Promena Statuta Univerziteta u Beogradu prema kojoj
je Univerzitetska biblioteka u Beogradu izgubila status pravnog lica i
postala sastavni deo infrastrukture Univerziteta, bio je povod da Rektor
Univerziteta u Beogradu prof. dr Dejan Popović primi glavnog i odgovornog
urednika i urednika našeg lista na dogovor o prav-ljenju intervjua za naš
list, jer ovaj čin ima veliki značaj za Zajednicu biblioteka univerziteta
u Srbiji.

Rektor je sa zadovoljstvom prihvatio da o tome iznese
svoje mišljenje i stavove, pa će tako intervju sa njim biti objavljen u sledećem
broju našeg lista.

Ono što se već sada može reći, to je da iz njegovog viđenja
ove novonastale situacije jasno proizlazi da će promena statusa Univerzitetske
biblioteke biti samo korak napred, odnosno, da će doprineti razvoju ove
važne institucije naše Zajednice.

Jedino ko će žaliti za promenom statusa, biće oni okoreli
„samoupravljači“ kojima je odgovaralo vreme kada su (primera radi), o nabavci
aparata za operacione sale odlučivali vozači, spremačice i knjigovođe.

Na svu sreću, to vreme je za Univerzitetsku biblioteku
u Beogradu definitivno prošlo i ona ulazi u novo doba u kome će biti značajan
sastavni deo Univerziteta u Beogradu, koji samim činom ukidanja njenog statusa
pravnog lica, preuzima brigu o njenom daljem radu i razvoju.

Skupština će se održati u prostorijama Univerzitetske
biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu

Na sednici Izvršnog odbora Zajednice
biblioteka univerziteta u Srbiji, održanoj 3. oktobra u Beogradu, odlučeno
je da se Godišnja skupština Zajednice održi 26. oktobra
u Beogradu, u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković»
sa početkom u 10 sati.

Na Skupštini će se raspravljati o sledećim temama:
* Izveštaj o radu Zajednice u proteklom periodu,
* predlog Plana rada za narednu godinu,
* Izveštaj o izdavačkoj delatnosti,
* Predlog mera za dalji razvoj Zajednice i visokoškolskih biblioteka,
i
* druga tekuća pitanja.

Osim toga, biće dat kratak prikaz novih mogućnosti pretraživanja
informacija koje su dostupne bibliotekama u Srbiji.

Zajednica i naši časopisi u
elektronskoj verziji

Do održavanja Skupštine, biće završena Internet prezentacija
Zajednice, preko koje će biti ubuduće dostupna i elektronska izdanja časopisa
Infoteka i Visokoškolske biblioteke.

To će biti svojevrsna prekretnica u radu naše Zajednice,
jer će članovima naše organizacije, državnim organima, sredstvima informisanja
i svim drugim zainteresovanim licima omogućiti daleko brže pretraživanje
sadržaja sajta Zajednice i oba naša časopisa.

Rasprava o najznačajnijim pitanjima

Skupštini će biti podnet na usvajanje jedan veoma važan
dokument – predlog teksta kojim se definišu Misija, vizija i
ciljevi Zajednice.

Inače, očekuje se da glavna tema za raspravu na Skupštini
bude vođena o obavezi promena statusa visokoškolskih biblioteka, u svetlu
izmena statuta univerziteta u Srbiji, kao i prilagođavanja mesta i uloge
visokoškolskih biblioteka evropskim standardima.

Takođe, posebno će se raspravljati i o ulozi Zajednice
u promenjenim okolnostima.

Zbog značaja koji ove teme imaju za sve, odlučeno je da
se ove godine ne održi tematski stručni skup, nego da se Skupština posveti
raspravi o statusnim pitanjima.

Pozivamo sve članice da izaberu svoje delegate i da dođu
na Skupštinu, kao i da uzmu aktivno učešće u njenom radu.

Svi materijali biće dostavljeni članicama pre Skupštine,
kako bi delegati imali vremena da se blagovremeno pripreme za diskusiju.

Standard 7: VAN NASTAVNO OSOBLJE

Visokoškolska ustanova ima kvalitetno
vannastavno osoblje koje svojim stručnim i profesionalnim radom obezbeđuje
uspešnu realizaciju nastavnog procesa, misije i ciljeva ustanove.

Uputstva za primenu Standarda
7:

7.1. Visokoškolska
ustanova ima najmanje jednog bibliotekara. Ustanova zapošljava najmanje dva
bibliotekara sa visokom stručnom spremom i jednog knjižničara ako na njoj
studira preko 500 studenata.

7.2. Visokoškolska
ustanova organizuje studentsku sližbu kojoj mora biti zaposleno najmanje
3 izvršioca ukoliko na istoj studira do 1000 studenata, odnosno još po jedan
izvršilac na svakih narednih 2000 studenata.

7.3. Visokoškolska
ustanova ima najmanje dva izvršioca sa visokom stručnom spremom na poslovima
informacionog sistema.

7.4. Visokoškolska
ustanova zapošljava najmanje jednog izvršioca – diplomiranog pravnika – na
poslovima sekretara.

Standard 10: BIBLIOTEKA, UDŽBENICI I
INFORMACIONA PODRŠKA

Ustanova ima odgovarajuću biblioteku,
da raspolaže potrebnim udžbenicima za izvođenje nastave kao i da raspolaže
informacionim resursima i servisima koje koristi u cilju ispunjenja svoje misije.

Uputstva za primenu Standarda 10:

10.1. Ustanova
ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i širinom obezbeđuje
podršku studijskim programima koje institucija izvodi i naučno-istraživačkom
radu. Biblioteka raspolaže sa najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti
koje izvodi nastavni proces.

10.2. Ustanova
obezbeđuje za sve upisane studente potrebnu udžbeničku literaturu: učila
i pomoćna sredstva. Učila i pomoćna nastavna sredstva moraju biti raspoloživi
na vreme i u broju dovoljnim da se obezbedi normalno odvijanje nastavnog procesa.

10.3. Ustanova
raspolaže informacionom tehnologijom koja omogućava nesmetan pristup ostalim
informacionim resursima koji su neophodni za studiranje i naučno istraživački
rad. Ustanova obezbeđuje najmanje jednu računarsku učionicu sa najmanje 20
računara i sa pristupom Internetu.

10.4. Ustanova
obezbeđuje neophodnu obuku nastavnika, saradnika i studenata u cilju efektivnog
korišćenja biblioteke i ostalih informacionih resursa.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu počeo je svoju
proslavu obeležavanja 165 godina rada u svojoj biblioteci, otvaranjem obnovljene
korisničke čitaonice koju je svečano otvorio rektor Univerziteta u Beogradu
profesor dr Dejan Popović.

Rukovodilac ove Biblioteke Svetlana Mirčov
objašnjava:
—Sada naše usluge koristi desetak hiljada naših aktivnih studenata,
nastavnici i saradnici Fakulteta, ali su njeni fondovi pristupačni, pod
posebnim uslovima, i svim drugim korisnicima. U Čitaonici je zamenjen parket,
obnovljen nameštaj i dograđeno 200 kvadratnih metara prostora čime su kapaciteti
prošireni za oko 40 odsto. U njoj je obezbeđeno i 130 internet priključaka.

Potom su adaptirane i galerijskim prostorom proširene
i dve sale za učenje u kojima na preko 600 kvadratnih metara sada ima 380
mesta za naše studente.

Pored toga, adaptiran je i centralni prostor od oko
100 kvadratnih metara koji je namenjen svim vidovima kulturnog, naučnog,
prosvetnog, promotivnog i propagandnog rada Biblioteke, kao i prezentaciji
i popularizaciji svih važnih aktivnosti nastavnika, saradnika i naših
studenata.

I u drugim prostorijama Biblioteke preuređenjem su
poboljšani uslovi za rad i proširenje njene delatnosti.

Otvorena je čitaonica referensne literature i u njoj
je smešten najveći deo enciklopedija, leksikona, rečnika, pravnih i drugih
priručnika, kao i druga sekundarna literatura koju Biblioteka poseduje.
Naučna (doktorandska) čitaonica je u Spomen-sobi prof. dr Dragaša Denkovića
u kojoj se čuva njegova biblioteka-legat.

Pored ovih prostorija koje su renovirane u toku leta,
otvoreni su i Centar za razvoj karijere, nova šalter sala i seminarske
sale. Ugrađen je i elektronski sistem identifikacije, pa će studenti i
zaposleni svoje prisustvo moći da potvrđuju putem kartice. Sve je to namenjeno
boljoj i uspešnijoj edukaciji naših studenata.

Profesor dr Mirko Vasiljević,
dekan Pravnog fakulteta, rekao je da će zahvaljujući ovim adaptacijama
prostora studenti i mladi asistenti moći da koriste sve prednosti tehničkog
osavremenjivanja, a profesor dr Dejan Popović je istakao da se Pravni fakultet
nalazi u samom vrhu Beogradskog Univerziteta kada je reč o uslovima rada
studenata i zaposlenih i kvalitetu opreme.

*

Na kraju treba istaći da svaki novi ili adaptirani prostor
namenjen bibliotekarstvu predstavlja ulaganje u budućnost, s obzirom na sve
ono što se očekuje od biblioteka kao informacionih centara novog doba.

Specijalizovani digitalni repozitorij umesto naučnog
časopisa

U svim novinama u svetu objavljena je vest da je ruski
matematičar Grigorij Perelman odbio da se pojavi
na svetskom ma-tematičkom kongresu i da primi Fildovu medalju, koja je ekvivalent
Nobelove nagrade za matematiku, za rešenje jednog matematičkog problema starijeg
od 100 godina. Za rešenje tog problema predviđena je i nagrada od milion
dolara, koja treba da se dodeli nešto kasnije.

Ovoga puta nećemo ulaziti u biografske i stručne detalje
ove priče, već ćemo se zadržati na zanimljivim činjenicama za našu struku,
a to je promena načina komunikacije u nauci.

Kapitalni doprinos Univerzitetske
biblioteke Kornel univerziteta

Naime, rad Grigorija Perelmana u kojem su naučnicima sveta
njegovi rezultati učinjeni dostupnim, nije objavljen u klasičnom matematičkom
časopisu kako je to do skora bilo uobičajeno, već je postavljen u specijalizovani
digitalni repozitorij, koji je besplatno dostupan svima putem Interneta.

Ovaj repozitorij održava na svom serveru Univerzitetska
biblioteka Kornel univerziteta. Osnovao ga je profesor fizike
i informacionih nauka na istom univerzitetu 1991. kao arhiv za preprinte,
odnosno elektronske verzije radova iz fizike koje naučnici sami postavljaju
u ovaj repozitorij pre objavljivanja u časopisima.

Kasnije je arhiv obuhvatio i radove iz matematike, računar-skih
nauka, nelinearnih nauka i kvantitativne biologije.

Kornel univerzitet nalazi se u državi Njujork, ima 14 fakulteta
i preko 20.000 studenata iz celog sveta. Osnovao ga je Ezra
Kornel 1865. godine sa željom da bude široko dostupan svima
koji žele da se usavršavaju u bilo kojoj naučnoj oblasti. Smatra se prvim
pravim američkim univerzitetom i do sada je dao 29 dobitnika Nobelove nagrade.
S obzirom na demokratsku tradiciju ovog univerziteta, prvog u SAD koji je
dozvolio studentima da iznose knjige iz biblioteka, nije neobično što prednjači
i u pružanju naučnih informacija svima u svetu, bez ograničenja.

Revolucija u naučnim komunikacijama

Postojanje ovakvog arhiva dovelo je do revolucije u naučnim
komunikacijama poznate kao Pokret za otvorene arhive,
kojim se zagovara slobodan pristup svim naučnim informacijama svima u svetu.
Krajnja konsekvenca ovog pokreta je nestanak naučnih časopisa kakve danas
poznajemo. Za sada svetski matematičari i fizičari postavljaju u ovaj arhiv
svoje radove pre objavljivanja u časopisima, a nekada (kao što je to uradio
Grigorij Perelman) i umesto objavljivanja u časopisima. U okviru repozitorija
prati se citiranost postavljenih radova i broj preuzimanja tekstova preko
interneta.

U arhiv svoje radove mogu da postave oni naučnici koji
su prijavljeni odboru arhiva i koje su kolege zvanično preporučile, što zamenjuje
postojeći sistem recenzija u naučnim časopisima. Postoji urednički odbor
za pojedine oblasti pokrivene ovim arhivom i on može da ne dozvoli postavljanje
radova u arhiv, ukoliko smatra da njihov kvalitet ne zadovoljava.

Da li ste ikad posetili čarobnu
adresu http://arxiv.org/?

Odgovornost za održavanje arhiva je na Univerzitetskoj
biblioteci Kornel univerziteta. Trenutno se u arhivu nalazi preko 380.000
radova koji su slobodno dostupni preko interneta na adresi http://arxiv.org/,
koji zadovoljavaju naučne standarde Kornel univerziteta. Arhiv je
vlasništvo Univerziteta, a delimično ga sufinansira Nacionalna fondacija
za nauku SAD.

Biće veoma interesantno videti da li će prilikom dodele
novčane nagrade za rešenje datog matematičkog problema biti priznato objavljivanje
u ovom arhivu kao ravnopravno objavljivanju u naučnom časopisu, s obzirom
da u propozicijama od pre sto godina takav arhiv naravno nije bio predviđen
kao opcija za objavljivanje.

Kakva god odluka bila, imaće veliki uticaj na budućnost
naučnih komunikacija. A zadatak bibliotekara u Srbiji je da popularišu što
više ovaj i druge slične postojeće elektronske repozitorije i da se pripreme
za to da i sami pokrenu uspostavljanje repozitorija u svojim institucijama.

Dr Stela Filipi-Matutinović

Nov oblik referalnog servisa dobio visoku ocenu

Ideja o referalnom servisu «Pitaj bibliotekara»
u sistemu COBISS.SI, rodila se 2001, a zaživela je 1. januara prošle godine.

Na COBISS konferenciji koja je održana 2005. Romana Muh-vič
Šumandl je sjajnom prezentacijom na slikovit način prikazala istorijski
razvoj servisa – od ideje, organizacije, pravila i rada servisa, mogućnosti
korišćenja e-pošte, do četovanja – kao novog oblika referalne usluge.

E-pošta
i četovanje – nov način pružanja bibliotečkih usluga

Do sada su korisnici biblioteka dolazili u referalni centar
po informacije. Razvojem tehnologije, korisnici sve češće koriste
e-poštu i četovanje kao nov način pružanja bibliotečkih usluga,
pri čemu korisnik i bibliotekar nisu u direktnom kontaktu, pa je poseta
korisnika biblioteci smanjena.

Kao posledica javlja se porast broja novih korisnika i pruženih
informacija na ovaj način.

Servis „Pitaj bibliotekara“ u okviru sistema COBISS.SI
zasnovan je na ličnim potrebama svakog korisnika. Kooperativni servis
je najefikasniji što se tiče troškova, opreme i održavanja sistema u mreži
biblioteka. Servis pruža tri vrste pomoći:
* pružanje informacija iz različitih informacionih servisa,
* pružanje pomoći korisnicima prilikom korišćenja servisa COBISS i
* najnoviji oblik pružanja informacija – četovanje.

U ovaj servis uključeno je 11 institucija. Osim IZUM-a (Institut
informacionih nauka u Mariboru), uključeno je 5 opštih biblioteka:
– SIKCE (Osrednja biblioteka Celje),
– SIKMB (Mariborska biblioteka),
– SIKNG (Biblioteka Franceta Bevka Nova Gorica),
– SIKNM (Biblioteka Mirana Jarca Novo Mesto),
– SIKOZ (Biblioteka Otona Župančiča).
Uključeno je i 5 visokoškolskih biblioteka:
– CEKLJ (Centralna Ekonomska biblioteka),
– CMK (Centralna medicinska biblioteka),
– CTK (centralna Tehnička biblioteka),
– NUK (Narodna i univerzitetska biblioteka u Ljubljani), i
– UKM (Univerzitetska biblioteka u Mariboru).

Permanentno dežurstvo

Radnim danima je organizovano celodnevno (24 sata) de-žurstvo
na e-pošti, a četovanje se realizuje od 9-15 sati. IZUM je dežuran
svih pet dana u nedelji, a ostale biblioteke se smenjuju u dežurstvu.

Referalni servis Pitaj bibliotekara je centralizovan
na nivou svih 11 institucija koje učestvuju u njemu, sa jednim identifikacionim
brojem (ID). Prilikom pristupa sistemu, QPin (Question
point) je servis vidljiv kao jedna institucija, jedna biblioteka.

Svih 11 institucija sem toga ima:
– jednu zajedničku pristupnu tačku,
– jednog voditelja,
– zajedničku lokalnu bazu znanja,
– zajedničkih 25 tipskih poruka, i
– zajedničku završnu poruku koju prima korisnik.

Korisnik pristupa referalnom servisu preko obrazca za četovanje
ili obrazca za pitanja preko e-pošte.

Međusobni koordinirani rad biblioteka

Pored organizovanog permanentnog dežurstva, uz redovno
praćenje prispelih pitanja (čet, e-pošta) i odgovora
na njih, biblioteke koordiniraju i organizuju rad sarađujući među sobom.
U svakoj instituciji se nalazi jedan kordinator i zamenik, više bibliotekara
informatora, jedan ili više redaktora.

Voditelj servisa je IZUM. Uloga voditelja je da prispela
pitanja rasporedi dodeljujući im prioritet, da radi na izradi anketa, izradi
izveštaja, nedeljnih i mesečnih statistika.

Koordinator se stara o radnom dežurstvu, o pravovremenom
odgovoru, dosledno poštuje pravila, prati rad servisa, sudeluje u koordiniranoj
saradnji sa drugim institucijama.

Bibliotekar informator četujući sa korisnikom odgovara
na pitanja prispela e-poštom.

Bibliotekari moraju da ovladaju
novim veštinama

Prilikom četovanja, bibliotekar informator mora da vlada
novim veštinama: da koristi nove pretraživačke tehnike sa različitim alatima;
da brzo pristupa informacijskim izvorima; da upotrebljava kratke i uobičajene
tipske poruke; da brzo kuca; da daje jezgrovite odgovore; da odgovara na
više zahteva istovremeno.

Redaktor baze znanja uređuje aktuelna pitanja sa odgovorima
za uključenje u lokalnu bazu znanja.

Za usklađivanje i dopunjavanje koncepcijske osnove i pravila
u organizaciji delovanja servisa se brinu Skupština i Savet referalnog servisa
„Pitaj bibliotekara“.

Skupštinu čine koordinatori, bibliotekari informatori,
potpisnici ugovora. Sastanke održavaju svakih šest meseci.

Savet čine imenovani predstavnici visokoškolskih biblioteka,
predstavnici javnih biblioteka i jedan predstavnik iz IZUM-a. Mandat Savetu
traje tri godine. Njegova primarna uloga je rešavanje hitnih problema.

Bibliotekari ili voditelji kreiraju jednostavne obrasce
za korisnike, kada žele informacije o utisku korisnika u vezi sa referalnom
službom. Tako je od 1. januara do 31. oktobra 2005. bilo ispunjeno 109 anketa.

Baza znanja je baza pitanja i odgovora. Ona omogućava da
se informacija, namenjena jednom korisniku, kasnije lako upotrebi za pružanje
odgovora drugom korisniku ili postane dostupna svim korisnicima. Na taj
način se štedi vreme i povećava vrednost baze znanja.

Ako želimo trajno sačuvati pitanje, moramo ga smestiti u
bazu znanja, inače će posle 90 dana neaktiviranja ono biti preneto u arhivu.

Postoje dve baze znanja

Uspostavljene su dve baze znanja: globalna baza znanja, koja
je dostupna svim bibliotekama, uključenim u QP; i lokalna baza znanja,
koja je dostupna pojedinačnim bibliotekama (ili grupi biblioteka), uključenih
u QP.

Globalna baza je deo globalnog umrežavanja i dostupna je
za pretraživanja svim bibliotekarima informatorima, koji imaju korisničko
ime u QP. Bazu izgrađuju sve biblioteke uključene u QP. Na jednostavan
način zapise dodaju ovlašćeni bibliotekari informatori.

Lokalna baza je dostupna svim institucijama koje su uključene
u referalni servis „Pitaj bibliotekara“. Zapise (pitanja i odgovore),
jednostavno uključuje ovlašćeni bibliotekar informator, a zatim ih uređuje
i aktivira redaktor lokalne baze znanja.

U lokalnoj i globalnoj bazi znanja zapise možemo pretražiti
na dva načina: osnovno pretraživanje je na osnovu ključnih reči; složenije
pretraživanje se obavlja po drugim kriterijumima.

Korisnici ovom servisu pristupaju iz svojih matičnih biblioteka,
preko sistema COBISS.

Na kraju, navodimo iz jedne ankete ocenu o referalnom servisu:

«Stvar savršeno funkcioniše. Velika količina znanja, koja je
inače u glavama bibliotekara, tako će se i dalje koristiti, uprkos viziji
o izumiranju papirnatih magacina znanja. Bibliotekar, dakle, ostaje!»

Mr Vera Petrović
Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković“

Bogoljub Mazić

Pod ovim opštim radnim na-slovom u Upsali je od 4-8. jula
ove godine održana 35. godišnja konferencija LIBER-a, Asocijacije
naučnih biblioteka Evrope.

U zgradi najstarijeg nordijskog univerziteta, osnovanog
još davne 1477, u ovom malenom švedskom mestu okupilo se oko 200 učesnika
koji su imali pri-like da kroz četiri programska bloka, sastavljena prema
operativnim grupama u kojima LIBER radi, čuju niz zanimljivih referata.

Kao i svake godine, LIBER je započeo sa predkonferencijom,
ove godine pod naslovom “Razvoj digitalne biblioteke”.
Razmatrani su poslednji rezultati u razvoju Evropskog digitalnog projekta
sa jedne strane i rezultati primene Gugl bibliotečkog projekta u Oksfordu
sa druge strane.

Započet ciklus skeniranja svih
knjiga i časopisa iz 19. veka

Predstavljena je i najnovija inicijativa koju je pokrenula
komisija Evropske unije za informatiku pod nazivom “e-2010.
digitalne biblioteke”.

Tim povodom je direktor francuske Nacionalne biblioteke
izneo razmišljanja o svrsi i značaju evropske digitalne biblioteke, a direktor
bibliotečkih servisa u Oksfordu je iznosio konkretne podatke o započetom
ciklusu skeniranja svih knjiga i časopisa koji su u fondu njihovih biblioteka
i pripadaju 19. veku, pa samim tim ne potpadaju pod zakone o autorskim pravima.

Rad biblioteka u vanrednim uslovima

U prvom programskom bloku predstavljena su saopštenja koja
su razmatrala rad biblioteka u vanrednim uslovima kakve su imali London
i Madrid u martu 2004. odnosno julu. 2005. prilikom terorističkih napada
u njihovim gradovima.

Moguć je razuman odgovor biblioteka
na ekstremne situacije

Kako su se zaposleni nosili sa tim izazovima i kako su
brzo reagovali na te uslove. bio je sadržaj referata koji su pružili nadu
da je moguć razuman odgovor i na takve ekstremne situacije.

Uz razmatranje uticaja kli-matskih promena na očuvanje fondova
biblioteka smeštenih u zdanjima od kulturno-istorijskog značaja kao i načina
zaštite od poplava u francuskoj Nacionalnoj biblioteci, zaključen je rad
ove LIBER sekcije za čuvanje fondova.

Rad sekcija

U okviru sekcije za pristup fondovima, predstavljena su
četiri saopštenja. Prvo je podneo direktor Istraživačko-informacione
mreže (RIN) iz Velike Britanije na temu istraživačko-informacione infrastrukture.

U drugom saopštenju predstavljen je DiVA sistem
za elektronsko izdavaštvo, razvijen u Univerzitetskoj biblioteci u Upsali
kao zajednički projekt sa nizom univerziteta u Skandinaviji.

Onlajn akademski arhiv koji je ovim sistemom razvijen,
sadrži pre svega elektronske teze i disertacije koje se publikuju i arhiviraju
u punom tekstu i služe za izgradnju lokalnih repozitorija.

Pregled aktivnosti Eifl konzorcijuma bio je sadržaj
trećeg saopštenja, dok se u četvrtom moglo saznati o situaciji u Pokretu
za otvoreni pristup i sve širim mogućnostima koje nudi u pristupu naučnim
časopisima i institucionalnim repozitorijima.

LibQual+
– najpoznatiji program za evaluaciju rada biblioteka

Treća sekcija je bila posvećena upravljanju bibliotekom i
administraciji. U okviru nje su bila dva programska bloka. Prvi se bavio
merenjem kvaliteta rada u bibliotekama, a drugi promenama u organizaciji
biblioteka.

Direktor biblioteke Kranfild univerziteta prestavio je
program LibQual+, najpoznatiji program za evaluaciju rada biblioteka,
razvijen od strane Američkog udruženja istraživačkih biblioteka(ARL), i rezultate njegove primene u bibliotekama u Velikoj Britaniji.
Prikazani su dobijeni podaci i način na koji se mogu porediti performanse
rada biblioteka u cilju poboljšanja kvaliteta njihovog rada.

Direktorka bibliotečkih servisa Univerziteta iz Helsinkija
govorila je o evaluaciji kao oruđu za razvoj visoko kvalitetnih servisa
u bibliotekama iz akademske sredine. Najviše se ovaj referat bavio problemima
u definisanju kvaliteta rada u akademskim bibliotekama i odnosom koji se
stvara između kvaliteta i korisnosti.

U trećem referatu o ovoj temi prikazan je sistem određivanja
kvaliteta u visokom obrazovanju u Norveškoj, pre svega u odnosu na bibliotečke
usluge. Glavni cilj ovog referata bio je da ukaže na ulogu koju bibliotečke
usluge igraju u sistemu merenja kvaliteta i davanja akreditacija visokoškolskim
ustanovama, kao i na to koju ulogu mogu da imaju.

Prikaz promena u francuskim akademskim bibliotekama bio
je uvod za širu analizu postojećih trendova organizacionih promena u LIBER
bibliotekama, na osnovu anketnog istraživanja koje je obuhvatilo sedamdeset
biblioteka iz četrdeset zemalja. Naročito su razmatrani uticaji korisničkih
servisa, digitalne biblioteke i elektronskih izvora na promene u organizaciji
biblioteka.

Tri veoma interesantna izlaganja

Razvoj bibliotečkih kolekcija kao četvrta sekcija LIBER-a
imala je tri veoma interesantna rada.
U prvom radu je direktor informacionih servisa Kingston univerziteta dao
širi prikaz razvoja visokog obrazovanja i uticaj toga razvoja na iskustva
studenata i istraživača.

Pomak ka učenju uz pomoć informacionih resursa i ka istraživanju
zasnovanom na iskustvenim primerima pozicionira snabdevanje informacijama
na centralno mesto u univerzitetskim aktivnostima i postavlja drugačije zahteve
u pogledu organizacije prostora, uloge zaposlenih kao i u izgradnji bibliotečkih
kolekcija.

Integrisan pristup predmetno
definisanim informacionim portalima

Drugi rad je predstavio nemački portal Vascoda,
koji predstavlja integrisan pristup različitim, predmetno definisanim, informacionim
portalima, odnosno, virtuelnim tematskim bibliotekama. Oni pružaju korisniku
tematski definisan pristup do odgovarajućeg štampanog materijala i digitalnih
resursa na zaokružen i što je moguće kompletniji način.

Sa jedne tačke pristupa i preko jedinstvenog portala korisnik
može da pretražuje, naruči i čak pristupi direktno traženoj informaciji.
Vascoda je zamišljen kao sveobuhvatni interdisciplinarni nacionalni
informacioni portal, koji bi pokrivao široki spektar informacionih resursa
od naučnog interesa.

Elektronske publikacije uključene
u elektronski depo

Poslednji referat iz ove sekcije saopštio je Izvršni sekretar
Nacionalne holandske biblioteke iz Haga, o njihovom elektronskom
depou, pošto je još 1994. odlučeno da se i elektronske publikacije uključe
u njihovu depozitnu kolekciju kao logičko proširenje već postojećeg depozita
za štampane publikacije.

Prvi zvaničan digitalni arhiv
u svetu

Poslednjih godina, posle istorijskog dogovora sa Elsevirom
o arhiviranju njihovih elektronskih časopisa, ova biblioteka je postala prvi
zvaničan digitalni arhiv u svetu za časopise koje štampaju međunarodni izdavači.

Na osnovu tih ugovora, elektronski depo će obuhvatiti oko
devet miliona članaka, dok će godišnji porast broja članaka tih izdavača
biti oko 400 hiljada. Izdavači predaju svoja izdanja besplatno, ali je pristup
ograničen samo na registrovane korisnike koji rade u biblioteci i namenjen
je samo za ličnu upotrebu.

Usvojen novi Statut LIBER-a

Poslednjeg radnog dana konferencije u diskusiji o predloženom
novom profilu LIBER-a, razmatrane su sledeće osnovne teme:
– Implementacija principa otvorenog pristupa u naučnoj komunikaciji;
– Projekti digitalizacije različitog obima, integrisani na različitim nivoima
u okviru bibliotečke zajednice;
– Problemi upravljanja u bibliotekama i potreba za novim, efektivnijim, organizacionim
strukturama;
– Novi servisi i evaluacija bibliotečkog rada u celini.

Delegati su prihvatili predloženi novi Statut LIBER-a
i predložene oblasti delovanja za naredni period.

Sledeća godišnja konferencija održaće se u Varšavi u julu
2007.

Mr Branislava Avramović

Referalni centar Vojvodine osnovan je 1985.
na predlog SIZ (kasnije Fonda) za naučni rad Vojvodine, sa zadatkom da
ubrza protok i korišćenje najaktuelnijih naučnih, stručnih i poslovnih
informacija iz strane literature. Referalni centar je odeljenje
Biblioteke Matice srpske, a delatnost centra data je i na sajtu Biblioteke
na internet adresi http: /www.bms.ns.ac.yu/bms1055.htm .

Centar sufinansira Minis-tarstvo za nauku i zaštitu
životne sredine Republike Srbi-je.

Zbirka Indeksa naučnih
citata – od papirne verzije do Interneta

Pedesetih godina prošlog veka Judžin Garfild
je u Institutu za naučne informacije (Institute for Scientific
Information) u Filadelfiji (Pensilvanija) formirao novu bazu podataka.
Njegov sistem bibliografskog beleženja stavlja naročiti naglasak na praćenje
onih časopisa čiji su prilozi najviše citirani u drugim naučnim časopisima.

Ova multidisciplinarna bibliografska baza poznata je
kao Indeksi naučnih citata, a čine je sledeći
podsistemi:
– za prirodne i primenjene nauke (Science Citation Index – SCI),
– za društvene nauke (Social Sciences Citation Index – SSCI)
– i za umetnost i filologiju (Arts & Humanities Citation Index
– A&HCI).

Indeksi pokrivaju najrelevantnije i najcitiranije časopise
iz svih oblasti nauka i umetnosti.

Referalni centar Biblioteke Matice srpske od
1988. poseduje najveću zbirku Indeksa naučnih citata
u zemlji u papirnoj verziji i na kompakt diskovima, koji sadrže bibliografiju
članaka iz više od 6.000 najboljih svetskih časopisa:
– Science Citation Index – SCI (1945-2003),
– Social Sciences Citation Index – SSCI (1956-2004),
– Arts & Humanities Citation Index – A&HCI (1975-1991, 2000-2004).

Jedan od servisa KoBSON-a je WOS (Web of
Science – SCI-expanded, SSCI, A&HCI), tako da se pretraživanje
citiranosti od 2000. do danas obavlja na Internetu.

DIALOG je jedan od najvećih hostova na svetu,
koji je osnovan u Sjedinjenim Američkim Državama 1972. i omogućava onlajn
pristup milionima dokumenata koja se nalaze u preko 450 baza podataka
iz različitih disciplina. Referalni centar je od juna 1988. povezan
sa njim i sve tri baze se mogu pretraživati onlajn na zahtev korisnika.

KoBSON (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu
nabavku) je osnovan 2000. Sve informacije o bazama podataka i časopisima
nalaze se na sajtu Narodne biblioteke Srbije www.kobson.nb.rs.

Pošto je Biblioteka Matice srpske bila jedan od osnivača
KoBSON-a, Referalni centar je intenzivno pratio njegov
rad i bibliotekari su se obučavali u pretraživanju ponuđenih servisa. KoBSON
danas raspolaže sa 17.000 naslova elektronskih časopisa koji mogu da pruže
informaciju do punog teksta.

Indeksi naučnih citata na Internetu,
u okviru KoBSON-ovih servisa imaju naziv WOS – Web of Science
i sadrže sve tri serije s tim što prirodne nauke imaju proširenu
listu časopisa (SCI – Expanded, SSCI i A&HCI) tako da se
pretraživanja, kako tematska tako i citiranosti, mogu obavljati istovremeno
u sva tri indeksa, tj. u preko 8.000 naslova časopisa koji su pokriveni
od korice do korice.

Svaki rad u punom zapisu sadrži:
– autore,
– naslov,
– bibliografsku referencu,
– apstrakt,
– ključne reči,
– adrese autora kao i
– bibliografske podatke svih citiranih radova.

Traženje citata je jednostavno, a dobijeni rezultati se
mogu snimiti na kompakt disk, štampati ili poslati na imejl adresu korisnika.

Istraživanje citiranosti u
Referalnom centru Biblioteke Matice srpske

Referalni centar Biblioteke Matice srpske
je, pored Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“
u Beogradu, centar za ispitivanje citiranosti radova u Srbiji i Crnoj Gori.

Biblioteka Matice srpske ima najkompletniju zbirku Indeksa
naučnih citata, kao i mogućnost pretraživanja ove baze u
WOS na Internetu. Istraživanja citiranosti radova obavljana su na zahtev
korisnika iz Novog Sada, Beograda, Niša, Kragujevca itd. Do 2005. obavljena
su 1.843 pretraživanja citiranosti na lični zahtev korisnika, a rezultati
su dati sa bibliografskim podacima o citatima.

Osim toga, rađeno je i istraživanje citiranosti na zahtev
SIZ-a za naučni rad Vojvodine, kada je istražena citiranost radova 1.000
doktora nauka od 1975. do 1987. u papirnoj verziji Indeksa
naučnih citata, a od 1988. do 1990. istraživanje je nastavljeno
na kompakt diskovima.

Na zahtev Srpske akademije nauka i umetnosti iz Beograda
ispitana je citiranost radova 45 akademika i rezultati su sa bibliografskim
podacima prosleđeni Akademiji.

Rezultati istraživanja Referalnog centra u Indeksima
do 2001. bili su primenjivani i citirani u istraživanjima drugih autora.

U periodu od 2003. do 2004. na zahtev Instituta
za nuklearne nauke “Vinča“ istražena je citiranost radova 148 istraživača
Instituta do 2003. sa ukupnim brojem od 13.241 citata i samocitata.

Biblioteka Matice srpske sklopila je decembra
2004. sa Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj
(Novi Sad) ugovor za projekat “Izrada pregleda citiranosti
radova naučnih istraživača na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine”.
Predviđa se istraživanje citiranosti radova oko 2.200 istraživača Vojvodine.

Od 2005. do kraja avgusta ove godine istraženo je ukupno
2.211 istraživača Vojvodine i pronađeno ukupno 20.651 citata i samocitata
(14.878 citata i 5.773 samocitata) čiji je broj pohranjen u kompjuteru
Referalnog centra Biblioteke Matice srpske kao i na kompakt disk. Projekat
će biti završen do kraja septembra 2006. kada će elektronski kartoni istraživača
Vojvodine koje okuplja Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj
Vojodine biti upotpunjen podacima o citiranosti.

Zaključak

U ovom kratkom pregledu o Indeksima naučnih
citata u Referalnom centru Biblioteke Matice srpske
može se zaključiti da u okviru svoje delatnosti on pruža kako tematska
pretraživanja tako i informacije o citiranosti istraživača u okviru ove
baze.

Na sajtu Kobsona (http://kobson.nb.rs/Kobson/page/Citiranost.aspx
) mogu se dobiti sve informacije o istraživanju citiranosti u Indeksima
naučnih citata koja se ispituje u u Referalnom centru
Biblioteke Matice srpske i u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar
Marković“.

Korisnici treba da nam dostave spisak objavljenih radova,
a mogu da nam se obrate putem imejla, telefonom, poštom ili lično, te
i ovom prilikom dajemo sve podatke o Referalnom centru.

Adresa:
BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE, Referalni centar
21000 Novi Sad
Matice srpske 1.
* Osobe za kontakt: Branislava Avramović, Ivanka Klajn
* web adresa: http://www.bms.ns.ac.yu/bms1055.htm
* e-mail: referalni@bms.ns.ac.yu
* telefon: 021 525 859

Navedena istraživanja pokazuju da je Referalni centar
Biblioteke Matice srpske u svom radu obuhvatio citiranost radova velikog
broja naučnika širom Srbije, te da ostvaruje sve uslove da i dalje bude
centar za istraživanje citiranosti u ovom moćnom i najvećem svetskom multidisciplinarnom
bibliografskom izvoru.

Podaci o autoru

Mr Branislava Avramović,
rukovodilac Referalnog centra Biblioteke Matice srpske, rođena je 15.
juna 1946. u Novom Sadu gde je završila gimnaziju “Moša Pijade“, a diplomirala
na Katedri za hemiju Prirorodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Kao prvi bibliotekar Biblioteke Katedre
za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu zaposlila se 1973,
radeći na obradi knjiga, diplomskih i magistarskih radova i doktorskih
disertacija i postavila je stručni katalog biblioteke po UDK sistemu.
Stručni bibliotečki ispit položila je 1983.

Magistrirala je 1990, i u okviru
magistarskih studija objavila pet radova iz analitičke hemije u stranim
časopisima koji su 33 puta citirani u Indeksima naučnih citata.

U novoosnovanom Referalnom centru
Biblioteke Matice srpske zapošljava se 1985. gde je obrađivala doktorske,
magistarske i stručne radove, naučno-istraživačke projekte, standarde
i patentne spise, kao i dokumente FAO i UNESKO.

Sudelovala je u pripremi i izradi
Centralnog kataloga strane periodike u bibliotekama Vojvodine. Kada je
Biblioteka Matice srpske opremljena sa multidisciplinarnom bazom Science
Citation Index, svakodnevno je, na zahtev korisnika, radila tematska pretraživanja
kao i istraživanje citiranosti. Od 1997. omogućeno je i onlajn pretraživanje
u međunarodnom hostu DIALOG. Na osnovu pronađenih informacija, putem međubiblio-tečke
pozajmice, nabavljala je primarnu literaturu iz Britanske biblioteke (The
British Library Document Supply Centre) i SUBITO centra.

Od decembra 1999. je rukovodilac
Referalnog centra. Od 2000. učestvuje godine u svim aktivnostima KoBSON-a.
U okviru KoBSON-a, u Referalnom centru, pod njenim rukovodstvom obavlja
se istraživanje citiranosti za Vojvodinu kao i za celu zemlju. U toku je
projekat: Izrada pregleda citiranosti radova naučnih istraživača na teritoriji
Autonomne Pokrajine Vojvodine kojim je obuhvaćeno preko 2000 istraživača.

Do sada je objavila 10 istraživačkih
i stručnih radova iz oblasti bibliotekarstva.

Mr Željko Vučković

Već dve decenije Biblioteka Matice srpske izrađuje i
publikuje godišnju Analizu rada visokoškolskih biblioteka u Vojvodini,
koja se upućuje republičkim ministarstvima za kulturu, nauku i tehnologiju,
Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu, Narodnoj biblioteci
Srbije, Univerzitetu u Novom Sadu, svim visokoškolskim i naučnim bibliotekama
u Pokrajini, fakultetima i višim školama, sredstvima informisanja i drugim
zainteresovanim institucijama i pojedincima.

Podaci o mreži narodnih biblioteka obrađeni su i biće
objavljeni u posebnoj Analizi rada narodnih biblioteka u Vojvodini
za 2005. godinu.

Praćenje i proučavanje stanja, potreba i uslova rada visokoškolskih
i naučnih biblioteka nije samo zakonska obaveza iz domena matičnih poslova,
već i preduslov za unapređenje stručnog rada, za uključivanje u jedinstveni
i kooperativni bibliotečko-informacioni sis-tem i sistem naučnih i tehnoloških
informacija Srbije.

Visokoškolske biblioteke potpomažu i podržavaju glavne
funkcije svakog univerziteta – obrazovnu, naučnu i istraživačku.

Zato je njihov status dobar pokazatelj ukupnog razvoja
Uni-verziteta u Novom Sadu i ispunjavanja njegove naučne i društvene misije.

Uvodne napomene

Analiza je urađena na osnovu statističkih i
tekstualnih izveštaja koje su visokoškolske biblioteke dostavile Odeljenju
za razvoj i matične poslove Biblioteke Matice srpske. Njihov rad u 2005.
godini sagledan je na osnovu sledećih indikatora:
– društveno-ekonomski i organizacioni status,
– obim i struktura zbirki.
– stručni bibliotekarski kadar,
– prostorna i tehnička opremljenost,
– evidencija i obrada publikacija i
– korišćenje i dostupnost građe.

U drugom delu Analize ukazaćemo na tendencije
daljeg raz-voja mreže visokoškolskih biblioteka u Vojvodini.

U tabelama koje su sastavni deo navedene Analize (a
koje nisu priložene uz ovaj tekst – primedba Redakcije), dati su statistički
podaci o delatnosti visokoškolskih biblioteka u Vojvodini tokom 2005.
godine. Detaljni podaci, ažurirani u okviru projekta Mreža biblioteka
Srbije, uneti su na računar i dostupni su u Odeljenju za razvoj i matične
poslove Biblioteke Matice srpske i u Odeljenju za razvoj Narodne biblioteke
Srbije.

Indikatori stanja mreže visokoškolskih
biblioteka u Vojvodini u 2005.

1. Društveno-ekonomski i organizacioni
status
Visokoškolske biblioteke sistematski prikupljaju, stručno obrađuju, čuvaju,
prezentuju i daju na korišćenje bibliotečku građu i obavljaju bibliografsku,
dokumentacionu i informacionu delatnost. Uspešnim obavljanjem ovih funkcija,
one doprinose odvijanju obrazovnih i istraživačkih funkcija na Univerzitetu
u Novom Sadu i bržem transferu naučno-tehnoloških informacija.

Mrežu visokoškolskih biblioteka u Vojvodini čini 47
bibliotečkih jedinica na fakultetima, naučnim institutima i višim školama
koje se funkcionalno povezuju sa Bibliotekom Matice srpske kao svojom
matičnom ustanovom. Analizom su obuhvaćeni i podaci o bibliotečkoj jedinici
novosadskog Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je u sastavu
SANU, a po svom profilu spada u opštenaučne biblioteke.

U sistemu visokoškolskih biblioteka u Vojvodini nalazi
se i Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu. Ova biblioteka smeštena
je u Svečanoj sali Rektorata, a pored knjiga i časopisa vezanih za razvoj
visokoškolskog obrazovanja u svetu i kod nas i publikacija koje pokrivaju
interdisciplinarne naučne oblasti, njen zadatak biće i koordiniranje rada
fakultetskih biblioteka novosadskog Univerziteta.

Delatnost visokoškolskih biblioteka normativno je uređena
Zakonom o bibliotečkoj delatnosti, Zakonom o univerzitetu, Zakonom o naučnoistraži-vačkom
radu i odgovarajućim podzakonskim aktima. kao i statutima matičnih visokoškols-kih
ustanova.

Međutim, u pomenutim dokumentima nije dovoljno izražena
specifičnost univerzitetskog bibliotečko-informacionog sistema i njegova
uloga u obezbeđivanju informacija i publikacija neophodnih za studiranje,
nastavno-obrazovni i naučnoistraživački rad.

U Narodnoj biblioteci Srbije, 28. oktobra 2005. održana
je 11. Skupština Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji. Centralna
stručna tema Skupštine bio je upravo status visokoškolskih biblioteka
i bibliotekara.

Dogovoreno je da se univerzitetima u našoj Republici
uputi predlog teksta koji treba ugraditi u njihove statute, kako bi se
preciznije definisali zadaci visokoškolskih biblioteka i status bibliotečkih
radnika.

U ovom predlogu se, između ostalog, kaže:
„Biblioteke na univerzitetu prikupljaju, obrađuju, čuvaju i daju
na korišćenje naučnu i stručnu literaturu, posebno građu koja nastaje u
okviru univerziteta, obezbeđuje pristup klasičnim i digitalnim informacionim
izvorima, izrađuju bibliografije radova nastavnika i saradnika univerziteta,
pružaju informacije i obrazuju korisnike u oblasti efikasnog korišćenja
raspoloživih informacionih izvora.

Bibliotekari, viši bibliotekari i bibliotekari savetnici
su saradnici u procesu nastave sa posebnom odgovornošću u oblasti korišćenja
informacionih resursa i izgradnje jedinstvenog informacionog sistema univerziteta.“

Pored stručnog časopisa Infoteka, tokom 2005.
redovno je publikovano informativno glasilo Zajednice biblioteka univerziteta
u Srbiji Visokoškolske biblioteke, sa osnovnim
ciljem da promoviše rezultate rada visokoškolskih biblioteka i da upozna
širu javnost sa njihovim informacionim potencijalima. U časopisu je objavljeno
i nekoliko priloga o visokoškolskim bibliotekama novosadskog Univerziteta.

2. Obim i struktura zbirki visokoškolskih
biblioteka
Zbirke publikacija u visokoškolskim bibliotekama svojim obimom i strukturom
prilagođene su potrebama i naučno-istraživačkim programima fakulteta,
instituta i viših škola. Čine ih monografske publikacije sa određenog
naučnog područja. domaći i inostrani časopisi, priručnici, rečnici, enciklopedije,
udžbenici, doktorske disertacije, magistarski i diplomski radovi, standardi,
patenti, tehnički elaborati i projekti, geografske karte, mu-zikalije,
ploče, audio i video kasete i slično.

U zbirkama visokoškolskih biblioteka u Vojvodini na
kraju 2005. godine bilo je ukupno 887.602 knjige i 16.196 naslova periodike.
Nabavljeno je 13.549 novih knjiga i 858 naslova časopisa.

Pored knjiga i časopisa, sve značajniju ulogu u zbirkama
visokoškolskih biblioteka imaju elektronske publikacije (baze podataka,
enciklopedijska i referensna literatura), kao i korišćenje informacionih
izvora na Internetu.

Tokom 2005. visokoškolske biblioteke u Vojvodini nastavile
su učešće u projektu korišćenja stranih časopisa u elektronskom formatu
(KOBSON). Projekat je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju,
uz koordinaciju Narodne biblioteke Srbije, a korisnicima je bilo dostupno
blizu 17.000 naslova časopisa iz sveta.

U okviru akcije Mesec KOBSON-a bibliotekari Referalnog
centra Biblioteke Matice srpske mr Branislava Avramović i Ivanka
Klajn tokom novembra 2005. prezentovale su nove mogućnosti pretraživanja
elektronskih časopisa u vojvođanskim visokoškolskim bibliotekama.

3. Stručni kadar visokoškolskih biblioteka
Kadrovska struktura visokoškolskih biblioteka u Vojvodini slična je kao
prethodne godine. Stručne bibliotečko-informacione poslove u 47 bibliotečkih
jedinica obavljala su 93 radnika. Sa položenim stručnim ispitom radilo
je 85 radnika i to 57 bibliotekara i 28 knjižničara.

Tokom 2005. stručni ispit u Biblioteci Matice srpske
položila su 2 knjižničara i 5 bibliotekara visokoškolskih biblioteka u
Vojvodini.

Narastajuće potrebe korisnika za aktuelnim informacijama
i publikacijama i razvoj novih informacionih i komunikacionih medija,
mreža i tehnologija zahtevaju dalje kadrovsko jačanje visokoškolskih biblioteka
i sistematsko i permanentno stručno usavršavanje bibliotečkih radnika.

4. Prostor i tehnička opremljenost visokoškolskih
biblioteka
Adekvatne radne, čitaoničke i magacinske prostorije i savremena tehnička
oprema, posebno kompjuterska i komunikaciona tehnologija, čine značajnu
pretpostavku za uspešno funkcionisanje visokoškolskih biblioteka.

U 47 visokoškolskih biblioteka u Vojvodini u 2005. bilo
je ukupno 9.367 m2 prostora namenjenog za smeštaj zbirki, čitaonički prostor
i rad bibliotečkih radnika. U čitaonicama je bilo 1.717 čitalačkih mesta.

Na osnovu prispelih izveštaja, može se zaključiti da su
visokoškolske biblioteke u Vojvodini dobro opremljene savremenom informacionom
i komunikacionom tehnologijom. One koriste ukupno 146 personalnih računara,
ili u proseku 3,1 kompjuter po svakoj bibliotečkoj jedinici, kao i 66
štampača.

Međutim, kompjuterska i ko-munikaciona oprema sama po
sebi ne rešava problem uspešne i kooperativne automatizacije bibliotečkih
funkcija. Nepostojanje zajedničkog programskog paketa (softvera) i dalje
otežava izgradnju jedinstvene informacione mreže visokoškolskih biblioteka.

Program BISIS koristi se u 22 bibliotečke jedinice, program
WINISIS u 7 biblioteka, dok jedna biblioteka (Pravnog fakulteta u Novom
Sadu) koristi programski paket RERGAM, a biblioteka Više škole za obrazovanje
vaspitača u Sremskoj Mitrovici ima program LITTE-RIS.

5. Obrada i korišćenje zbirki visokoškolskih
biblioteka
U 2005. evidencija, inventarisanje i obrada publikacija u visokoškolskim
bibliotekama obavljani su ažurno i u skladu sa zakonskim propisima i međunarodnim
stručnim standardima. Vođene su knjige inventara za monografske i serijske
publikacije, kao i za posebnu bibliotečku građu (note, ploče, kasete,
geografske karte, patenti, standardi i slično).

Uz klasične kataloge, sve veći broj visokoškolskih biblioteka
izrađuje elektronske kataloge o svojim zbirkama, a baze podataka biblioteka
Tehnološkog fakulteta, Filozofskog fakulteta, Instituta za matemati-ku.
Instituta za fiziku i Instituta za biologiju mogu se pretraživati i na
Internetu.

Tokom 2005. visokoškolske biblioteke u Vojvodini imale
su ukupno 67.152 korisnika (3.810 nastavnika, 59.167 studenata i 4.175
ostalih korisnika). Oni su koristili 294.357 knjiga i 38.403 časopisa.
Realizovano je i 1.009 zahteva za međubibli-otečku pozajmicu publikacija.

Tendencije razvoja mreže visokoškolskih
biblioteka u Vojvodini

1. Problemi i perspektive razvoja visokoškolskih
biblioteka
U godišnjim izveštajima o radu visokoškolskih biblioteka u Vojvodini navodi
se nekoliko problema koji otežavaju njihov rad i razvoj: neadekvatni kapaciteti
radnog, smeštajnog i čitaoničkog prostora, nedovoljna sredstva za nabavku
stranih publikacija, pitanje statusa bibliotečkih radnika i vrednovanje
stručnih zvanja.

Pa ipak, ima dosta pokazatelja koji svedoče o njihovim
naporima da osavremene svoje poslovanje i da se razvijaju kao savremeni
bibliotečko-informacioni centri. Izdvojićemo nekoliko primera:

Biblioteka Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“
u Zrenjaninu uključena je u projekat Digitalna biblioteka disertacija
i magistarskih teza.

U Biblioteci Odseka za germanistiku studentima
je omogućen besplatan pristup Internetu, kao i mogućnost da na personalnim
računarima urade i odštampaju svoje seminarske radove.

Biblioteka Akademije umetnosti u Novom Sadu
pokrenula je akciju obogaćivanja knjižnog fonda putem donacija. Ostvarena
je uspešna saradnja sa 26 institucija iz sveta, a primljene su nove publikacije
vredne preko 17.000 evra.

Nastavnicima i saradnicima Departmana za biologiju elektronskom
poštom redovno se dostavljaju podaci o novim knjigama i časopisima, a u
okviru sajta Departmana mogu se pročitati osnovne informacije o biblioteci
i pristupiti elektronskom katalogu.

Pomenuti primeri, kao i činjenica daje broj korisnika
u 2005. povećan za blizu 20 procenata, pokazuju da visokoškolske biblioteke
u Vojvodini značajno doprinose novoj obrazovnoj misiji Univerziteta u
Novom Sadu, saglasno zahtevima Bolonjske deklaracije i novog Zakona o univerzitetu.

Međutim, ostaje otvoren problem jedinstvenog pristupa
automatizaciji visokoškolskih biblioteka. O tome svedoči i deo izveštaja
o radu Centralne biblioteke Filozofskog fakulteta: „Elektronski
katalozi na Univerzitetu u Novom Sadu nisu međusobno povezani, niti su
biblioteke učesnice nacionalnog uzajamnog kataloga. Ovo je ključno pitanje
kad je reč o strategiji razvoja visokoškolskih biblioteka.“

Februara 2005. u Biblioteci Matice srpske urađen je
Elaborat o umrežavalju biblioteka u Vojvodini, sa pregledom stanja
automatizacije u narodnim i visokoškolskim bibliotekama u Vojvodini i
modelom njihovog uključivanja u sistem uzajamne katalogizacije.

Da bi biblioteka mogla da se uključi u uzajamnu katalogizaciju
kao osnovnu funkciju projekta Virtuelna biblioteka Srbije, ona
mora da obezbedi sledeće preduslove:
– izrađenu lokalnu računarsku mrežu,
– neprekidnu vezu sa Internetom i
– licencu za korišćenje programskog paketa SOVISS.

Za biblioteke u Vojvodini obezbeđen je ALRNA server u
Biblioteci Matice srpske na kojem će biti smeštene lokalne elektronske
baze podataka biblioteka koje se uključe u sistem.

Očekujemo da će u realizaciji projekta Virtuelna
biblioteka Srbije visokoškolske biblioteke u Vojvodini dobiti adekvatno
mesto u skladu sa svojim informacionim, dokumentacionim i stručnim potencijalima
i potrebama korisnika.

2. Biblioteka Matice sr-pske i rad visokoškolskih
biblioteka u Vojvodini
Tokom 2005. Biblioteka Matice srpske nastavila je da prati i pomaže rad
i razvoj mreže visokoškolskih biblioteka u Vojvodini, u skladu sa zakonskim
obavezama iz domena matičnosti.

Na osnovu prikupljenih statističkih i tekstualnih izveštaja
urađena je i publikovana Analiza rada visokoškolskih biblioteka u
Vojvodini za 2004. godinu.

Održana su dva seminara za visokoškolske biblioteke.
sa temama Korišćenje elektronskih časopisa u visokoškolskim bibliotekama
i Obrada publikacija na CD-ROM-u. Uvodna izlaganja podneli
su mr Branislava Avramović, Štefanija Maćko i
Marija Jovancai.

Obavljeni su stručni nadzori u bibliotečkim jedinicama
Odseka za istoriju, Odseka za anglistiku, Odseka za hungarologiju, Departmana
za matematiku i informatiku, Departmana za fiziku u Novom Sadu, Više škole
za obrazovanje vaspitača u Subotici i Tehničkog fakulteta „Mihajlo
Pupin“ u Zrenjaninu.

Informacije i tekstovi o radu visokoškolskih biblioteka
objavljivani su u Vestima, glasilu BMS.

Pored matičnih, Biblioteka Matice srpske obavljala je
i druge poslove univerzitetske biblioteke od značaja za studiranje, nastavu
i naučni rad novosadskog Univerziteta.

Jedna od najboljih visokoškolskih biblioteka
u Vojvodini

Da je za uspeh jedne fakultetske biblioteke najvažnije
da li je podržava matični fakultet, pokazuje primer Biblioteke Ekonomskog
fakulteta u Subotici, koja važi za jednu od najboljih fakultetskih biblioteka
u Vojvodini.

Međutim, u tome postoji još jedna vrlo važna komponenta:
sa fakultetskim rukovodstvom koje želi da razvija svoju biblioteku, treba
da se sretne rukovodilac biblioteke koji takođe voli svoj poziv. A baš
takav se susret zbio na Ekonomskom fakultetu u Subotici, čiji je šef Biblioteke
Ladislav Bali, koji je prvi put ušao na ovaj
Fakultet samo nekoliko godina nakon njegovog osnivanja, sada već davne 1964.
kao osamnaestogodišnji student.

Nakon završetka studija je radio tri godine u SDK, a
1974. se vraća na Fakultet u Biblioteku kao dokumentalista za obradu knjiga
i članaka iz časopisa za nemački i srpski jezik. O tom svom opredeljenju
da radi u biblioteci, on kaže:
– Brzo sam uvideo da mi bibliotekarski posao predstavlja pravo zadovoljstvo
i zato sam ovde ostao do današnjih dana – više od 32 godine, a ako uraču-namo
i godine mojih studija, onda je to više od 36 godina!

Zahvaljujući tome, bio je svedok velikih promena koje
su se dešavale na Fakultetu, pa samim tim i u Biblioteci, svedok svih
njenih padova i uspona.

Ekonomski fakultet u Subotici je osnovan maja 1960, i
te godine je i Biblioteka počela sa radom. U prvim godinama se nalazila
u jednoj privremenoj prostoriji, bez stalno zaposlenog osoblja.

Izgradnjom nove fakultetske zgrade 1970, zamenjene su
privremene prostorije stalnim, moderno uređenim prostorom, studentskom
čitaonicom sa 105 sedišta, magacinskim prostorom za smeštaj 25000 knjiga,
salom za periodiku i radnim prostorijama za radnike Biblioteke, tako da
se sadašnji prostor Biblioteke prostire na 522 m2, a magacinski deo zauzima
285 m2

—Ovakav pozitivan odnos Fakulteta prema Biblioteci
doprineo je da se u organizaciji Biblioteke primene savremeni principi
u obradi podataka naučne literature. Uveden je, kao osnovni i najvažniji
– predmetni katalog, zasnovan na analitičko-stručnoj obradi knjiga i članaka
iz periodike, a po odrednicama klasifikacione šeme predmetnog kataloga.

Ali, kao u celoj Jugoslaviji, došao je i period stagnacije
u toku zadnje dekade XX veka, a samim tim kako na Fakultetu, tako i u našoj
biblioteci.

Prvi tezaurus u Jugoslaviji

Ono čime se posebno ponose u ovoj biblioteci, to je izrada
tezaurusa:
—Naši bibliotekari i stručnjaci iz informatike su 1980. izradili petojezični
tezaurus za obradu informacija iz oblasti ekonomije i društvenih nauka.
Tezaurus sadrži oko 5000 deskriptora raspoređenih u 270 grupa, a unutar
30 oblasti. Bio je to prvi tezaurus u Jugoslaviji. Izvršena je obrada
200 dokumenata po novom sistemu tezaurusa, kao i prenošenje ovih podataka
na računar UNIVAC 1100.

Popravljanje stanja na bolje od 2001. je očigledno: kupljena
su četiri računara Pentium 2 sa 128 MB Rama, od kojih su tri računara
u radnim prostorijama Biblioteke, a jedan je namenjen korisnicima i nalazi
se u čitaonici; nabavljen je i laserski štampač, a zatim je obezbeđen i
pristup Internetu preko akademske mreže. Od informacionih sistema je nabavljen
bibliotečko softverski sistem BISIS verzija 3.

Izvanredan ambijent za korisnike

U Biblioteci se posebna pažnja poklanja čitaonicama. Tako
je Čitaonica otvorena 5 dana u nedelji od 8-19 časova.
—Sa zadovoljstvom se može konstatovati da je već više godina unazad
Biblioteka veoma omiljena od strane studenata i da je po ceo dan dobro
posećena, pa se često dešava da nema ni jednog slobodnog mesta u čitaonici.

Razlog za to je sigurno taj što raspolažemo svim
udžbenicima za sve godine studija, velikim fondom dopunske literature,
ali i to što je čitaonica dobro osvetljena, što u njoj vlada tišina i što
u njoj ima mnogo cveća.

Usluge Biblioteke su besplatne i najviše ih koriste
studenti dodiplomskih studija (5908), poslediplomskih studija (468 magistranata
i doktoranata) i nastavni kadar (96 profesora, docenata, asistenata i
saradnika). Pored stalnih članova, imamo i privremene: studente drugih
fakulteta, maturante i istraživače iz privrednih organizacija.

Fondovi Biblioteke

Za fondove ove biblioteke se može reći da su solidno
popunjeni, saglasno mogućnostima fakulteta. Prelomni trenutak je bio 2001.
kada je zbog novonastalih promenama do kojih je došlo u društvu (raskida
sa socijalističkim sistemom) bilo neophodne da se nabavi nova literatura
koja je zamenila samoupravnu, s obzirom da se ekonomski sistem potpuno
promenio, pa je dotadašnja literatura bila neupotrebljiva.

Zahvaljujući tim novim nabavkama, Biblioteka danas ima:
* oko 41000 monografskih publikacija,
* 169 naslova stranih i 114 naslova domaćih časopisa,
* preko 1000 magistarskih, doktorskih i specijalističkih radova i
* oko 7000 jedinica statističke dokumentacije.
Od monografskih publikacija oko 50% su knjige na srpskom jeziku, a zatim
slede knjige na engleskom, ruskom, mađarskom, nemačkom i francuskom jeziku.

Fakultet ulaže sredstva u
obnovu fondova

Biblioteka je veoma dobro snabdevena najnovijom stručnom
literaturom, zahvaljujući velikim ulaganjima Ekonomskog fakulteta u ove
namene. To se može videti iz sledećeg pregleda:
– u 2000. je kupljeno knjiga za 60.811,00 dinara,
– 2001. za 296.934,20 dinara,
– 2002. za 968.858,21 dinara,
– 2003. za 2.304.024,00 dinara,
– 2004. za 2.896.867,00 dinara i
– 2005. za 2.013.428,99 dinara.
—Bez ovakvog ulaganja fakulteta u nabavku literature, mi ne bi bili
u mogućnosti da zadovoljimo potrebe naših korisnika, ističe L. Bali

Vrste usluga korisnicima

Celokupni fond monografskih publikacija je obrađen pomoću
Bibliotečko softverskog sistema BISIS. Prema tome, svi korisnici mogu
putem računara lako i brzo pretraživati knjižni fond Biblioteke po raznim
kriterijumima: autoru, naslovu, ključnim rečima, izdavaču, jeziku, ISBN
broju, godini izdavanja.

—Zahvaljujući tome što su sve knjige i sva zaduženja
naših korisnika u računaru, reversi se više ne ispisuju ručno, već se
štampaju putem laserskog štampača.

Za sada studenti u čitaonici još nemaju Internet,
ali to imaju profesori u svojim kabinetima. Preko KoBSON-a je omogućen
pristup elektronskim servisima sa velikim brojem časopisa u punom tekstu.

Pretraživanje ukoričene periodike, diplomskih i magistarskih
radova, doktorskih disertacija i statističke dokumentacije za sada se
obavlja putem lisnih kataloga.

Kadrovi i poslovi u Biblioteci

Za uspešan rad Biblioteke svakako su zaslužni pre svih,
oni koji u njoj rade. S obzirom da su sedamdesete i osamdesete godine prošlog
veka bile godine brzog razvoja Biblioteke, u njoj je tada bilo 9 zaposlenih
bibliotečkih radnika.

Međutim, devedesetih godina prošlog veka dolazi do zastoja
u njenom radu i razvoju, kada su ostala samo 2 bibliotekara. Ponovni uzlet
počinje 2001. kada u njoj zaposlena 3 nova radnika koji su i danas u njoj,
i to: dva bibliotekara Ljiljana Kalinić i Ladislav
Bali i dva knjižničara Gordana Štrbac
i Ana Vučković, i uz pomoć računara se ponovo
ubrzano krenulo napred.

Osnovni zadatak bibliotekara je evidencija i obrada novih
monografskih publikacija.

Kako je celokupni bibliotečki materijal smešten u magacinskom
prostoru, knjižničari prvenstveno pružaju usluge korisnicima.
—Studentima je potrebna naročito pomoć kada pišu seminarske ili diplomske
radove, i tada im bibliotekari pomažu davanjem saveta, kao i prilikom pretraživanja
postojeće literature putem računara.

Profesori odlučuju o nabavci
knjiga

Nabavka svih knjiga, časopisa i statističke dokumentacije
obavlja se posredstvom Biblioteke, ali profesori su ti koji prave izbor:

—Svakom profesoru se na početku godine odobrava određena
kvota za nabavku naučne literature, a visina sredstava zavisi od broja
naučnih disciplina koje on predaje. Pre narudžbe se proverava da li dotične
knjige već ima u bibliotečkom fondu. Posebno se vodi računa da se ne dupliraju
strane knjige.

Nabavka domaćih knjiga vrši se direktno od izdavača,
a nabavka stranih posredstvom „Data statusa“, firme sa kojom Biblioteku
vezuje višegodišnja uspešna saradnja.

Treba istaći i da je Biblio-teka velikim delom angažovana
oko izdavačke delatnosti Fakulteta:

—Vodimo evidenciju i sastavljamo izveštaje o svim
izdanjima našeg Fakulteta, o tome obaveštavamo i Narodnu biblioteku Srbije
i Biblioteku Matice srpske. Zatim, obavljamo poslove oko skladištenja ovih
izdanja, kao i snabdevanje skrip-tarnica u Subotici i u Novom Sadu (jer
se i tamo nalazi Odeljenje našeg Fakulteta) udžbenicima, ispitnim prijavama,
raznim potvrdama, ispitnim pitanjima, nastavnim programima i drugo.

Permanentno usavršavanje zaposlenih

Biblioteka ispunjava i jedan od osnovnih zahteva modernog
bibliotekarstva, vodeći računa o permanentnom obrazovanju svojih radnika:
—Našem usavršavanju doprinose predavanja koje svake godi-ne u više navrata
organizuju Biblioteka Matice srpske i Narodna biblioteka Srbije. Učestvovali
smo 2004. i na Međunarodnoj konferenciji o distribuiranim bibliotečko
informacionim sistemima u Ohridu, kao i na Savetovanju u Vrnjačkoj Banji
2005. sa temom “Informaciona, kulturna i izdavačka delatnost bibliotekara”.

Mnogo korisnih informacija dobijamo i kroz časopise
“Infoteka” i “Visokoškolske biblioteke”.

Saradnja sa drugim institucijama

Ne izostaje ni međubibliotečka saradnja:
—Naša Biblioteka sarađuje sa svim bibliotekama ekonomskih fakulteta u
Srbiji. Saradnja se uglavnom svodi na razmenu časopisa, magistarskih
radova i doktorskih disertacija. Razmenu časopisa vršimo i sa FON-om iz
Beograda, kao i sa Pravnim fakultetom iz Novog Sada.

Prodajne izložbe knjiga

Jedna od glavnih akcija zaposlenih u ovoj biblioteci
je organizovanje prodajnih izložbi knjiga, koje se održavaju svake godine
u više navrata. Po obimu i kvalitetu posebno se izdvajaju stručne knjige
koje izlažu Data status i The English
Book. O tome L. Bali kaže:
—Izložbe se svaki put završavaju na obostrano zadovoljstvo i naših
profesora i izlagača. Profesori na ovaj način dolaze do prave knjige, a
izlagači ostvaruju veliki promet.

Sa posebnom nadom se očekuje
preseljenje

Problemi sa kojima se zaposleni u ovoj Biblioteci suočavaju,
uglavnom su isti kao i u većini drugih biblioteka, a osnovni je nedostatak
prostora za knjige:
—Magacinski deo je već davno popunjen, pa se snalazimo na razne načine:
stavljamo manje frekventne knjige u plakare po našim radnim sobama, a jedan
deo je u susednoj prostoriji izvan Biblioteke. Nadamo se da će se ostvariti
obećanja rukovodstva Fakulteta i da ćemo se uskoro preseliti u obližnju
zgradu u kojoj će biti mnogo više prostora i bolji uslovi, i za smeštaj
knjiga,a samim tim i za bibliotekare.

Postoji još jedan problem koji izgleda, ne bi bilo teško
rešiti: za sada u Biblioteci ne postoji foto kopir aparat.
—Njegova nabavka bi nam mnogo značila, s obzirom bi se na taj način
moglo izbeći iznošenje periodike iz prostorija Biblioteke, jer je to vrlo
rizično i doprinosi bržem propadanju fonda.

Planovi

Planovi za naredni period su ambiciozni:
—Pored tekućih dnevnih poslova, kada za to imamo vremena, vršimo pretraživanje
celokupnog fonda monografskih publukacija unetih u računar, kao i ispravke
uočenih grešaka. Nadamo se da će uskoro ova baza biti umrežena na sve
računare na fakultetu, a i da će se naći na Internetu.

Nakon završetka posla sa monografskim publikacijama
planiramo prenošenje magistarskih radova i doktorskih disertacija na računar.
Sledeći korak bi bio unos ukoričene periodike.

Koristi od našeg časopisa

Za zaposlene u ovoj Biblioteci se može reći da su aktivni
članovi Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, iako se ta aktivnost
svodi jedino na redovno prisustvovanje njihovog predstavnika Skupštini Zajednice.
Međutim, koristi od članstva u Zajednici su očigledne:
—Naročito želimo da istaknemo da se o časopisu “Visokoškolske biblioteke”
može reći samo sve najpohvalnije. U njemu se obrađuje ono što je za nas
bibliotekare fakulteta najinteresantnije: kako se u praksi snalaze naše
kolege u drugim bibliotekama, šta rade bolje od nas, itd. Iz ovih iskustava
i saveta drugih, možemo i mi uvek nešto naučiti i pri-meniti u našem radu.
Zato želimo Redakciji ovog časopisa mnogo uspeha i ubuduće.

Naše bibliotekarske asocijacije
trebalo bi da budu aktivnije

Značajno je još jedno razmišljanje našeg sagovornika:
—Mislim da bi bilo veoma korisno za sve naše biblioteke i bibliotekare
u njima kada bi naše bibliotekarske asocijacije bile aktivnije, odnosno
kada bi redovno reagovale na sve izazove, otvorena pitanja i probleme naše
profesije, istakao je Ladislav Bali, Šef
Biblioteke Ekonomskog fakulteta u Subotici.

(U nedelju 13. avgusta ove godine, navršilo
se 25 godina od proizvodnje prvog personalnog računara. Tim povodom u Politici
je objavljen napis koji prenosimo u celini)

Zvanice u balskoj dvorani njujorškog hotela „Valdorf
astorija“ nisu slutile da prisustvuju događaju koji će promeniti
svet, naše živote i globalnu ekonomiju. IBM, proizvođač inteligentnih
poslovnih mašina, od kojih je najjeftinija koštala devet miliona dolara,
zahtevala specijalnu sobu za hlađenje i posadu od pedesetak ljudi da je
opslužuje, predstavio je model 1550 – „najmanji, najjeftiniji kompjuter…
za posao, školu i kuću“.

Koštao je 1.565 dolara (3.500 u današnjim dolarima) i
imao impresivne karakteristike: radni takt od 4,77 megaherca, 16 kilobajta
korisničke memorije, podatke je snimao na kasetu, ili disketu od 160 kilobajta,
pod uslovom da se dokupi disketni pogon. Crni ekran od 12 inča po dijagonali
(koji se takođe doplaćivao) imao je zelena fosforna slova, „radi lakšeg
čitanja“.

Najezda klonova

Čedo je bilo delo grupe inženjera koja je projektni zadatak
realizovala za rekordnih 12 meseci, kršeći pri tom sva pravila razvoja
jednog proizvoda koja su tada vladala u IBM-u. Naime, mašina, koju će
samo godinu dana kasnije prestižni „Tajm“ proglasiti „čovekom godine“,
sklopljena je od delova već proizvedenih negde drugde. „Srce“, odnosno
procesor, kupljen je od firme „Intel“, gde su pazareni i ostali čipovi.
Kad je trebalo odlučiti se za osnovni program koji će pokretati novu mašinu
(„operativni sistem“), neko se setio jednog momka, studenta koji
je bio vešt u tome. Taj momak se zvao Bil Gejts. Kad je čuo šta se traži,
Gejts je od obližnje firme za 50.000 dolara kupio već gotov program, preimenovao
u MS DOS 1.0 – i time započeo poslovnu avanturu koja će ga, desetak godina
potom, učiniti najbogatijim čovekom sveta.

Kompjuteri koji su bili na stolu proizvođeni su i pre
nego što je IBM održao promociju u poznatom njujorškom hotelu („Epl“,
„Komodor“, „Ten-di“…), ali ono što je pokrenulo revoluciju
bila je činjenica da je sa modelom 5150 postavljen industrijski standard,
i omogućena univerzalna kompatibilnost. IBM je, pri tom, propustio nešto
da uradi, na sopstvenu štetu, ali na univerzalnu korist. Naime, nije zaštitio
osnovni princip rada svoje nove mašine, pa su se, samo godinu kasnije,
pojavili prvi „klonovi“, da bi, nedugo potom, počev od 1986, bilo
prodavano više kopija nego originala.

IBM nije bio ni mnogo dalekovid. Proizvodni planovi
saopšteni na promociji u „Astoriji“ predviđali su da se za prvih
pet godina prodaju tačno 241.683 primerka Pi-Sija. Prodato je više od
tri miliona.

Slavljenik je danas porastao u svakom pogledu. Umnožen
je u milijardu primeraka. Moć mu je porasla u postotku nezamislivom u
vreme njegovog rođenja. Brzina procesora danas se meri u gigahercima (standard
je da procesor obrađuje oko dve milijarde informacija u sekundi), korisnička
memorija je minimum 256 megabajta (1 megabajt = 1024 kilobajta), podaci
se čuvaju na „tvrdim“ diskovima od 80 do 160 gigabajta…

Mnogi danas provode više vremena ispred kompjutera nego
sa porodicom, ili u snu. Danas je bilo koja oblast života, od novinarstva,
državne uprave, bankarstva… nezamenljiva bez personalnih kompjutera povezanih
u mrežu. Bio je generator ogromnog bogatstva: firme koje se danas bave
proizvodnjom računara i softvera vrede više od 500 milijardi dolara.

U početku samo „bicikl uma“: korišćen za pisanje
i izračunavanje, Pi-Si je danas pre svega alat za komunikaciju, zahvaljujući
internetu, odnosno globalnoj kompjuterskoj mreži, začetoj takođe u avgustu,
deset godina posle događaja u pomenutom njujorškom hotelu. To je bio i
uvod u drugu fazu informatičke revolucije. Da biste razumeli njene domete,
pokušajte da zamislite svet, ekonomiju i lične živote – bez, recimo, i-mejla…
Ili mobilnih telefona, koji su, u stvari, danas najmasovniji lični računari
i u svakom pogledu centar tehnološkog svemira.

Druga faza revolucije

IBM je Pi-Si biznis pre dve godine prodao kineskoj kompaniji
„Lenovo“, koja se ovih dana, poput mnogih drugih, oglasila povodom
jubilarnog rođendana, najavljujući „nova iznenađenja“ u razvoju računara.
Mnogi, međutim, tvrde da će budućnost doneti samo „mnogo više istoga“:
dakle veću snagu i svestraniju primenu.

Jubilarna godišnjica je i povod za debate o tome „ko je
sluga, a ko gospodar“. Svestrana primena kompjutera i naša zavisnost
od njih za rezultat imaju i sindrom „nigde da se sakriješ“: činjenica
da, radeći za kompjuterima povezanim u globalnu mrežu, ostavljamo trajne
tragove o sebi, svojim interesovanjima, sklonostima, okolnost da države
imaju gigantske baze podataka o svojim građanima dostupne u svakom trenutku
i planovi da se kompjuterski čipovi ugrade i u lična dokumenta, izazivaju
zebnju daje Orvelov „Veliki Brat“ ipak postao deo naše svakodnevice.

Ali bez obzira na to – čestitajte danas rođendan svom
„ličnom“ kompjuteru.

Milan Mišić