Prilikom svoje posete Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar
Marković“ u Beogradu, pomoćnica ministra prosvete i sporta prof. dr
Emilija Stanković vodila je razgovor sa rukovodiocima
te institucije o aktuelnim problemima.

Tom prilikom joj je skrenuta pažnja na jednu apsurdnu situaciju,
sa molbom da u smislu rešenja tog problema preduzme mere koje joj stoje na
raspolaganju.

Naime, fakulteti izdaju svoje udžbenike i druga izdanja,
ali ne dostavljaju obavezne primerke univerzitetskim bibliotekama, pa studenti
u njima ne mogu do njih da dođu.

Zbog toga je dr Emilija Stanković uputila pismo rektorima
svih državnih univerziteta sa molbom da obaveste sve fakultete da su dužni
da obavezne primerke svoje kompletne izdavačke delatnosti dostavljaju univerzitetskim
bibliotekama.

Zahvaljujući brzom reagovanju dr Stanković, ova anomalija
koja je išla na štetu studenata, biće otklonjena i u buduće će oni moći da
nađu u univerzitetskim bibliotekama sva izdanja državnih fakulteta u Srbiji.

Posle niza godina bezuspešnih pokušaja da visokoškolske
biblioteke ostvare bližu saradnju sa svojim matičnim Ministarstvom prosvete
i sporta, to je konačno učinjeno zahvaljujući tome što je pomoćnica ministra
prosvete i sporta dr Emilija Stanković posvetila
potrebnu pažnju ovom problemu i izrazila spremnost da u Ministarstvu pokreće
pitanja od vitalnog značaja za dalji razvoj ovih institucija.

Prvi čin u ovoj aktivnosti je bio spremnost dr Stanković
da da intervju za naš list, na čemu joj Redakcija u ime Zajednice biblioteka
univerziteta u Srbiji posebno zahvaljuje.

Poznato je da su visokoškolske biblioteke u veoma teškom
stanju, jer do sada nisu bile predmet pažnje svog resornog ministarstva, i
zbog toga posebno raduje činjenica da je došlo do uspostavljanja ove obostrano
korisne saradnje.

Čitav je niz nerešenih problema u oblasti visokoškolskog
bibliotekarstva, koji mogu da budu rešeni aktivnim angažovanjem resornog
ministarstva, što bi svakako doprinelo daljem razvoju visokog školstva u
Srbiji.

Naime, u svetu su bibliotekari učesnici obrazovnog procesa,
dok su univerzitetske biblioteke prepoznate kao nezamenjivi informacioni
centri, koji imaju veoma važnu (opet nezamenjivu) ulogu u obrazovanju studenata
i istraživača za korišćenje elektronskih izvora informacija, a zahvaljujući
posebnom angažovanju Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, to sve
više postaju i naše visokoškolske biblioteke.

Realno je očekivati da će saradnja Ministarstva prosvete
i sporta bitno doprineti kvalitetnijem i efikasnijem delovanju biblioteka
univerziteta u Srbiji, što se može naslutiti iz odgovora na naša pitanja
koja je dala dr Emilija Stanković.

—Gospođo Stanković, kako vaše Ministarstvo vidi
ulogu i značaj visokoškolskih biblioteka u Srbiji, pre svega u domenu vaspitnoobrazovnih
procesa? Poznato je da UNESKO vidi biblioteke kao veoma značajne institucije
u informacionom opismenjavanju građanstva, a studenti su svakako populacija
koja u informacionoj pismenosti treba da prednjači u svakoj zemlji.
Šta Ministarstvo očekuje od zaposlenih u ovim bibliotekama i da li je spremno
da podrži edukaciju bibliotekara, kako bi oni postali kvalifikovani edukatori
studentske populacije?

—Naravno da Ministarstvo prosvete i sporta
podržava edukaciju bibliotekara kao i sve ono što doprinosi kvalitetnijem
i uspešnijem radu univerzitetskih biblioteka. Kako je knjiga osnovni, a samim
tim i sastavni deo obrazovanja, apsolutno je prirodno da ovo Ministarstvo
podržava i pomaže sve one aktivnosti koje su usmerene na poboljšanje rada
ovih ustanova.

—Poznato je da status visokoškolskih biblioteka
nije precizno regulisan osnovnim aktima univerziteta, odnosno njihovim statutima,
iako se u svetu podrazumeva kao nešto što nije sporno da su one delovi univerziteta.
Da li će Ministarstvo preduzeti korake da se taj propust ispravi i reši
na način kako je to rešeno i u razvijenim zemljama?

—Zakon o visokom obrazovanju već u članu
4. kaže da je jedan od osnovnih principa delatnosti
visokog obrazovanja usklađivanje sa evropskim sistemom obrazovanja. Ova činjenica
jasno ukazuje
na to da i statuti univerziteta moraju biti zasnovani na ovom principu,
pa samim tim i univerzitetske biblioteke, onako kako je to svuda u svetu,
moraju da budu deo univerziteta,
jer one po svojoj suštini to i jesu.

—U održavanje i opremanje visokoškolskih biblioteka
odavno se, praktično ništa ne ulaže. Može li vaše Ministarstvo da pokrene
inicijativu da se obezbede sredstva za najosnovnije adaptacije i nabavke
opreme kojima bi se kolikotoliko normalizovao rad u ovim institucijama i
prilagodio novim tendencijama u razvoju bibliotekarstva visokoškolskih institucija?

—Ministarstvo prosvete i sporta je već
u okviru raspoloživih finansijskih sredstava predvidelo izdvajanje za Univerzitetske
biblioteke, u skladu sa realnim mogućnostima.

—U visokoškolskim bibliotekama se ne primenjuju
pravila nagrađivanja zaposlenih koja važe za ostale radnike u drugim tipovima
biblioteka? Hoće li ta greška biti ispravljena?

—Zahtev koji je u tom smislu ovom Ministarstvu
dostavljen, u proceduri je i sasvim
sigurno će uskoro biti okončan.

—S obzirom na niz nerešenih problema, da li je
Ministarstvo prosvete i sporta spremno da zajedno sa Zajednicom biblioteka
univerziteta u Srbiji organizuje savetovanje o položaju, zadacima i daljem
razvoju visokoškolskog bibliotekarstva u Srbiji?

—Ministarstvo prosvete i sporta će podržati
ovakav skup, uzeti učešće u njemu i ukoliko bude mogućnosti, pomoći će njegovu
organizaciju i finansijski.

Prof. dr Emilija Stanković Vanredni profesor
dr Emilija D. Stanković rođena je u Rekovcu 1953.
Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kragujevcu sa odličnim uspehom,

kao nosilac diplome “Vuk Karadžić“

Na kragujevačko odeljenje Pravnog fakulteta
u Beogradu upisala se 1972. na kome je diplomirala sa srednjom ocenom 9,37
kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Potom je izabrana za asistenta
pripravnika za predmet Istorija političkih i pravnih institucija.

Na poslediplomskim studijama na Pravnom
fakultetu u Beogradu položila je Metodologiju pravnih i društvenih nauka
sa ocenom 10. Magistarski rad odbranila je 1984, a 1993. doktorsku disertaciju

Iste godine izabrana je za docenta za predmet
Rimsko pravo, a za vanrednog profesora za isti predmet izabrana je
1998.

Izvesno vreme 1986. boravila je na stručnom
usavršavanju na Geteovom institutu, kao i dva puta u Londonu (1983
i 1989).

Učestvovala je na SIDHA kongresima
koji su održavani u Atini, Amsterdamu, Oksfordu, Beču, Nju Orleansu, Briselu
na kojima je podnosila referate.

U Atini je boravila 2000/2001. kao stipendista
fondacije Aristotel Onazis, a školske 2001-2002. u Nju Orliansu
kao Fulbrajtov stipendista.

Učesnik je projekta MNTR “Srbija i
evropsko pravo” i “Slobode i prava čoveka i građanina u konceptu
novog zakonodavstva Republike Srbije”. Nosilac je projekta Pravnog
fakulteta u Kragujevcu.

Objavila je niz knjiga i članaka.

—Gospođo Krstev, kako ocenjujete sadašnje stanje
u Zajednici biblioteka univerziteta u Srbiji i u kom pravcu vidite naredne
aktivnosti naše asocijacije?

—Aktivnosti zajednice su u proteklom
periodu bile brojne i čini mi se da njen uticaj u visokoškolskoj sredini
raste.

Ja bih posebno istakla značaj pokretanja časopisa «Infoteka»
i lista «Visokoškolske biblioteke». Treba istaći da je časopis
«Infoteka» jedini časopis u našoj zemlji koji informatiku posmatra
iz ugla organizacije, korišćenja i diseminacije informacija, a ne iz ugla
računarstva.

Premda je pokrenut sa skromnim ambicijama, ostvario je
neočekivano brz i širok uticaj. To pokazuje i pretraživanje Interneta. Google,
koji je danas neformalno merilo značaja ljudi, institucija i publikacija,
u pretraživanju po određenim ključnim rečima nudi članke iz «Infoteke»
među prvih deset pogodaka što nije slučaj sa mnogim drugim, starijim časopisima
sa većom reputacijom.

„Infoteka“ treba da preraste
u pravi naučni časopis

Smatram da je neophodno uložiti dodatni napor u poboljšanje
njegovog statusa, a pre svega, u njegovo prerastanje u pravi naučni časopis.
Mislim da bi u narednom periodu Zajednica trebalo, u saradnji sa Ministarstvom
za nauku i životnu sredinu, aktivno da radi na ostvarenju ovog cilja.

Bolje profilisati redovne godišnje
skupove

Redovni godišnji skup koji organizuje Zajednica se takođe
pokazao veoma korisnim.

U narednom periodu bi Zajednica trebalo da radi na boljem
profilisanju ovog skupa koji bi morao da zadrži svoj sadašnji informativni
karakter, ali možda i da dobije jedan naučno-stručni segment.

Ukoliko se pojave takve mogućnosti, Zajednica će pokušati
da se uključi u neki od evropskih projekata, kakav je, na primer, „Evropska
digitalna biblioteka„.

—U Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine
s pravom ukazuju na potrebu da se intenzivno radi na informacionom opismenjavanju
studenata. Kako u tom smislu vidite ulogu viso-koškolskih biblioteka? Šta
će na tom planu preduzimati naša Zajednica?

—Ako pod informatičkom pismenošću podrazumevamo
ona znanja i veštine koja pojedinac treba da ima da bi efikasno pronalazio,
koristio i organizovao informacije, onda je opismenjavanje studenata, ali
i nastavnika i istraživača, veoma važno pitanje.

Do pre nekoliko godina se pod informatičkom pismenošću
podrazumevala sposobnost pojedinaca da koriste personalni računar za obavljanje
svakodnevnih poslova, kao što su priprema teksta i slično. Studenti koji
su se tada upisivali na fakultet bili su u to doba najčešće informatički
nepismeni.

Došlo je do toga da je pojam
informatičke pismenosti proširio svoje značenje, pa danas obuhvata i pronalaženje
relevantnih informacija u informacionom obilju koje nudi Internet.

Situacija se danas bitno promenila. Danas studenti uglavnom
umeju da koriste računar za obavljanje mnogih svakodnevnih poslova, ali su,
nažalost, i dalje u velikom broju informatički nepismeni. Ovo dolazi otuda
što je pojam informatičke pismenosti proširio svoje značenje, pa danas obuhvata
i pronalaženje relevantnih informacija u informacionom obilju koje nudi Internet.

Ovaj problem potiče delom i od neadekvatnog informatičkog
obrazovanja u srednjoj školi. Postojeći srednjoškolski programi su dobrim delom
zastareli, pa njihova realizacija postaje stvar kompetencije, entuzijazma
i inventivnosti nastavnika.

Neophodno je da se osavremeni
srednjoškolska nastava u oblasti informatike

Osavremenjivanje srednjoškolske nastave sa područja informatike
bi značajno doprinelo popravljanju ovog stanja. Ovde mislim, pre svega, na
činjenicu da nastava informatike treba da osposobi učenika i studenta u korišćenju,
ali i stvaranju resursa. Naime, prema postojećim programima, učenici bi trebalo
da steknu elementarno znanje iz programiranja, kao i o korišćenju izvesnog
broja programskih paketa.

Bilo bi neophodno ovakav program uskladiti sa zahtevima
novog doba – sa potrebom
kompetentnog prisustva na vebu.

Veoma je vidljivo odsustvo važnih
aspekata informatičke pismenosti

Ovaj zahtev ne podrazumeva više posebna tehnička znanja
– podsetimo se da je informatika u škole stigla kao osavremenjavanje nastave
opštetehničkog obrazovanja, već razvoj znanja koja su, pre svega, rezultat
pismenosti u jednom širem smislu.

Teme koje nisu obuhvaćene postojećim sistemom se odnose
s jedne strane, na arhitekturu dokumenta, organizovanje i oblikovanje sadržaja,
standardizovane forme dokumenta, a sa druge na metode pretraživanja i izbora
informacija. Posledica odsustva ovih aspekata informatičke pismenosti su
veoma vidljive na domaćem segmentu Interneta.

Funkcionalna pismenost je postala
suštinska osnova informatičke pismenosti

Pitanje funkcionalne pismenosti, koja se nedovoljno neguje
kroz nastavu jezika, je, takođe, postalo suštinska osnova informatičke pismenosti.

Da sve ovo zaista jeste problem koji treba hitno rešavati
pokazuje i uključivanje novih predmeta sa nazivom «Informatička pismenost»,
«Organizacija informacija» itd. u kurikulume mnogih studijskih
grupa društveno-humanističkog profila.

Treba imati na umu da se, u
svetlu novih informacionih i komunikacionih tehnologija, obogaćuje tradicionalni
sadržaj rada visokoškolske biblioteke

Uloga visokoškolskih biblioteka je ne samo uvođenje novih
servisa za korisnike, već i adekvatno obaveštavanje o njima, kao i sprovođenje
obuke za njihovo korišćenje. Zajednica je i do sada
dosta radila na podsticanju ovih aktivnosti, u čemu su veliku ulogu imali
časopis «Infoteka» i list «Visokoškolske biblioteke».

Ubuduće će ova pitanja dobiti još više na značaju.

Čini mi se da je u proteklom periodu glavna preokupacija
bila uspostavljanje informacione infrastrukture i računarsko opremanje biblioteka,
dok će se u narednom periodu težiše pomeriti ka efikasnom korišćenju informacija,
i tu visokoškolske biblioteke i Zajednica mogu imati mnogo aktivniju ulogu.

Treba imati na umu da se, u svetlu novih informacionih
i komunikacionih tehnologija, obogaćuje tradicionalni sadržaj rada visokoškolske
biblioteke.

Osim studentima, visokoškolske biblioteke služe i nastavnicima
i istraživačima koji s pravom od njih očekuju one usluge koje imaju njihove
kolege u svetu i u zemljama u našem okruženju. Tu pre svega mislim na izradu
bibliografija svih domaćih istraživača, a za ovo pitanje je sigurno zainteresovano
i Ministarstvo nauke i zaštite životnu sredinu.

Praćenje citiranosti bio bi značajan
doprinos uspostavljanju kvalitetnijeg sistema vrednovanja istraživanja u domaćoj
nauci

S ovim je u vezi i izrada kriterijuma za vrednovanje istraživača
koji bi bili u skladu sa svetskim trendovima i iskustvima, ali koji bi bili
i podsticajni za naše istraživače i koji bi vodili računa o tekućem stanju
i dometima naše nauke. Praćenje citiranosti u onim domenima koji nisu pokriveni
svetskim servisima, a to se odnosi, pre svega na društvene i humanističke
nauke, bi bio još jedan značajan doprinos uspostavljanju kvalitetnijeg sistema
vrednovanja istraživanja u domaćoj nauci.

Mislim da Zajednica, kroz časopis «Infoteka» i
list «Visokoškolske biblioteke», kao i na skupovima koji se godišnje
organizuju, treba da promoviše ove aktivnosti i prenosi svetska iskustva.

—Jedna od karakteristika sadašnjeg statusa visokoškolskih
biblioteka je i šarenolikost rešenja, što očigledno nije u skladu sa Bolonjskom
deklaracijom. Posebno je neprihvatljiva zatvorenost fakultetskih biblioteka
u odnosu na univerzitetske, što re-zultira brojnim neracionalnim i neprihvatljivim
ponašašanjem i posledicama takve prakse. Šta će preduzeti naša zajednica
da se to stanje razreši u skladu sa praksom razvijenih zemalja?

—To je, svakako, veliki problem koji
je već dugo prisutan i o kome se u poslednje vreme veoma mnogo govori. Od
reforme univerziteta koja je u toku se očekuje da uspostavi tešnje veze između
fakulteta jednog univerziteta i da ojača poziciju univerziteta.

Ovi novi odnosi će se odraziti i na odnose fakultetskih
biblioteka sa odgovarajućom univerzitetskom bibliotekom, kao i na ulogu
univerzitetskih biblioteka u novim uslovima.

Postojanje biblioteke, njena opremljenost i servisi koje
nudi bi trebalo da budu jedan od važnih kriterijuma za vrednovanje kvaliteta
jednog univerziteta. Zajednica bi trebalo aktivno da se uključi u proces
reforme univerziteta, jer je neposredno zainteresovana za onaj njen segment
koji se tiče uloge visokoškolskih biblioteka i njihovih međusobnih odnosa.

—Brojni su problemi u rešavanju statusnih pitanja
zaposlenih u visokoškolskom bibliotekarstvu. Šta će naša Zajednica preduzeti
da se ti problemi reše?

—Naša Zajednica je i do sada često ukazivala
na nezadovoljavajući status zaposlenih u visokoškolskom bibliotekarstvu,
i svakako će i ubuduće to činiti, nadamo se sa više uspeha. Moje je mišljenje
da bi, pre svega, trebalo da se kroz odgovarajuću zakonsku regulativu prepozna
značajna uloga koju bibliotekari visokoškolskih biblioteka imaju u obrazovnom
i istraživačkom procesu.

Potrebno je, takođe, da se ujednači status i uloga bibliotekara
u visokoškolskim bib-liotekama državnih univerziteta. Sve ovo se, dakako,
ne može rešiti izvan okvira reforme univerziteta koja je u toku, pa je ovo
i pravi trenutak da pri-stupi ozbiljnom rešavanju ovog problema.

Status bibliotekara zavisi od
njihovog bibliotekarskog obrazovanja

Pitanje statusa je povezano i sa pitanjem adekvatnog obrazovanja
bibliotekara. Sve ono što je rečeno o ulozi bibliotekara u visokoškolskim
bibliotekama danas ne može se ostvariti bez adekvatno obrazovanih bibliotekara,
što je istakao i prof. dr Aleksandar Sedmak, predsednik Zajednice, u svom
intervjuu u prethodnom broju ovog lista.

Nadam se da je Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u prethodnom periodu dosta
uradila na obrazovanju bibliotekara za savremeno društvo i da ovaj posao
postaje sve vidljiviji kroz aktivno prisustvo njenih školovanih bibliotekara
u mnogim visokoškolskim bibliotekama u Srbiji.

—Naše bibliotekarstvo je dobilo sredstva za izradu
projekta o temi Komunikacija u nauci.
Šta očekujete kao rezultat tog projekta? Koliko će on doprineti daljem razvoju
visokoškolskog bibliotekarstva?

—Veoma je značajno što je Ministarstvo
nauke i zaštite životne sredinu uopšte odobrilo sredstva za izradu jednog
ovakvog projekta. Time je Ministarstvo na najbolji mogući način pokazalo
da prepoznaje značaj koji bibliotekarstvo i bibliotečka informatika imaju
u savremenom društvu. Nadam se da će ovaj projekat ostvariti značajan uticaj
na razvoj bibliotekarstva i bibliotečke informatike, a s obzirom na temu
projekta i na razvoj naše nauke uopšte.

Neophodnost interdisciplinarnih
istraživanja u nauci

Problem koji se postavlja kroz ovaj projekat ukazuje na
neophodnost razvoja instrumenata koji bi doprineli razvoju interdisciplinarnih
istraživanja u našoj nauci. Ukazala bih ovde na jednu nedavno objavljenu studiju
francuske Akademije nauka pod naslovom Matematika u savremenom naučnom svetu,
a koja je nastala pod rukovodstvom Žan-Kristof Jokoza, izuzetno značajnog
mladog francuskog matematičara.

Ova studija polazi od pretpostavke da je matematika univerzalni
jezik nauke i da je neophodno, da bi se očuvao značaj francuske matematičke
škole, obnoviti dijalog sa drugim naukama. Na preko tri stotine strana,
vodeći francuski matematičari su analizirali ulogu koju matematika ima u
savremenoj nauci uključujući i primenu matematike u oblastima kao što su
biologija, ekonomija ili lingvistika. Cilj studije je bio da se ukaže na
mogućnosti sinhronizacije stvarnih potreba naučne zajednice i tokova istraživanja
u matematici.

Ukoliko projekat Komunikacija u nauci omogući
da se bar delimično prepoznaju i vaspostave raskinute veze u domaćim istraživanjima,
to bi bio izuzetno značajan doprinos definisanju naučne politike u Srbiji.

Visokoškolske biblioteke bi
mogle puno da pomognu u digitalizaciji Rečnika SANU

S druge strane, u zavisnosti od stepena u kome će se visokoškolske
biblioteke uključiti u projekte namenjene stvaranju informacionog društva,
mogu se očekivati i drugi važni projekti izgradnje neophodne istraživačke
infrastrukture.

Pogledajmo samo jedan primer. Nedavno je Skupština Srbije
donela Zakon o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti kojim se rad na
ovom epohalnom delu definiše kao «poduhvat od izuzetnog značaja za nacionalnu
kulturu i svetsku i domaću nauku».

Ipak, zakon ne predlaže tehnološku osnovu na kojoj će
se ovaj projekat uspešno (i ubrzano) privesti svome kraju. Jedan od vitalnih
problema je izrada elektronskog korpusa od građe na kojoj se temelji rečnik.
Posao njene digitalizacije, koji premaša mogućnosti nosilaca ovog posla,
mogao bi relativno jednostavno i vrlo kvalitetno biti obavljen kroz postojeću
mrežu visokoškolskih biblioteka.

—Naš list „Visokoškolske biblioteke“ ušao je u
treću godinu izlaženja. Kako ocenjujete njegovu ulogu i značaj kao jedinog
informativnog glasila ove vrste?

—Čini mi se da je izlaženje ovog časopisa
veoma značajno za naše visokoškolsko bibliotekarstvo, a svakako ima i širi
značaj. Ja njegov značaj vidim, pre svega u tome što on veoma efikasno povezuje
mnoge, često usamljene, bibliotekare koji vredno rade svoj posao raštrkani
po mnogim fakultetskim bibliotekama Beogradskog univerziteta i drugih državnih
univerziteta u Srbiji.

Veoma ohrabruje vest da je Ministarstvo za nauku i zaštitu
životne sredine spremno da podrži
napore da se otpočne i sa elektronskim izdanjem ovog veoma korisnog glasila.
Naša Zajednica treba da iskoristi ovu javno izrečenu spremnost i što pre
otpočne pripreme za izdavanje ove nove forme lista „Visokoškolske biblioteke“.

Ne treba posebno isticati da bi „Visokoškolske biblioteke“
u elektronskom obliku postale još dinamičnije čime bi se lakše zadovoljile
potrebe njenih korisnika, pre svega bibliotekara.

Prof. dr Cvetana Krstev je izabrana
za predsednicu Izvršnog odbora Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji.

Diplomirala je 1975. na smeru za računarstvo
i kibernetiku Odseka za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta
u Beogradu. Stepen magistra matematičkih nauka stekla je 1989. odbranivši
magistarski rad pod naslovom “Programski sistemi za uređivanje teksta” na
tom fakultetu, a 1997. doktorsku disertaciju pod naslovom “Jedan prilaz
informatičkom modeliranju teksta i algoritmi njegove transformacije”, čime
je stekla stepen doktora računarstva.

Radila je kao programer, a potom kao
stručni saradnik u Račun-skom centru Matematičkog instituta i Računarskoj
laboratoriji Matematičkog fakulteta od 1976. do 1998. U tom periodu je izradila
je više programskih paketa i informacionih sistema.

Od 1986. do 1995. radila je na Matematičkom
fakultetu kao saradnik u nastavi za mnoge računarske predmete.

U zvanje docenta za predmete Informatika
I-IV na Katedri za bi-bliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta izabrana
je 1998.

U periodu od 1986 do 2001. učestvovala
je na više naučno-istraživačkih projekata koje je finansirala Republička
zajednica za nauku, a potom Ministarstvo za nauku Republike Srbije, kao
i na mnogim razvojnim projektima.

U nastavku objavljujemo razgovor koji smo vodili
dr Cvetanom Krstev o problemima i planovima Zajednice biblioteka univerziteta
u Srbiji

Drugi svetski samit o informacionom društvu, posebno značajan
za biblioteke, održan je u Tunisu u novembru prošle godine, a glavne diskusije
su bile posvećene upravljanju internetom i njegovom finansiranju.

Između ostalog, odlučeno je da se uspostavi međunarodno
telo Internet Governance Forum (IGF) koje bi se
bavilo ovom problematikom, ali koje ne bi bilo nadređeno postojećoj agenciji
ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers).

Sve vlade sveta su pozvane da podrže
biblioteke kao javne servise za slobodan pristup informacijama i u oblasti
poboljšanja informacione i komunikacione pismenosti

Posebno je naglašena uloga biblioteka u obezbeđivanju jednakih
mogućnosti pristupa informacijama i „znanju za sve“.

U završnom dokumentu sve vlade su pozvane da podrže biblioteke,
a posebno „u njihovoj ulozi javnog servisa za slobodan pristup informacijama
i u oblasti poboljšanja informacione i komunikacione pismenosti“.

Time su krunisani uspehom višegodišnji napori Međunarodnog
udruženja bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA) da ulogu biblioteka
kao ključnog elementa u izgradnji demokratskog informacionog druš-tva prihvate
i institucije van bibliotečkog sveta.

Svim građanima sveta treba omogućiti
da postanu informaciono pismeni

Pre Samita WSIS (World Summit on the Information
Society) u novembru 2005. su održana dva značajna skupa u
Alek-sandriji, oba u Aleksandrijskoj biblioteci.

Na sastanku posvećenom in-formacionoj pismenosti i doživotnom
učenju, čiji su pokrovitelji UNESCO, Nacionalni forum o informacionoj pismenosti
iz SAD (NFIL) i IFLA, i na konferenciji
„Biblioteke – Informaciono društvo u akciji“ usvojeni su Završni
izveštaj i Aleksandrijski manifest o bibliotekama.

Informaciona pismenost je deo osnovnog
prava na doživotno učenje

U Izveštaju se traži od međunarodnih, regionalnih i nacionalnih
organizacija da se u svom radu preorijentišu sa principa „informacije
za sve“, na princip „informaciona pismenost za sve“.

Naglašava se da samo postojanje informacija nema značaja
za ljude koji ni ne znaju da one postoje i ne umeju da ih pronađu, vrednuju
i efikasno koriste. Informaciona pismenost je deo osnovnog prava na doživotno
učenje i to je pitanje od mnogo šireg društvenog značaja.

Kontekst informacione pismenosti je specifičan za pojedine
kulture i društva i od ključnog je značaja za probleme ekonomskog razvoja,
zdravstva, državne administracije i obezbeđivanje kvaliteta života. U Izveštaju
se naglašava i potreba većeg uključivanja svih rasa, religija, etničkih grupa
i kultura u današnje informaciono društvo.

Upoznati ve relevantne faktore sa tekstom
Manifesta

Usvojena je preporuka da svim građanima sveta treba omogućiti
da postanu informaciono pismeni. Opisane su brojne mogućnosti pristupa problemu
i izgradnji strategija saradnje između vlada, nevladinih organizacija, elemenata
civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Za našu Zajednicu važno je da se upozna sa tekstom Manifesta,
koji se pre svega odnosi na ulogu biblioteka.

Biblioteke i informacioni servisi doprinose zdravom funkcionisanju
sveobuhvatnog informacionog društva.

One omogućavaju intelektualnu slobodu, obezbeđujući pristup
informacijama, idejama i umetničkim delima na svim medijima, bez obzira
na granice.

One pomažu samozaštitu demokratskih vrednosti i univerzalnih
građanskih prava u celini i suprotstavljaju se svim oblicima cenzure.

Specifična uloga biblioteka i informacionih servisa je
u tome da odgovaraju na posebna pitanja i potrebe pojedinaca. To dopunjuje
opšti prenos znanja, na primer putem medija, i čini da su biblioteke i informacioni
servisi od životnog značaja za demokratska i otvorena informaciona društva.

Biblioteke su od suštinskog značaja za dobro informisano
građanstvo i transparentnu vladavinu, kao i za uvođenje elektronske vlade.

One takođe izgrađuju sposobnosti promovisanjem informacione
pismenosti i obezbeđivanjem podrške i obuke za efikasno korišćenje informacionih
resursa, uključujući informacionu i komunikacionu tehnologiju.

To je posebno kritično u promovisanju programa razvoja,
jer su ljudski resursi najbitniji za ekonomski progres.

Biblioteke značajno doprinose
rešavanju problema digitalnog jaza i informacione nejednakosti

Na taj način biblioteke značajno doprinose rešavanju problema
digitalnog jaza i informacione nejednakosti koja je njegova posledica.

One pomažu da Milenijumski ciljevi razvoja
postanu stvarnost, uključujući i smanjivanje siromaštva. One
će uraditi mnogo sa veoma skromnim investicijama. Dobijena vrednost je najmanje
4 do 6 puta veća od uloženih sredstava.

U naporima da svim ljudima obezbedi pristup informacijama,
IFLA podržava uravnotežen i fer odnos prema autorskim pravima.

IFLA je takođe vitalno zainteresovana
za promociju višejezičkih sadržaja, kulturnu raznolikost i specijalne potrebe
starosedelaca i manjina.

IFLA, biblioteke i informacioni
servisi dele zajedničku viziju Informacionog društva za sve,
koja je usvojena na Svetskom samitu o informacionom društvu u Ženevi decembra
2003.

Ova vizija promoviše društvo zasnovano na osnovnim pravima
svih ljudskih bića na pristup i izražavanje informacija bez ograničenja, u
kojem će svako moći da kreira, pristupa, koristi i deli informacije i znanje.

Zahtev upućen vlastima

Na skupu su usvojeni sledeći zaključci.

IFLA zahteva od nacionalnih, regionalnih i
lokalnih vlasti, kao i od međunarodnih organizacija:

Da investiraju u biblioteke i informacione servise
kao vitalne elemente u njihovim strategijama, politici i budžetu za izgradnju
Informacionog društva;

Da unaprede i prošire postojeće mreže biblioteka
da bi obezbedile veće mogućnosti za svoje građane i zajednice; * Da podrže
neograničen pristup informacijama i slobodu izražavanja;

Da promovišu otvoren pristup informacijama i razmotre
postojeća strukturna i druga ograničenja pristupu, i

Da prepoznaju značaj informacione pismenosti i
snažno podrže strategije za izgradnju pismene i obučene populacije, koja
može da napreduje i da koristi prednosti globalnog Informacionog društva.

Usvojeno u Aleksandriji (Egipat) u Aleksandrijskoj biblioteci,
11. 11. 2005.

(Prevela sa engleskog: dr Stela Filipi -Matutinović)

U organizaciji Hrvatskog knjižničarskog društva, Sekcije
za specijalne i visokoškolske knjižnice, Nacionalne i sveučilišne knjižnice,
Knjižničarskog društva Rijeka i Sveučilišne knjižnice Rijeka, u Opatiji su
27. i 28. aprila 2006. održani Osmi dani specijalnih i visokoškolskih
knjižnica Hrvatske, sa temom: “Nove strategije u specijalnim
i visokoškol-skim knjižnicama: zagovaranje i prikupljanje financijskih sredstava”.
Učešće na ovom skupu su uzele i predstavnice naše Zajednice, dr Stela Filipi-Matutinović
i Mr Vera Petrović, koje su za naš list pripremile ovaj prilog, jer je sve
ono o čemu je na ovom skupu raspravljano, aktuelno i za naše bibliotekarstvo.

Hrvatskoj će se za nauku izdvajati
3% bruto nacionalnog proizvoda godišnje

Predsednica Hrvatskog knjižničarskog društva
Alemka Belan-Simić, otvarajući ovaj skup i pozdravljajući prisutne
na njemu, svoje izlaganje počela je isticanjem stava iz Evropske
strategije o komunikacionoj politici, u kojoj je prepoznata
uloga biblioteka kao jednog od najvažnijih partnera u komunikaciji između
vlada i građana. Kao najvažniji zadaci evropskih biblioteka navedeni su:
umrežavanje, digitalizacija bibliotečkog materijala i postavljanje bibliotečkih
prezentacija na Internet.

Prvi govornik je bio profesor Pero Lučin,
prorektor Riječkog univerziteta, koji je go-vorio o programima Evropske
Unije u oblasti obrazovanja i izazovima koji s tim u vezi stoje pred Hrvatskom.
Profesor Lučin je član pregovaračkog tima Hrvatske sa EU za poglavlja “Nauka
i istraživanje” i “Obrazovanje i kultura”.

U Evropi i svetu u toku je promena paradigme obrazovanja,
tako da više nije bitno koliko studenti rade (što je izraženo sistemom prenosivih
kredita) nego kakav je rezultat studiranja, koja znanja i veštine studenti
imaju kada završe studije.

Na univerzitetima treba da se dogode ogromne promene –
oni treba da se transformišu iz labavo povezanih grupacija fakulteta u snažno
integrisane ustanove i to do iduće godine. Promene treba da se dogode u
okviru naučne politike u smislu prevazilaženja usitnjenosti i definisanja indikatora
učinka, kako bi se naučne ustanove osposobile da učestvuju u programima
EU.

Kao strateški cilj postavljeno je da u Hrvatskoj izdvajanje
za nauku do 2010. godine treba da bude 3% od bruto nacionalnog proizvoda,
da se definišu precizni akcioni planovi, kontrolni mehanizmi i sistem indikatora
uporedivih sa EU.

Evropa je spremna da finansira
naučne projekte

Na nivou EU odvojene su milijarde evra za pomoć u realizaciji
naučnih projekata kroz programe kao što je Tempus, ali je neophodno
da se razvije odgovarajuća legislativa, obezbede sredstva za participaciju
i ka-drovi sposobni da vode projekte po principima EU.

Hrvatska kao mala zemlja nije u stanju da stvori kritičnu
masu kadrovskog potencijala za reformu visokog obrazovanja na način kako
to zahteva izgradnja društva znanja, te je upućena na to da koristi ekspertsku
pomoć iz EU. U Hrvatskoj sada ima 150.000 studenata, a treba da ih bude
300-400.000, da bi se društvo osposobilo za ekonomiju zasnovanu na znanju.

Vrednuje se samo znanje

U EU je definisan obrazovni okvir za doživotno učenje koji
se sastoji od 8 obrazovnih nivoa, kojima se definiše rezultat savladavanja
svakog od ovih nivoa. Ono što je novost to je da se ne računa više samo
vreme provedeno na školovanju, nego se za definisanje obrazovnog nivoa kao
kriterijum uzima znanje, posedovanje određenih veština i profesionalna kompetencija.

Da bi se pratili ovi trendovi, visoko obrazovanje u Hrvatskoj
se mora potpuno promeniti, mora se uvesti fleksibilan način učenja i promeniti
tipologija univerziteta. Za svaki posao, pa i za obrazovanje, mora se definisati
MISIJA iz koje sledi VIZIJA, definisanje procesa i ishoda koji predstavljaju
CILJ, instrumenti (ko, kada i kako), sistem evaluacije (ko, kada, kako i
sa kojim kapacitetom), implementacija i odgovornost za realizaciju.

Dokumenti koji se tiču pregovora Hrvatske sa EU slobodno
su dostupni na internetu i nalaze se na adresi: http://www.eu-pregovori.hr.

Šta je danas biblioteka?

Dr Josip Stipanov, direktor
Nacionalne i sveučilišne knjižnice iz Zagreba govorio je o tome da je danas
potrebno prvenstveno definisati šta je to biblioteka, jer je potrebno razlikovati
ustanovu kao statičan oblik od usluge kao dinamičnog oblika.

Srce biblioteke danas su bibliotekari koji neprekidno uče,
kako bi pružali adekvatne usluge. Prostor, opremu i fond treba da osigura
osnivač, a stručnost kadrova treba da osigura biblioteka. Najbolja reklama
za biblioteke je dobro obavljen posao i zadovoljni korisnici i tek kada je
to prisutno, može se očekivati uspeh u pribavljanju finansijskih sredstava
za biblioteku.

Značaj odeljenja za odnose sa
javnošću

Dr Alberta Artus iz Rokfeler
fondacije u SAD govorila je o bibliotekama u univerzitetskim kampusima
u SAD. U SAD postoji oko 12.000 visokoškolskih biblioteka, što čini oko
20% od ukupnog broja bib-lioteka u zemlji. Neke od njih su na privatnim, neke
na državnim univerzitetima, ali danas su sve one prinuđene da rade zajedno.

Ranije su univerzitetske biblioteke u SAD postavljale bibliotečke
standarde po kojima su radile i ostale biblioteke. Danas se ove biblioteke
suočavaju sa velikim promenama i sa konkurencijom u pribavljanju sredstava
i obavljanju informacionih zadataka i u okviru univerziteta i šire u društvu.

Biblioteke koje imaju odeljenja za odnose sa javnošću su
ukupno gledano u tome uspešnije. U principu univerziteti odvajaju između
1% i 3% svojih budžeta za biblioteke, što više nije dovoljno za praćenje rastućih
potreba korisnika. Danas oko polovine biblioteka naplaćuje studentima članarinu,
a oko 15% svojih budžeta pribavlja preko projekata od raznih fondacija.

Finska vlada finansira biblioteke

Rukovodilac Odeljenja za elektronske servise Nacionalne
biblioteke Finske Kristina Hormia-Poutanengovorila je o situaciji u Finskoj. U 2006. Nacionalna biblioteka
Finske će postati servisni centar za sve univerzitetske, specijalne i narodne
biblioteke, a ministarstvo obrazovanja kojem pripada, obezbediće sredstva
za razvoj nacionalnih baza podataka, koordiniraciju bibliotečkog sistema,
razvoj zajedničkog portala, koordinisanu nabavku licenci za elektronske
izvore informacija i bibliotečku statistiku.

U Finskoj mreži biblioteka postoje četiri sektora – za
univerzitetske biblioteke, biblioteke visokih škola, javne (narodne) biblioteke
i specijalne biblioteke, kao i tri konzorcijuma: Linnea (za bibliotečki
sistem), FinElib – za nacionalne licence i portal i AMKIT
– konzorcijum biblioteka visokih škola.

Ministarstvo kulture finansira izradu Finskih nacionalnih
baza podataka (uključujući i plate zaposlenih), izradu nacionalnog portala
i statističku bazu podataka za javne biblioteke.

Ministarstvo obrazovanja i nauke finansira nabavku i održavanje
softvera za podršku bibliotečkom sistemu (programski paket Voyager),
izradu statističke baze podatka za biblioteke iz svog sektora, izradu finskih
baza podataka i portala. Nacionalna biblioteka Finske nije ranije postojala
i odlučeno je da tu ulogu od 2006. preuzme Univerzitetska biblioteka Helsinškog
univerziteta.

U njenoj nadležnosti će biti:

– pristup elektronskim izvorima (nacionalne baze podataka
i licence);

– razvoj digitalne radne sredine (nabavka bibliotečkog
softvera Voyager, softvera za portal MetaLib, SFX, MetaIndex,
i održavanje sistema dodele DOI brojeva – jedinstvenih identifikatora
elektronskih dokumenata na mreži), i

– procena uticaja (bibliotečka statistika, razvoj indikatora
za praćenje uticaja).

Ministarstvo obezbeđuje 7,5 miliona evra za ostvarivanje
ovih zadataka, koji obuhvataju celokupan sistem nabavke, isporuke i čuvanja
svih tipova bibliotečkog materijala. Univerzitetska biblioteka vodi i kurseve
u sklopu doživotnog obrazovanja.

Potom su predstavnici izdavača Brill i Blackwell Publishing
prikazali svoju produkciju, sa naglaskom na novim elektronskim publikacijama.

Bibliotekari imaju šansu da dokažu svoju
vrednost

Potpredsednik bibliotečkih i informacionih servisa u Nacionalnom
geografskom društvu iz Vašingtona Suzan fajfer Kenbi
govorila je o načinima kako bibliotekari mogu da dokažu svoju vrednost u
specifičnim sredinama kao što je National Geographic Society.

Direktor Univerzitetske biblioteke u Rijeci, Senka
Tomljanović, analizirala je sličnosti i razlike između konkursa
za finansiranje projekata u EU i Hrvatskoj i utvrdila da postoje velike razlike.
U projektima koji se podnose u EU, počinje se od analize stanja i potreba
na području na koje se projekat odnosi, utvrđuju se ciljevi i oblikuje program
kao instrument za njihovu realizaciju i definišu potrebna finansijska sredstva
za ostvarivanje programa.

Svaki program EU ima podatke o okvirnom iznosu koji se
dodeljuje po projektu, konkursnu dokumentaciju koju čine poziv, vodič, obrasci
za prijavu i obrasci za evaluaciju i sve je to javno dostupno. U Hrvatskoj
pozivi za podnošenje projekata sadrže sporadičan uvid u ciljeve, ne sadrže
ni vodič, ni informaciju o okvirnom iznosu sredstava.

Za razliku od evropskih projekata, ne traži se analiza
stanja, podaci o upravljanju projektom, kontrola kvaliteta, diseminacija rezultata,
specifikacija aktivnosti, uslova, opreme, radnih sati itd. Očito je da se
u Hrvatskoj programi aktivnosti usklađuju sa raspoloživim sredstvima, bez
obzira na ciljeve i bez vrednovanja rezultata.

Treba naučiti korisnike da se za pomoć
obraćaju bibliotekaru

Tanja Sušec i Gordana
Ramljak govorile su o marketingu u medicinskim bibliotekama,
u kojima često rade samo jedan ili dva čoveka i od njihove sposobnosti komunikacije
i razumevanja potreba zaposlenih, zavisi kako će biblioteka biti pozicionirana
u matičnoj ustanovi. Potrebno je mnogo rada, veštine i znanja da bi se zadovoljile
potrebe korisnika i da bi oni stekli naviku da se obraćaju za pomoć bibliotekaru.

Broj knjiga u elektronskoj formi vrtoglavo
raste

Predstavnik EBSCO servisa govorio
je o novinama u elektronskom publikovanju. Posebno je naglašen trend da elektronske
knjige postaju sve više nalik na elektronske časopise – kupuju se u pretplati,
pre nego što izađu iz štampe, nabavljaju se u paketima po naučnim oblastima,
pretražive su po punom tekstu, a broj im svake godine vrtoglavo raste.

Svakog korisnika treba smatrati svojim
deoničarem

O mogućoj ulozi biblioteka u široj zajednici i načinima
za dolaženje do potrebnih sredstava za realizaciju programa, govorila je
Marija Raos. Ona ističe da je Biblioteka otvoreni
sistem koji, da bi bio uspešan, treba da bude proaktivan i da svakog korisnika
smatra svojim deoničarem.

Njeno je mišljenje da treba razlikovati sponzorisanje, koje
predstavlja razmenu vrednosti, od donacija, koje predstavljaju poklon kao
doprinos realizaciji nekog zajedničkog cilja.

Da bi zadovoljila potrebe korisnika biblioteka mora imati
kataloge fonda, veze sa punim tekstom preko onlajn kataloga, logično organizovan
fond, prostor za učenje prilagođen potrebama individualnog i grupnog rada,
ljubazno osoblje sa odgovarajućim znanjima, prostor za odmor (kafić), razvijenu
individualnu komunikaciju sa korisnicima (obaveštavanje o prinovama preko
meila, službu koja reaguje na predloge i žalbe korisnika). Njena najznačajnija
poruka je da je osnovna misija biblioteka da doprinesu da znanje bude svakom
dostupno.

Žaneta Baršić-Šnajder je govorila
o trogodišnjem projektu preko kojeg se informacije o Evropskoj Uniji šire
preko narodnih biblioteka. Partneri u projektu su Holandsko bibliotekarsko
udruženje, Hrvatsko knjižničarsko društvo i 9 lokalnih bibliotekarskih
udruženja iz Hrvatske.

Jedan projekat je u toku, drugi se pripremaju

Posebna tema ove konferencije posvećena je izlaganju dosadašnjih
rezultata Tempus projekta “Model bibliotečkog sistema na Univerzitetu
u Zagrebu”. Uvodni izveštaj podnela je koordinator projekta i zamenik
direktora Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu, Marina
Mihalić.

Ona je potsetila da je Projekat započet 1.4.2005. i trajaće
do 1.10.2006. Maksimum raspoloživih sredstava za ovaj tip projekta je 150.000
evra. Partneri u ovom projektu su Univerzitet u Getingenu (kontraktor),
Finska nacionalna bibloteka, Danska kraljevska biblioteka, Sveučilište
u Zagrebu, Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta Republike Hrvatske
i CARNet – Hrvatska akademska i sveučilišna mreža.

Cilj projekta je definisanje funkcionalnog modela bibliotečkog
sistema i izrada pismenih smernica za njegovo funkcionisanje. Planirane su
tri radionice, jedna zajednička konferencija, studijski boravci partnera,
izrada internet prezentacije i promocije rezultata projekta.

Planirano je da se po završetku ovog prijavi novi projekat
za praćenje implementacije ovog modela, a za 2007. je planirano da se prijavi
zajednički projekat svih univerziteta u Hrvatskoj za izgradnju elektronskih
repozitorija sa jedinstvenim portalom.

Usklađen razvoj bibliotečkih zbirki
u sistemu

Zanimljivi su bili izveštaji radnih grupa pripremljeni za
ovaj skup. Prva je svoje zaključke obrazložila Radna grupa za nabavku, koja
je postavila za cilj uspostavljanje konzorcijuma za nabavku u kojem ključnu
ulogu igra centralna biblioteka sistema, kako bi se osigurao usklađeni razvoj
bibliotečkih zbirki u sistemu. Sistem čine Nacionalna i sveučilišna knjižnica
(NSK) kao centralna biblioteka Univerziteta u Zagrebu, 61 fakultetska i
25 biblioteka visokih škola.

Nabavkom se mora obezbediti kompletna ispitna literatura
na univerzitetu, digitalizacija najčešće korišćene građe i svi projekti
koji se realizuju na univerzitetu. Fakultetske biblioteke su dužne da imaju
sve udžbenike, a kapitalna dela se nabavljaju u koordinaciji sa NSK. Trend
je da fakultetske i institutske biblioteke prerastu u centralne informacione
biblioteke za odgovarajuće naučne oblasti.

Fakultetske i institutske biblioteke prave baze podataka
o završnim radovima, od diplomskih do doktorskih, šalju liste literature
po programima studija NSK, održavaju zbirke udžbenika
i priručnika za podršku nastavi. U NSK se obavlja izrada definitivnih lista
za nabavku inostranih informaci-onih izvora i pregovara o nabavci, odnosno
dobijanju licenci za korišćenje elektronskih izvora. Svetski podaci su
da se u bibliotekama na univerzi-tetima nabavlja 80% elektronskih i 20% štampanih
informacionih izvora.

Katalogizacija tek posle provere

Radna grupa za obradu fondova i izradu bibliografija prikazala
je model sistema obrade, koji podrazumeva uzajamnu katalogizaciju, postojanje
baze podataka koja je istovremeno centralni katalog i bibliografska baza
povezana sa podacima o fondovima pojedinih biblioteka i sa normativnim bazama
podataka o autorima, predmetnim odrednicama i UDK klasifikaciji.

Kada materijal stigne u biblioteku, prvo se proverava lokalna
baza, zatim uzajamna, a ako zapisa o toj publikaciji nema, onda se konsultuju
strani elektronski katalozi, iz kojih se zapis preuzima bez normativnih
podataka. Tek ako ne postoji ni-kakav dostupan zapis, pristupa se katalogizaciji.

Normativne baze praviće se u NSK, koja će obavljati koordinaciju
i nadzor, održavati baze, izdavati bibliografije, obučavati bibliotekare
i izdavati licence za rad u sistemu i izrađivati potrebne alate.

Korisnik se samostalno zadužuje i razdužuje

Radna grupa za usluge korisnicima planira definisanje načina
pružanja usluga korisnicima i izradu pravilnika za sve tipove biblioteka.

Ukupno u NSK ima 306 zaposlenih radnika i 2005. su imali
17.729 registrovanih korisnika, a na 29 fakulteta i 3 akademije Zagrebačkog
sveučilišta ima 88 biblioteka sa 210 zaposlenih, koji su prošle godine imali
64.500 korisnika.

Usluge i proizvodi za korisnike obuhvataju tradicionalne
usluge pozajmice građe, međubibliotečke pozajmice iz zemlje i inostranstva,
tematsko pretraživanje, obrazovanje korisnika, predavanja, izradu vodiča i
uputstava za pretraživanje i izradu portala.

Programski paket Voyager koji je nabavljen i treba
da se implementira, podrazumeva da se korisnik zadužuje i razdužuje samostalno,
što je ogromna promena. Ukidaju se sve vrste reversa i sve se radi automatizovano.
Uvođenje zajedničkog portala planirano je za 2007. i zavisi od implementacije
bibliotečkog paketa Voyager.

Izgradiće se depozitni fond

Radna grupa za zaštitu bibliotečke građe izložila je plan
izgradnje zajedničkog depozitnog fonda koji bi nastao izlučivanjem viškova
iz fakultetskih biblioteka. Ovaj aktivni depozitni fond sačinjavali bi zastareli
referentni priručnici, udžbenici, skraćena izdanja, i štampani časopisi stariji
od 10 godina.

Uključivanje biblotekara u nastavu

Radna grupa za razvoj postavila je za cilj osiguravanje trajnog
razvoja sistema sa mehanizmima praćenja, koji će omogućiti da se reaguje
na promene. Planirano je razvijanje saradnje sa fakultetima, uključivanje bibliotekara
u nastavu, izrada programa za praćenje potreba korisnika, izrada modela obrazovanja
korisnika i modela trajnog obrazovanja bibliotečkog osoblja.

U okviru univerziteta trebalo bi osnovati trajnu radnu
grupu za upravljanje i razvoj bibliotečkog sistema, koju bi sačinjavali direktor
univerzitetske biblioteke, predstavni-ci vodećih biblioteka za poje-dine
naučne oblasti, predstavnik akademske mreže CARNet, predstavnici
univerziteta u rangu prorektora i predstavni-ci ministarstva u rangu pomoćnika
ministara. Zadatak ove radne grupe bio bi održavanje i obezbeđivanje redovnog
finansiranja sistema.

Predložena je i izgradnja nacionalnog elektronskog repo-zitorija,
koja bi u prvoj fazi obuhvatila izradu portala, u drugoj razvoj funkcija
portala, a u trećoj istraživanje potreba korisnika.

Izlaganje našeg predstavnika

Na poster sekciji su autori izloženih postera govorili
o svojim rezultatima. Poslednje izlaganje imala je dr Stela Filipi
Matutinović kao autor postera “Promene u visokoškolskim
bibliotekama u Srbiji kao rezultat projekta “Virtuelna biblioteka Srbije”
i “Uspostavljanje Konzorcijuma za objedinjenu nabavku KoBSON”.
Koautori postera su bile mr Aleksandra Pavlović i Mr Vera Petrović.

Prezentacija je izazvala dosta pitanja i diskusije, jer
je stvaranje uzajamnog kataloga sa 1.500.000 zapisa i nabavka 16.000 elektronskih
naslova u okviru Konzorcijuma, što je zahvaljujući realizaciji ovih projekata
u Srbiji realizovano, u Hrvatskoj tek u fazi planiranja.

Smanjiti broj posrednika između krajnjeg
korisnika i dokumenta

Održane su dve radionice posvećene pribavljanju sredstava
za rad specijalnih i visokoškolskih biblioteka i problemima nabavke i međubibliotečke
pozajmice u okvuru nove strategije poslovanja.

Na radionici posvećenoj nabavci i pozajmici Vida
Močnik iz Centralne tehničke knjižnice u Ljubljani govorila
je o njihovim iskustvima. CTK raspolaže sa 2500 m2 prostora i 450 m2 magacina,
150 mesta za korisnike, 33 računara za korisnike i bežičnim internetom.
Otvorena je od 7 30 do 21 30, ukupno 75 sati nedeljno. U fondu se nalazi
oko 300.000 jedinica, a godišnje se nabavlja 600 štampanih, 1.800 elektronskih
naslova periodike i oko 2.500 štampanih knjiga.

Zaposleno je 48 ljudi u 6 odeljenja. Biblioteka godišnje usluži
oko 200.000 korisnika. Odeljenje međubibliotečke pozajmice godišnje realizuje
oko 12.000 zahteva, od čega 2.900 zahteva na osnovu fonda CTK, 3.700 iz
drugih biblioteka u Sloveniji i 5.400 iz inostranstva.

Instaliran je modul za međubibliotečku pozajmicu COBISS
III, koji veoma olakšava rad. Oko 96% zahteva stiže elektronski, a
samo 14% zahteva se šalje poštom. Trend u međubibliotečkoj pozajmici u svetu
je da se smanji broj posrednika između krajnjeg korisnika i dokumenta.

Preporuka slovenačke radne grupe za unapređenje pozajmice
je da biblioteke šalju skenirane članke i da se što više koristi modul za
pozajmicu iz programskog paketa COBISS III. Cena pozajmice je 3
evra za elektronski članak, a 4 evra za štampanu publikaciju.

Inostranu pozajmicu u Sloveniji rade Nacionalna in
univerzitetna knjižnica u Ljubljani, CTK, Centralna medicinska knjižnica, Centralna
ekonomska knjižnica i Univerzitetna knjižnica u Mariboru. Posle
poskupljenja usluga nemačkog pozajmnog servisa SUBITO, preorjentisali
su se na švajcarski sistem NEBIS, koji podržava Centralna tehnička
biblioteka ETH iz Ciriha.

Najnoviji trend – upravljanje nacionalnim
resursima

O sve prisutnijem trendu integrisanja nabavke i pozajmice
govorila je Sonja Avalon iz NSK. U bibliotekarstvu
u SAD utvrđena je promena paradigmi – dok se do 1960. govorilo o razvoju
zbirki, od osamdesetih se govori o upravljanju zbirkama, a od devedesetih
o upravljanju informacionim resursima. Selekcija od sistema „naslov po naslov“,
prelazi na sistem selekcije „paketa elektronskih naslova“. Kao kriterijum
za razvoj fondova koristi se prvenstveno korišćenje dokume-nata, a podaci
o tome šta se naručuje pozajmicom koriste se za planiranje nabavke.

Prošle godine je iz inostranstva u NSK traženo 400 knjiga
i 2.500 članaka. Nabavka u NSK koncentrisana je na nacionalnu građu i staru
i retku knjigu, dok strane publikacije uglavnom nabavljaju univerziteti.

Na radionici se razgovaralo i o konkretnim iskustvima sa
međubibliotečkom pozajmicom iz Italije i o problemima sa poštom.

Neophodno je isticati ulogu biblioteke
u obrazovnom procesu

Edita Bačić sa Pravnog fakulteta
u Splitu i Davorka Pšenica iz NSK su vodile ra-dionicu
o javnom zagovaranju za specijalne i visokoškolske biblioteke. Iznoseći iskustva
ALA-e, i drugih bibliotekarskih udruženja, pokrenuta su pitanja kako zastupati
interese sopstvene biblioteke, kako i na koji sve način voditi kampanju.

Naglašena je neophodnost isticanja mesta biblioteke u obrazovnom
procesu, permanentno pokazivanje šta sve ona može, kao i propagiranje same
profesije. Bibliotekari moraju uveriti studente da su im potrebni, a profesore
da su neophodni saradnici u nastavi.

Potrebno je obezbediti učešće bibliotekara u naučnim projektima.
Takođe, ukazano je na potrebu da se animiraju studenti, kao najbrojniji
korisnici visokoškolskih biblioteka, za lobiranje prema upravi i ministarstvima.

Biblioteke značajne datume treba uvek da obeleže otkrivanjem
svojih fondova. Srednjoškolce završnih godina i studente prilikom upisa treba
informisati o njihovoj biblioteci, letkom ili flajerom o svim mogućnostima
koje im stoje na raspolaganju, uz napomenu da je biblioteka jedino mesto
gde ga neće ispitivati i ocenjivati.

Hrvatsko knjižničarsko društvo, kao nosilac kampanje za javno
zagovaranje na svojoj Web stranici pruža mogućnost učešća svim telima u iznošenju
predloga, prakse i ideja, a radiće i na realizaciji Vodiča – Da
nas svi upoznaju.

Iako još uvek nedovoljno opremljene kadrovski i tehnički,
biblioteke u Srbiji su zakoračile u informacijsko doba.

Najbolja potvrda ove činjenice su statistički podaci o korišćenju
elektronskih servisa.

Konzorcijum za objedinjenu nabavku KoBSON obuhvata sve naučne
biblioteke u Srbiji. Konzorcijum ugovara pristup do elektronskih baza podataka,
knjiga i časopisa preko akademske mreže i danas obezbeđuje pristup do 16.000
naučnih časopisa, 20 baza podataka i nekoliko hiljada elektronskih knjiga.

Preko Konzorcijuma se obezbeđuju i sredstva za sufinansiranje
međubibliotečke pozajmice sa instranstvom i obuke istraživača.

Raste broj preuzetih članaka

Broj preuzetih članaka po mesecima pokazuje
da je ukupno je 2004. godine preuzeto 613,644 članaka, a 2005. godine 683.897
članaka

Međubibliotečka pozajmica

Međubibliotečka pozajmica sa inostranstvom od 2003. obuhvaćena
je KoBSON-om kao redovna delatnost Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Ostale univerzitetske biblioteke postepeno se uključuju u rad na pozajmici

Kretanje broja zahteva za međubibliotečku pozajmicu iz inostranstva
u univerzitetskoj biblioteci u Beogradu pokazuje da je 1999. bilo nešto
manje od 200 zahteva, da bi se taj broj prošle godine popeo na 1400. Većina
zahteva se realizuje elektronskom poštom.

Uzajamna katalogizacija

U okviru projekta „Virtuelna biblioteka Srbije“
uspostavljen je sistem uzajamne katalogizacije u danas već 48 biblioteka
u Srbiji, u koji su uključene obe nacionalne biblioteke, sve tri univerzitetske
i veći broj visokoškolskih. Preko 100 bibliotekara dobilo je licence za
rad u sistemu, a uzajamna baza danas ima preko 1,5 miliona zapisa.

Takođe, neprekidno raste korišćenje uzajamnog elektronskog
kataloga

Međunarodni stručni skupovi

Polugodišnji sastanak rukovodstva Sekcija
IFLA za upravljanje bibliotečkim udruženjima (MLAS)

Sekcija za upravljanje bibliotečkim udruženjima (MLAS)
bavi se interesima, težnjama i problemima bibliotečkih udruženja članica
IFLA i ohrabruje ih da postanu svesnije svojih dužnosti i odgovornosti
u dru-štvu. Ova sekcija podržava sve tipove bibliotečkih udruženja, bilo
da ih vode volonteri ili plaćeno osoblje i pozdravlja učešće svih udruženja
u radu IFLA, bilo da jesu ili nisu njene članice.

Rukovodstvo Sekcije svake godine održava sastanke na godišnjoj
konferenciji IFLA i na polugodišnjem sastanku. Ove godine je polugodišnji
sastanak održan u Zagrebu i njemu su kao gosti prisustvovali potpredsednik
i sekretar Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji i kolege
iz rukovodstva Hrvatskog knjižničarskog društva.

Sastanku su prisustvovali i članovi diskusione grupe mladih
profesionalaca, koja je uspostavljena u Berlinu 2003. sa ciljem da okupi mlade
bibliotekare.

Profesionalni prioriteti

Profesionalni prioriteti Sekcije su:

— podrška ulozi biblioteka u društvu,

— odbrana principa slobode informisanja,

— promovisanje pismenosti i čitanja,

— profesionalno usavršavanje bibliotekara,

— promovisanje standarda, vodiča i dobre prakse i

— podrška infrastrukturi bibliotečkih organizacija.

Podrška razvoju bibliotečkih udruženja

Ciljevi ove Sekcije su sledeći:

— Promovisanje i podrška implementaciji politike i odluka
IFLA-e u nacionalnim organizacijama (podrška uspostavljanju, razvoju
i poboljšanju svih bibliotečkih udruženja i ohrabrivanje njihovog punog učešće
u radu IFLA i Sekcije);

— Podrška bibliotečkim udruženjima u nastojanjima da se bave
važnim društvenim pi-tanjima kao što je otvoreni pristup informacijama, prava
korisnika, sloboda izražavanja, upravljanje intelektualnom svojinom i problemi
autorskih prava;

— Obezbeđivanje redovne komunikacije u štampanom i elektronskom
obliku između rukovodilaca bibliotečkih organizacija;

— Obezbeđivanje podrške bibliotečkim udruženjima i pojedincima
u zemljama u razvoju, i

— Promocija ključnih aktivnosti IFLA i profesionalnih
aktivnosti u projektima i programima Sekcije.

Mladi bibliotekari treba da se uključuju
u rad svojih stručnih udruženja

U okviru IFLA-e je utvrđeno da mnogo mladih bibliotekara
ne želi da se aktivno uključuje u rad stručnih udruženja, te je ova diskusiona
grupa započela aktivnosti na privlačenju mladih. Većina mladih bibliotečkih
i informacionih stručnjaka je po diplomiranju sklonija da se zapošljava u informacionim
centrima privatnih korporacija, gde imaju bolje materijalne uslove za rad
i bolje perspektive za napredovanje, nego u javnim bibliotekama.

Međutim, ima dosta mladih koji žele da se angažuju na
ciljevima kao što je promocija otvorenog pristupa informacijama i ova diskusiona
grupa treba da bude njihov forum. Na sastanku u Zagrebu o tome je govorio
Endrju Kranfild iz Danskog udruženja bibliotekara.

Treba intenzivirati saradnju bibliotekarskih
udruženja

Na sastanku se razgovaralo o programu GLAD,
koji predviđa saradnju bibliotekarskih udruženja iz razvijenih zemalja i zemalja
u razvoju, putem uspostavljanja mentorskih odnosa. To su trogodišnji programi
kojima se obezbeđuje stručna pomoć i podrška bibliotekarskim udruženjima
u zemljama u razvoju.

Kolege iz razvijenih zemalja su govorile i o tome da njima
predstavlja problem da shvate i pruže adekvatnu pomoć onim udruženjima kojima
rukovode volonteri, s obzirom da njihova profesionalna društva, kao recimo
Dansko, imaju i do 50 stalno zaposlenih.

Razmatrani su godišnji izveštaj, plan budućih aktivnosti
Sekcije, planovi za godišnju konferenciju, i podnet je izveštaj o rezultatima
Svetskog samita za informaciono društvo, održanog u Tunisu novembra 2005.

Značajna izdavačka delatnost

Na ovom skupu promovisani su prevodi na hrvatski jezik
stručnih materijala koje su
pripremili članovi Sekcije:

— Smernica za upravljanje i rukovođenje bibliotekarskim
društvima,

— Smernice za poslovanje bibliotekarskih društava, i

— Program globalnog razvoja bibliotekarskih društava
(GLAD).

Ove smernice ćemo do sledeće godišnje skupštine prevesti
i na srpski jezik.

Hrvatsko knjižničarsko društvo ima veoma bogatu
izdavačku produkciju, koja obuhvata sve oblasti bibliotekarstva i informacionih
nauka. Tako su naši predstavnici na ovom skupu imali priliku da prisustvuju
svečanoj promociji prevoda sa engleskog jezika knjige „Sistemski
bibliotekar“, u kojoj je detaljno opisana ova nova oblast rada
u bibliotekama.

Promocija je održana u velelepnom holu Nacionalne i sveučilišne
knjižnice. Tom prilikom Kolege iz Sekcije za visokoškolske i specijalne biblioteke
Hrvatskog knjižničarskog društva pozvali su naše predstavnike da prisustvuju
godišnjoj konferenciji Društva u Opatiji, kako bi uspostavili bližu saradnju
naših strukovnih udruženja.

Dr Stela Filipi-Matuti nović i
Mr Vera Petrović

Univerzitet u Beogradu (ovom prilikom zajedno sa Zavodom
za udžbenike nastavna sredstva) ponovo je obogatio riznicu kapitalnih izdanja
o Beogradskom Univerzitetu, objavljivanjem knjige Rektori liceja, velike
škole i univerziteta u Beogradu 1838-2005, počev od prvog rektora
Atanasija Nikolića, do sadašnjeg – Dejana Popovića.

Autor ovog izdanja je Branislava Jordanović,
bibliotekar u Pedagoškom muzeju u Beogradu.

Uz podatke o svakom rektoru odštampan je i njegov portret,
s tim što je u svim onim slučajevima gde je to bilo moguće, korišćena umetnička
slika, izložena na zidovima Svečane sale Rektorata u Kapetan-Mišinom zdanju.
Za rektore iz najranijeg perioda korišćene su fotografije jer tada portreti
nisu rađeni, a u slučajevima kada nije bilo ni fotografije, dat je faksimil
potpisa.

Zanimljivo je konstatovati neke interesantne činjenice o
rektorima Univerziteta u Beogradu. Recimo, od 67 rektora, samo je jedna
žena bila rektorka – Marija Bogdanović.

Zanimljiv je i pregled šta su rektori bili po obrazovanju.
Najviše je bilo inženjera (20), zatim 13 pravnika, 10 sa filozofije, 7 sa
medicine, po trojica sa ekonomije i istorije, itd.

Ličnosti koje su afirmisale nauku i
stvaralaštvo na Univerzitetu

Prvo izdanje ove knjige pod istim naslovom objavljeno je 1988.
povodom obeležavanja 150-godišnjice Univerziteta u Beogradu. Neke od osnovnih
razloga za to prvo izdanje naveo je u svom predgovoru tadašnji rektor Univerziteta
u Beogradu prof. dr Slobodan Unković, rekavši:

„Razlozi su, svakako, u tome što se o ovim nesumnjivo
zaslužnim i spomena više nego vrednim neimarima na različitim poljima nauka
i ličnostima koje su dale značajan doprinos razvoju Univerziteta ne zna
ni približno onoliko koliko bi trebalo da se zna.

Knjiga je, dakle, u suštini, skromne namene i takve
svrhe da se njome nije želelo drugo doto da se na jednom mestu nađu imena
ovih koji su svojim radom, i kao profesori i kao naučnici i praktični stvaraoci,
zadužili savremene i buduće generacije da ih znaju i trajno pamte.

Verujemo da će ova knjiga istovremeno predstavljati početak
organizovanog istraživačkog i publicističkog posla u vezi sa predstavljanjem
naučnoj i stručnoj javnosti poznatih ličnosti koje su afirmisale na-uku
i stvaralaštvo na Univerzitetu, ali i daleko šire“.

Ličnosti koje su dale pečat naučnom,
kulturnom i prosvetnom preporodu srpskog društva

U svom predgovoru za ovo sadašnje izdanje, prof. dr
Dejan Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, između ostalog,
kaže:

„Autori sastavljači knjige uspeli su da prikupe bogatu
građu o ovim ličnostima, koje su, kroz visokoškolsku nastavu, dale pečat
naučnom, kulturnom i prosvetnom preporodu srpskog društva tokom veka i po,
i da je zatim uobliče u kratke biografske i bibliografske skice, koje su
stručnoj i najširoj javnosti omogućavale uvid u de-lo ljudi koji su vodili
Licej, Veliku školu i Univerzitet.

Privukavši kako sadržajem, tako i kvalitetom izrade,
značajnu pažnju čitalaštva, knjiga Rektori Liceja, Velike škole i Univerziteta
u Beogradu (1838-1988) relativno brzo je rasprodata, odnosno darovana prijateljima
Univerziteta.

U međuvremenu, tokom devedesetih godina prošloga stoleća
i u prvoj polovini prve decenije XXI veka, još šest profesora bilo je izabrano
ili postavljeno na funkciju rektora.

Univerzitet u Beogradu je u proteklih sedamnaest godina
prošao kroz burna vremena, nastojeći da odbrani akademske slobode, sačuva
svoju autonomiju i vrati se u međunarodnu akademsku zajednicu, iz koje je,
Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine, kojim je ta autonomija ukinuta,
bio izopšten.

U tim nastojanjima se uspelo, mada uz visoku cenu –
veliki broj nastavnika, saradnika i studenata napustio je zemlju, Univerzitet
je osiromašio, a broj kontakata sa svetom, kojima se Univerzitet u Beogradu
ranije mogao ponositi, drastično se smanjio.

Godine 2005. proslavlja se 100-godišnjica donošenja prvog
srpskog Zakona o Univerzitetu. Obeležavajući taj jubilej, Univerzitet u
Beogradu je odlučio da se pripremi drugo dopunjeno izdanje knjige Rektori Liceja,
Velike škole i Univerziteta u Beogradu, koje bi obuhvatilo svih 167 godina
njegove istorije (1838-2005).

Priređivači su, kao i u prvom izdanju, izbegavali vrednosne
i političke ocene, želeći da sačuvaju ono po čemu je knjiga bila prepoznatljiva
– jezgrovit i objektivan prikaz života i dela ličnosti koje su se nalazi-le
na čelu Univerziteta u Beogradu.

Uveren sam da će knjiga REKTORI LICEJA, VELIKE
ŠKOLE I UNIVERZITETA U BEOGRADU (1838-2005) podsetiti javnost na to
kako su naši preci uspevali da Univer-zitet uvrste i održavaju u „evropskoj
akademskoj zajednici“ onoga doba.

Danas, kada Srbija i reformom visokog obrazovanja nastoji
da uđe u Evropsku uniju, poruke koje ova publikacija nosi mogu da budu veoma
korisne, jer, u krajnjoj liniji, otkrivaju koliko je bila snažna modernizacijska
uloga Univerziteta u Beogradu tokom proteklih 167 godina.

Knjigu treba učiniti dostupnom širokom
krugu čitalaca

Treba istaći da ova knjiga uveliko prevazilazi svojim značajem
samo Beogradski univerzitet, jer je vrlo dragoceno svedočanstvo o civilizacijskim
pomacima u razvoju srpskog društva, za šta nesumnjive zasluge pripadaju i
svim dosadašnjim rektorima, a njih je do danas bilo 67.

Neka nam bude dozvoljena i jedna sugestija u ovom prikazu:
ova knjiga je toliko zanimljiva, da je šteta što će doći u ruke relativno
malog broja čitalaca. Jer je ova knjiga, pored toga što je zanimljiva i sadrži
vrlo korisne informacije – i inspirativna, pa bi trebalo da je ima svaki
student Beogradskog univerziteta.

Zbog toga nam se čini da bi bilo korisno ako bi se ona
štampala u nekoj vrlo jeftinoj opremi, jer je njen sadržaj bitan. Možda bi
svaki student koji se upiše na Beogradski univerzitet trebalo besplatno
da dobije ovakvu knjižicu, a ulaganje u to bi se isplatilo na indirektan način.

Pretpostavljamo da će luksuzni primerak ove knjige imati
u svom fondu svaka visokoškolska biblioteka u Srbiji.