Zahvaljujući velikom samopregoru grupe zaposlenih u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, obavljen je posao od posebnog značaja za našu nauku i kulturu uopšte: sačinjen je popis promovisanih doktorata na Univerzitetu u Beogradu od osnivanja 1905. do danas i postavljen na internet prezentaciju Biblioteke.

Međutim, da bi taj pregled bio kompletan, potrebno je da se u njemu ispravi sve ono što nije tačno uneto, i zato je neophodno da se u taj posao uključe svi oni koji tome mogu da doprinesu.

Pošto nažalost evidentiranje i deponovanje disertacija tokom ovih sto godina nije bilo uvek konzistentno i pažljivo rađeno, ovaj popis sigurno ima grešaka i pored naših napora da ih bude što maanje. Zbog toga molimo sve poslenike Univerziteta i sve bibliotekare da nam ukažu na greške koje uoče, kako bi ovaj pregled zaista bio validan i od koristi i sadašnjim i budućim generacijama. Verujemo da će to sada biti lakše kada postoji jedinstven popis.

Molimo sa sve primedbe i dopune šaljete na adresu webmaster@unilib.bg.ac.rs ili stela@unilib.bg.ac.rs.

Dr Stela Filipi-Matutinović

Svoj veliki jubilej – 80 godina postojanja i veoma uspešnog
rada, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković’‘ u Beogradu
obeležila je na dva načina: otvaranjem interesne izložbe “Doktorati
na Univerzitetu u Beogradu“, i otvaranjem nove čitaonice za studente
sa posebnim potrebama.

Na izložbi je prezentiran i deo arhive Vojina Milića
iz fonda Biblioteke, profesora Filozofskog fakulteta koji se bavio sociologijom
znanja i udario do sada najkompletnija istraživanja doktorskih disertacija
kao pokazatelja naučnog potencijala zemlje.

Skup je otvorio Bogoljub Mazić, vršilac dužnosti
direktora, istakavši ekskluzivnost ovih postavki, a posebno značaj otvaranja
čitaonice za studente – invalide koja je adaptirana za tu namenu zahvaljujući
pomoći Skupštine grada.

Potom je profesor dr Zoran Jovanović, direktor
Računarskog centra Beogradskog univerziteta, u ime Univerziteta čestitao
jubilej i istakao potrebu da Univerzitetska biblioteka prati prelazak bibliotekarstva
u elektronski oblik, što podrazumeva značajne napore bibliotekara, ali i
finansijsku podršku države.

Bez predanog i samopregornog
rada bibliotekara, ne bi bilo naučnog i kulturnog napretka

Skupu se obratila i profesor dr Aleksandra Vraneš,
šef Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu,
i predsednica Društva bibliotekara Srbije, sledećim rečima:

– Bibliotekarsko društvo Srbije, koje je od davne
1948. počelo da radi pod krovom ove kuće dobrih knjiga i dobrih namera, i
Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta
u Beogradu iskazuju Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković“svoju
radost i poštovanje spram negovanja naučne i kulturne baštine.

Puno je dokaza da je svaka,
a posebno ova slavljenička biblioteka aktivan učesnik u procesu nastave

Tolerantan odnos prema različitim medijima i sadržajima
koje biblioteke nose, olakšava stasavanje u pojedinca spremnog na otvoren
dijalog, koji se može započeti samo ako su informisanost i obrazovanost
na određenom stešenu.

Da je biblioteka svaka, a ova slavljenička posebno,
aktivan učesnik u procesu nastave na univerzitetu, potvrđuju njeni bogati
fondovi, komunikacija sa obrazovnim kadrom, živost i učestalost korisničkih
potraživanja tradicionalnih i virtuelnih nosioca informacija, redovne izložbe,
uključujući i ovu današnju, motivisanu davnašnjom potrebom da Univerzitetska
biblioteka sojuzi u svome fondu sve doktorske teze odbranjene na univerzitetu,
kao zalog domaće pameti i budućnosti.

U godinama galopirajućij specijalizacija, univerzitetske
biblioteke su verovatno poslednji bastioni opšteg obrazovanja. Kao biblioteka
sa kontinuitetom, koju je moderni vandalizam slučajno mimoišao, zasluživala
je pohvale i priznanja, poput onih izrečenih u knjizi “Antička estetika“
Anice Savić Rebac.

Narednih dana pohvalama će se pridružiti i reči zahvalnosti
korisnika sa specijalnim potrebama za koje biblioteka otvara svoje adaptirane
prostore.

Čestitajući Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetskoj
biblioteci, nastavnicima, naučnim radnicima i studentima Dan Ćirila i Metodija,
istovremeno zahvaljujem bibliotekarima bez čijeg predanog rada ne bi bilo
naučnog i kulturnog napretka.

Istorijski pregled odbrane
doktorskih disertacija na Beogradskom univerzitetu

Autorka izložbe je dr Stela Filipi-Matutinović,
sa saradnicima iz Odeljenja za naučne informacije i razvoj bibliotečkog sistema
i Odeljenja za matičnu delatnost Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“.
U razgovoru o izložbi naglasila je da:

– Svaki univerzitet ima dve bitne i nerazdvojne funkcije:
stvaranje stručnih i naučnih kadrova i negovanje i dalje razvijanje nauke. Doktoriranje
sjedinjuje ove dve funkcije, a doktorska disertacija treba da bude rezultat
originalnog i samostalnog rada u određenoj naučnoj oblasti.

Izložba “Doktorati na Univerzitetu u Beogradu“, postavljena
povodom Dana Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“, daje istorijski
pregled odbrane doktorskih disertacija na Beogradskom univerzitetu, od njihovog
uvođenja Zakonom o Univerzitetu iz 1905. do danas.

Iz fonda Univerzitetske biblioteke izložene su najstarije
disertacije iz različitih naučnih oblasti, disertacije rektora Univerziteta,
nekih do danas najcitiranijih naučnika koji su ovde doktorilali; ličnosti
iz političkog života i članova uprave Univerzotetske biblioteke i Zajednice
biblioteka univerziteta u Srbiji.

Izložen je i deo lične arhive redovnog profesora Filozofskog
fakulteta Vojina Milića (1922-1996), dugogodišnjeg svakodnevnog korisnika
Biblioteke, koji je svoju ličnu arhivu i biblioteku poklonio Univerzitetskoj
biblioteci.

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković“ je
depozitna biblioteka za doktorske disertacije i zakonska je obaveza da se
posle promocije sve odbranjene disertacije deponuju u njenom fondu. Nežalost,
ova zakonska obaveza nije uvek pođtovana, te se u njenom fondu ne nalaze
sve disertacije branjennj na Univerzitetu u Beogradu. Biblioteka je do sada
izdala 4 publikacije sa popisima disertacija branjenih u Srbiji i sarađivala
na ediciji Zadužbine Andrejević “Naučnici Jugoslavije“

Na osnovu elektronskog kataloga Biblioteke i popisa
disertacija koje su poslali svi fakulteti, redigovani su popisi po fakultetima
i pripremljen je kompakt disk sa podacima o preko 11.000 doktorskih disertacija
koje se čuvaju u fondovima mreže biblioteka Univerziteta u Beogradu. Popisi
sa podacima su postavljeni i na internet stranicu Biblioteke

http://www.unilib.bg.ac.rs/projekti/disertacije_2/fakulteti/index

Napor autora izložbe i prezentacije je još jedan doprinos
ove biblioteke očuvanju i popularizaciji domaće pameti, čime daje bitan doprinos
ukupnom naučnom i kulturnom razvoju Srbije.

Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti
svojim specifičnim fondom zauzima posebno mesto u bibliotečkom sistemu Srbije.

Razvoj Biblioteke Akademije tesno je vezan za istoriju
SANU u celini. Osnovana je Ustavom i Ustrojenijem Društva srpske slovesnosti
7. novembra 1841, a počela je sa radom 1842. kada je Dimitrije
Tirol, vaspitač mladih Obrenovića i dobrotvor srpskog naroda,
poklonio Biblioteci Društva 89 knjiga. Početni fond uvećavan je poklonima
i izdanjima Društva, potom razmenom sa domaćim i inostranim akademijama i
naučnim društvima, a od 1851. i kupovinom knjiga.

Naziv Biblioteke tokom istorije Akademije je nekoliko
puta menjan i zvala se:

-Biblioteka Srpskog učenog društva (1864),

-Biblioteka Srpske kraljevske akademije(1886),

-Biblioteka Srpske akademije nauka(1945),

-Centralna biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti(1960).

Biblioteka je delimično otvorena za javnost 1952.

Akademijinom bibliotekom rukovodili su Konstantin
Bogdanović, Stojan Novaković, Smilja Mišić, Danica Nikolić, Đuza Radović
i Mile Žegarac.

Izuzetna profesionalna biografija

Direktor ove biblioteke od 1991. je akademik Nikša
Stipčević, sa kojim smo razgovarali o sadašnjem trenutku i
planovima ove prestižne institucije.

Akademik Nikša Stipčević je rođen 1929. u Splitu gde je
završio i osnovnu školu, a gimnaziju u Beogradu 1948. Upisao se na Romansku
grupu Filozofskog fakulteta 1948, a diplomirao je 1953. – struka italijanski
jezik i književnost (pod “B“ – francuski jezik i književnost). U Institut
za srpski jezik SANU (Odsek za eksperimentalnu fonetiku) zaposlio se 1953,
a istovremeno je bio honorarni asistent za italijanski jezik na Katedri
za romanske jezike i književnost Filozofskog fakulteta, da bi 1957.
postao stalni asistent. Dve godine je bio lektor za srpskohrvatski jezik
na Sorboni.

Doktorsku disertaciju prijavio je 1959. pod naslovom “Književni
pogledi Antonija Gramšija“ i odbranio je 1965. na Filološkom fakultetu.
Za docenta za italijansku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu
izabran je 1966, za vanrednog profesora 1972, a za redovnog 1976.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1983, a za redovnog 1994.

Pored osnovnih radnih obaveza, obavljao i druge brojne dužnosti
u udruženjima, institucijama i drugim organizacijama i uredništvima. Dekan
Filološkog fakulteta je bio u dva mandata: od 1987-1989, i 1989-1991.

Dobio je Sedmojulsku nagradu (1990), i Nagradu za kulturu
govora “Petar Kočić“.

Predsednik Republike Italije odlikovao ga je 3 puta.

Poseban raritet – retke stare
knjige

Biblioteka SANU ima zbirku starih i retkih knjiga velike
vrednosti. Sakupljeno je oko 3000 naslova knjiga (preko 7000 svezaka) štampanih
od XV do sredine XIX veka i 245 naslova periodičnih publikacija.

Pored srpskih knjiga izuzetno značajnih za našu kulturnu
istoriju koje čine najveći deo fonda, treba istaći pojedine važne celine
knjiga. Među najznačajnijima je Lična biblioteka Vuka Karadžića,
i kojoj je sačuvano 48 knjiga, a Srpski rječnik iz 1818. i Pismenica serbskoga
jezika iz 1814. pune su Vukovih zapisa.

Bogata je grupa knjiga pod naslovom Serbica.
Tu su skupljene knjige na stranim jezicima koje govore o Srbiji i Srbima.
Putopisi raznih ličnosti o našim krajevima u XVII i XVIII veku daju nam
dragocene podatke o životu ljudi, a iz XIX veka značajne su političke rasprave
koje su stranci objavljivali o nama.

Od 245 naslova periodičnih publikacija pomenućemo
Slaveno-serbskij magazin iz 1768. (prvi srpski časopis), zatim
sve brojeve Letopisa Matice srpske od 1824. i
retka ratna izdanja.

Dve knjige izazivaju posebnu pažnju: Prevozvišenomu gospodinu
đeneralu M. I kavaleru Nerančiču, na bregu Adrijatike/ B.G. štampana
oko 1788, i Predanija izdata 1771.

Zbirka starih i retkih knjiga neprestano se uvećava poklonima
i kupovinom.

Najveća biblioteka u Srbiji
sa stranim fondom

Akademik Stipčevićje prvo govorio o specifičnostima ove
biblioteke:

—Ova biblioteka je bila veoma širokog
tipa i to nije bilo svrsishodno u Beogradu, jer takve biblioteke je Beograd
već imao. Mi smo, takođe, želeli da dobijamo obavezni primerak od svih izdavača,
ali smo od toga odustali ne samo zbog toga što nemamo dovoljno smeštajnog
prostora (a nećemo ga imati ni u budućnosti), nego i zbog toga što nema
svrhe da obavezni primerak postoji na 3 mesta u Srbiji (Narodna biblioteka,
Biblioteka Matice srpske i biblioteka SANU).

Onda smo nastojali da ovu biblioteku usmerimo u pravcu
u kome ona i danas deluje, a to je da budemo najveća biblioteka u Srbiji
sa stranim fondom. I mi to danas jesmo.

Fond ove biblioteke ima danas između 75-78% knjiga
na stranim jezicima. Tako veliki fond na stranim jezicima smo ostvarili
i ostvarujemo na nekoliko načina. Najpre, akvizicijom koju dobijamo razmenom.
U svoje doba SANU je objavljivala oko 70 knjiga godišnje i za te knjige koje
smo slali na razne adrese u inostranstvu, dobijali smo odgovarajuće publikacije.

Naime, ostvarili smo saradnju sa mnogim univerzitetskim
bibliotekama, univerzitetima i akademijama nauka i na taj način uvećavali
taj fond već od 1991. svake godine za otprilike između 10 do 12 hiljada knjiga.
To je akvizicija koju dobijamo razmenom.

Kada Biblioteka dobije neku specifičnu zaostavštinu, te
godine u fond uđe i do 30.000 knjiga.

Želja: osnivanje Evropskog centra
za nadrealističke studije

Drugi način obogaćivanja fonda su donacije razne vrste.
Najpre pojedinačne, a zatim donacije koje Biblioteka dobija zaostavštinama
koje joj ostavljaju preminuli članovi Akademije ili ljudi koji su imali značajne
privatne biblioteke.

—Tako smo stekli značajan fond, a
te donacije nazivamo “posene biblioteke“ ili skraćeno PB i njih ima dosta,
od kojih su najznačajnije, posebno biblioteka Sime Simića
koja je dragocena po velikom broju separata i knjiga koje se odnose ne stvaranje
Jugoslavije, Istočno pitanje, Jugoslovensko pitanje i odnose sa Vatikanom

Potom, ovde je ogromna biblioteka Ljubomira
Durkovića-Jakšića koji je radio u Univerzitetskoj biblioteci i
najnovija biblioteka koja je predragocena – Marka Ristića.
Iako Marko Ristić nije voleo Akademiju, Gradska skupština, a i njegovi potomci
po ženskoj liniji (čiji je predak bio Jovan Ristić), nastojali su da ova
biblioteka dođe u SANU.

To je biblioteka koja ima oko 11.000 knjiga koja se sada
sređuje (najviše ukoričuju, jer su mnoge knjige u vrlo trošnom stanju). Među
tim knjigama ima dragocenih rariteta. Sve su to knjigekoje su objavljivali
nadrealisti, što u Parizu, što u Pragu i Beogradu. Tu čak i ma i plakata,
pamfleta, malih sveščica, pesama.

Biblioteka je dobila i zaostavštinu Milana
Dedinca koji je takođe bio nadrealista, koju joj je testamentom
ostavila Radmila Bunuševac.

—Moja je zamisao da ovde u Akademiji
osnujemo Evropski centar za nadrealističke studije, jer mi danas u Evropi
imamo najveću koncentraciju nadrealističkih tekstova u Evropi, zaslugom
Marka Ristića, kaže dr Stipčević.

Strateška orijentacija – strana
literatura

Govoreći o daljoj orijentaciji ove biblioteke, dr Stipčević
iznosi svoju viziju razvojnih planova:

—Budući razvoj ove biblioteke treba
da bude orijentisan na sakupljanje strane literature. To je veoma važno zato
što ima i u Univerzitetskoj biblioteci knjiga na stranim jezicima, ali ni
jedna ni druga biblioteka nema godišnju obnovu fonda u takvim razmerama kao
naša.

Pošto smo najcentralnija biblioteka u gradu, želeli
bismo da imamo jednu biblioteku u kojoj bi naučni radnici, stručnjaci, istraživači
mogli doći do nekih knjiga do kojih inače ne bi mogli da dođu.

Imali smo ranije sakupljen ogroman fond takozvanih referativnih
žurnala svih stručnjaka iz svih sovjetskih akademija nauka kojih je bilo
mnogo, ali to niko nije čitao jer su vrlo brzo zastarevali. Recimo, bilo
je takvih žurnala u kojima je razrađivano kako se prave paste za cipele.

Zato smo te žurnale sklonili, ali ne i uništili.

Druga orijentacija naše Biblioteke usmerena je na
humanioru – humanističke i društvene nauke, više nego na tehničke i medicinske
nauke, iako imamo i takva odeljenja, ali smo primetili da se čak i akademici
vrlo malo služe tim knjigama, a one su veoma skupe. Tako neki časopisi iz
medicine koštaju oko 15.000 dolara godišnje, mi sredstva za takvu pretplatu
nemamo, a koristio ih je samo po neko jednom godišnje.

Zato danas nastojimo da imamo sve knjige iz humanističkih
oblasti i oblasti društvenih nauka, mahom ma stranim jezicima, a ono što
treba da imamo, to kupujemo ili dobijamo iz suviška Narodne biblioteke.

To je, uglavnom, fizionomija naše biblioteke.

Ogromna zgrada – na jezeru!

Ova biblioteka je tokom ovih godina upravo zbog znatnog
porasta njenih fondova (1.500.000 naslova, ali to znači mnogo više knjiga),
ozbiljno opteretila ovu zgradu, i to ne samo knjige ove biblioteke, nego i
fondovi instituta SANU koji se nalaze u ovoj zgradi.

Ova zgrada je bila projektovana kao stambena i u njoj su
bili stanovi. Zgrada je imala 3 ulaza. U prizemlju je bio pre rata divan
pasaž, a u njemu jedna izvrsna poslastičarnica. Tu se nalazila i knjižara
“Cvijanović“.

—Ali, kako ona više nije stambena
zgrada, ne može da izdrži sav taj teret ni već je pukla na više mesta, jer
spratovi (podovi)nisu napravljeni od armiranog betona, nego od greda, a njihova
nosivost je oko 150 kg po kvadratnom metru. Međutim, u sadašnjim uslovima,
nosivost poda bi trebalo da bude 450 kg po kvadratnom metru.

Zgrada je počela da se rastrojava i zbog tereta fonda
biblioteke u prizemlju i međuspratu, ali i zbog fondova instituta koji se
nalaze na prvom, drugom, trećem i četvrtom spratu. To pretpostavlja realnu
mogućnost da se ona pod tim teretom sruši, pogotovo ako bi bilo nekog zemljotresa.
Uz to treba imati u vidu da se ispod ove zgrade nalazi jedan veliki bunar
i još veće jezero, iz koga se stalno pumpom izbacuje voda u kanalizaciju.

Odlukom Vlade republike Srbije iz 1986. trebalo je da
počne izgradnja biblioteke u ul. Đure Jakšića na mestu gde je bila zgrada
koja je porušena u bombardovanju 1941. Ta biblioteka je trebalo da ima 3
sprata ispod zemlje i 4 iznad zemlje.

Te godine je proslavljana velika stogodišnjica SANU koja
je osnopvana 1886. Međutim, došlo je do nesporazuma i Vlada je zabranila
proslavu, a istovremeno je prekinula proces izgradnje biblioteke – zbog pojavljivanja
poznatog Memoranduma.

—Kasnije nikada nije bilo sredstva
za tu izgradnju, a ni sada se ne vidi mogućnost za realizaciju te ideje,
iako postoji potpuna dokumentacija potrebna za njenu gradnju.

Vlada priskače u pomoć

Međutim, akademik Stipčević ističe da če se zahvaljujuči
Vladi Srbije, ove godine biblioteka (delimično) preseliti u nov prostor.

—Sadašnja Vlada je pre godinu ipo
donela odluku da da biblioteci na korišćenje zgradu Banke koja se nalazi
tačno preko puta SANU, u kojoj je i trezor Narodne banke. Još 1992. su počeli
razgovori sa svakom Vladom, ali od tada do danas ni jkedna nije bila voljna
da to da SANU. To je dovedeno do kraja tek sada, zahvaljujući sadašnjoj Vladi.

Do sada su iseljena 2 od 4 sprata, kao i potkrovlje,
a velika je verovatnoća da če biblioteka dobiti i trezor, što bi za nju bilo
od neprocenjivog značaja.

I u ovako veliki prostor ne bi mogla da se preseli
cela biblioteka, jer ona sada koristi 1960 kvadratnih metara prostora, a
tamo ima ukupno 2.100 metara kvadratnih, u koji treba da se useli i Arhiv
SANU koji je vrlo veliki i dragocen, i u kome je posebno značajan trezor
u kome bi se čuvale arhivalije i rariteti biblioteke.

To će znatno rasteretiti zgradu SANU i sačuvati je od
rušenja.

Ali, velika nevolja je u tome što se u prizemlju nalaze
Nacionalna Štedionica i Erste banka. Naime, to je divan prostor
i on bi bio idealan za čitaonicu, ali za sada nema rešenja za njihovo iseljenje.

—Tako će SANU imati dve zgrade na
istom potezu, i to će prerasti u akademijski centar, što će biti od velike
opšte koristi.

Razume sse da biblioteci ove vrste koja ima svake
godine novih 15.000 knjiga, ni taj prostor neće biti dovoljan, ali treba verovati
da će jednom ova naša država biti toliko bogata da će moći da napravi biblioteku
čija bi izgradnja po mojoj računici koštala 8-10 miliona evra.

Veliko blago praktično nedostupno

Biblioteka ima posebne probleme, pre svega zbog nedovoljnog
broja zaposlenih – zajedno sa pomoćnim radnicimaima ih ukupno 40, od čega
su 33 biblioteka sa oko 5 miliona knjiga ima 250zaposlenih radnika.

—Najveći problem je obrada knjiga koje
redovno svakodnevno dolaze akvizicijom. Kada sam ja stupio na dužnost, zaostatak
u obradi je bio dve godine, a sada smo u zaostatku samo mesec dana, zahvaljujući
nadprosečnom naporu zaposlenih.

Celokupna stara biblioteka
– na kataloškim listićima!

Od 1990. sve akvizicije su obrađene na elektronski
način, ali celokupna stara biblioteka je na kataloškim listićima, od kojih
su neki čak pisani rukom. Sve se to mora ponovo obraditi elektronski po
novim univerzalnim bibliotečkim standardima.

Ova biblioteka koristi poseban sistem koji se sada
zove SANU bib. I on dobro funkcioniše. Ali, da bi starije knjige prebacili
u elektronsku formu bilo bi potrebno da pet dobrih bibliotekara radi oko
osam godina samo na tome.

Praška biblioteka je taj posao obavila, ali uz donaciju
od oko 50 miliona dolara.

Mi to moramo da uradimo, to je naša civilizacijska
obaveza i praktična potreba, ali to bez neke pomoći sa strane nećemo moći.
Međutim, već ove godine očekujemo da ćemo imati mogućnosti da zaposlimo
nove bibliotekareza posebne namene, jer mi, primera radi, nemamo ni jednog
bibliotekara koji zna francuski jezik, a to je posebno važno za biblioteku
Marka Ristića čije su tri četvrtine fonda na francuskom jeziku. Ukupno uzev,
nama je potrebno bar još 9-10 bibliotekara.

Značajno je da su sada i plate bibliotekara povećane
u odnosu na prethodno stanje, posebno zahvaljujući razumevanju Vlade Srbije.
Tako se vrši adaptacija mokrih čvorova (24)koji nisu od 1959. opravljani
niti inovirani. Takođe, obnovljena je svečana sala, napravljena je manja sala
za 80 prisutnih, napravljeni su vitraži i dr.

Vrlo je značajno da je Vlada obezbedila sredstva za obnovu
krova, jer je on prokišnjavao, a ogroman je i pokriven bakrom, što dodatno
poskupljuje njegovu obnovu.

Očekuje se unos podataka u jedinstven
informacioni bibliotečki sistem Srbije

Jasno je da svaka raritetna knjiga predstavlja nacionalno
blago, ali brojne knjige iz ove biblioteke nisu gdostupne, jer nisu unete
u jedinstven bibliotečki katalog u Srbiji. Tim povodom dr Stipčević kaže:

—Potreba integracije elektronskih
zapisa o kđnjižnom fondu SANU u jedinstven informacioni sistemje očigledna,
a istovremeno bi bilo veoma korisno kada bi sve institutske biblioteke SANU
bile objedinjene u ovu biblioteku, ali za to bi bio potreban znatno veđi
broj zaposlenih.

Objedinjavanje bi imalo niz prednosti. Recimo, svaki
zainteresovani korisnik bi imao katalog na jednom mestu, i ne bi morao da
šeta po institutima SANU. Još važnije je da danas niko ne zna čime sve raspolažu
ov ebiblioteke, a mnogo je naslova koji mogu da se nađu samo u tim bibliotekama
i nigde više u celoj Srbiji.

Izuzetno vredne institutske
bilioteke ne vode bibliotekari

Treba napomenuti još jedan problem: ove institutske
biblioteke ne vode bibliotekari nego stručnjaci za oblast kojom se institut
bavi. Međutim, treba ceniti bibliotekarstvo kao struku i njoj prepustiti
da vodi biblioteke.

Beograd će dobiti izuzetan
bibliotečki centar

Prema tome, nacionalni interes je da se sva dokumenta
o knjigama iz Biblioteke SANU učini dostupnim putem jedinstvene bibliotečke
mreže u Srbiji. Dr Stipčević predviđa da će taj cilj biti ostvaren iduće
godine.

Još kada se ova biblioteka bude uselila u zgradu sadašnje
banke, Beograd će dobiti jedan izuzetan bibliotečki centar, što će pozitivno
uticati na dalji razvoj bibliotekarstva u Srbiji, i doprineti da biblioteke
budu jedinstveni informacioni centri, neophodni za razvoj nauke.

Biblioteka je pre svega namenjena akademicima,
profesorima i naučnim radnicima, ali u nju mogu da se upišu studenti četvrte
godine studija i magistranti. Knjige mogu da iznose samo akademici, a časopisi
i unikati se ne mogu iznositi. Upis je besplatan.

Na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog
fakulteta u Beogradu, odbranila je doktorsku disertaciju Marta Seljak
iz Slovenije. Objavljujemo uvodnu besedu koju je tom prilikom održala njen
mentor prof. dr Aleksandra Vraneš.

Doktorsku tezu iz oblasti bibliotekarstva i informacionih
nauka kandidat Marta Seljak prijavila je na Filološkom fakultetu u Beogradu
2002, a odbranila ju je novembra 2005.

Doktorska teza Uloga bibliotečkih mreža u
procesima organizovanja i upravljanja znanjem sastoji se od sedam
celina:

– Uvod

– Tehnološki i društveni razvoj,

– Organizacija znanja, – Upravljanje znanjem,

– Bibliotečke mreže i servisi, – Bibliotečka mreža
COBISS.Net,

– Zaključak.

Biblioteka kao osnovna institucija
informacionog društva

Doktorska teza je napisana na 239 strana, dopunjenih sa
48 grafikona i 18 tabela, bibliografijom (navedenom po ARA standardu) i
indeksima autora, korporacija, akronima, ključnih pojmova i izraza.

Opredeljenje za ovu temu prouzrokovano je brzim razvojem
informacionih tehnologija, porastom elektronskih izvora i korenitim promenama
u konceptima i procesima organizovanja znanja, kako bi se istražio mogući
pristup biblioteci kao osnovnoj instituciji informacionog društva.

U informacionom društvu optimizacija globalne organizacije
informacija i znanja bibliotekama pridružuje izdavače, arhive, muzeje, informacione
i bibliografske servise, ali i brojne komercijalne organizacije koje pojedincima
i pravnim subjektima pomažu da se suoče sa eksplozijom informacija.

Novo okruženje za razmenu znanja, kooperativne referensne
usluge i edukativni programi preko veba, pred biblioteke postavljaju zahteve
uspostavljanja bibliotečkih mreža na različitim nivoima, među kojima se svojkom
rasprostranjenošću i uspešnim rezultatima na našim prostorima prepoznaje
bibliotečka mreža COBISS.Net koja objedinjuje bibliotečko-informacione sisteme
Slovenije, Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Stepen razvijenosti bibliotečke
mrežer jedan je od indikatora
razvijenosti informacionog društva

Glavna hipoteza njenog istraživanja jeste da će u globalnoj
podeli rada na području organizovanja i upravljanja informacijama i znanjem,
značajnu razvojnu ulogu preuzeti nacionalne i regionalne bibliotečke mreže
i servisi, kao podrška globalnoj bibliotečkoj mreži i da je stepen razvijenosti
bibliotečke mreže jedan od indikatora razvijenosti informacionog društva.

Marta Seljak je nakon statistički argumentovane analize
tražila odgovore na pitanja:

– O smeru razvoja oblika organizovanja i pristupanja informacijama
i znanju;

– O racionalnosti učešća bibliotečkih mreža i servisa u
tim procesima;

– O kompentencijama bibliotečkih mreža na različitim nivoima;

– O preduslovim aza uspostavljanje bibliotečke mreže, standardima
na kojima ona počiva i proizvodima i uslugama koje razvija;

– O potencijalu znanja sopstvenih kadrova u bibliotečkim
mrežama.

U okviru toga, oslanjajući se na bogatu teoretsku literaturu
i višegodišnja iskustva, ona je detaljno i pregledno govorila o prednostima
bibliotečke mreže COBISS.Net u odnosu na druge partnere, nudeći rešenja za
što brže prilagođavanje međunarodnim standardima sa ciljem razmene bibliografskih
i drugih informacija, kao i razvijanja oruđa za organizovanje znanja koja su
jezički uslovljena i koja niko umesto nas neće razviti, sve vreme se zalažući
multifunkcionalnost bibliografskih zapisa.

Organizacija znanja sve više
je interdisciplinarna

Bibliotečka nauka ima dugu tradiciju na području organizacije
informacija i znanja, dok na području upravljanja znanjem svoj put tek utire.
Kandidat zaključuje da raѕvoj teorijskih osnova organizacije znanja beleži
više nivoa, od pragmatizma i racionalizma (oblikovanje kataloga, indeksa,
baza podataka…) do empirizma, istorizma, socioloških i epistemoloških
aspekata istraživanja, povezanih sa klasifikacijama, oblikovanjem korisničkih
interfejsa i bibliometrijskim metodama.

Organizacija znanja sve više je interdisciplinarna, te su
bibliografski koncepti, oživotvoreni u normativnim datotekama, sada rezultat
poznavanja tri grupe entiteta:

– proizvoda intelektualnog i umetničkog rada;

– osoba i korporacija koje snose odgovornost za taj rad;

– tematike intelektualnog i umetničkog sadržaja.

Pred državne organe i nacionalne
institucije kulture, nauke i obrazovanja postavlja odgovornost za upravljanje
znanjem

Kandidat ukazuje da dva pola istraživanja, jedan sistemski
i drugi korisnički orijentisan, treba da uspostave visok stepen saradnje
da bi mogli odgovoriti zahtevima savremenog doba.

Istovremeno, Marta Seljak naglašava da se pred državne
organe i nacionalne institucije kulture, nauke i obrazovanja postavlja odgovornost
za upravljanje znanjem, koje podrazumeva razvijanje nacionalne institucije kulture,
nauke i obrazovanja postavlja odgovornost za upravljanje znanjem, koje podrazumeva
razvijanje nacionalne institucije kulture, nauke i obrazovanja postavlja odgovornost
za upravljanje znanjem, koje podrazumeva razvijanje nacionalne informacione
strategije, u čijem definisanju značajno mesto moraju imati nacionalne biblioteke.

Doktorska teza Marte Seljak je rezultat temeljnog istraživanja
sa pouzdanim zaključcima i kao takva ključna je za razumevanje svih prethodno
razmatranih pitanja i sagledavanja perspektiva razvoja bibliotekarstva.

—Gospođo Seljak, zašto ste odlučili da svoju doktorsku
disertaciju branite na Filološkom fakultetu u Beogradu?

—Tema moje doktorske disertacije glasi:
Uloga bibliotečkih mreža u procesima organizovanja i upravljanja znanjem.
Ta se tema direktno nadovezuje, zapravo proizilazi iz mog dugogodišnjeg istraživačkog
rada i praktičnih iskustava u razvoju i održavanju operativnosti sistema
COBISS.

Fenomenom bibliotečkih mreža ne bavi se mnogo stručnjaka
ni u Sloveniji, ni u širem regionu. Pored toga, među stručnjacima u Sloveniji
koji su se odlučili za akademsku karijeru, ima i onih koji su bili protiv
koncepcije COBISS-a. Za Filološki fakultet u Beogradu sam se odlučila
jer sam svoju doktorsku disertaciju želela da branim pred neutralnom komisijom.
Inače, nisam prvi IZUM-ov saradnik koji je doktorirao na Univerzitetu u
Beogradu, a sigurna sam da nisam ni poslednji.

—Koliko je poželjna i korisna saradnja bibliotečkih
stručnjaka na ovim prostorima uopšte, a posebno između Slovenije i Srbije?
Kakve to prednosti nudi?

—Saradnja bibliotečkih stručnjaka na zajedničkim
projektima, kako u okviru pojedine države, tako i među državama, uvek je
značajno doprinosila razvoju struke. To važi i za biblioteke u državama
koje su nastale na području nekadašnje Jugoslavije, jer su se pozitivni rezultati
saradnje u prošlosti do sada već više puta potvrdili.

Posebno prepoznatljiv i uspešan bio je projekat utvrđivanja
jedinstvenih kataloških pravila pod rukovodstvom međunarodno priznatog bibliotečkog
stručnjaka dr Eve Verone. Pozitivni efekti ujednačavanja
kataloških pravila značajno su uticali i na razvoj COBISS-a.

Potvrđivanje sistema uzajamne katalogizacije i razvoj autonomnih
bibliotečkih informacijskih sistema pojedinih država, povezanih u regionalnu
mrežu COBISS.Net, drugi je značajan rezultat saradnje bibliotečkih
stručnjaka iz regije.

Saradnja na zajedničkim projektima, kakav je COBISS.Net,
povećava razvojne potencijale, a samim tim i prostor za dodatne sinergijske
učinke mreže biblioteka kao celine.

U poređenju s relativno skromnim kadrovskim resursima pojedinačne
države, u okviru mreže COBISS.Net na raspolaganju je neuporedivo
veći broj bibliotečkih stručnjaka koji svojom inovativnošću mogu da doprinesu
bržem i kvalitetnijem razvoju bibliotečkih sistema i servisa na nacionalnom
i regionalnom nivou.

Na taj način se podiže i efektivnost zadovoljavanja informacijskih
potreba korisnika s područja nauke, ob razovanja i kulture. Broj biblioteka,
koje su u pojedinim državama već uključene u mrežu COBISS.Net, pokazuje
da su Slovenija i Srbija u tome najuspešnije.

—Naš list prati zbivanja u bibliotekarstvu uopšte,
ali želimo da posebno pratimo i ono što se događa u ovom regionu na tom
planu. Kako je ovaj list, informativni, bilo bi veoma korisno ako bi imali
redovne informacije o dešavanjima u visokoškolskom bibliotekarstvu u Sloveniji.
Možemo li u tom smislu da računamo na vašu trajnu saradnju?

—Visokoškolske biblioteke su obično u
svim sredinama najnaprednije među bibliotekama, jer ih na to primoravaju
visoki zahtevi korisnika na univerzitetima i visokoškolskim institutima.
Zbog toga im u IZUM-u posvećujemo posebnu pažnju.

U vezi s tim mogu da istaknem vođenje bibliografija istraživača
u okviru sistema COBISS, što predstavlja jedan od veoma značajnih
zadataka visokoškolskih bibliotekara.

Uvođenje jedinstvenog nacionalnog sistema vođenja bibliografija
istraživača nije jednostavan zadatak. On zahteva saradnju subjekata s različitim
interesima i shodno tome upotrebu različitih instrumenata motivacije. Sistematski
pristup, pre ili kasnije, bogato će uroditi plodom.

Briga visokoškolskih biblioteka u Sloveniji za kvalitetnu
obradu bibliografskih jedinica istraživača, poboljšala je, između ostalog,
bibliotekarima status, kako kod visokoškolskih nastavnika, tako i kod finansijera,
a bibliografije istraživača u sistemu COBISS.SI postale su nepogrešiv
izvor podataka za vrednovanje istraživačke delatnosti na univerzitetima,
institutima i u Javnoj agenciji za istraživačku delatnost Republike Slovenije.

Predlažem da neku od vodećih slovenačkih visokoškolskih
biblioteka pozovete da svoja iskustva predstavi u vašem listu. Od obostrane
je koristi da kontinuirano brinemo o međusobnoj informisanosti i popularizaciji
dostignuća biblioteka Slovenije i Srbije.

—Vi radite u instituciji koja uživa lep ugled.
Kako bi za nače čitaonice opisali šta je to čime se bavi Vaša institucija?
Kako institucija funkcioniše, kakav kadar zapošljava, kako se finansirate?

—Institut informacijskih znanosti,
ili kraće IZUM, javni je zavod koji je 1992. osnovala Vlada Republike
Slovenije, kao informacijski servis slovenačke nauke, obrazovanja i kulture.
Pre toga je funkcionisao u okviru Univerziteta u Mariboru.

Njegov status i delovanje određuju Zakon o istraživačkoj
i razvojnoj delatnosti i Zakon o bibliotekarstvu, a u skladu sa smernicama
osnivača, IZUM sarađuje i sa bibliotečkim informacijskim servisima
i bibliotekama van granica Slovenije.

Delatnost IZUM-a pretežno je vezana za razvoj
i održavanje sistema i servisa COBISS, kao platforme nacionalnih
bibliotečkih informavijskih sistema država u mreži COBISS.Net.
Trenutno su to Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Crna
Gora.

Upravni odbor IZUM-a ima 11 članova koje imenuje
Vlada Republike Slovenije, a među njima su predstavnici nadležnih ministarstava,
i svih tipova biblioteka i istraživačkih organizacija, Stručni savet čine
priznati stručnjaci s područja informacijskih nauka i bibliotekarstva te
računarstva iz Slovenije i inostranstva, te vodeđi stručnjaci iz IZUM-a
(ukupno 13 članova).

Savetodavno telo za oblikovanje i usklađivanje gledišta slovenačkih
biblioteka u odnosu na razvoj sistema i servisa COBISS jeste Savet
članica COBISS-a. Čine ga predstavnici biblioteka prema kriterijumu
broja unetih zapisa u uzajamnu bazu podataka COBISS.SI (10 članova).

Trenutno je u IZUM-u 95 zaposlenih, od toga 82
saradnika ima najmanje visokoškolsko ili univerzitetsko obrazovanje. Zapošljavamo
stručnjake različitih profila, koji za područje bibliotekarstva i informacijskih
nauka u većini slučajeva moraju da se osposobe na radnom mestu u IZUM-u.

U programu delatnosti prepliću se istraživačke, razvojne
aktivnosti, aktivnosti na održavanju i obrazovanju, koje se trenutno izvode
u okviru sledećih odeljenja:

– razvoj uzajamne katalogizacije,
– razvoj programske opreme COBISS2,
– razvoj programske opreme COBISS3,
– održavanje sistema,
– korisnički servis,
– obrazovanje,
– računarski inženjering,
– dokumentacija,
– vođenje kvaliteta, i
– istraživanja u informacijskim naukama.

U organizacione elemente možemo da ubrojimo i široko zasnovanu
saradnju sa bibliotekama i drugim korisnicima koji, preko ekspertnih grupa
i savetovanja, neposredno učestvuju u donošenju odluka.

Prihodi IZUM-a u 2005. iznosili su 5,8 miliona
evra. Od toga je 14 % prihoda bilo namenjeno za konzorcijsku nabavku stranih
informacijskih izvora i 13% prihoda za nabavku mašinske opreme za centralne
funkcije sistema COBISS.SI. Razmera između sredstava dobijenih
iz državnog proračuna i sredstava ostvarenih na tržištu iznosi 90:10.

—Šta IZUM može da ponudi korisnicima svojih usluga?

—Postoje različite kategorije korisnika
naših proizvoda i usluga. Najpre su tu biblioteke i bibliotečki informacijski
servisi koji su uključeni u mrežu COBISS.Net, zatim konačni korisnici
COBISS-a i usluga IZUM-a te različiti državni organi i
druge institucije koje koriste proizvode i usluge IZUM-a.

U okviru bibliotečkog informacijskog sistema Slovenije,
IZUM obavlja zadatke nacionalnog bibliotečkog informacijskog servisa.
To su prvenstveno:

– koordinacija razvoja i funkcionisanja uzajamnog bibliografskog
sistema i njegovih servisa,

– koordinacija razvoja i upotrebe standarda računarske
podrške za funkcionisanje bibliografskog sistema,

– razvoj i održavanje programske opreme COBISS2
i COBISS3 za automatizaciju bibliotečkog poslovanja,

– utvrđivanje osposobljenosti stručnih radnika zaučešće
u bibliografskom sistemu,

– planiranje i održavanje centralnih računarskih i komunikacionih
kapaciteta,

– organizacija ponude stranih baza podataka i servisa,

– razvoj i održavanje informacijskog sistema za praćenje
istraživačke delatnosti u Sloveniji,

– obrazovanje korisnika i pomoć korisnicima.

U vrhu prioriteta programa delatnosti IZUM-a za
2006. je izvođenje aktivnosti koje obezbeđuju nesmetan pristup (24 sata 7
dana u nedelji) sistemu i servisima COBISS.SI njegovim brojnim korisnicima
u Sloveniji i van nje. Procenjujemo da ih je već preko 250 000.

Zajedno sa slovenačkim bibliotekama, IZUM korisnicima
s područja nauke, obrazovanja i kulture nudi uzajamni katalog građe u slovenačkim
bibliotekama (oko 3 miliona bibliografskih zapisa), povezan s katalozima
pojedinih biblioteka, nudi zatim i transparentan pregled istraživačke produkcije
preko bibliografija istraživača, besplatno učenje preko web-a za upotrebu
servisa koje nudi IZUM, te besplatnu pomoć preko e-pošte ili preko
ćaskanja na web-u (chat).

Nacionalnim bibliotekama, u državama koje razvijaju bibliotečke
informacijske sisteme na platformi COBISS, IZUM nudi organizaciona
rešenja i znanje koje je potrebno za uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvenog
bibliotečkog informacijskog sistema na nivou države, programsku opremu
COBISS2 i COBISS3 te usluge savetovanja, tehničke pomoći i
obrazovanja za zaposlene u nacionalnom informacijskom servisu.

Za održavanje operativnosti nacionalnih sistema, uključivanje
novih biblioteka u navedene sisteme, implementaciju programske opreme, pomoć
korisnicima te obrazovanje korisnika, zaduženi i ovlašćeni su, naime, nacionalni
bibliotečki informacijski servisi pri nacionalnim bibliotekama. Samo u Sloveniji
te zadatke obavlja IZUM.

—Šta IZUM planira u periodu koji je pred nama?

—Veliki deo naših aktivnosti odnosi se
na 25 obimnih razvojnih projekata među kojima su neki koji se izvode ili
će se izvoditi više godina. Najviši prioritet imaju projekti koji će doprineti
poboljšanju kvaliteta bibliografskih baza podataka u okviru mreže COBISS.Net,
projekti razvoja novih modula programske opreme COBISS3 te projekti
razvoja novih servisa za krajnje korisnike (mogućnost naručivanja građe preko
COBISS/OPAC-a i usluge e-obaveštavanja). Planiramo i širenje mreže
COBISS.Net. Trenutno su u toku razgovori s bibliotekama u Albaniji
i Bugarskoj.

—COBISS je IZUM-ov proizvod koji je živeo na ovim
prostorima. Kako bi Vi ocenili njegovu efikasnost i koje su njegove prednosti
u odnosu na ostale slične sisteme?

—Nepoznavaoci COBISS-a često
pretpostavljaju da je COBISS samo programska podrška za automatizaciju
bibliotečkog poslovanja, kakvu je moguće kupiti i kod drugih potvrđenih proizvođača
bibliotečkih softvera.

COBISS – kooperativni on-line bibliografski
sistem i servisi – mnogo je više od toga. To je pre svega organizacioni
koncept povezivanja biblioteka u nacionalni bibliotečko-informacijski sistem
i mrežu COBISS.Net. Ovu dodatnu vrednost, koja prevazilazi funkcionalnost
programske podrške, proizvođači bibliotečkih softvera, naime, ne obezbeđuju.

Konceptualna osnova COBISS-a utemeljena je od samog
početka na principu kooperativnosti, odnosno saradnje različitih tipova biblioteka
s različitih jezičkih područja.

Dodatni kvalitet sistemu daje multifunkcionalnost njegovih
baza podataka koje istovremeno podržavaju funkcije kataloga i funkcije bibliografija,
od personalnih, institucionalnih do nacionalnih bibliografija.

Mogućnost besplatne razmene bibliografskih informacija
između autonomnih sistema uzajamne katalogizacije u mreži COBISS.Net
donosi na dodatnu brigu i za kvalitet bibliografskih zapsa, čime se drugi
ponuđači programske opreme ne bave i ne opterećuju.

Programska oprema COBISS podržava centralne funkcije
sistema uzajamne katalogizacije s centralnim katalogom, povezanim s katalozima
pojedinih biblioteka, aplikaciju bibliografija istraživača, aplikaciju bibliotečke
nadoknade te apkalnih funkcija biblioteka (nabavka, serijske publikacije,
fond, pozajmica, međubibliotečka pozajmica, ispisi i upravljanje aplikacijama).

Razvoj takve programske opreme veoma je zahtevan i skup,
zato smo svedoci izuzetne dinamike koja je u svetu prisutna na tom područj,
što se pokazuje u stalnom nastanku novih ponuđača, njihovom propadanju ili
udruživanju.

U praksi se srećemo i s nizom različitih lokalnih programskih
rešenja ili takozvanih home made system-a koji, zbog skromnih razvojnih
izvora, ne mogu da obezbede rešenja koja bi se zasnivala na međunarodnim
standardima i koja bi obezbeđivala interoperabilnost između bibliografskih
sistema i servisa.

COBISS omogućava saradnju različitih
tipova biblioteka

Ako iz šire perspektive pokušam da ocenim COBISS,
onda je, u poređenju sa svetski priznatim bibliotečkim softverima, njegova
prednost u sledećem:

Istovremena izgradnja centralnog kataloga, odnosno bibliografskog
sistema na državnom nivou i lokalnih baza podataka pojedinih biblioteka,
što obezbeđuje maksimalnu efikasnost u obradi građe. Drugi bibliotečki softveri,
po pravilu, ne proizilaze iz navedenih pretpostavki i podržavaju prvenstveno
automatizaciju pojedinih biblioteka. Primer slične kooperacije, samo na globalnom nivou,
jeste OCLC sa svetskim katalogom WorldCat, zato COBISS
omogućuje i preuzimanje zapis iz navedenog kataloga.

Osim programske opreme, IZUM bibliotečkim informacijskim
servisima pojedinih država nudi i znanje i organizaciona rešenja za uspostavljanje
i funkcionisanje bibliografskog sistema, uključujući savetovanje, tehničku
pomoć i obrazovanje.

U okviru mreže COBISS.Net omogućena je besplatna
razmena bibliografskih zapisa između autonomnih sistema država učesnica,
što bibliotekama smanjuje troškove na obradi bibliotečke građe, a bibliotekarima
donosi i odgovornost za kreiranje kvalitetnih bibliografskih zapisa.

Razvoj COBISS-a zasnovan je na svim ključnim standardima
bibliografske kontrole koji obezbeđuju interoperabilnost s drugim bibliografskim
sistemima u svetu. Ulaganja biblioteka u izgradnju bibliografskih baza podataka
na platformi COBISS postaju tako i dugoročna sigurna investicija.

—Molimo vas da nam iznesete neka svoja razmišljanja
o sadašnjem trenutku i daljem razvoju visokoškolskih biblioteka.

—Kao što sam već pomenula, visokoškolske
biblioteke najviše osećaju pritisak svojih korisnika u pogledu zahteva za
novim servisima koje diktira neumoljivo brz tehnološki razvoj.

To je ujedno i izuzetna prilika za visokoškolske bibliotekare
da preuzmu značajnu ulogu u obrazovnim procesima svojih ustanova i u praćenju
rezultata istraživača putem sistematskog vođenja novih bibliografija. Na
taj način oni doprinose, odnosno doprinosiće, boljem i prepoznatljivijem statusu
bibliotečke i informacijske struke.

Impresivna biografija

Povodom odbrane doktorata Marte Seljak
na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu,
objavljujemo razgovor koji smo vodili sa njom o nekim aktuelnim problemima
bibliotekarstva danas i njenom angažmanu na ovom planu.

Marta Seljak je diplomirala
i magistrirala na području informatike na Ekonomsko-poslovnom fakultetu
Univerziteta u Mariboru i doktorirala na području bibliotekarstva i informacijskih
nauka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Poslovnu karijeru započela je u Odeljenju
za analize nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva u Mariboru. Karijeru
je nastavila u industrijskom preduzeću, kao rukovodilac tima koji je, u
saradnji sa Univerzitetom u Mariboru, razvijao i uvodio proizvodni informacijski
sistem.

Od 1983. do 1990. radila je na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Mariboru, najpre kao istraživač, a zatim kao viši
predavač za područje informatike.

Pri tom je, kao sistemski analitičar,
sarađivala na projektu izgradnje informacijskog sistema stambene privrede
Slovenije, a od 1988. na razvoju informacijskog sistema i servisa COBISS.

U IZUM-u je redovno zaposlena od 1990.
na radnom mestu pomoćnika direktora i koordinira razvojne projekte i servise
COBISS-a.

Od 2002. je član Nacionalnog saveta
za bibliotečku delatnost Slovenije.

Institut za ispitivanje materijala osnovan je 1929. i predstavlja
najstariju naučnoistraživačku instituciju u Srbiji. Osnovni cilj osnivanja
bila je potreba za jedinstvenom institucijom koja bi se, pored istraživanja
i razvoja, bavila i redovnom kontrolom sirovina, poluproizvoda i proizvoda
građevinske, hemijske i metalske industrije.

Od tog perioda Institut stiče visoku reputaciju na polju
građevinarstva, kroz svoje doprinose u implementaciji najznačajnijih projekata
u zemlji. Ovo se ogleda u planiranju i izvršenju novih konstrukcija za specifične
zahteve i specifičnu primenu, racionalizaciju proizvodnih procesa i razvoj
tehnologija za proizvodnju građevinskih materijala i njihovih komponenata,
kontrolu kvaliteta i dr.

Institut ima sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom
prema zahtevima standarda JUS ISO 9001:2001, akreditovane laboratorije
prema zahtevima standarda JUS ISO/IEC 17025-:2001 i akreditovano
sertifikovano telo prema JUS EN 45011 ili JUS ISO/IEC
Uputstvo 65.

Institut raspolaže sa 150 personalnih računara povezanih
u lokalnu računarsku mrežu i 7 servera.

Internet adresa Instituta je: www.institutims.co.yu
sa Web prezentacijom.

Razvojni put biblioteke

Biblioteka Instituta za ispitivanja materijala IMS zvanično
je formirana 1946. Njen prvi fond predstavljaju zapravop knjige preuzete iz
Biblioteke Ministarstva građevine Kraljevine Jugoslavije, osnovane 1929.

Ona pripada tipu specijalnih biblioteka jer je u sastavu
istraživačkog Instituta i zato što svojim korisnicima pruža specijalne informacije
i materijale, prvenstveno iz oblasti građevinarstva, arhitekture, tehnologije
i mašinstva.

Biblioteka je organizacionovezana
za Blok upravljanja kvalitetom sistema

Biblioteka danas raspolaže sa oko 148 metara kvadratnih
magacinskog, čitaoničkog i radnog prostora u kome je smešteno više od 20.000
bibliotečkih jedinica.

Najveći deo fonda smešten je prema stručnim oblastima i
uglavnom je u slobodnom pristupu. Za pretraživanje celokupnog fonda biblioteke
korisnicima su u slobodnom pristupu takođe na raspolaganju autorski i stručni
katalog monografskih publikacija, kao i posebne kartoteke pomoću kojih mogu
brzo doći do tražene informacije.

U narednom periodu je u planu da se bibliotečki prostor
modernizuje i proširi, da se oformi elektronska čitaonica za Internet pretraživanja,
izradi elektronski katalog i uvede programski paket COBISS.

Modernizacija biblioteke treba da se primeni na sve segmente
njenog poslovanja, pa je stoga od posebnog značaja pozitivan odnos rukovodstva
Instituta prema Biblioteci.

Fond Biblioteke

Biblioteka danas raspolaže sa više od 20 000 bibliotečkih
jedinica, koju sačinjava:

13.000 monografskih publikacija.

130 naslova domaćih i stranih časopisa sa preko 6.000 bibliotečkih
jedinica,

4000 standarda

50 doktorskih disertacija i magistarskih teѕa,

stare i retke knjige,

lokalna zbirka Instituta,

nekoliko legata, i

neknjižna građa.

Trenutno su najfrekventniji deo fonda časopisi i standardi
kao i referensna zbirka. Ovaj deo fonda koriste stručnjaci sa veoma specifičnim
zahtevima, a ova vrsta literature uspeva po svojoj sveobuhvatnosti da zadovolji
veći deo njihovih potreba i zahteva.

Pojedini istraživači koriste usluge pristupa stručnim i
stranim časopisima u elektronskom obliku preko servisa KoBSON,
a očekuje se i skori pristup čitavog Instituta korišćenju tog servisa.

Širok krug korisnika

Biblioteka ima oko 200 korisnika, od kojih su 120 diplomirani
inženjeri, a njih 25 doktori nauka i magistri iz Instituta, ali je ona takođe
otvorena za usluge mnogim javnim i naučnim radnicima izvan njega.

Bibliotekar ostvaruje veoma tesnu saradnju sa svojim korisnicima
ne samo putem izdavanja publikacija, već i prilikom nabavke literature, pretraživanja
kataloga i specijalnih kartoteka i međubibliotečke pozajmice koja je veoma
razvijena.

Sem međubibliotečke pozajmice koja funkcioniše između Biblioteke
i Instituta i velikog broja drugih institutskih i fakultetskih biblioteka
u Beogradu i Novom Sadu, uspešno deluje i međubibliotečka razmena sa mnogim
institucijama i ustanovama.

Stručno rukovođenje bibliotekom

U Biblioteci so od njenog osnivanja radile Erna Bajloni,
Eufrosimija Janković i Jasmina Sokač.

Sada korisnicima usluge pružabibliotekar Ljiljana
Dmitrović, diplomirani istoričar umetnosti sa zvanjem Viši
stručni saradnik-bibliotekar, koja u Biblioteci Instituta za ispitivanje
materijala radi deset godina.

Bila je učenik Srednje bibliotekarske škole, a na Filološkom
fakultetu je diplomirala na grupi za Istoriju umetnosti i položila stručni
bibliotekarski ispit.

Pre toga je radila u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar
Marković“, Biblioteci grada Beograda i Biblioteci Tehnološkog fakulteta,
gde je stekla vrlo korisna iskustva koja su joj pomogla u organizaciji rada
i samostalnom vođenju biblioteke.

Lokalna muzejska zbirka

Prilagođavajući se potrebama Instituta, oformila je lokalnu
muzejsku zbirku u kojoj su se našla sva institutska izdanja, počev od 1953,
kada je izašao prvi broj stručnog časopisa “Saopštenje“. Takođe
je jednom delu fonda (neknjižna građa), pripojila posle višegodišnjeg sakupljanja
kolekciju od preko 100 povelja, priznanja, zahvalnica i medalja iz zemlje i
sveta, koje je Institut dobio za svoj plodan i dugogodišnji rad.

Od 2005. ustanovila je u okviru obeležavanja Dana instituta
izložbu koja predstavlja njegov rad javnosti, počev od njegovog osnivača i
prvog direktora profesora Branka Žeželja, pa sve
do danas.

Ambiciozan cilj

Mnoge visokoškolske biblioteke susreću se sa problemom
smeštaja fonda, finansijskim ulaganjem u nabavku aktuelne literature i savremenu
tehničku opremu.

Međutim, u Biblioteci Instituta IMS vlada pozitivan trend
razumevanja od strane rukovodstva, pa će stoga verovatno doći do transformacije
klasičnog tipa biblioteke u savremenu.

Biblioteka će biti deo naučno-informacionog
centra

Takođe, Institut dosta ulaže u edukaciju bibliotečkog
kadra i njihovo stručno usavršavanje.

Biblioteka će u skorijoj budućnosti biti deo Naučno-informacionog
centra, pa će se rako naći u krugu najeminentnijih specijalizovanih
naučnih i visokoškolskih biblioteka.

Google (www.google.com), trenutno
je najveći i jedan od najboljih Internet pretraživača, u svakom slučaju –
najpopularniji. Osnovali su ga Lari Peidž i Sergej
Brin, sa idejom da “organizuju informacije iz celog sveta
i učine ih univerzalno dostupnim i korisnim“.

Gugl preko svojih servisa prima preko 200 miliona
upita svakog dana. U 2006. Gugl je indeksovao preko 25 milijardi veb strana,
1,3 milijardi slika i preko jedne milijarde Usenet poruka. Projekat
je započeo hipotezom da bi pretraživač koji analizira odnos između vebsajtova
davao bolje rezultate nego tada (1996) postojeće tehnike.

Ubeđeni da su stranice sa najvećim brojem linkova sa drugih
relevanitnih stranica, najrelevantnije stranice povezane sa pretragom, Peidž
i Brin su testirali ovu tezu kao deo svojih studija, i napravili
osnovu za svoj pretraživač. U početku, pretraživač je koristio veb stranu
Stanford univerziteta. Domen google.com registrovam je 1997.

Zahvaljujući svom jednostavnom, čistom dizajnu, Gugl
je privukao veliki broj korisnika koji nisu želeli da pretražuju Internet
ometani vizuelnim efektima.

Za pretraživanje, Gugl koristi algoritam “PageRank“
za rangiranje veb stranica, koji je u korelaciji sa humanim konceptom vrednovanja.
Osim HTML fajlova, Gugl indeksuje još 13 drugih formata,
uključujući i PDF, Word, Excel, Flash SWF.
Korisnici mogu da postave osnovni jezik, da odrede broj rezultata koji će
se prikazivati po stranici i da koriste sigurnosni filter “SafeSearch“.

Danas Gugl nije više samo internet
pretraživač već je proširio svoju delatnist i na razne servise

Jedan od najvećih izazova za Gugl sastoji se
u tome što je sa porastom poverenja korisnika Interneta u rezultate pretraživanja
preko Gugla, poraslo i subverzivno delovanje komercijalnih firmi,
koje pokušavaju da izmene rangiranje rezultata u svoju korist.

Gugl je objavio i seriju priručnika za vlasnike
sajtova koji bi želeli da podignu svoj rang uz korišćenje legalnih metoda,
dok se trudi da one koji koriste nelegalne metode eliminiše sa lista rezultata.

Danas Gugl nije više samo internet pretraživač,
več je proširio svoju delatnost na razne servise, na primer Google
Book Search / Google Book Library Project (http://books.google.com
i http://catalogs.google.com )

Mogućnost pretraživanja sadržaja
skeniranih knjiga

Ovaj projekat je pokušaj globalne virtuelne biblioteke
i bibliotečkog kataloga i ima svrhu da olakša pronalaženje knjiga i informacija
objavljenih u njima. Nastao je u saradnji Gugla i nekoliko velikih
izdavača, univerzitetskih i javnih biblioteka.

Google Library omogućuje pretraživanje sadržaja
skeniranih knjiga iz kojih su dostupni delovi digitalno kopiranog teksta.
Gugl planira da digitalizuje i učini dostupnim kroz ovaj servis
otprilike 15 miliona bibliotečkih jedinica za jednu deceniju. Ovo je izazvalo
kontroverze jer izdavači i autori osporavaju pravo na objavljivanje knjiga
za koje još uvek postoje autorska prava.

Kasnije je ovakav projekat napravio i Yahoo u
saradnji sa Udruženjem slobodni pristup. Ova inicijativa i dalje ostaje kontroverzna.
Dok mnogi pozdravljaju mogućnost besplatnog pristupa onome što bi mogla da
postane največi digitalni onlajn trezor ljudskog znanja, izdavači i autori
osporavaju projekat kao kršenje i preotimanje autorskih prava.

Google Scholar (http:/scholar.google.com)
omogućuje efikasno fokusiranje pretraga na naučnu literaturu, teze, radove,
članke, abstrakte, izveštaje i slično. S obzirom na praksu da mnogi studenti,
naučnici i istraživači koriste Gugl kao prvi izvor za pretraživanje
naučnih informacija, servis koji omogućuje da se izdvoje kvalitetni izvori
iz oblasti nauke doprinosi obezbeđivanju relevantnih rezultata pretraživanja,
koji odgovaraju informacionim potrebama istraživača.

Mogu da se pretražuju različite
discipline i izvori podataka

Mogu da se pretražuju različite discipline i izvori podataka:
recenzirani naučni radovi, teze, knjige, abstrakti i članci iz akademskih
publikacija, publikacija profesionalnih društava, baza predizdanja, izdanja
univerziteta i drugih organizacija. Google Scholar pomaže da se
identifikuju relevantna naučna istraživanja u celom naučnom svetu.

S obzirom da Google Scholar može da poveća internacionalnu
vidljivost naučnih radova sa Beogradskog univerziteta, tako što bi indeksovao
podatke vezane za naučne radove, teze i dr. i time omogući milionima korisnika
da nađu naučne radove sa Beogradskog Univerziteta, pokrenuta je inicijativa
za saradnju između Gugla, Univerzitetske biblioteke “Svetozar
Marković“ i Narodne biblioteke Srbije, kao koordinatora poslova
vezanih za eLibrary za nauku i visoko obrazovanje na teritoriji
Srbije.

Sa inicijativom je upoznat i Rektorat Univerziteta
u Beogradu, koji je izrazio spremnost da se pristupi ostvarivanju saradnje.
Do sada nije postojala obaveza fakulteta da dostavljaju doktorske disertacije
u elektronskoj formi. Usvajanjem ove inicijative to će se promeniti, pa će
biti moguće da radovi naših istraživača budu vidljivi preko svetske mreže.
U početku bi prioritet bio dat časopisima, radovima i tezama koje već postoje
u digitalnom obliku i za koje Univerzitet u Beogradu ima prava.

Potrebno je rešiti i pitanje prava na disertacije, tj.
Da li Univerzitet ima prava na njih ili su one isključivo vlasništvo magistra
i doktora, kao i da li časopisi koje izdaje Univerzitet u Beogradu moraju
da postoje u elektronskoj verziji i da li im je pristup slobodan ili zahtevaju
pretplatu.

Za publikacije koje imaju pretplatu, postoji mogućnost
da Google Scholar indeksuje podatke i prikažće linkove na stranice
sa abstraktom radova, gde bi korisnici mogli da odluče da li žele da kupe
taj rad ili se pretplate na usluge.

Google Scholar može da omogući svojim
korisncima sa Beogradskog univerziteta direktan pristup naučnim radovima
za koje Univerzitet već ima prava

Većina najvećih izdavačkih kuća daju Guglu metapodatke
o svojim izdanjima, a za uzvrat dobijaju pravo da njihov link bude prvi u
listi rezultata pretrage, ukoliko postoji više izvora za isti rad na Internetu.

Osim toga, Google Scholar može da omogući svojim
korisnicima sa Beogradskog univerziteta direktan pristup naučnim radovima
za koje Univerzitet već ima prava. Korisnici sa Beogradskog univerziteta
bi kao rezultate videli i linkove koji bi ih upućivali na lokalni link-resolver,
koji bi ih vodio do stranice sa punim tekstom članaka.

U ovom programu već učestvuje preko 600 biblioteka iz celog
sveta, a uključivanje naše zemlje u ovu inicijativu omogućiće da i radovi naših
istraživača budu dostupni sirokom krugu korisnika iz zemlje i sveta.

KoBSON i Google Scholar

KoBSON već, između ostalog, kreira i održava
Internet stranicu dostupnu svim članicama, dostavlja podatke o lokalnim uslovima
korišćenja papirnih i elektronskih naučnih informacija, kreira i ažurira
adresar članica, proširen informacijama o IP adresama i mogućnostima korišćenja
Interneta.

U toku aprila i maja meseca KoBSON je uspostavio
saradnju sa Guglom, što je omogućilo korisnicima KoBSON-a
likovanje na dostupne izvore direktno sa Gugl stranice za pretraživanje
i prikazivanje rezultata. Kao prvi korak, neophodno je na glavnoj stranici
izabrati Scholar Preferences.

U predviđeno polje uneti KoBSON, kliknuti na
Find Library i sačuvati podešavanje klikom na Save Preferences
Ovo je potrebno uraditi samo jednom.

Posle obavljenog pretraživanja u Google Scholar-u
rezultati će biti prikazani u sledećoj formi prikazanoj na slici.

Ukoliko je korisnik na akademskoj mreži (ili je prijavljen
preko lične čicence), i ukoliko je KoBSON pretplaćen na izdavača časopisa
u kome je članak objavljen, klikom na naslov sde prilazi punom tekstu. Ukoliko
je članak dostupan preko nekog od pretplaćenih agregatora (EBSKO,
PROQUEST, HINARI) potrebno je izabrati KoBSON,
posle čega će se izlistati svi neophodni podaci vezani za časopis u kojem
je članak objavljen.

Ukoliko je članak elektronski dostupan, klikom na reč članak,
na ekranu će se prikazatipuni tekst članka. Kao podsetnik u levom gornjem
uglu ekrana, prikazani su svi bibliografski podaci o traženom članku.

Kompletna uputstva nalaze se na adresi:

http://kobson.nb.rs/Kobson/Dokumenti/Download/Scholar/GSobavestenja.pdf

Srbislava Šahović-Mišić