premeštana. Izgradnjom nove zgrade
Mašinskog fakulteta, Biblioteka je smeštena u prostorije koje su planirane
za laboratorije, a krajem 80-tih godina dobija izvanrednu čitaonicu sa
108 mesta koja odgovara broju naših korisnika i koju povremeno koriste
i studenti susednih fakulteta.
Fond biblioteke
Biblioteka danas raspolaže sa oko 750 kvadratnih metara
magacinskog, čitaoničkog i radnog prostora u kom je sada ima oko 90.000
bibliotečkih jedinica, i to:
* 53.700 monografskih publikacija,
* 650 naslova stranih i 200 naslova domaćih časopisa,
* oko 3.000 magistarskih, doktorskih i specijalističkih
radova,
* 1.034 diplomska rada sa Katedre za parne kotlove, kao
i
* preko 9.700 standarda.
Biblioteka poseduje i bogatu referensnu zbirku. Fond
se nalazi u samoj biblioteci, čitaonici, magacinu i po katedrama.
Veliki deo bibliotečke zbirke sačinjava literatura na
stranim jezicima: engleskom, ruskom, nemačkom, francuskom. Sve publikacije
u izdanju Mašinskog fakulteta se čuvaju kao muzejska zbirka u biblioteci,
a njeni zaposleni su dali i veliki doprinos sakupljanju i sređivanju građe
za „Bibliografiju naučnih i stručnih radova članova nastavno-naučnog
kolektiva Mašinskog fakulteta“.
COBISS položio
ispit
Za pretraživanje celokupnog fonda Biblioteke, korisnicima
su na raspolaganju lisni katalozi:
– alfabetski i stručni katalog monografskih publikacija,
– katalog naslova serijskih publikacija,
– katalozi doktorskih i magistarskih, specijalističkih,
diplomskih radova, udžbenika i standarda,
– topografski katalog formiran za interne potrebe.
A. Zubić posebno ističe:
— Posle neuspešne primene raznih lokalnih programa
u cilju formiranja elektronskog kataloga, biblioteka je od sredine 2004.
kao punopravni član pristupila bibliotečko-informacionom sistemu COBISS.
U tom periodu 3 bibliotečka radnika su dobila licencu
za rad na unosu zapisa u uzajamnu bazu, a program se pokazao kao pravi
izbor obzirom na ogromnu uštedu vremena i energije. U svrhu korišćenja
elektronskih izvora studentima, pored internet centra na fakultetu, u
prostorijama biblioteke stoji na raspolaganju jedan računar.
Širok krug korisnika
Usluge korisnicima biblioteke pruža petoro zaposlenih:
1 bibliotekar savetnik, 2 bibliotekara i 2 knjižničara, od kojih je za
jednog knjižničara podnet predlog za sticanje zvanja samostalnog knjižničara.
U biblioteci su od njenog osnivanja radili: Danica
Ćurčić, Miroslava Đurić, Strahinja Damjanović, Vidosava Radujković, Dušanka
Bisić i Dobrila Miljković, dok su danas na neodređeno vreme
zaposleni Miroslav Gligorijević, Adrijana Zubić, Emina Džindo, Dragana
Nikolić-Miljuš i Jelica Đorđević.
U toku 2003. godine gospođa Dragana Nikolić-Miljuš je
u okviru predmeta „Poslovno proizvodni informacioni sistemi“
davala potrebne informacije o radu naše Biblioteke studentima četvrte
godine smera za Industrijsko inženjerstvo.
— Biblioteka je prevashodno namenjena studentima,
nastavnom osoblju fakulteta, postdiplomcima, doktorantima, naučnim radnicima
i istraživačima, mada su vrata otvorena i za sve građane kojima su potrebne
njene usluge, a to su najčešće srednjoškolci.
Obzirom da su studenti najbrojniji korisnici, udžbenici
predstavljaju najfrekventniji deo fonda koji se dostavlja Biblioteci kao
obavezni primerak izdavačke delatnosti fakulteta. Kako su sredstva za
kupovinu novih publikacija prilično ograničena, poklon je najčešći vid
nabavke.
Razvijena međubibliotečka pozajmica sa fakultetskim
bibliotekama u zemlji predstavlja značajan doprinos nastojanjima da naši
korisnici dođu do publikacija koje nemamo u fondu, dok je razmena sa institucijama
u zemlji i inostranstvu način na koji dolazimo do određenih naslova časopisa.
KoBSON najbitiniji
izvor informacija
U ovoj biblioteci sa zadovoljstvom ističu koristi koje
imaju od pristupanja KoBSON-u:
— Naučni časopisi sa recenzijom su najvažniji komunikacioni
kanali u nauci, pa u tom kontekstu KoBSON predstavlja jedan od najbitnijih
izvora informacija za praćenje i unapređenje nastavnog i naučno-istraživačkog
procesa. Zahvaljujući naporima Konzorcijuma, Biblioteka je od ove godine,
između ostalih naslova, pretplaćena i na 10 serija jednog od najznačajnijih
časopisa iz oblasti mašinstva Transactions of ASME.
Konzorcijum će takođe pregovarati o kupovini jedne
od najobimnijih baza podataka iz oblasti inženjerskih nauka
Engineering Village 2. To je informacioni servis koji
nudi širok spektar aktuelnih informacija namenjenih potrebama inženjera,
informacionih stručnjaka, istraživača kao i studenata.
Ova platforma obuhvata:
* Compendex
– najobimnija bibliografska baza podataka inženjerskih istraživanja
koja sadrži reference i sažetke sadržane u preko 5000 časopisa, konferencija
i tehničkih izveštaja. Oblasti koje pokriva ova baza su industrijska hemija,
tehnologija, računari i obrada podataka, primenjena fizika, elektronika
i komunikacije, mašinstvo, mašinski materijali, građevinska tehnika. Onlajn
pristup obuhvata period od 1969. do danas, a godišnje se baza ažurira sa
250.000 novih dokumenata;
* Inspec – baza podataka
iz oblasti elektronskog inženjerstva, fizike, informacione tehnologije
i računarskih i kontrolnih sistema. Baza sadrži preko 7 miliona bibliografskih
zapisa iz 3.500 naučnih i tehničkih časopisa i 1.500 izveštaja sa konferencija.
Kao i u prethodnom slučaju, dostupni podaci datiraju od 1969. do danas;
* NTIS – The
National Technical Information Service sadrži preko 2 miliona izveštaja
uticajnih američkih i međunarodnih vladinih agencija;
* Referex Engineering
– obuhvata tri kolekcije elektronskih knjiga iz oblasti mašinstva, materijala,
elektronike i elektrike, hemije, petrohemije i tehnologije.
— U toku jednomesečnog probnog korišćenja, ova baza podataka
je naišla na veoma pozitivan odjek među mašinskim inženjerima, pa je Ministarstvo
nauke i zaštite životne sredine udovoljilo njihovim potrebama, jer su upravo
oni jedna od ciljnih grupa kojima su ove baze namenjene.
Treba istaći da je na našem fakultetu krajem novembra
održana promocija u vidu detaljnog prikaza ove baze.
Ostale aktivnosti
Poslednje tri godine povodom Dana Svetog Save
Mašinski fakultet dodeljuje nagradu za najbolju knjigu autora sa fakulteta.
Za tu priliku u biblioteci se postavlja izložba publikacija koje pretenduju
za najbolju knjigu štampanu u prethodnoj godini. Nagrađena knjiga je potom
izložena u prostorijama biblioteke.
—Na sajtu fakulteta biblioteka je predstavljena kratkim
prikazom i linkovima ka elektronskom katalogu i elektronskim časopisima.
Prošle godine je uspostavljena saradnja sa Katedrom za bibliotekarstvo i
informatiku Filološskog fakulteta u Beogradu. Studenti četvrte godine
su boravili na dvonedeljnoj stručnoj praksi u našoj Biblioteci kako bi
se upoznali sa specifičnostima jedne visokoškolske biblioteke i nadamo
da će ta praksa prerasti u tradiciju.
Biblioteka godišnje izdaje Bilten
prinovljenih publikacija koje dostavlja akademskim i naučnim
institucijama u zemlji.
Modernizacija uslovljena nedostatkom
sredstava
Problemi koji onemogućavaju optimalan rad i efekte Biblioteke,
karakteristični su za sve visokoškolske biblioteke. Na prvom mestu to
je problem smeštaja knjiga. Ovaj problem se ovde rešava tako što se jedan
deo fonda smešta po katedrama, mada, kada je u pitanju trenutna dostupnost
publikacije i obavljanje revizije, ovakav vid čuvanja ima svoje mane. –
—Modernizacija biblioteke je sveobuhvatan proces
koji treba da se primeni na sve segmente njenog poslovanja. Nije dovoljno
da se cela priča osavremenjivanja završi na uvođenju elektronskog kataloga
i obuci za rad na unosu zapisa, već je nabavka izuzetno bitan činilac
unapređenja nastavnog i naučno-istraživačkog procesa bez kojeg nema napretka.
Studenti i istraživači predstavljaju ključan potencijal
koji iziskuje neprekidno ulaganje, a zadovoljavanje njihovih potreba proizvodi
negativne posledice po celo društvo.
Iako rukovodstvo fakulteta čini sve što je u njegovoj
moći da omogući razvoj Biblio-teke, i ono je uslovljeno materijalnim (ne)mogućnostima.
I bibliotekari moraju da prate razvoj
Zaposleni u ovoj biblioteci su svesni činjenice da nije
dovoljno samo imati sredstva, već i kvalitetne bibliotekare. O tome A.
Zubić kaže:
—Ako se od rukovodstva fakulteta očekuje razumevanje
za neophodna finansijska ulaganja u nabavke, tako se i od bibliotekara
očekuje da se prilagođavaju svim promenama i novi-nama u nastavnom i naučno-istraživačkom
procesu.
U tom procesu Biblioteka mora da se izbori za poziciju
aktivnog učesnika nastavnog i naučnog procesa na fakultetu, pri čemu je
saradnja nastavnog osoblja i bibliotekara presudan faktor.
Neprekidna saradnja i međusobno poverenje nastavnog
kadra i bibliotekara je neophodan preduslov za maksimalnu iskorišćenost
bibliotečkog fonda, jer je upravo kvalitet informacija – a ne njen broj
– ključni faktor u sticanju znanja. U ovom procesu ništa manje zanemarljivo
nije ni uvažavanje predloga studenata.
Informaciono opismenjavanje – prva briga
U eri elektronskih medija, informaciona pismenost je
od velikog značaja za efikasno istraživanje i ostvarivanje većih uspeha
u radu.
—Zato, savremeno obrazovanje treba da nauči studente
kako da pronalaze i koriste informacije i kako da ih vrednuju, jer obilje
informacija ne garantuje njihov kvalitet, a upravo visokoškolske biblioteke
treba da budu istinski nosioci ovog zadatka i da budu na korak ispred
potreba svojih korisnika.
Pretpostavka za takvo delovanje bibliotekara je njihovo
lično usavršavanje. U vezi sa tim zaposleni u ovoj biblioteci su posebno
istakli i pohvalili nastojanja Univerzitetske biblioteke
“Svetozar Marković“ i Narodne biblioteke
Srbije da redovno organizuju korisne seminare, predavanja i
prezentacije na kojima se bibliotekari upoznaju sa novinama u struci i
tako stručno usavršavaju.
Oni ističu da je istovremeno to takođe i idealna prilika
za susrete sa kolegama ostalih biblioteka i razmenu iskustava.
Presudan je odnos rukovodstva fakulteta
prema biblioteci
Za rad jedne fakultetske biblioteke od posebnog je značaja
odnos rukovodstva fakulteta prema njoj, a ovde za to imaju samo reči pohvale.
—Nadamo da će i rukovodstvo fakulteta nastaviti pozitivan
trend razumevanja za potrebe korisnika biblioteke, ulažući sredstva kako
u nabavku aktuelne literature, tako i u savremenu tehničku opremu. Na
taj način će doći i do transformacije klasičnog tipa biblioteke u savremenu,
što je od posebnog značaja za sadašnje i buduće mašinske inženjere, kaže
Adrijana Zubić.
U ovoj biblioteci su posebno zadovoljni što je upravo
profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Sedmak na ovogodišnjoj izbornoj
skupštini Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji jednoglasno izabran
za predsednika Zajednice.
SUBOTICA – Od trenutka kada ga je ugledao u staklenoj
vitrini Državne biblioteke u Minhenu, Mirko Stojnić, arhitekta po profesiji
i heraldičar po sopstvenoj želji, ne prestaje da se nada da će nekako ovaj
izuzetno značajan i vredan pisani spomenik srpske kulture napokon učiniti
dostupnim i poznatim našoj široj javnosti.
Za sada se o „Minhenskom psaltiru“ zna
uglavnom samo u stručnim krugovima iako je reč o knjizi koja po svojoj
vrednosti staje u red sa nacionalnim blagom kao što je „Miroslavljevo jevanđelje“.
Stojnić objašnjava da knjiga, nastala, po svemu sudeći,u drugoj polovini
14. veka na srpskom tlu, u minhenskoj biblioteci ima poseban tretman.
Da bi naučnici mogli da je pregledaju, svaka od bogato
iluminiranih strana je uveličana i u vidu mapa dostupna istraživačima.
Osim toga od početka sedamdesetih godina prošlog veka izdavačka kuća dr
Rajherta iz Vizbadena objavila je „Minhenski psaltir“, ili, kako
ga oni nazivaju, „Serbiše psaltir“ u dva toma.
Prvi tom predstavlja kritičko izdanje, prepis tekstova
i reč stručnjaka o njemu, između ostalih našeg istoričara umetnosti Svetozara
Radojčića, potom Radnera Štihela i Igora Ševčenka.
Drugi tom je fototipsko izdanje stranica „Minhenskog
psaltira“. Prema sećanju Mirka Stojnića, u trenutku kada se pojavila
knjiga je vredela tadašnjih pet hiljada nemačkih maraka. Ipak, dva primerka
ovog dvotomnog izdanja postoje u odeljenju za staru i retku knjigu Biblioteke
Matice srpske u Novom Sadu. Mr Dušica Grbić, rukovodilac ovog odeljenja,
kaže da je jedan primerak knjige kupljen, prvi tom 1978. godine, a drugi
1985. godine u Nolitovoj knjižari, a reč je o knjigama iz uvoza. Drugi primerak
predstavlja poklon Biblioteci od ambasade Ne-mačke u Beogradu. Knjiga ima
bibliotečku signaturu broj 10.074.
—Knjiga je poslednji put izlagana u javnosti 2003.
godine na našoj izložbi „Sveto pismo“. Ova knjiga je u stručnim krugovima
poznata kao izuzetan spomenik, ali se u široj javnosti malo zna o njoj,
kaže mr Dušica Grbić. Ona navodi i ocene koje je o ovom delu izrekao
Radojčić: najopsežniji spomenik srpskog minijaturnog slikarstva, prvi
srpski rukopis koji je dospeo u opštu istoriju umetnosti.
Uprkos njegovoj velikoj vrednosti, osnovni podaci o nastanku
rukopisa su veoma skromni.
Oni koji su se bavili „Minhenskim psaltirom“ datiraju
ga oko 1390. godine, i ono što se pouzdano zna jeste da je bio deo biblioteke
despota Đurđa Brankovića, a jedan od njegovih naslednika knjigu je odneo
u manastir Pribina glava na Fruškoj Gori.
Mirko Stojnić u svojim istraživanjima o „Minhenskom psaltiru“
kaže da se na osnovu vodenih žigova na hartiji, koja se u ono vreme radila
po porudžbini, može datirati vreme nastanka u 1350. godinu.
Simboli na minijaturama, poput dvoglavog orla i bika
kao osnovnih elemenata porodičnog grba Hrebeljanovića i prikaz porodice
Nemanjića, za Mirka Stojnića i deo istoričara koji su proučavali „Psaltir“
jasno ukazuju da je rađen za kuću Nemanjića, verovatno kao poklon samom
caru Lazaru ili možda njegovog sinu Stefanu. Rukopis je nastajao u srpskim
manastirima, i zbog minijatura predstavlja pravu riznicu saznanja o onovremenom
životu, načinu gradnje, ratovanju.
Dalja istorija rukopisa je veoma interesantna. Iz biblioteke
Đurđa Brankovića knjiga je dospela u manastir Pribina glava gde je otkriva
patrijarh Pajsije iz Peći negde sredinom 17. veka i traži knjigu na pozajmicu
da bi je prepisao i uvezao.
Ovaj prepis „Minhenskog psaltira“ nalazio se i u
Narodnoj biblioteci ali je sa ostalim vrednim knjigama izgoreo 6. aprila
1941. godine. Nakon što je knjiga prepisana, ponovo je ukoričena i vraćena
u manastir Pribina glava o čemu, kako piše Mirko Stojnić, na knjizi postoje
i datirane beleške, a ove podatke našao je u Kraljevskom bavarskom ratnom
arhivu.
Nakon toga zna se daje 1688. godine knjigu iz manastira
odneo jedan bavarski oficir i godinu dana kasnije je poklonio manastiru
Gotescel. Odatle prelazi u manastir svetog Emerama, a 1810. u kraljevsku
bavarsku biblioteku kao „izuzetan, blaga vredan dokumenat“. Istraživanje
je Mirka Stojnića odvelo do Jagića koji je 1906. godine prvi put publikovao
„Minhenski psaltir“ ali ove knjige nema nigde kod nas.
Tako se dogodilo da je jedna od najvrednijih knjiga za
srpsku istoriju kulture praktično nedostupna našoj javnosti. Mirko Stojnić
ne prestaje da se nada da će se napokon naći izdavač koji će i za našu
javnost prevesti i prirediti nemačko izdanje „Minhenskog psaltira“.
(Aleksandra Isakov)
(Preuzeto iz lista „Politika“)
Sredinom septembra u Bahreinu je održan Svetski samit
o informatičkom društvu, u okvirima Ujedinjenih nacija
(www.vsis-avard.org), i dodeljene nagrade najboljim digitalnim
objektima (sajtovi i DVD/CD – izdanja), između ostalih, i u oblasti kulture.
Pet nagrađenih tvorevina različitog su porekla i dometa, ali ih povezuje
gotovo opsesivna težnja ka informativnosti, što pored temeljitog predstavljanja
tema znači i sintezu svih sredstava, dakle, multimedijalnost u najčistijem
smislu. Autori po pravilu kombinuju reč, fotografiju, ton i muziku, animaciju
i film, sugerišući posmatraču da je neophodno da sam izabere svoje digitalno
putovanje.
Sajt na adresi: www.winter-counts.si.edu
posvećen je slikovnom pismu i kulturi Lakota indijanaca. Suptilno
i temeljito osmišljen i dizajniran, sa dokumentarnim filmovima i tumačenjima,
sajt pruža primer zaštite lokalnih osobenosti, kao i da mreža nije uvek
globalni ujednačitelj na nivou engleskog jezika i zapadne kulture.
Istoriografiji pripada sajt o ruskim vojnicima, pobednicima
Drugog svetskog rata, nalazi se na adresi: www.pobediteli.ru.
Ovaj multimedijalni sajt posvećenje godišnjici pobede
Crvene armije nad nemačkom vojskom, donoseći, između ostalog, mape bojišta
i spiskove vojnika-pobednika.
Digitalni spomenik sećanju na veterane Drugog svetskog
rata, ovaj sajt je ujedno i istoriografska studija.
Na adresi www.paris.culture.fr/en
nalazi se multimedijalni i interakgivni sajt takođe posvećen
istoriografiji, naime, sveobuhvatnom prikazu grada Pariza u vremenima
Rimskog carstva.
Nalik nekoj strateškoj video igri, ovaj digitalni muzej
verno rekonstruiše rimski Pariz kroz veliki broj interaktivnih mapa, crteža,
grafika, planova grada i građevina, kroz uporedne fotografija današnjeg
Pariza i temeljne istoriografske podatke.
Enciklopedijskom aspektu sajta na kreativan način se
pridružuju i digitalne mogućnosti ovakve vrste arheologije.
Sajt na adresi www.eternalegipt.org
multimedijalna je vizija mistike drev-nog Egipta. Vizuelno bogat, sa velikim
brojem reprodukcija i informacija, ovaj sajt je putovanje kroz neiscrpne
slojeve drevne egipatske kulture. Obogaćen svim digitalnim instrumentima,
slikom, grafičkim pokretom i tonom, uz dosta animacija i 3D efekata, ovaj
sajt sugeriše kontinuitet egipatske kulture kroz milenijume.
Jedini nagrađeni multimedijalni SD, poreklom iz Jermenije,
posvećen je kompozitoru Aramu Hačaturijanu. Ovakvo izdanje moglo bi poslužiti
kao inspiracija za digitalne projekte o našim muzičkim klasicima.
Treba pomenuti i prisustvo našeg Projekta
Rastko u užem izboru za ove nagrade. Ove godine nismo
imali „digitalnu sreću“.
Ali, nagrade dodeljene digitalnim objektima stvorenim
u Jermeniji, Egiptu i Rusiji, pored moćnih producenata kao što su američki
Smitsonijan institut ili francusko Ministarstvo kulture, ostavlja prostor
za kreativna postignuća manjih sredina.
(Preuzeto iz lista „Politika“)
Knjige za narod Planetarna biblioteka digitalnih knjiga
dostupnih svima Pesma liverpulskih buba Uz malu pomoć
mojih prijatelja, mogla bi da bude nezvanična himna planetarnog
digitalnog rizoma zvanog Project Gutenberg.
Plemenita ideja lakog i besplatnog pristupa svetskoj
književnoj istoriji rodila se početkom sedamdesetih godina, a svoj život
u matičnom mediju interneta otpočela sredinom devedesetih, kao nastojanje
grupe entuzijasta da digitalizuju knjige neopterećene autorskim pravima,
dakle, po američkim propisima, 70 godina od smrti autora.
Prvobitni Projekt Gutenberg se
tako može naći na portalu www.probe.org
sa oko 17.000 dostupnih knjiga.
Posle 2003. godine, uporedo sa sličnim nastojanjima drugih
pojedinaca i institucija, prevashodno američkih univerzitetskih biblioteka,
ovaj projekat se raspršio širom sveta, čineći mrežu sajtova i portala,
zapravo planetarnu bi-blioteku knjiga dostupnih svima.
Poslova ove ambiciozne ideje na književno-istorijskom
terenu čitave Evrope latio se srpski Projekt
Rastko, formirajući na stranici Projekt Gutenberg
Europe (najlakše, preko www.rastko.org.yu
komplementarnu mrežu slobodnih knjiga.
Osim Srbije, ovaj projekat se odomaćio, pored ostalih,
na Filipinima i Luksemburgu, u Australiji i nordijskim zemljama, dok se
u samoj Americi transformisao u srodan portal na adresi www.-gutenberg.org
Suočeni sa nepreglednim, vavilonskim poslom, najpre američki,
a zatim i Rastkovi entuzijasti okrenuli su se planetarnoj internet-zajednici,
kroz portal Distributers Proofreaders (u
svetu na adresi www.pgdp.net, u Evropi
www.dr.rastko.net) tražeći pomoć i pružajući krhki osećaj
zaboravljene ljudske solidarnosti svima koji žele da učestvuju u celom procesu
kao korektori digitalizovanih knjiga.
Time Internet, s jedne strane sve više nalikujući na
elektronsku oglasnu tablu, s druge oformljuje nove forme zajedništva, ne
predajući lako prvobitnu viziju ljudskosti dovršenom Fukujaminom svetu
surove poslovnosti.
Poznat je još jedan primer istrajne svetske mreže, volonterske
zajednice ljudi i njihovih kompjutera u okviru SETI-a,
programa traženja vanzemaljaca.
U onlajn biblioteci Rastko-Gutenberg mogu se naći pojedine
knjige Dragutina Ilića, Vuka Karadžića, Jovana Žujovića, Petra Kočića, Jovana
Sterije Popovića i Njegoša, kao i srpski prevod Homerove Ilijade.
Kao biblioteci u večnom nastanku i zavisnoj od digitalnih
„ktitora“, ne mogu se stavljati primedbe kriterijuma i sistematičnosti.
Drugačije vrednosti kolaju Internetom, i njihovo ishodište
nije u klasičnim akademskim zahtevima.
Stoga se u ovim virtuelnim bibliotekama mogu naći dela
i tekstovi veoma uslovnog statusa. Ali, ništa zato, valjda je normalno
da se vrtoglave dubine (ljudskog duha) nalaze ispod beskrajnih površina
(okeana informacija).
(Preuzeto iz lista „Politika“)
U prisustvu znatnog broja studenata, profesora i ostalih,
u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković“ u Beogradu otvorena
je izložba posvećena delu u javnosti nedovoljno poznatog profesora Beogradskog
univerziteta Milutina Milankovića. Izložbu je otvorio prorektor beoradskog
univerziteta dr Aleksandar Lipkovski,
a o ličnosti i delu Milutina Milankovića su govorili još i prof.
Aleksandar Petrović (član Odbora SANU i stručni konsultantt
postavke izložbe) i potpredsednik SANU prof.
Stevan Koički.
Otvaranju ove izložbe prisustvovali su dr
Emilija Stanković, pomoćnik Ministra prosvete i sporta,
i dr Aleksandar Sedmak,
pomoćnik Ministra nauke i zaštite životne sredine i predsednik Zajednice
biblioteka univerziteta u Srbiji.
Autori izložbe su dr Stela
Filipi-Matutinović i Adam
Sofronijević, a likovni urednik je Nataša
Matović.