U prisustvu značajnog broja delegata, u Beogradu je 26. oktobra u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković», održana Godišnja skupština Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, koju je otvorio prof. dr Aleksandar Sedmak, predsednik Skupštine.

Svi delegati su ranije dobili sledeći
Dnevni red:

1. Otvaranje Skupštine i pozdravna reč predsednika prof. dr Aleksandra Sedmaka

2. Izbor radnog predsedništva i zapisničara

3. Izveštaj o radu od prethodne Skupštine– referiše sekretar Mr Vera Petrović.

4.  Misija, vizija i ciljevi Zajednice – usvajanje dokumenta.

5. Internet prezentacija Zajednice – izveštaj i prezentacija – dr Stela Filipi-Matutinović

6. Izdavačka delatnost Zajednice:
* „Visokoškolske biblioteke“ – izveštaj urednika Miloja Petrovića
* „Infoteka“  –  izveštaj i predlog za podizanje kvaliteta časopisa – prof. dr Aleksandar Sedmak

7. Prikaz novih mogućnosti pretraživanja naučnih informacija koje su dostupne bibliotekama u Srbiji –dr Stela Filipi-Matutinović

8. Statusna pitanja univerzitetskih i fakultetskih biblioteka u svetlu novih standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova  – uvodno izlaganje predstavnika Komisije za razvoj

9. Predlog Zajednice Savetu Univerziteta u Beogradu za izbor članova bibliotečkog odbora (lista kandidata – predlog Izvršnog odbora Zajednice)

10. Plan rada za narednu godinu
a) Izdavačka delatnost
b) Kursevi i sertifikati o osposobljenosti za informaciono obučavanje studenata (usvaja Izvršni odbor)
v) Predlog za osnivanje strukovne Akademije (usvaja Izvršni odbor)

11. Diskusija o statusnim pitanjima

12. Zaključci Skupštine (Komisija za zaključke će naknadno – posle prikupljenih primedbi – elektronskom poštom poslati redigovan tekst zaključaka svim delegatima).

Odlučan da pomogne Zajednici

Otvarajući Skupštinu, dr Sedmak se prvo zahvalio svima onima koji su ga predložili za ovu funkciju i podržali u obavljanju te odgovorne funkcije, objasnivši zašto je prihvatio ovu funkciju:
– Mislim da imam dovoljno volje, snage i mogućnosti da pomognem ovoj Zajednici koja sada pred sobom ima značajne izazove, koje su danas uglavnom na dnevnom redu. Najviše pažnje ćemo posvetiti svakako pitanjima kao što su misija, vizija i ciljevi Zajednice, kao i statusnim pitanjima, jer su to su teme od ključnog značaja za dalje funkcionisanje ove Zajednice.
Potom su u Radno predsedništvo, pored predsednika Skupštine, izabrani i prof. dr Cvetana Krstev, dr Stela Filipi-Matutinović i Gordana Vilotić.

Usvojen izveštaj o radu

Izveštaj o radu za period od prethodne Skupštine do ove, podnela je Mr Vera Petrović, sekretar Zajednice, koji je usvojen na Izvršnom odboru Zajednice.

Tekst Izveštaja glasi:
Izvršni odbor se u ovom periodu sastao dva puta.
Prvi konstitutivni sastanak Izvršnog odbora Zajednice održan je 31. januara 2005. u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković».

Posle pozdravne reči Bogoljuba Mazića, zamenika direktora Biblioteke sa ovlašćenjima direktora, za predsednika Izvršnog odbora Zajednice je izabrana prof. dr Cvetana Krstev sa Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Maja Vračar je prisutne obavestila o dosadašnjoj članarini koja se nije menjala u poslednje dve godine.Posle kraće diskusije je određena visina članarine za 2006. godinu: 5.000,00 dinara je članarina za univerzitete, univerzitetske biblioteke i biblioteke koje u svom sastavu imaju više od 5 biblioteka, 3.000,00 dinara je članarina za fakultete i institute koji u svom sastavu imaju do 5 biblioteka i 1.000.00 dinara je članarina za sve pretplatnike na časopis «Infoteka».

Zajednica je članica IFLA-ine sekcije za menadžment bibliotečkih društava. Ove godine polugodišnji sastanak se održava u Zagrebu od 16-18 februara, pa je odlučeno da će u ime Zajednice sastanku prisustvovati Stela Filipi-Matutinović i Mr Vera Petrović.

Diskusiju o finansijskom statusu bibliotekara započela je Slađana Subotić, bibliotekar iz Univerzitetske biblioteke u Kragujevcu. O značaju i unapređenju bibliotečkih resursa vrlo sadržajno je govorila Gordana Vilotić, bibliotekar savetnik, upravnik biblioteke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U diskusiji su učestvovali i ostali članovi Izvršnog odbora sa konkretnim predlozima kako učestvovati u izradi i realizaciji konkretnih projekata koji direktno utiču na poboljšavanje materijalnog statusa bibliotekara.

Podržan je predlog  Gordane Vilotić da na 12. Skupštini Zajednice Komisiju za zaključke čine tri člana, od kojih će dva biti iz Izvršnog odbora Zajednice. Ovom prilikom je skrenula pažnju i na potrebu da se na narednom stručnom skupu poštuje vreme izlaganja, kako bi svi prijavljeni radovi bili izloženi, što do sada nije bio slučaj.

Na kraju sastanka prisutnima se zahvalio Bogoljub Mazić i pozvao ih da pogledaju novootvorenu čitaonicu sa 50 mesta za studente, koja je otvorena 14. decembra.

Drugi sastanak Izvršnog odbora Zajednice, održan je 3. oktobra 2006, i tom prilikom je dogovoren termin održavanja sastanka godišnje skupštine  za 26.10.2006. u 10 sati i određen dnevni red.

IFLA Journal dostupan je u Univerzitetskoj biblioteci.

Uplaćena je članarina i Evropskoj asocijaciji istraživačkih biblioteka LIBER. Časopis LIBER Quarterly je dostupan preko Interneta na linku samo do nivoa sažetaka radova, a traženi izabrani članak se može dobiti u ful tekstu posredstvom Zajednice.  

Zajednica je izdala i distribuirala bibliotekama dvobroj časopisa Infoteka, a odštampano je i pet brojeva glasila Visokoškolske biblioteke.

Zajednica je konkurisala za sufinansiranje časopisa INFOTEKA i glasilo VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE kod Ministarstva nauke i  zaštite životne sredine i dobila deo traženih sredstava samo za časopis Infoteka.

U organizaciji Hrvatskog knjižničarskog društva, Sekcije za specijalne i visokoškolske knjižnice, Nacionalne i sveučilišne knjižnice, Knjižničarskog društva Rijeka i Sveučilišne knjižnice Rijeka, u Opatiji su 27. i 28. aprila 2006. održani «Osmi dani specijalnih i visokoškolskih knjižnica Hrvatske», sa temom: «Nove strategije u specijalnim i visokoškolskim knjižnicama: zagovaranje i prikupljanje finansijskih sredstava».

Učešće na ovom skupu su uzeli predstavnici naše Zajednice dr Stela Filipi-Matutinović i Mr Vera Petrović. Tema našeg postera je bila «Promene u visokoškolskim bibliotekama u Srbiji kao rezultat projekta –Virtuelna biblioteka Srbije“ i „Uspostavljanje Konzorcijuma za objedinjenu nabavku KoBSON» Autori su: Stela Filipi-Matutinović, mr Aleksandra Pavlović i Mr Vera Petrović.

Sekretarijat Zajednice je tokom godine obaveštavao bibliotekare o predavanjima od značaja za delatnost i ponovio poziv malom broju neučlanjenih specijalnih biblioteka da pristupe Zajednici.

Podržan je i stav sekretarijata Zajednice da se većim delom, komunikacija između članica obavlja elektronskim putem.
Skupština je prihvatila potrebu da se održavaju odgovarajući kursevi za profesionalno usavršavanje bibliotekara i predloženo je da se razmotri mogućnost da se oni održavaju u on-line verziji, kako bibliotekari ne bi morali da putuju u Beograd i da napuštaju svoja radna mesta.

Značajan i važan dokument

Otvarajući raspravu o dokumentu Izjava o misiji, ciljevima i viziji Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, predsedavajući dr Sedmak je podvukao da se radi o vrlo značajnom i važnom dokumentu, jer govori o tome šta nas očekuje u daljem radu. Tekst ovog dokumenta glasi:

Misija
Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji postoji da bi razvijala i promovisala bibliotekarsku struku i unapredila profesionalni i materijalni status zaposlenih u bibliotekama članicama.

Ciljevi
Svoju Misiju Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji ostvaruje ispunjavanjem sledećih ciljeva:
– Stalno unapređenje kvaliteta usluga biblioteka članica.
– Utvrđivanje i sprovođenje zajedničkih ciljeva, politika i strategija biblioteka članica vezanih za razvoj bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji.
– Usvajanje preporuka za standardizaciju kvaliteta rada biblioteka, zaštitu fondova, izgradnju zajedničkih depozita, permanentno obrazovanje bibliotekara i realizaciju međunarodne saradnje.
– Ostvarivanje saradnje sa svim relevantnim činiocima u matičnim institucijama u cilju izgradnje digitalnih repozitorijuma koji bi obuhvatali naučnu i stručnu produkciju svih saradnika i odabrane edukacione materijale.
– Ostvarivanje saradnje stručnjaka zaposlenih u bibliotekama članicama i ostalih relevantnih činilaca u cilju izrade materijala i realizacije programa za unapređivanje informacionih znanja građana, a u skladu sa ciljevima, politikama i strategijama Zajednice.
– Organizovanje stručnih skupova, realizacija izdavačke delatnosti i preduzimanje ostalih aktivnosti u cilju informisanja stručne i šire javnosti o rezultatima rada Zajednice.
– Promovisanje vrednosti informacionog društva i aktivnosti koje doprinose njegovoj izgradnji.

Vizija
Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji u budućnosti će predstavljati izvor i stecište znanja, informacija i veština potrebnih bibliotekama članicama da efikasno i kvalitetno ispunjavaju zahteve svojih korisnika i lokalnih zajednica kojima služe. Zajednica će predstavljati centralno čvorište mreže koja povezuje biblioteke članice, a kroz koje će proticati  informacije potrebne za uspešno poslovanje biblioteka članica. Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji će biti spona biblioteka članica ka okruženju. Ona će predstavljati interese i potrebe biblioteka članica ali će i artikulisati zahteve koje pojedinci – korisnici  i društvo kao celina postavljaju bibliotekama članicama.

*

U diskusiji povodom ovog teksta istaknuto je da je trebalo više istaći ulogu bibliotekara u obrazovanju svih građana. Međutim, objašnjeno je da je ovaj tekst išao na stručnu Redakciju Fakultetu organizacionih nauka – Laboratoriji za kontrolu kvaliteta, koja se bavi izradom misija i vizija i koja je verifikovala predloženi tekst ovog dokumenta.

Zato neke rečenice se može reći da ne liče na naš bibliotekarski jezik, ali su u skladu sa onim što se danas podrazumeva kontrolom kvaliteta.

Takođe je istaknuto da Zajednica kao pravno lice stručnih institucija ima misiju koja se proteže i na druge segmente našeg društva.

Istovremeno, ovaj tekst je napravljen na osnovu uzora koji su preuzeti iz nemačkih, francuskih, američkih i drugih biblioteka razvijenog sveta. Zato je i predviđeno da naša Zajednica učestvuje u razvoju informacionog društva u Srbiji, konkretno da da svoj doprinos podizanju informacione pismenosti svih građana.

Potom je u načelu prihvaćen ovaj dokument uz otvorenu mogućnost da on kasnije bude dorađivan i doteravan.

Postavljena internet prezentacija – veliki kvalitetan
pomak

Dr Stela Filipi-Matutinović je obavestila prisutne da je ovih dana postavljena internet prezentacija Zajednice koja se nalazi na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ pod nazivom www.unilib.bg.ac.yu.

Na toj adresi su postavljeni svi dokumenti od značaja za rad Zajednice, kontakti, popis članova, tekstovi postojećih standarda, preporučeni linkovi do značajnih informacija na internetu i tekstovi priručnika za kurseve koji su do sada organizovani.

U okviru tog sajta se nalazi spisak svih priručnika za bibliotekare, kao i pristup do internet adresa svih sajtova bibliotekarskih časopisa iz regiona i sveta koji su dostupni u punom tekstu, zatim podaci o bibliotekarskim udruženjima u svetu, razni informacioni izvori koji su od značaja za bibliotekarstvo i informatiku.

Na istom sajtu je i Pravilnik o radu visokoškolskih biblioteka, koji može da posluži kao model pri izradi pravilnika biblioteka, kao i Statut Zajednice i njeni ostali važni dokumenti.

Zatim su na sajtu u punom tekstu svi oni standardi koji mogu da budu od interesa za biblioteke članice Zajednice, kao i Etički kodeks bibliotekara Srbije. Tu je i link za terminološki rečnik koji se nalazi na sajtu Narodne biblioteke Srbije i kontakt adrese svih onih koji su aktivni u ovoj Zajednici.

Takođe, na sajtu su i izdanja Zajednice – „Visokoškolske biblioteke“ i Infoteka“ u elektronskom obliku, u punom tekstu koji se mogu i preuzeti. Planira se izrada latinične i engleske verzije, što će ova izdanja činiti i regionalnim.

Po rečima dr Sedmaka, ovo je veliki kvalitetan pomak na bolje i otvara mogućnost da svi zainteresovani vide šta i kako Zajednica radi, a sve je to u trendu modernog poslovanja, i dodao:

– Srećna je okolnost da u našoj Zajednici postoje ljudi koji su bili spremni da ulože trud kako bi ovako nešto napravili.

U raspravi je zaključeno da u što skorijem vremenu treba ažurirati sve podatke na ovim sajtovima, kako bi odgovarali stvarnom stanju na terenu, što bi omogućilo bolju komunikaciju između članova Zajednice.

Gordana Vilotić je upoznala prisutne da je u Vojvodini rađeno jedno istraživanje o tome koje sajtove bibliotekari najviše koriste, na prvom mestu su bila naša izdanja „Infoteka“ i „Visokoškolske biblioteke“.

Zatim je u raspravi postavljeno pitanje kako da se obezbedi da i specijalne biblioteke dobijaju časopis „Visokoškolske biblioteke“, pa je zaključeno da se on šalje direktno na biblioteku, a ne na dekanat fakulteta ili upravi instituta, jer se dešava da naši časopisi uopšte ne dođu do bibliotekara, pri čemu je konstatovano da i dekani treba da budu informisani o našim aktivnostima, ali i bibliotekari, kako bi to bogatstvo informacija koje objavljuju ovi časopisi moglo da bude prezentovano i studentima, i istraživačima.

Ovaj predlog je prihvaćen.

Sve je veća potreba za informacijom unutar same
struke

Delegatima Skupštine je dostavljen materijal na temu „Naše bibliotekarstvomora da bude prisutno u medijima“ koji objavljujemo kao poseban prilog u ovom broju našeg lista. Tim povodom o značaju informisanja je govorio urednik lista „Visokoškolske biblioteke“Miloje Petrović, i tom prilikom rekao:

– Ako govorimo o potrebi značaju informisanja o bibliotekarskoj struci, onda moramo da pođemo od činjenice da se o bibliotekarstvu u našem društvu veoma malo zna, a kada nešto i dopre u javnost, uglavnom to bude u negativnoj konotaciji.

S druge strane, , jer se promene u bibliotekarstvu događaju brzinom svetlosti.

Nije to slučaj samo sa bibliotekarstvom – danas je nezamisliv razvoj bile koje struke bez redovnog informisanja, jer se promene dešavaju velikom brzinom, i samo onaj koji odgovara na izazove trenutka, može da računa na uspešno poslovanje.

Postoji još jedan veoma važan momenat kada je informisanje u pitanju: na tom planu od pamtiveka se vodi borba između istine i laži, između informisanja i dezinformacija. To je shvaćeno još u od nas veoma daleko doba, čak kada je pisan reč bila tek u povoju, pa i pre nje.

O tome govori i jedna stara kineska poslovica iz doba kada je konj bio jedino i samim tim najbrže prevozno sredstvo. Tada je u dalekoj Kini nastala poslovica da „izgovorenu laž ne možeš stići ni sa 4 konja“.

To je još tada značilo da jednu izgovorenu intrigu, laž, dezinformaciju lansiranu od samo jedne osobe, ne može brzo da ispravi ni sto istinitih informacija.

Zato je plasiranje informacija, znači istine, veoma značajno za svaku ljudsku aktivnost, pa i za bibliotekarstvo. Ov utoliko pre što se promene u bibliotekarstvu danas odvijaju brzinom svetlosti, i sa njima treba da budu upoznati svi oni koji na bilo koji način imaju veze sa njim.

Da bi informisanje bilo korisno, ono mora da bude istinito, potpuno, pravovremeno i redovno.

U našem slučaju, naše informisanje mora da pokrije sledeće oblasti:
– da informiše članove naše asocijacije,
– da informiše sve one od kojih zavisi sudbina bibliotekarstva i status bibliotekara u njemu,   
– da informiše svoje korisnike, i
– da informiše širu javnost, kako domaću, tako i stranu, pogotovo onu iz neposrednog okruženja.

To konkretno znači da naš list „Visokoškolske biblioteke“ treba da dobijaju
– bibliotekari,
– rektorati naših univerziteta,
– nadležna ministarstva,
– sve naučne institucije,
– Katedra za bibliotekarstvo i informatiku

Postavlja se pitanje ko je u našem slučaju izvor informacija, a najkraći odgovor glasi – svaki bibliotekar. Svako radi neki posao, svako učestvuje u raznim aktivnostima, mnogi prisustvuju veoma značajnim skupovima i ono što na njima čuju uglavnom ostaje njihova, umesto opšte svojine.

Navešću jedan primer: kada sam došao na prvi razgovor o pokretanju ovog lista kod tadašnjeg upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu, on je rekao da nam je informisanje neophodno, ali da on ne veruje da ćemo imati dovoljno materijala za redovno izlaženje.

Tada sam ga zamolio da mi saopšti raspored svojih obaveza u narednoj nedelji, i ispostavilo se da je svaki dan trebalo da prisustvuje na nekom skupu na kome se odlučivalo o bibliotekarskim poslovima. Daljom elaboracijom smo došli do zaključka da samo on ima materijala za nedeljno izlaženje ovog informativnog glasila.

Ako tome dodamo još najmanje 300 bibliotečkih stručnjaka redovno učestvuju na raznim skupovima i svakodnevno obavljaju veoma korisne poslove, da stalno inoviraju svoje metode itd. dolazimo do zaključka da bi naš list mogao da izlazi dnevno, kada bi za to bilo para.

Dodajmo tome i sve ono što se svakodnevno događa u bibliotekarstvo u našem okruženju, a pogotovo u svetu, o čemu bi redovno trebalo da budu obaveštavani naši bibliotekari.

Prema tome, zaključak mi mogao da bude da nam je naše informativno glasilo neophodno, i da bi trebalo uložiti napore da ono izlazi redovno.

Zahvaljujem na pažnji.

Cilj je da časopis postane nacionalni

Govorivši o časopisu „Infoteka“,dr Sedmak je rekao da imamo ambicije da podignemo taj časopis na nivo nacionalnog naučnog časopisa, a Izvršni odbor će na jednoj od narednih sednica u tom smislu oformiti i međunarodnu redakciju.

Ovakva orijentacija je prihvaćena od strane delegata.

Nove mogućnosti pretraživanja

Dr Stela Filipi-Matutinović  dala je prikaz novih mogućnosti pretraživanja naučnih informacija koje su dostupne bibliotekama u Srbiji. Ona je tom  prilikom rekla:

– Želim ovom prilikom da ukažem na neke nove servise koji su se pojavili na Guglu, koji je najrasprostranjeniji pretraživač na svetu. On je razvio neke servise koji bibliotekama mogu mnogo da pomognu. Jedan od njih je Gugl-buks“, servis koji pretražuje pune tekstove izabranih knjiga, a za neke daje samo sadržaje, kritike na njih i sl.

To su besplatni servisi koje treba koristiti.

Drugi servis je „Gugl-skolar“ koji se odnosi samo digitalne repozitorije institucija i njihove veb-sajtove.

Zatim je demonstrirala pretraživanje nekih sajtova i napomenula da ako postoji interesovanje bibliotekara, mogu da budu organizovani i kurseve na ovu temu.

Statusna pitanja – neizbežna tema

Kao što je poznato, Ministarstvo prosvete i sporta je usvojilo Standarde za akreditaciju visokoškolskih ustanova, koji predviđaju da ustanove zapošljavaju kvalitetan van-nastavni kadar i da na svakih 500 upisanih studenata 2 bibliotekara i 1 knjižničar, i da bibliotekari učestvuju u obaveznom informacionom opismenjavanju studenata.

To podrazumeva da bibliotekari treba da budu veoma dobro obučeni za pretraživanje informacionih izvora iz odgovarajućih oblasti. U tom smislu Zajednica bi trebalo da inicira plan i program obaveznih kurseva posle kojih bi se dobijao sertifikat, kojim bi se dokazivala osposobljenost bibliotekara za rad na informacionom opismenjavanju studenata.

Na taj način bi se i status bibliotekara na visokoškolskim ustanovama postavio na čvrste temelje. Realno bi bilo da se za bibliotekara definiše da ima položen stručni ispit, znanje engleskog jezika, osnovni nivo ECDL i sertifikat o uspešno završenom kursu za pretraživanje elektronskih informacionih izvora za odgovarajuću naučnu oblast.

Otvarajući raspravu na ovu temu, dr Sedmak je istakao da se radi o neizbežnoj temi kojom moramo da se pozabavimo, odnosno kako Zajednica može da pomogne onima kojima bi pomoć bila potrebna da se uklope u nove standarde.

Zatim je dr Stela Filipi-Matutinović podsetila da je Komisija za razvoj Zajednice sačinila jedan kratak tekst na ovu temu koji je upućen delegatima, a odnosi se na primedbe upućene Ministarstvu prosvete i sporta, i dodala:

– Ono što je dobro u Standardima Ministarstva prosvete i sporta, to je da su biblioteke u visokoškolskim ustanovama prepoznate kao mesta na kojima treba da se vrši obuka korisnika, kao i to da se očekuje da studenti sa fakulteta odlaze informaciono pismeni i sposobni da pretražuju baze podataka iz svoje naučne oblasti, a očekuje se da im u tome pomažu predmetni nastavnici i bibliotekari. Ali, naš je zadatak da insistiramo da se to preciznije definiše u Standardima.

Ideja je da Komisija za razvoj predloži Skupštini Zajednice moguća rešenja, a da Zajednica to pošalje Ministarstvu kao naše predloge i zahteve, kako bi se za akreditaciju visokoškolskih ustanova predvideli neki minimalni uslovi.

Po našem mišljenju svaka biblioteka mora za svakog bibliotekara da ima računar za bibliotekare sa svim podacima za korišćenje publikacija. Pored toga, biblioteka treba da ima skenere, štampače i fotoaparate.

Uz to biblioteke treba da imaju dobre internet veze i elektronsku poštu kojom može da se komunicira međusobno, i sa korisnicima naših usluga.

Standardima je predviđeno da biblioteka ima najmanje 20 umreženih računara za korisnike, ali ni to nije dovoljno precizirano. Zato je naš predlog da bude 20 računara za korisnike u centralnim bibliotekama fakulteta, i po 50 u univerzitetskim bibliotekama. U tom slučaju bi bibliotekari bili u stanju da organizuju edukaciju korisnika.

Ti edukacioni centri bi bili veoma značajni i za nas, i za studente.

Bibliotečki radnici treba da učestvuju u informacionom opismenjavanju studenata, ali oni za obavljanje te funkcije moraju da ispunjavaju neke uslove. To pretpostavlja obavezno sprovođenje bibliotekarskog ispita, jer je svima jasno da je potrebno izvesno poznavanje engleskog jezika da bi mogla da se koristi informatička tehnologija.

Zatim, potrebna informatička pismenost i to je u EU uveliko prihvaćeno, što pretpostavlja da na informatičkom opismenjavanju ne može da radi niko ko nema sertifikat – kompjutersku dozvolu.
Narodna biblioteka Srbije će za sve bibliotekare koji koriste virtuelnu biblioteku organizovati besplatne seminare.

U svakom slučaju, mora se definisati šta je to standard kvaliteta, šta je to visoko kvalitetan kadar, a mi treba da organizujemo kurseve posle kojih bi bibliotekari dobijali sertifikate koji bi dokazivali da bibliotekari znaju da koriste informatičku tehnologiju.

Sredstva za permanentno obrazovanje bibliotečkih radnika do sada nisu bila predviđena ni u jednom budžetu. Međutim, da bi se pratio razvoj informacione tehnologije, to je nešto što je apsolutno neophodno.

Zatim je zamolila sve prisutne da svoje ideje i predloge na ovu temu pošalju imejlom, kako bi mogli da budu razmatrani i uključeni u stavove koji će biti dostavljeni Ministarstvu prosvete i sporta.

Predloženi članovi Bibliotečkog odbora

Skupština je odlučila da uputi Predlog Zajednice Savetu univerziteta u Beogradu za izbor članova Bibliotečkog odbora Univerziteta u Beogradu. Nakon obavljenih konsultacija sa kandidatima, za članove Bibliotečkog odbora su predloženi:
– prof. dr Mirka Zogović (Filološki fakultet),
– prof. dr Cvetana Krstev (Filološki fakultet),
– prof. dr Slobodan Janković (Medicinski fakultet),
– prof. dr Radivoj Radić (Filozofski fakultet) i
– prof. dr Miodrag Jovanović (Pravni  fakultet).

Usvojen preliminarni Plan rada

Mr Vera Petrovićje prezentovala prisutnima predlog Preliminarnog
plana rada Zajednice u 2007. godini koji je usvojio
Izvršni odbor. Tekst predloga Plana rada glasi:

1. Zajednica će organizovati obrazovne kurseve za bibliotekare. Mole se kolege za sugestije.

2. Nastavlja se sa izlaženjem časopisa Infoteka i lista Visokoškolske biblioteke.

3. Biće učinjeni napori da se podiže kvalitet sajta Zajednice, što podrazumeva i mogućnost izrade latinične i engleske verzije.

4. Zajednica nastavlja sa članstvom u najvećoj asocijaciji bibliotekarskih udruženja IFLA i u Evropskoj asocijaciji istraživačkih biblioteka LIBER.

5. Zajednica će nastaviti da poziva biblioteke visokoškolskih i naučnoistraživačkih ustanova da pristupe Zajednici biblioteka univerziteta u Srbiji.

6. Sastanci Izvršnog i Nadzornog odbora Zajednice biće održavani po potrebi.

7. Nastaviće se sa permanentnim aktivnostima na unapređenju struke i profesije.

U diskusiji je Gordana Vilotić istakla da kada je reč o prvoj tačci ovog Plana, nisu u pitanju samo kursevi, već se radi o sistemu permanentnog obrazovanja bibliotekara radi unapređenja rada u bibliotekama.

Zatim je predloženo da se izradi jedna analiza o položaju biblioteka u okviru fakulteta i univerziteta, jer se dešava da se kao jedini kriterijum rada biblioteka uzima broj knjiga, a sa druge strane mnoge delatnosti o kojima je ovde bilo reči, po novim statutima univerziteta i fakulteta ne pripadaju bibliotekarskoj delatnosti, što je u suprotnosti sa ulogom biblioteka kako je vidi Ministarstvo prosvete i sporta.

Iz toga proizlazi da treba usaglasiti stavove o ulozi i funkciji biblioteka na univerzitetima. Tim povodom je rečeno da treba imati u vidu da se sada više ne radi samo o bibliotečkoj delatnosti, već o bibliotečko-informativnoj delatnosti.

I pored jasnih stavova ministarstava za nauku i prosvetu, na nekim fakultetima jednostavno nisu uvažili zahtev biblioteka da se njihova delatnost preimenuje u bibliotečko-informativnu. Zato se na ovoj bitnoj promeni mora insistirati.

*

Na kraju sednice, delegati su formirali Komisiju za zaključke u sastavu: prof. Dr Cvetana Krstev, Milenko Pekić, dr Stela Filipi-Matutinović i Mr Vera Petrović.

U današnjem svetu, ni jedna struka ne može da računa na
uvažavanje i unapređenje svog digniteta, integriteta i autoriteta, ako u javnosti
ne postoji pozitivna slika o njoj. Samo pozitivna slika u javnosti može da
doprinese da se poštuje i uvažava dignitet jedne struke.

Pozitivna slika u medijima stvara se informisanjem o sopstvenoj
delatnosti pre svega u visokotiražnim medijima i najgledanijim televizijama.
Zbog toga svaka ozbiljnija asocijacija ili profesija treba da stvore sopstvenu
strategiju informisanja javnosti o svojim aktivnostima.

O aktivnostima naših biblioteka malo se zna

Postavlja se pitanje da li je uopšte važno da jedna struka bude prisutna
u javnosti preko medija? Naravno da je važno, jer od kada postoji štampa,
postoji i krilatica „Ono što nije objavljeno u štampi, nije se ni dogodilo“.
To se najbolje može sagledati baš iz naše pozicije.

Naime, iako se u visokoškolskim bibliotekama i bibliotekama koje su članice
ZBUS (Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji) svakodnevno odvijaju aktivnosti
od posebnog interesa za ovo društvo, o tome malo ko zna, pa se o tome nedovoljno
zna i u okviru članica ZBUS.

Iz toga onaj ko to ocenjuje sa strane, može da izvuče samo jedan zaključak:
da se u tim insti-tucijama ništa značajno ne događa, jer da se događa, o
tome bi „štampa pisala“.

Zašto je od izuzetne važnosti da bibliotekarstvo bude prisutno u medijima?

O toj potrebi najrečitije govori iskustvo koje imamo sa našim glasilom
„Visokoškolske biblioteke“. Naime, kada smo počeli da tražimo sagovornike
iz nadležnih ministarstava za naš list, većina od njih nije ni znala da postoji
Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji.

Uzmimo drugi primer: u našem resorno nadležnom Ministarstvu prosvete i
sporta smo čak dobili odgovor da „oni nisu nadležni“ za visokoškolske biblioteke,
već su nas uputili na Ministarstvo kulture.

Navedimo još jedan primer: jedan od vrlo značajnih predstavnika vlasti
u razgovoru za naš list izneo je tezu da u bibliotekarstvu Srbije vlada
opšta podeljenost o tome koji informacioni sistem treba u njima da bude dominantan.
Kada smo ga upoznali sa činjenicom da velika većina bibliotekara smatra COBISS
najadekvatnijim informacionim sistemom u bibliotekama i da on sve više osvaja
i nama susedne zemlje, naš sagovornik je bio iznenađen.

Gde nema informacije, caruje dezinformacija

Kako se u takvim okolnostima može očekivati da bibliotekarstvo uživa dignitet
koji mu kao značajnoj struci zasluženo pripada? Prema tome, ako bibliotekarstvo
želi da sa margine društvenog interesovanja dođe u njegovu žižu, mora potpuno
da promeni svoj odnos prema javnom informisanju.

S druge strane, tamo gde nema prave informacije, caruje dezinformacija.
U tom smislu danas u našem društvu postoji jedna očigledna protivurečnost
između visokih dometa stručnih radnika u bibliotekama, i slike koja se o
njoj emituje preko javnih glasila. Naime, danas se prema javnost plasiraju
uglavnom negativne slike o bibliotekama, kao što je, primera radi, nasrtanje
na pojedine ličnosti koje nose bibliotekarstvo u Srbiji, ili tzv. afere
o postupcima određenih biblioteka.

Prisetimo se samo pisma protiv direktora Narodne biblioteke Srbije. U
tom slučaju je grupica nezadovoljnika uspela da izdejstvuje čak formiranje
komisije na nivou jednog ministarstva, da bi se sve završilo onako kako
je moralo: „osumnjičeni“ je oslobođen svih optužbi koje su bile zasnovane
na dezinformacijama.

Treba prevazići marginalizaciju

Dezinformacija je uvek jača od informacije, jer najavljuje neku malverzaciju,
a mi smo tra-dicionalno osetljivi na zloupotrebe. Tako je moguće da destruktivne
akcije pojedinaca ili malih grupa dobiju veliki publicitet u javnosti i
pokrenu čitavu mašineriju državnog aparata u raspetljavanje očitih insinuacija.
I kad se dokaže da su insinuacije i optužbe u potpunosti opovrgnute, o tome
javnost ne bude izveštena, a negativna slika o bibliotekarstvu ostaje u
njenoj svesti.

Moderno bibliotekarstvo u svetu prepoznato je kao nosilac odgovornih stručnih
poslova u oblasti bibliotekarstva i informatike, kao i razvoja demokratskog
informatičkog društva, pa se zato njihovim aktivnostima u medijima razvijenih
demokratskih društava poklanja adekvatna pažnja. Tome doprinosi i činjenica
da su biblioteke identifikovane kao učesnici u nastavi i razvoju nauke.

Kod nas je situacija drugačija. Iako u Ministarstvu nauke i zaštite životne
sredine bib-liotekarstvo uživa ugled, svedoci smo skoro potpune marginalizacije
biblioteka u medijima, a to se direktno odražava kako na status zaposlenih
u toj struci, tako i na ukupan razvoj bibliotekarstva. Zbog toga bibliotekari
ne mogu da ostvare ni osnovna prava koja im po postojećim zakonima pripadaju.
Takođe, svedoci smo da se u brojnim oblastima ne poštuju u svetu prihvaćeni
standardi kada je reč o bibliotekama i bibliotekarima.

Treba iskoristiti potencijal Redakcije „Visokoškolskih
biblioteka“

Prvi uslov da jedna struka informiše javnost o svom delovanju jeste da ostvari
interno informisanje, informisanje unutar struke, ali i eksterno informisanje
– informisanje javnosti i organa od čijih odluka zavisi status struke. Najpogodnije
sredstvo za to je izdavanje sopstvenog informativnog glasila, za razliku
od stručnih, koji su okrenuti isključivo struci. Takvo informativno glasilo
postoji – „Visokoškolske biblioteke“, koje izdaje ZBUS.

Pri tome nikako ne treba zaboraviti da postoje i bilteni koje izdaju pojedine
biblioteke, ali su oni usko vezani za dešavanja u samim tim bibliotekama,
pa su samim tim vrlo ograničenog dejstva na javno mnjenje.

Tako ostaje da se jedinim informativnim javnim glasilom cele struke mogu
smatrati „Visokoškolske biblioteke“, čija je prednost što je okrenuto i
javnosti, pre svega organima vlasti, odnosno ministarstvima. To omogućava
dijalog vlasti i struke, putem redakcijskih intervjua sa nosiocima odgovornih
funkcija u ministarstvima nauke i prosvete.

Informativno glasilo omogućava i dijalog stručnjaka iz celog sveta, pa
je to šansa da se bibliotekari sa naših prostora upoznaju sa stavovima i
kretanjima u svetskom bibliotekarstvu.

Iz svega iznetog je očigledno jasno da bibliotekarstvo zaslužuje da bude
stalno prisutno u medijima, naravno kroz sadržaje koje će ga afirmisati.

Ako je i u našem Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine sazreo stav
da biblioteke mogu da budu i učesnici u razvoju nauke (što je normalno ponašanje
u razvijenim zemljama), onda dileme nema – bibliotekarstvo sa svojim stručnim
potencijalom predstavlja vrlo značajan segment za ukupan raz-voj našeg društva.

To znači da bi biblioteke u svom, ali i u opštedruštvenom interesu, trebalo
da ulože napore za stvaranje pozitivne slike o njima u našim medijima, na
osnovu rezultata koje postiže i koji su visoko ocenjeni u svetu.

Naše bibliotekarstvo mora da se potrudi da svoj ugled
i status gradi kroz medije

Ko je kriv za to što bibliotekarstvo nema mesto u medijima koje mu po
svemu što ono čini pripada? Štampa, odnosno novinari? Nikako! Samo bibliotekarstvo
mora da se potrudi da svoj ugled i status gradi kroz medije.

Taj posao bi mogla da preuzme neka od Komisija ZBUS zajedno sa Komisijom
za informisanje koju ima Udruženje bibliotekara Srbije i u tom nastojanju da
koristi svoje informativno glasilo „Visokoškolske biblioteke“ preko potencijala
koje ima Redakcija tog glasila. Ovo utoliko pre što su svi respektabilni
subjekti u bibliotekarstvu Srbije i članovi ZBUS: univerzitetske i visokoškolske
biblioteke, biblioteke naučnih instituta, Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije,
Biblioteka Matice srpske, kao i Biblioteka SANU. Ovom spisku mogu se dodati
i neke druge biblioteke koje su se afirmisale svojim dostignućima.

U biblioteke koje zaslužuju pažnju javnosti svakako treba ubrojati i sve
javne, kao i školske biblioteke.

Zadatak te Komisije bi trebalo da bude i redovno upoznavanje javnosti sa
onim što se događa u našem bibliotekarstvu, sa koncepcijom njegovog razvoja,
o bibliotekama kao informacionim centrima koji mogu da budu od velike koristi
ne samo stručnoj i naučnoj javnosti, već i svim građanima, dajući svoj doprinos
stvaranju informacionog društva za sve građane.

Praktična komunikacija sa medijima bi mogla da bude preneta na Redakciju
lista „Visokoškolske biblioteke“, uz svesrdnu podršku svih institucija koje
su ovde pomenute. Bilo bi to u interesu naše struke, ali i u opštedruštvenom
interesu.

Zadatak redakcije bi bio da priprema materijale za javna glasila i da
ih u redovnim intervalima dostavlja redakcijama medija. Istovremeno bi od
njih preuzimao sve informacije koje se odnose na bibliotekarstvo.

Usaglasiti se sa svetom

Jedan od načina da bibliotekarska profesija dobije na dignitetu, bilo bi
osnivanje profesionalne komore. Takve komore su već osnovale neke vodeće
profesije u Srbiji, jer je to odavno praksa u razvijenim zemljama koja daje
izvanredne rezultate.

Najvažniji aspekt delovanja Komore je istupanje u javnosti u ime cele profesije,
što danas nije slučaj sa bibliotekarstvom u Srbiji. Komora kao asocijacija
cele profesije ima specifičnu težinu koju mediji i te kako cene.

Komore imaju višestruki cilj, a osnovni je zaštita interesa cele profesije
i svakog pripadnika struke. Članstvo u Komori je obavezno (za razliku od
članstva u profesionalnom udruženju), ali zato Komora je jedino nadležna
da izdaje licence za rad u struci svake, recimo, četvrte godine.

U međuvremenu, svake godine, komora organizuje jednodnevne seminare koje
su obavezni da pohađaju svi pripadnici struke (u našem slučaju bibliotekari)
čiji je cilj inovacija znanja. Posle predavanja prisutni popunjavaju upitnik
dajući odgovore na postavljena pitanja, i na osnovu kvaliteta tih odgovora,
dobijaju bodove. Ako za 4 godine ne sakupe potreban broj bodova, ne mogu
da rade kao bi-bliotekari, već moraju da idu na manje plaćene i manje stručne
poslove u struci.

To bi imalo i druge pozitivne efekte. Recimo, ni u jednoj ustanovi ne
bi moglo rukovodstvo da smešta u biblioteke one kadrove sa kojima nezna
šta će, jer nemaju adekvatne sposobnosti za rad u nastavi. Međutim, zatečeni
kadrovi bi putem permanentnih seminara bili osposobljeni za rad u bibliotekarstvu
i dobili licencu.

S druge strane, Komora može da oduzme licencu svakom svom članu ako svojim
istupima ili radnjama nanese štetu struci. U to spadaju, primera radi, neosnovani
napadi u javnosti na kolege. Na ovaj način bibliotekarska profesija bi se
oslobodila onih koji joj nanose štetu.

Da to ima i te kako veliki značaj, govori primer iz novinarske profesije.
Naime, ovih dana oba udruženja novinara Srbije obavestili su javnost da su
iz svojih redova isključili novinare – članove Radiodifuzne agencije Srbije,
što znači da oni neće moći da se bave novinarskim poslom zbog štete koju
su naneli profesiji svojim odlukama u pomenutoj agenciji.

U ovom slučaju udruženja su preuzela ulogu komore, ali to nije pravilo.
Međutim, bitno je da su ona odreagovala onako kako nije odreagovalo naše
udruženje bibliotekara, koje je imalo osnova da iz svojih redova isključi
one koji su naneli štetu bibliotekarskoj struci dezinformacijama u javnosti.
Ali, i to samo ako su oni bili članovi udruženja, u koje se bibliotekari
dobrovoljno učlanjuju.

U tome je osnovna razlika između udruženja i komore. U slučaju novinara,
udruženja daju licencu jer novinari ne mogu da je dobiju ako nisu njihovi
članovi, ali će i to biti usklađeno sa EU osnivanjem komore.

Treba nam „lična karta“ profesije

Sledeća akcija koja bi doprinela ugledu struke i njenoj afirmaciji bi bila
sposobnost bibliotekara da verodostojno govore u ime tačno utvrđenog broja
svojih članova. To se može obezbediti samo sprovođenjem opšte ankete u svim
kolektivima gde postoje biblioteke i oni koji njima rukovode ili u njima rade.

Kada bi danas država zatražila tačnu i preciznu informaciju o tome gde
sve postoje biblioteke u Srbiji, ko u njima radi, kakve kvalifikacije imaju
– bibliotekarstvo Srbije takav podatak ne bi moglo da pruži, iako postoje
podaci u matičnim službama Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice
srpske i Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković». Problem je u tome
što mnoge biblioteke, iako postoji ta zakonska obaveza, ne dostavljaju potrebne
podatke, iako redovno dobijaju od svojih matičnih biblioteka formulare da
popune godišnje ankete, a sankcije za nedostavljanje podataka ne postoje.

Kada bi precizni podaci postojali, istupanje predstavnika bibliotečkih
organizacija u javnosti bi omogućilo da se zna u ime koga asocijacija istupa,
čime bi imala pun legitimitet za postavljanje svih pitanja koja se odnose na
bibliotekarstvo. Naravno, to bi potpuno izmenilo snagu uticaja na sve državne
i druge organe koji donose odluke važne za bibliotekarstvo.

Zaključak

Iz svega iznetog proizlazi da je stvaranje pozitivne slike o jednoj profesiji
moguće samo redovnim plasiranjem informacija o njenom delovanju, a bibliotekarstvo
u Srbiji taj posao može da počne da obavlja praktično odmah.

Svako zanemarivanje ovog aspekta razvoja jedne struke ima za posledicu
njenu marginalizaciju, iz koje je veoma teško izaći. A svaki izgubljeni dan
sve više udaljuje struku od očiju javnosti, a samim tim i vlasti.

Miloje Petrović

I Preambula

Ovim aktom se utvrđuju standardi i definišu postupci za akreditaciju visokoškolskih
ustanova i studijskih programa.

Cilj akta jeste obezbeđenje daljeg razvoja i unapređenja kvaliteta visokog
obrazovanja i njegovog ravnopravnog uključenja u visokoškolski prostor Evrope.

Akt takođe služi Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta pri obavljanju
sledećih delatnosti predviđenih Zakonom o visokom obrazovanju (ZVO):
– sprovođenje postupka akreditacije ustanova i studijskih programa u oblasti
visokog obrazovanja (ZVO, član 14, stav 7)
– odlučivanje o zahtevu za akreditaciju (ZVO, član 14, stav 7)
– izdavanje uverenja o akreditaciji (ZVO, član 14, stav 7).

II. Standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova

Standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova uspostavljaju kriterijume
za akreditaciju i dobijanje dozvole za rad univerziteta, fakulteta, odnosno
umetničkih akademija u sastavu univerziteta, akademija strukovnih studija,
visokih škola i visokih škola strukovnih studija. Da bi jedna visokoškolska
ustanova bila akreditovana ona mora da ispuni sledeće standarde i uputstva
koji iz tih standarda proizilaze:

Standard 1: Misija i ciljevi ustanove

Ustanova ima misiju i ciljeve koji su u skladu sa ciljevima visokog obrazovanja
(ZVO, član 3).

Uputstva za primenu standarda 1:

1.1. Misija pokazuje osnovnu svrhu postajanja ustanove,
definiše generalni pravac njenih aktivnosti i obezbeđuje osnovu za identifikovanje
njenih prioriteta u budućnosti.

1.2. Misija je sažeto formulisana, usvojena kao formalni
dokument od strane organa upravljanja i pojavljuje se u odgovarajućim publikacijama
ustanove.

1.3. Ciljevi proizilaze iz misije, pokazuju konkretne
rezultate koje ustanova želi da ostvari u narednom periodu i obezbeđuju
osnovu za kontrolu njenog rada.

1.4. Ciljevi su konkretni, ostvarivi s obzirom na raspoložive
resurse, i bliže definišu obrazovnu i druge delatnosti ustanove, uključujući
naučnoistraživačku, umetničku i stručnu delatnost.

1.5. Sve aktivnosti ustanove, a posebno razvoj studijskih
programa, su u skladu sa usvojenom misijom i ciljevima

1.6. Ustanova periodično preispituje svoju misiju i ciljeve,
vrednujući njihovu svrsishodnost u procesu planiranja i raspodele resursa.

Standard 2: Planiranje i kontrola

Da bi ostvarila svoji misiju i ciljeve ustanova preduzima planiranje i kontrolu
rezultata svih oblika svojih obrazovnih, naučnoistraživačkih, umetničkih
i stručnih aktivnosti

Uputstva za primenu standarda 2:

2.1. Ustanova ima razvijen formalni sistem kratkoročnog
i dugoročnog planiranja. Planiranje se vrši na osnovu analize značajnih unutrašnjih
i spoljašnjih činilaca. Planiranje je zasnovano na sistematičnom i stalnom
prikupljanju podataka i njihovoj nepristrasnoj analizi.
Rezultati planiranja su planski dokumenti koji su javno dostupni i primenjuju
se u praksi.

2.2. Ustanova redovno i sistematično kontroliše ispunjavanje
svoje misije i ciljeva, dajući prioritet realizaciji obrazovnih ciljeva.
Kontrola se obavlja kako poređenjem planiranih i ostvarenih ciljeva tako i
poređenjem rezultata ustanove sa rezultatima u prethodnom periodu i rezultatima
sličnih ustanova u zemlji i svetu. Rezultat kontrole su javno dostupni izveštaji.

2.3. Ustanova redovno preispituje delotvornost sprovedenog
planiranja i kontrole i radi na njihovom unapređenju.

Standard 3: Organizacija i upravljanje

Ustanova ima organizacionu strukturu i sistem upravljanja koji obezbeđuju
postizanje misije i ciljeva. Organizaciona i upravljačka struktura omogućavaju
kreiranje i održavanje okruženja koje pogoduje obrazovnim, istraživačkim i
stvaralačkim aktivnostima.

Uputstva za primenu standarda 3:

3.1. Ovlašćenja, odgovornosti upravljačkih, stručnih organa
ustanove, kao i studentskog parlamenta jasno su definisani statutom ustanove.

3.2. Organi upravljanja, mreža stručnih organa i studentski
parlament su tela ustanovljena u skladu sa zakonom odgovorna za kvalitet
i integritet ustanove.

3.3. Organizaciona struktura ustanove je propisana statutom
i sastoji se od jasno definisanih organizacionih jedinica. Svaka od jedinica
u strukturi ima precizno definisan delokrug rada a njeni rukovodioci jasno
određena ovlašćenja i odgovornosti.

3.4. Organi upravljanja, mreža stručnih organa i studentski
parlament sistematski razvijaju i osiguravaju sopstvenu delotvornost, koja
se ocenjuje na osnovu periodičnih evaluacija

Standard 7. Van nastavno osoblje

Visokoškolska ustanova ima kvalitetno vannastavno osoblje koje svojim stručnim
i profesionalnim radom obezbeđuje uspešnu realizaciju nastavnog procesa,
misije i ciljeva ustanove.

Uputstva za primenu standarda 7:

7.1. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog bibliotekara.
Ustanova zapošljava najmanje dva bibliotekara sa visokom stručnom spremom
i jednog knjižničara ukoliko na istoj studira preko 500 studenata.

7.2. Visokoškolska ustanova organizuje studentsku službu
u kojoj mora biti zaposleno najmanje 3 izvršioca ukoliko na istoj studira
do 1000 studenata, odnosno još po jedan izvršilac na svakih narednih 2000
studenata.

7.3. Visokoškolska ustanova ima najmanje dva izvršioca
sa visokom stručnom spremom na poslovima informacionog sistema

Standard 10. Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška

Ustanova ima odgovarajuću biblioteku, da raspolaže potrebnim udžbenicima
za izvođenje nastave kao i da raspolaže informacionim resursima i servisima
koje koristi u cilju ispunjenja svoje misije.

Uputstva za primenu standarda 10:

10.1. Ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom
koja svojim nivoom i širinom obezbeđuje podršku studijskim programima koje
institucija izvodi i naučno-istraživačkom radu. Biblioteka raspolaže sa
najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni proces

10.2. Ustanova obezbeđuje za sve upisane studente potrebnu
udžbeničku literaturu: učila i pomoćna sredstva. Učila i pomoćna nastavna
sredstva moraju biti raspoloživi na vreme i u broju dovoljnim da se obezbedi
normalno odvijanje nastavnog procesa.

10.3. Ustanova raspolaže informacionom tehnologijom koja
omogućava nesmetan pristup ostalim informacionim resursima koji su neophodni
za studiranje i naučno-istraživački rad. Ustanova obezbeđuje najmanje jednu
računarsku učionicu sa najmanje 20 računara i sa pristupom Internetu.

10.4. Ustanova obezbeđuje neophodnu obuku nastavnika,
saradnika i studenata u cilju efektivnog korišćenja biblioteke i ostalih informacionih
resursa

Standard 4: Kompetencije diplomiranih studenata

Savladavanjem studijskog programa student stiče opšte i predmetno-specifične
kompetencije koje su u funkciji kvalitetnog obavljanja stručne, naučne i umetničke
delatnosti.

4.2. Savladavanjem studijskog programa student stiče sledeće
predmetno-specifične kompetencije
• Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u ovladavanju znanjima
odgovarajućeg područja

Standard 10: Resursi

Za izvođenje studijskog programa obezbeđuju se odgovarajući ljudski, prostorni,
tehničko-tehnološki, bibliotečki i drugi resursi koji su primereni karakteru
studijskog programa i broju studenata koji se upisuje.

Uputstva za primenu standarda 10:

10.1. Za izvođenje studijskog programa obezbeđen je odgovarajući
prostor za izvođenje nastave, odnosno objekti sa najmanje 4 m bruto prostora
po studentu odnosno 2 m2 za izvođenje nastave po smenama.

10.1. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je sva
neophodna tehnička oprema za savremeno izvođenje nastave.

10.2. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je biblioteka
koja raspolaže sa najmanje 100 bibliotečkih jedinica relevantnih za taj studijski
program.

10.3. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je potrebna
udžbenička literatura, učila i pomoćna sredstva. Učila i pomoćna nastavna
sredstva moraju biti raspoloživi na vreme i u broju dovoljnim da se obezbedi
normalno odvijanje nastavnog procesa na programu.

10.4. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je potrebna
informaciona tehnologija.

Standard 11: Resursi

Za izvođenje studijskog programa obezbeđuju se odgovarajući ljudski, prostorni,
tehničko-tehnološki, bibliotečki i drugi resursi koji su primereni karakteru
doktorskog studijskog programa i broju studenata koji se upisuje.

Uputstva za primenu standarda 11:

11.1. Institucija ima kratkoročni i dugoročni plan i
budžet predviđen za realizaciju naučno- istraživačkog rada

11.2. Resursi koje institucija obezbeđuje za realizaciju
doktorskih studija mogu biti obezbeđeni u saradnji sa drugim visokoškolskim
institucijama i akretitovanim institutima i međunarodnim organizacijama.

11.3. Institucija obezbeđuje studentima sopstvenu opremu ili pristup opremi
koja je potrebna za naučno-istraživački rad, što se dokumentuje listom opreme
sa karakteristikama koju institucija poseduje, kao i listom opreme iz drugih
institucija na osnovu ugovora o saradnji.

11.4. Institucija obezbeđuje korišćenje bibliotečkog fonda
iz svojih resursa ili drugih izvora (knjige, monografije, naučni časopisi,
druga periodična izdanja) u obimu potrebnom za realizaciju doktorskog programa.
Studenti doktorskih studija imaju pristup bazama podataka koje su neophodne
za realizaciju doktorskih disertacija i za naučno-istraživački rad.

11.5. Za izvođenje studijskog programa obezbeđen je odgovarajući
prostor za izvođenje nastave najmanje od 2 m2 po studentu i odgovarajući laboratorijski
prostor neophodan za eksperimentalni rad.

11.6. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je oprema
zasnovana na savremenim informaciono-komunikacionim tehnologijama.

Standard 12. Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta

Visokoškolska ustanova donosi i realizuje politiku obezbeđenja kvaliteta
u svome radu.

Uputstva za primenu standarda 12:

12.1. Visokoškolska ustanova ima jasno i precizno formulisanu
politiku obezbeđenja kvaliteta nastavnog procesa, upravljanja ustanovom, van
nastavnih aktivnosti kao i uslova rada i studiranja. Politika obezbeđenja
kvaliteta se usvaja od strane rukovodstva i objavljuje javnosti.

12.2. Visokoškolska ustanova formira posebnu Komisiju
za kvalitet koju čine nastavnici i saradnici, van nastavno osoblje kao i
predstavnici studenata a čiji je zadatak priprema odluka neophodnih u procesu
donošenja i sprovođenja politike kvaliteta.

12.3. Visokoškolska ustanova sprovodi u praksi usvojenu
politiku kvaliteta. Ona preduzima sve neophodne aktivnosti u realizaciji
politike obezbeđenja kvaliteta i preduzima mere za korekciju uočenih nepravilnosti.Visokoškolska
ustanova posebno prati kvalitet nastavnog procesa i preduzima potrebne mere
za otklanjanje nedostataka u izvođenju nastave i ispita, uspešnosti studenata
u studiranju uopšte kao i na pojedinačnim predmetima, kvalitetu pojedinačnih
udžbenika itd.

12.4. Studenti imaju aktivnu ulogu u donošenju i sprovođenju
politike obezbeđenja kvaliteta. Posebno je značajna uloga studentskih ocena
kvaliteta nastavnog procesa dobijenih kroz anketiranje studenata.

12.5. Samovrednovanje predstavlja sastavni deo politike
obezbeđenja kvaliteta i sprovodi se u intervalima od najviše tri godine.
U postupku samovrednovanja razmatra se i ocena studenata.

12.6. Visokoškolska ustanova ima pravilnik o udžbenicima
kojim se standardizuje obim, forma i postupak stručne recenzije.

Misija

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji postoji da
bi razvijala i promovisala bibliotekarsku struku i unapredila profesionalni
i materijalni status zaposlenih u bibliotekama članicama.

Ciljevi

Svoju Misiju Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji ostvaruje ispunjavanjem
sledećih ciljeva:

– Stalno unapređenje kvaliteta usluga biblioteka članica.

– Utvrđivanje i sprovođenje zajedničkih ciljeva, politika i strategija biblioteka
članica vezanih za razvoj bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji.

– Usvajanje preporuka za standardizaciju kvaliteta rada biblioteka, zaštitu
fondova, izgradnju zajedničkih depozita, permanentno obrazovanje bibliotekara
i realizaciju međunarodne saradnje.

– Ostvarivanje saradnje sa svim relevantnim činiocima u matičnim institucijama
u cilju izgradnje digitalnih repozitorijuma koji bi obuhvatali naučnu i stručnu
produkciju svih saradnika i odabrane edukacione materijale.

– Ostvarivanje saradnje stručnjaka zaposlenih u bibliotekama članicama i
ostalih relevantnih činilaca u cilju izrade materijala i realizacije programa
za unapređivanje informacionih znanja građana, a u skladu sa ciljevima, politikama
i strategijama Zajednice.

– Organizovanje stručnih skupova, realizacija izdavačke delatnosti i preduzimanje
ostalih aktivnosti u cilju informisanja stručne i šire javnosti o rezultatima
rada Zajdenice.

– Promovisanje vrednosti informacionog društva i aktivnosti koje doprinose
njegovoj izgradnji.

Vizija

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji u budućnosti će predstavljati
izvor i stecište znanja, informacija i veština potrebnih bibliotekama članicama
da efikasno i kvalitetno ispunjavaju zahteve svojih korisnika i lokalnih
zajednica kojima služe. Zajednica će predstavljati centralno čvorište mreže
koja povezuje biblioteke članice, a kroz koje će proticati informacije potrebne
za uspešno poslovanje bibliteka članica. Zajednica biblioteka univerziteta
u Srbiji će biti spona biblioteka članica ka okruženju. Ona će predstavljati
interese i potrebe biblioteka članica ali će i artikulisati zahteve koje
pojedinci – korisnici i društvo kao celina postavljaju bibliotekama članicama.

Crnogorsko visokoškolsko bibliotekarstvo suštinski
nikada nije bilo organizovano kao jedinstven sistem * Situaciju karakteriše
apsolutno nerazumijevanje i nenaklonost nadležnih institucija i pojedinaca
prema Biblioteci, iako je ona upravo posljednjih pet-šest godina ostvarila
najbolje rezultate i evidentan pomak na svim planovima svoje djelatnosti

Nastavljajući pokrenutu rubriku „Iz našeg okruženja“, koja ima za cilj da prati
dešavanja u visokoškolskom bibliotekarstvu ovog regiona, u ovom broju objavljujemo
prvi deo rada mr Bosiljke Cicmil, Direktorke Univerzitetske biblioteke u
Podgorici, koja je u njemu obradila kompletnu problematiku visokoškolskog
bibliotekarstva u Crnoj Gori

Umjesto funkcionalne povezanosti – potpuna rascjepkanost

Sve visokoškolske biblioteke u Crnoj Gori pripadaju jedinom državnom univerzitetu
– Univerzitetu Crne Gore i od osnivanja su se razvijale fragmentirano i decentralizovano
(kao uostalom i sam Univerzitet) – sa centralnom Univerzitetskom bibliotekom
– članicom Univerziteta i bibliotekama pojedinih fakulteta ili grupe srodnih
fakulteta i instituta, koje su obavljale bibliotečku djelatnost za matičnu
instituciju, čiji su organizacioni dio.

Kako u organizacionom, tako i u stručnom dijelu, uglavnom su funkcionisale
nepovezano, samostalno obavljajući sve aspekte bibliotečke djelatnosti, tako
da one ni danas, nažalost, ne djeluju kao jedinstven sistem ni u jednom
segmentu bibliotečkog poslovanja.

Pri njihovom osnivanju najčešće nije obezbjeđivan ni minimum uslova propisanih
standardima za ovaj tip biblioteka, tako da neke od njih ni danas ne zadovoljavaju
savremene standarde i ne ispunjavaju sve uslove za rad. Crnogorsko visokoškolsko
bibliotekarstvo suštinski nikada nije bilo organizovano kao jedinstven sistem,
niti je bilo predmet strateškog planiranja, organizacije i analize rada na
Univerzitetu, a sistem njegovog finansiranja nikada nije bio uređen i definisan.

Bolonjska deklaracija nije primijenjena na biblioteke

Bibliotečku mrežu Univerziteta Crne Gore danas sačinjava Univerzitetska
biblioteka, deset biblioteka u okviru pojedinih fakulteta (ili više fakulteta)
i tri biblioteke naučnih instituta.

Među njima postoje velike razlike u svim aspektima bibliotečke djelatnosti:
u pogledu veličine fondova (npr. Biblio-teka Filozofskog fakulteta, kao
najstarija od njih (1964), ima oko 220.000 svezaka monografskih publikacija,
dok nekoliko novoosnovanih biblioteka posjeduje pojedinačno svega oko 1.000
svezaka), prostora, tehničko-tehnološke opremljenosti, obima i vrste službi
i usluga, broja i kvalifikacione strukture zaposlenih, stručnosti kadra,
načina organizovanja i rada itd.

U svim bibliotekama Univerziteta radi ukupno 42 zaposlenih, od čega 5
u Univerzitetskoj biblioteci.

Osim Univerzitetske biblioteke koja je unutrašnja organizaciona jedinica
Univerziteta, sve ostale biblioteke su upravno-organizacione jedinice pojedinih
fakulteta i instituta.

Reforma crnogorskog visokog obrazovanja u skladu sa principima Bolonjske
deklaracije nije ispunila očekivanja visokoškolskih biblioteka, pogotovo
Univerzitetske biblioteke, koja je izgubila status punopravne članice Univerziteta
i postala unutrašnja organizaciona jedinica, bez predstavnika u najvišim
tijelima i organima Univerziteta, a finansiranje njene osnovne djelatnosti
je skoro potpuno izostalo.

Normativna akta uopšte nisu poštovana

Univerzitetska biblioteka, definisana kao centralna opštenaučna biblioteka,
otvorenog tipa i punopravna članica Univerziteta sa svojstvom pravnog lica,
osnovana je odlukom Skupštine Univerziteta Crne Gore 1979. s ciljem da posreduje
bibliotečku građu i informacije iz svih oblasti nauke, odnosno da podržava
sve funkcije Univerziteta – nastavno-obrazovnu, naučnoistraživačku i informaciono-komunikacionu
i da djeluje kao podrška ukupnom naučnoistraživačkom radu u Republici.

Njen normativno-pravni status u okviru Univerziteta je bio istovjetan kao
i status fakulteta, viših škola i instituta. Kao i sve druge članice Univerziteta,
imala je svoje predstavnike u najvišim organima i tijelima Univerziteta.

Osim toga, osnovana je i s ciljem da, kao matična biblioteka koja, između
ostalog, obavlja stručni uvid i vrši stručni nadzor nad radom svih visokoškolskih
biblioteka, organizuje bibliotečko-informacioni sistem na Univerzitetu,
te da postane nosilac jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema i referalni
centar Univerziteta.

Međutim, u praksi, Univerzitetska biblioteka se nije razvijala u tom smjeru,
niti je suštinski obavljala svoje funkcije na način predviđen normativnim
i drugim aktima u okviru kojih je djelovala i kako su to obično činile druge
na sličan način definisane univerzitetske biblioteke, a ostale biblioteke
su se razvijale i funkcionisale potpuno samostalno i nezavisno od nje.

Univerzitetska biblioteka praktično nije imala bilo
kakav uticaj na ostale visokoškolske biblioteke

Iako formalno centralna i matična biblioteka, Univerzitetska biblioteka
je bila organizovana tako da praktično nije imala bilo kakav uticaj na ostale
visokoškolske biblioteke pri fakultetima i institutima Univerziteta. Sve
do 2001. godine Univerzitetska biblioteka nije imala čak ni podatak o brojnom
stanju visokoškolskih biblioteka, broju zaposlenih i veličini njihovih fondova,
a kamoli preciznije podatke o njihovom radu. Praktično, komunikacija između
nje i ostalih biblioteka na Univerzitetu ni po čemu se nije razlikovala od
veze sa drugim bibliotekama u Republici.

O tome najbolje svjedoči njen akt o sistematizaciji radnih mjesta, prema
kome ni broj ni vrsta radnih mjesta nisu bili usklađeni sa funkcijom i zadacima
koje je ona, prema usvojenim dokumentima, trebalo da obavlja.

Na primjer, radna mjesta iz domena matične službe (stručni uvid i nadzor,
edukacija i stručna obuka bibliotečkih radnika), organizacije i koordinacije
visokoškolskog bibliotečkog sistema, na izradi centralnih kataloga i raznih
vrsta bibliografija, iz oblasti izdavačke djelatnosti i razni drugi poslovi
koje je Biblioteka trebalo da obavlja – nikada nisu predviđena i opisana,
a kamoli popunjavana.

Pokazatelji o njenom radu i analiza njenog djelovanja od osnivanja do 2001.
govore da su skoro svi parametri njenog rada (broj i vrsta zaposlenih, prostor,
oprema, usluge, službe, proizvodi itd.) bili ispod normi predviđenih standardima
za biblioteke univerziteta ondašnje Jugoslavije i da ona suštinski nikada
nije imala onu funkciju i značaj definisan raznim aktima u okviru kojih
je trebalo da djeluje.

Reforma univerziteta unazadila položaj biblioteke

Tek početkom 2001. Univerzitetska biblioteka je, u skladu sa propisanom
ulogom i zadacima, počela da inicira, usmjerava i koordinira razvoj bibliotečko-informacionog
sistema Univerziteta, predlažući osnivanje i uređenje biblioteka u okviru
pojedinih fakulteta i instituta, integraciju manjih u veće biblioteke radi
racionalizacije i efikasnosti u radu, edukaciju i usavršavanje kadra u skladu
sa novim informacionim okruženjem, automatizaciju poslovanja i umrežavanje
biblioteka u nacionalni bibliotečko-informacioni sistem (COBISS.CG), poštovanje
bibliotečkih i drugih standarda i slično, popunjavanje radnih mjesta i razne
druge aktivnosti iz djelokruga rada centralne matične biblioteke, u čemu
je imala znatnog uspjeha.

Tako je bilo sve do reforme Univerziteta i donošenja novih zakonskih i
podzakonskih akata o visokom obrazovanju i Univerzitetu, kada je umjesto
poboljša-nja, došlo do nazadovanja u statusu biblioteke. Od tada je ona, promjenom
statusa u unutrašnju organizacionu jedinicu Univerziteta i gubitkom statusa
pravnog lica, suštinski prepuštena samoj sebi, bez definisanog mjesta, uloge
i smjernica daljeg razvoja.

Neuslovni prostor i oprema

Univerzitetska biblioteka se nalazi u zgradi tehničkih fakulteta. Do 2004.
skoro sva bibliotečka građa i svi stručni bibliotečki radnici bili su smješteni
u nenamjenskoj i neuslovnoj prostoriji od oko 280 m2 (buka, vlaga, prokišnjavanje,
visoke temperature), gdje se nisu mogli obezbijediti ni elementarni tehnički
uslovi za smještaj i zaštitu fondova, niti pak osnovni uslovi za rad bibliotečkog
osoblja. U istom prostoru je bila smještena i čitaonica za studente sa samo
48 mjesta, uprkos propisanim standardima, po kojima je trebalo obezbijediti
skoro deset puta više mjesta u čitaonicama i kabinama.

Jedan manji dio serijskih publikacija bio je smješten u pomoćnim prostorijama
Biblioteke i Metalurško-tehnološkog fakulteta u istoj zgradi, dok se dio
fonda monografskih publikacija nalazio u prostorijama upravnog i tehničkog
osoblja (2 kancelarije). Dakle, svi fondovi su bili nezaštićeni i fizički
i tehnički izloženi stalnom otuđivanju i propadanju.

I nakon skoro tri decenije rada, ukupan bibliotečki prostor je ostao isti
(radne prostorije, čitaonica), s tim što je 2004, kao privremeno rješenje
(do završetka izgradnje zgrade namijenjene djelimično i za Univerzitetsku
biblioteku), sav fond iz čitaoničkog i radnog prostora smješten u jedno
od prilično uslovnih atomskih skloništa u istoj zgradi, čime je povećan
broj korisničkih mjesta na 80, a poboljšani su i uslovi za rad stručnog bibliotečkog
osoblja.

Međutim, izgradnja zgrade predviđene za Biblioteku, Rektorat i Centar informacionog
sistema je obustavljena, tako da će u najskorije vrijeme vaskrsnuti stari
problem sa smještajem i skladištenjem građe, a u postojećem prostoru se ne
može ni razmišljati o posebnim čitaonicama, novim potrebama i poboljšanju uslova
za rad korisnika.

Biblioteka je tehnički opremljena sa 7 PC računara, serverom DS 10 (1024
Mb memorije) za lokalne kataloge većeg broja visokoškolskih i drugih bib-lioteka
s područja Podgorice i ostalih mjesta, izuzev Cetinja, 4 štampača, čitačem
bar koda, štampačem naljepnica sa bar kodom i drugom pratećom opremom za
rad u sistemu uzajamne katalogizacije. Preko akademske mreže povezana je
na internet.

Nikada nisu poštovani normativi ni u pogledu kadrova

Iako se broj zaposlenih u univerzitetskim bibliotekama određuje na osnovu
raznih parametara (veličina fonda i njegov godišnji priliv, pozajmica, broj
korisnika, prije svega studenata, broj i veličina čitaonica, radno vrijeme
sa korisnicima, broj službi i raznovrsnost proizvoda i usluga i dr.) i uprkos
normama predviđenim standardima za visokoškolske biblioteke, broj i struktura
bibliotečkog kadra u Univerzitetskoj biblioteci nikada nije odgovarala propisanim
zadacima i vrsti usluga koje je ona trebalo da obavlja.

Do 2001. kvalifikacionu strukturu zaposlenih u Biblioteci činili su radnici
uglavnom sa srednjom i višom školskom spremom i po jedan, odnosno dva bibliotekara
(najčešće bez položenog stručnog ispita ili pak bez ikakvog radnog iskustva
na stručnim bibliotečkim poslovima), zbog čega se neki, čak ni najosnovniji
poslovi nisu obavljali (fizička obrada, inventarisanje i kataloška obrada
serijskih publikacija, izrada raznih bibliografija itd.) ili su pak nepotpuno
i nestručno obavljani.

Međutim, u periodu od 2001-2003, selektivnom kadrovskom politikom i razumijevanjem
tadašnjeg rektora Univerziteta, zaposlena su četiri bibliotekara, od čega
čak tri iz nacionalnih biblioteka Srbije i Crne Gore, čime je znatno ublaže-na
nesrazmjera između specijalizovanog bibliotečkog kadra i tehničko-administrativnog
osoblja i veoma poboljšana kvalifikaciona struktura zaposlenih, što je, u
odnosu na ukupan dotadašnji period, predstavljalo veliki uspjeh.

Poboljšanje kadrovske strukture (16 zaposlenih, od čega čak 11 bibliotečkih
radnika) veoma brzo je rezultiralo otklanjanjem zaostataka u raznim oblastima
i uključivanjem u nove poslove.

Međutim, od 2003. uprava Univerziteta je uputila čak četvoro zaposlenih
u druge biblioteke ili pak organizacione jedinice Univerziteta, dok su dvoje
zaposlenih napustili Biblioteku iz ličnih razloga, što se veoma negativno
odrazilo na realizaciju započetih poslova i koncepciju o unapređenju i reorganizaciji
rada (čak su i osnovni poslovi, kao što je obrada serijskih publikacija
i priloga, izrada bibliografija istraživača, informisanje i rad sa korisnicima
ozbiljno dovedeni u pitanje).

Sada je, sa tendencijom novih preraspodjela, u Univerzitetskoj biblioteci
deset zaposlenih, od čega svega pet stručnih radnika, od kojih tri sa visokom
spremom. Jedan od zaposlenih nema stručni ispit.

Svi zaposleni, po pravilu, pohađaju sve dostupne kurseve, radionice, seminare
i druge vidove edukacije i stručne obuke u raznim segmentima djelatnosti
i posjeduju odgovarajuće licence za rad i dalju obuku zaposlenih u drugim
visokoškolskim bibliotekama Univerziteta (licence za rad u sistemu uzajamne
katalogizacije, na izradi personalnih bibliografija i cirkulaciji – pozajmici
bibliotečke građe).

Nabavka i fondovi

Za razliku od biblioteka organizacionih jedinica, koje su specijalnog naučnog
karaktera zatvorenog (internog) tipa, Univerzitetska biblioteka kao opštenaučna,
posreduje građu i informacije iz svih nauka (bazična i kapitalna izdanja,
interdisciplinarne publikacije i publikacije iz oblasti rubnih nauka, publikacije
koje se koriste pri izučavanju većeg broja naučnih disciplina (zajedničke
za više naučnih oblasti), referensne i sekundarne publikacije (rječnici,
enciklopedije, leksikoni, apstrakti, indeksi, bibliografije i razne druge
vrste sekundarnih publikacija), publikacije iz nauke uopšte, udžbenici, univerzitetska
izdanja itd.).

Osim toga, depozitna je za doktorske disertacije i magistarske radove
odbranjene na Univerzitetu Crne Gore, koji su korisnicima dostupni preko
online kataloga na nivou bibliografskog opisa.

Biblioteka kompletira i trajno čuva sva izdanja Univerziteta Crne Gore
i sve radove nastavnika i saradnika Univerziteta, kao arhivski primjerak
i osnov za izradu personalnih i drugih bibliografija.

Povremeno je, kada su to materijalni uslovi dozvoljavali (i kada je za
to postojao interes), koordinirala nabavku bibliotečke građe na cijelom
Univerzitetu, posebno stranih časopisa.

Nedostatak sopstvene građe nadomješta pozajmicom iz crnogorske nacionalne
biblioteke i drugih biblioteka u Crnoj Gori i Srbiji, a rjeđe iz inostranstva
(zbog nedostatka finansijskih sredstava).

Osim kupovinom i poklonima, Biblioteka svoje fondove selektivno kompletira
i popunjava obaveznim primjerkom nacionalne izdavačko-štamparske produkcije
prema Zakonu o štampanom primjerku i sve intenzivnijom međubibliotečkom
razmjenom publikacija, afirmišući i diseminirajući tako izdanja Univerziteta
Crne Gore, s jedne strane, i nabavljajući zauzvrat znatan broj univerzitetskih
i drugih izdanja, s druge.

Krajem 2002. Univerzitetska biblioteka je zaključila Sporazumni memorandum
sa Svjetskom bankom, prema kome je imenovana kao depozitna za određeni broj
izdanja Banke u štampanoj i digitalnoj formi (u trogodišnjem periodu), što
je obnovljeno i u januaru 2006. na neodređeno vrijeme.

Biblioteka je dobila i nekoliko vrijednih donacija pretežno stranih monografskih
publikacija (Francuski kulturni centar, Britanski savjet, Konzulat SAD,
američka donatorska fondacija – Sabre Foundation, CID i drugi), čime je
povećan udio stranih publikacija, na čemu se u Biblioteci uporno i sistematski
insistira.

Posljednjih nekoliko godina kupovinom je nadomještena praznina u nabavci
publikacija iz bivših jugoslovenskih republika, pogotovo iz Hrvatske (period
oko 90-ih godina).

Građe u elektronskoj formi uglavnom nema, osim poneke publikacije na CD-ROM-u,
koja se rijetko koristi, s obzirom na nedostatak računarskih čitaonica i
potrebne opreme.

Na predlog Univerzitetske biblioteke, Univerzitet je u martu 2001. sa
još tri organizacije (Fond za zdravstvo, Sekretarijat za nauku i Ministarstvo
kulture) u okviru eIFL Direct Projecta (međunarodni informacioni konzorcijum
za biblioteke i zajednički projekat Instituta za otvoreno društvo Mađarske,
EBSCO Publishing-a iz Bostona i biblioteka preko 40 zemalja) sklopio Ugovor
sa EBSCO Publishing-om za korišćenje nekoliko baza podataka iz oblasti društvenih
i humanističkih nauka i medicine, dok je krajem 2002. na probni rad od tri
mjeseca, bilo omogućeno korišćenje nekoliko baza podataka ProQuesta iz Kembridža,
koju čine časopisi iz oblasti nauke i tehnologije, većinom u formi punog
teksta.

Najveći problem predstavlja nabavka najpotrebnijih izvora
informacija

Nažalost, finansijeri nisu izvršili uplatu licence za 2002, zbog čega je
članstvo Crne Gore u eIFL Direct Projectu prestalo, a samim tim i korišćenje
njihovih usluga. Prema evidenciji, korišćenje pomenutih baza podataka, uprkos
informisanju svih potencijalnih korisnika, bilo je zanemarljivo. Nije bilo
odgovarajućeg interesovanja i odziva ni od strane univerzitetskih jedinica,
niti od strane individualnih korisnika.

Ovome treba dodati i podatak da tada neke biblioteke još nisu bile priključene
na internet, niti su imale odgovarajući kadar za rad.

Ovih dana je Univerzitet Crne Gore obnovio pretplatu na EBSCO baze, a
od 17. maja omogućio i testiranje usluga elektronske baze THOMSON sa 13 baza
koje sadrže časopise iz različitih naučnih oblasti.

Univerzitetska biblioteka nekako i dolazi do domaćih publikacija i, djelimično
i povremeno, do stranih monografskih publikacija u štampanoj formi, ali
najveći problem predstavlja nabavka najpotrebnijih izvora informacija – stranih
časopisa i stranih referensnih publikacija.

Nabavka stranih elektronskih izvora informacija uslovljena je razumijevanjem
uprave Univerziteta, prethodnim uključivanjem svih biblioteka u nacionalni
bibliotečko-informacioni sistem (COBISS-CG) i osposobljavanjem Univerzitetske
biblioteke i ostalih već automatizovanih biblioteka, kadrovski i materijalno
(prostor, oprema, sredstva) za proširenje postojeće referalno-informacione
djelatnosti kroz nove proizvode i usluge u skladu s reformom Univerziteta
i novim potrebama korisnika.

Uslova za formiranje konzorcijuma za nabavku publikacija nema iz više razloga
(prije svega, nedostatak finansijskih sredstava), a ni druge značajnije
biblioteke u Crnoj Gori nemaju interesovanja niti finansijskih sredstava
za ovaj vid nabavke koji se u svijetu pokazao vrlo uspješnim i racionalnim.

(Nastavak u sledećem broju)

Britanska biblioteka je nacionalna biblioteka Velike Britanije i po bogatstvu
svojih zbirki svakako jedna od najznačajnijih biblioteka na svetu. Kao samostalna
ustanova osnovana je 1972. zakonom koji je objedinio biblioteku Britanskog
muzeja i još sedam kulturnih ustanova, s tim da su još neke važne nacionalne
kulturne ustanove pridružene Britanskoj biblioteci osamdesetih godina 20.
veka.

Međutim, Britanska biblioteka je samo jedna od šest biblioteka u Velikoj
Britaniji i Republici Irskoj kojima se dostavlja zakonom obavezni primerak
svega što se objavi u ove dve države. Zakonom o obaveznom primerku od 2003.
uključene su i elektronske publikacije koje prethodni zakonski akti o obaveznom
primerku do tada nisu razmatrali.

Jedna od najvećih biblioteka u svetu

Britanska biblioteka je, kad je reč o nacionalnim bibliotekama, relativno
kasno osnovana. Ali ipak ovde treba voditi računa i o tome da je njen najvažniji
činilac – Bibliotečko odeljenje Britanskog muzeja, osnovan još 1753.

Tokom dvestopedesetogodišnjeg postojanja biblioteka Britanskog muzeja izrasla
je u jednu od najvećih na svetu, uostalom zahvaljujući i bogatim legatima,
koje su pojedinci (počevši od britanskih kraljeva pa do bogatih industrijalaca,
ali i drugih posvećenih kolekcionara), zaveštavali ovoj državnoj ustanovi
a time i narodu na čuvanje i korišćenje.

Svakako vredi spomenuti četvoricu kolekcionara čije se kolekcije smatraju
kamen-temeljcem Britanske biblioteke i Britanskog muzeja. To su, i našoj
bibliotečkoj, muzejskoj i ostaloj kulturnoj javnosti dobro poznati Robert
Koton, Džozef Banks, Tomas Grenvil i Hans Sloun. Njihove biste su izložene
u velikom holu Britanske biblioteke.

Tradicija zaveštavanja privatnih zbirki nastavlja se i danas.

Ponekad i pisci, navedimo samo Harolda Pintera, predaju svoje lične arhive
i spise Britanskoj biblioteci na čuvanje, obradu a time i na uvid zainteresovanoj
javnosti.

Kolekcija sadrži oko 200 miliona predmeta

Da bismo lakše predstavili mesto i ulogu Britanske biblioteke u britanskom
društvu, potrebno je navesti nekoliko osnovnih podataka o njenom delovanju.
Izgradnja nove zgrade Britanske biblioteke na Sent Pankrasu, u neposrednom
susedstvu poznate železničke stanice u severnom Londonu, trajala je čitavih
petnaest godina i njena prva čitaonica je otvorena 1997.

Kuriozitet predstavlja i to da je samo izgradnja kontroverznog Milenijumskog
Doma u Londonu nadmašila cenu izgradnje Britanske biblioteke, inače najskupljeg
javnog projekta 20. stoleća u Velikoj Britaniji. Za njenu izgradnju britanski
poreski obveznici morali su da izdvoje 511 miliona funti.

Pored ovog, arhitektonski izuzetnog zdanja na Sent Pankrasu, Britanska
biblioteka poseduje još dva bibliotečka kompleksa zgrada: postoji još jedna
lokacija u Londonu, a treća lokacija se nalazi u Boston Spa u zapadnom Jorkširu.
U drugom londonskom kompleksu smeštena je periodika, a u Boston Spa se nalazi
pozajmna biblioteka i celokupna operacija raznovrsnih bibliotečkih i informativnih
usluga, kao i poštanskog i elektronskog slanja naručenog materijala u sve
delove zemaljske kugle, sprovodi se odavde.

Postoji namera da se biblioteka periodike kao i sve skladišne i pomoćne
zgrade Britanske biblioteke razasute po Londonu, u dogledno vreme presele
pod jedan krov na Sent Pankras. Upravo je u toku zidanje konzervacionog centra
na Sent Pankrasu koji će kad se otvori 2007. pružati najsavremenije usluge
u oblasti zaštite i konzervacije knjige, a istovremeno poslužiće i kao mesto
javnih dešavanja, stručnih demonstracija i radionica.

Glavna zgrada Britanske bi-blioteke na Sent Pankrasu ima 11 čitaonica
sa oko 1200 mesta i konferencijski centar koji je za biblioteku i izvor
prihoda, jer se svakodnevno namenski iznajmljuje.

Kolekcija Britanske bibli-oteke sadrži oko 200 miliona predmeta, pri čemu
se svakog radnog dana kolekciji pridodaje oko 8000 novih predmeta. Veći
deo kolekcije smešten je upravo u dubokim podzemnim skladištima na Sent
Pankrasu koji su opremljeni pokretnim magacinima za knjige u dužini od 274
kilometara. Ostatak kolekcije smešten je u pomoćnim londonskim skladištima
i u Boston Spa u Jorkširu.

I pored ovog ne malog skladišnog prostora, pitanje daljeg obezbeđenja fizičkog
prostora za kolekciju koja svakodnevno raste, stalni je izazov.
Trenutno je u toku izgradnja skladišta takozvanog visokog kapaciteta (High
density storage) u Boston Spa. Takođe, pristupilo se izradi Nacionalne digitalne
biblioteke, odnosno hardverskog i softverskog sistema i infrastrukture koji
bi trebalo da obezbedi trajan smeštaj i trajnu zaštitu digitalnih formata.

Od svake funte koju država uloži u izdržavanje ove ustanove,
Britanska biblioteka stvori četiri!

Može se slobodno reći da kolekcija Britanske biblioteke obuhvata trihiljadugodišnji
raspon svetske kulture i baštine. Preko 2000 zaposlenih vodi računa o svim
aspektima rada i usluga ove biblioteke. Godišnji budžet biblioteke je 130
miliona funti, od čega 73% obezbeđuje Ministarstvo za kulturu, medije i
sport, a ostatak su prihodi koje ostvaruje biblioteka putem svojih usluga
i putem sponzorstva.

Nedavno je nezavisna revizorska kuća utvrdila da od svake funte koju država
putem svog ministarstva uloži u izdržavanje ove ustanove, Britanska biblioteka
stvori četiri funte ekonomiji svoje zemlje.

Kolekcije Britanske biblioteke stoje na raspolaganju ne samo za akademska,
već i za privatna istraživanja; veliki broj korisnika dolazi iz medija i
kreativnih industrija, a od nedavno biblioteka sprovodi akciju privlačenja
preduzetnika malih i srednjih preduzeća i potencijalnih ulagača u privredu
ove zemlje ili u inostrana tržišta. U ovu svrhu biblioteka je, pored postojećih
usluga svojih odeljenja za posao, nauku, tehnologiju i medicinu, otvorila
i centar za poslovne ljude i intelektualnu svojinu.

Više od 40 elektronskih banki podataka

Ovaj centar svoj osnovni zadatak vidi u pružanju pomoći pri istraživanju
i davanju obaveštenja preduzetnicima, inovatorima i onima koji tek počinju
u poslu i u tu svrhu obezbeđuje svoje ogromne resurse. Tako se u ovom centru
može besplatno, pored kolekcija, pretraživati i koristiti preko 40 elektronskih
banki podataka poslovnih i industrijskih, informativnih i finansijskih,
patenata i intelektualne svojine, stotine poslovnih direktorijuma i izveštaja
tržišnih ispitivanja i žurnala na koje se biblioteka pretplaćuje. 

Korisnicima na usluzi stoje i stručnjaci za ove oblasti, a njima se mogu
obratiti i zainteresovani koji nisu u mogućnosti da posete biblioteku. Zaposleni
u biblioteci su istovremeno i državni činovnici kojima je dužnost da pružaju
usluge i da odgovaraju na zahteve i molbe građanstva u propisanom roku.
U tom smislu struka kojom se bave ne razlikuje se od statusa ostalih javnih
struka.

Može se slobodno reći da britansko javno mnjenje očekuje visok standard
usluga svojih javnih službi i to s pravom, jer se za njih izdvaja značajan
deo državnih prihoda. S druge strane status i položaj bibliotekara u ovom
društvu izjednačen je sa drugim profesijama u svakom pogledu i jasno je
definisan.

Nedeljno hiljadu novih članova!

A o čemu se zapravo radi, može se nazreti i ako se sumarno pogledaju neki
statistički podaci. Da je Britanska biblioteka jedna od najzaposlenijih
na svetu, govori podatak da se u proseku 1000 novih čitalačkih propusnica
izdaje svake sedmice. U avgustu 2006. sveukupni broj posetilaca njenog veb
sajta bio je preko 600.000 sa preko 100.000 korišćenih predmeta koje se
nalaze na njenim internet stranicama, a koje sadrže i oko 170.000 linkova.

U istom mesecu poručeno je oko 34.000 dokumenata i izvršeno 1,6 miliona
pretraga na njenom integrisanom katalogu. I drugi statistički podaci govore
o mestu koje ova biblioteka zauzima u britanskom društvu. Zainteresovanim
čitaocima više podataka o svakom aspektu rada, njenoj viziji i misiji, pružiće
bibliotečki veb sajt koji, između ostalog, nudi i izveštaje o radu a tu
je i ključni dokument – Strategija biblioteke za 2005-2008. godinu.

Važno je napomenuti i to da Britanska biblioteka zauzima ključnu poziciju
u naporu da se obezbedi vodeće mesto britanskom društvu i državi u svetu
novih digitalnih tehnologija. Takođe, kao nezavisno telo, zalaže se za balansiranu
legislativu u domenu autorskih prava i upotrebe novih digitalnih tehnologija.

U ovom važnom poslu Britanska biblioteka predsedava britanskoj interesnoj
zajednici pri vladinom Ministarstvu trgovine i industrije i blisko sarađuje
sa svepartijskom parlamentarnom internet komisijom. Ova Komisija britanskog
parlamenta upravo postoji da bi se obezbedilo mesto za diskusiju između
industrija novih medija, ustanova kulture i obrazovanja i skupštinskih poslanika,
odnosno Parlamenta.

Cilj je sačuvati nacionalno stvaralaštvo za buduće generacije

Navedimo i to da je Britanska biblioteka na poslednjoj konferenciji Laburističke
stranke septembra 2006. predstavila svoj Manifest za intelektualnu svojinu
koji razmatra gore pomenta pitanja i koji nudi predloge i komentare za novu
legislativu koja treba da obezbedi zakonski okvir koji bi regulisao pitanja
novih tehnologija i pitanja intelektualne svojine.

Tako u jednoj od tačaka svog Manifesta, Britanska biblioteka objašnjava
svoju poziciju prema pitanjima na koje njena zemlja tek treba da odgovori:
„Mi se suočavamo sa izazovima brzog digitalnog sveta da se prepozna i sačuva
nacionalno kreativno stvaralaštvo za buduće generacije“.

Radi se o formiranju nacionalne digitalne zaostavštine – na primer, mi
smo potpisali sa Majkrosoftom ugovor o digitalizovanju i besplatnom internet
pristupu na preko 25 miliona stranica kojima je isteklo autorsko pravo”
(Intellectual Property: A Balance The British Library Manifesto objavljen
26 septembra 2006. prev. MG). Ovde su navedene samo neke od obaveza i zadataka
koje nacionalna biblioteka preuzima i kojima rukovodi u britanskom društvu.

Način formiranja zbirki

Uopšteno može se reći da su kolekcije Britanske biblioteke podeljene po
geografskom i hronološkom principu i po formatu. Po geografskom principu
razlikujemo američke, evropske i zbirke Azije, Pacifika i Afrike. Hronološki
razlikuju se zbirke štampane pre i posle 1850. Po formatu zbirke se dele
na štampane stvari, rukopise, mape, muzičke zbirke i partiture, periodiku,
patente i dizajn, filatelističke zbirke, izveštaje, teze i disertacije i
arhiv nosilaca zvuka.

Slavističke i istočnoevropske kolekcije deo su Evropskih kolekcija koje
su opet podeljene po jezičkom, ali i po geografskom principu. Postoji ukupno
15 evropskih sekcija, a sekcija Jugoistočne Evrope kojom ja rukovodim, prati
geografski princip i tu su uključene sve zemlje ovog evropskog područja, osim
Grčke i Turske.

Prva zemlja je samostalna sekcija u okviru evropskih kolekcija, a druga
pripada azijskim kolekcijama. Slavističke knjige, posebno stare štampane
ruske i staroslovenske knjige nalaze se u najstarijim kolekcijama kojima
je i osnovana biblioteka 1753. Takođe, izvestan broj ruskih knjiga iz sedamnaestog
veka kao deo biblioteke kralja Džordža III poklonjene su biblioteci Britanskog
muzeja 1823.

Međutim, sistematska akvizicija slovenskih knjiga i rukopisa otpočela je
1840. pod znalačkim rukovodstvom Tomasa Vatsa koji je otpočeo dugogodišnju
i uspešnu saradnju sa kontinentalnim knjižarima i prodavcima knjiga. Ta saradnja
se nastavila i u 20. veku, a posle Drugog svetskog rata uspostavlja se sistem
razmene knjiga sa istočnoevropskim nacionalnim i univerzitetskim, ali i sa
bibliotekama naučnih i kulturnih ustanova poput akademija nauka.

Tačan broj slavističkih i istočnoevropskih knjiga u Britanskoj biblioteci
se ne zna, jer ni one, kao ni ostale zemlje ili jezici, nemaju zaseban kata-log,
već su rasute u okviru kolekcije Britanske biblioteke.

Moja slobodna procena je, pri čemu se pretpostavka gradi na osnovu podataka
sa kojima se raspolaže, da se radi o fondu od najmanje pola miliona slovenskih
knjiga, od čega jedna četvrtina knjiga pripada jugoistočnoj Evropi. Samo srpskih
knjiga u kolekciji Britanske biblioteke ima preko 30.000.

Uspešna razmena sa Srbijom

Knjige i časopisi su se od devedesetih godina prošlog veka, pored pomenutih
razmena, sve više počeli nabavljati kupovinom preko domaćih izdavača i distributera
knjiga i časopisa. Kupovina knjiga je od sredine devedesetih godina preuzela
primat nad razmenom tako da je sa nekim zemljama jugoistočne Evrope razmena
u međuvremenu i potpuno prestala.

Razmena knjiga se održala jedino tamo gde je bila uspešna, a to je slučaj
sa Srbijom. Britanska biblioteka i danas održava aktivnu razmenu sa Narodnom
bibliotekom Srbije, Maticom srpskom, Bibliotekom SANU i sa Univerzitetskom
bibliotekom u Beogradu.

Tokom devedesetih bilo je više komercijalnih partnera iz Srbije a od 2005.
u kupovini srpskih i crnogorskih knjiga, Britanska biblioteka se gotovo isključivo
oslanja na beogradskog distributera knjiga Bookbridge. Godišnje se kupovinom
i razmenom u proseku nabavi do hiljadu novih naslova za popunu i razvoj srpske
zbirke Britanske biblioteke.

Za stare i retke srpske knjige koriste se i usluge poznatih antikvarnica
i preprodavaca starih knjiga. Tako su, na primer, prošle godine otkupljena
dva broja avangardnog časopisa Zenit iz njegovog beogradskog perioda, izašlih
dvadesetih godina 20. veka, i raritet Toumbe Branka Ve Poljanskog iz 1926.

Vrednost srpske kolekcije Britanske biblioteke posebno je uočljiva u izdanjima
srpskih naučnih i kulturnih ustanova i društava 20. veka, istorijskim i
etnografskim delima, literaturi i umetnostima, enciklopedijama i leksikonima,
bibliografijama, rečnicima i lingvistici.

Biblioteka poseduje retka stara srpska izdanja

Najznačajniji srpski autori predstavljeni su svojim prvim izdanjima, a od
najvrednijih i najstarijih srpskih serija treba istaći serije Srpske književne
zadruge čija izdanja se kontinuirano nabavljaju od Zadruginog osnivanja 1892.
Pored ovih izdanja u srpskim kolekcijama zastupljeni su nekada i danas najveći
i najvažniji srpski izdavači od Gece Kona i Svetislava Cvijanovića, Nolita
pa do Narodne knjige, Rada, Stubova kulture, Klia, Derete, Samizdata B92
i mnogih drugih.

Posebna pažnja u srpskim zbirkama posvećena je građanskim ratovima i sukobima
u bivšoj Jugoslaviji, te su naslovi koji obrađuju ovaj problem dobili zaseban
katalog u dva dela, a u vidu je i njegov treći deo.

Postoji i mikrofilmovana kolekcija dokumenata, pamfleta, izveštaja i razne
neobjavljene građe posvećene ovoj temi. Nedavno je sastavljen i katalog posvećen
Srpskoj revoluciji 1804-1835. u kolekciji Britanske biblioteke. Najvrednijim
primercima srpske kolekcije svakako treba posvetiti poseban članak, a za
ovu priliku ćemo navesti samo nezaobilazne stvari u kolekciji Britanske
biblioteke, poput starih srpskih rukopisnih i štampanih knjiga.

Pet srpskih rukopisa iz 14. veka

Do sada je prebrojano 29 srpskih rukopisa u Velikoj Britaniji i Irskoj,
a od tog broja 8 rukopisa nalazi se u Britanskoj biblioteci. Od tih 8 srpskih
rukopisa njih pet datira iz 14. veka. Takođe, više od polovine od 29 srpskih
rukopisa nastalo je pre kraja 14. veka.

Ovaj podatak govori o velikom značaju srpskog rukopisnog materijala koji
se ovde čuva i proučava, pogotovo kada se ima na umu to da najstariji ruski
ćirilični rukopisi u britanskim i irskim kolekcijama vode poreklo iz 15
veka. Od pet četrnaestovekovnih srpskih jevanđelja najvažniji je svakako
unikatni primerak četvorojevanđelja iz 1355, iluminirani rukopis koji je
sačinjen za srpskog mitropolita Jakova Serskog.

Grad u kome je sačinjen iluminirani rukopis bio je centar razvijene srednjevekovne
oblasti i u Seru je Stefan Dušan proglašen za „cara Srba i Grka” 1345. Ovo
četvorojevanđelje, prvorazredni spomenik srpske istorije i kulture, dobio
je na poklon Robert Karzon, engleski putopisac i kolekcionar, prilikom posete
svetogorskom manastiru Svetog Pavla 1837.

Britanska biblioteka takođe poseduje i primerak prve štampane srpske i
južnoslovenske knjige Oktoih prvoglasnik iz 1494. godine, izdanje crnogorske
štamparije Đurđa Crnojevića i njenog štampara monaha Makarija. Crnogorska
inkunabula je jedina ćirilična inkunabula Britanske biblioteke i jedina
u Velikoj Britaniji. Otkupljena je 1891. od Alberta Kona, knjižara iz Berlina,
koji je punih 20 godina snabdevao biblioteku Britanskog muzeja slovenskim
knjigama.

Od drugih srpskih dragocenosti u kolekciji Britanske biblioteke spomenimo
i venecijanska izdanja Božidara Vukovića iz 1537. i 1538. Oktoih i Praznični
minej, zatim Psaltir izdan takođe u Veneciji 1638. koji je jedna od dve
srpska knjige štampane u 17. veku.

I na kraju, moderna srpska država, srpski jezik i književnost u kolekciji
Britanske biblioteke predstavljena je knjigama za koje se može reći i da su
temelj ovdašnje srpske zbirke, a radi se – naravno – o prvim izdanjima Dositeja
Obradovića, Vuka Stefanovića Karadžića i Petra Petrovića Njegoša.

Milan Grba

Autor ovog teksta je diplomirao i magistrirao na Filozofskom
fakultetu u Beogradu, a od 1991-1998. je radio u Istorijskom muzeju Srbije.
Od 1999. radi u Britanskoj biblioteci, u kojoj od 2005. rukovodi sekcijom
Jugoistočne Evrope u okviru Evropskih kolekcija.