Dok s jedne strane naše bibliotekarstvo dobija značajna međunarodna priznanja za sve ono što je na tom planu urađeno u našoj zemlji, s druge strane, suočavamo se u sopstvenoj zemlji sa problemima koji su pre svega subjektivne prirode, što znači da njihovo rešavanje ne zavisi samo od materijalnih sredstava.

U osnovi svega leži nepoštovanje Zakona o bibliotekarstvu i drugih zakona koje se odnose na bibliotekarstvo, kao i na njima zasnovanih akata, i to čak i od strane onih od kojih bi se to najmanje očekivalo – od nadležnih ministarstava. To je posledica njihove nedovoljne zainteresovanosti za izgradnju modernog bibliotečkog sistema u Srbiji koji je svuda u svetu pomoć u nastavnom procesu i oblik doprinosa razvoju nauke, obrazovanja, kulture i društva u celini.

Istovremeno, naše bibliotekarstvo dobija mnogobrojna priznanja iz inostranstva, koje je prepoznalo bibliotekarstvo u Srbiji kao sistem koji ima ogromne potencijale u bibliotekarskim stručnjacima, i koje uprkos problemima sa kojima se suočava, ostvaruje zavidne rezultate, saglasne kretanjima u razvoju bibliotekarstva u svetu.

Imajući to u vidu, želeli smo da čujemo šta o svemu tome, praktično o aktuelnom trenutku bibliotekarstva u Srbiji misli Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, čovek koji se iskazao kao osvedočeni autoritet u ovoj oblasti i koji je bitno doprineo razvoju sistema i rešavanju problema sa kojima se naše bibliotekarstvo danas suočava.

Istovremeno, S. Ugričić afirmiše našu kulturu i naše bibliotekarstvo u svetu, što je doprinos od neprocenjive koristi za našu zemlju.

Cilj razgovora koji smo obavili sa njim je da ukažemo na ono što je potrebno uraditi kako bi bili stvoreni uslovi da se naše bibliotekarstvo daleko brže i kvalitetnije razvija

Ne poštuje se zakonska odredba o jedinstvenom bibliotečko-informacionom sistemu u Srbiji

Kada smo se dogovarali o temama o kojima ćemo da razgovaramo, S. Ugričić je bio vrlo jasan:
– Moja prva asocijacija na pitanje o aktuelnom trenutku u srpskom bibliotekarstvu su pre svega – problemi sa kojima se ono suočava. Mene zanimaju stvari koje ne funkcionišu onako kako bi moglo i trebalo, i šta može da se učini da se ta pitanja reše kako bi bili produktivniji, efikasniji i bliži onom krajnjem cilju funkcionisanja naše struke – zadovoljavanju potreba naših korisnika i ostvarivanju opštedruštvenog interesa.

Razgovor je krenuo u tom pravcu, pa je naš sagovornik istakao da se neki od najkrupnijih problema tiču pre svega funkcionisanja bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji.
– Naime, Zakonom o bibliotekarstvu još pre deset godina je definisana obaveza formiranja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema koji će biti zasnovan na jedinstvenoj tehnološkoj platformi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Smisao ove zakonske obaveze je očigledan. Takav sistem treba da s jedne strane učini biblioteke i sve njihove resurse što efikasnijim u vršenju svojih delatnosti i poslova, a time i da budu infrastruktura i resurs razvoja ne samo sektora kakvi su, recimo, kultura i prosveta, nego i svih drugih sektora u društvu, kao što su privreda, administracija, pravosuđe, i svih drugih aktivnosti i domena. 

To je prvi i osnovni problem koji nas prilično (potpuno nepotrebno) opterećuje, jer se sa njime svakodnevno suočavamo. Zbog značaja ovog sistema, problemi sa kojima se mi kao ustanova najodgovornija za njegovo funkcionisanje i razvoj suočavamo, za nas su najteži.

Najteži problemi dolaze iz sektora prosvete

Na osnovu argumentovanih činjenica, u ovom trenutku najaktuelniji problemi iz ove oblasti, na žalost, dolaze iz sektora prosvete. Gospodin Ugričić to ovako obrazlaže:

– Umesto da imamo primerenu, čak uzornu saradnju na obostranu i opštu korist, mi smo svedoci problema koji dolaze baš iz prosvete. Koji su to problemi?

Pre svega, to je pokušaj prosvete da iz bibliotečkog sistema istrgne školske biblioteke  i školske bibliotekare. To je postao institucionalni, sistemski, problem zato što su usvajanjem nekih zakonskih akata, pre svega novog Zakona o školstvu, neke njegove odredbe došle u koliziju sa Zakonom o bibliotekarstvu, tako da smo bili prinuđeni da iniciramo prošle godine sastanak na nivou pomoćnika ministara na temu statusa školskih biblioteka.

Tom prilikom je dogovoreno da se postupi na jedino realan, moguć i ispravan način, što znači da je stručni rad biblioteka i dalje u domenu i nadležnosti bibliotekarstva, odnosno nacionalne biblioteke kao vrhunske i matične ustanove u toj oblasti, a pravno-administrativni aspekt rada školskih biblioteka ostaje i pripada domenu njihovih osnivača, odnosno škola, a samim tim i Ministarstva prosvete.

Međutim, u poslednjem trenutku, takav dogovor nije doživeo ozvaničenje donošenjem neke vrste akta (uputstvo, uredba ili nešto slično) što bi bilo najefikasnije, jer bi se time izvršila komplementarna raspodela nadležnosti i obaveza, što bi doprinelo uspešnijem radu.
– Nama samo ostaje nada da će do takvog jednog sporazuma u što skorijem periodu ipak doći.

Ministarstvo prosvete ne poštuje zakone ni u oblasti licenciranja

Drugi napad na bibliotekarski sistem u Srbiji došao je iz sektora prosvete u vidu njihovog nepriznavanja važenja licenci, odnosno stručnih ispita, koje su bibliotekari položili u Narodnoj biblioteci Srbije:
– Taj institut stručnog ispita postoji decenijama i sve ovo vreme funkcioniše vrlo dobro, kao sastavni deo ukupnog bibliotečkog sistema i bibliotečke delatnosti u Srbiji. I ne samo kod nas, jer je takav sistem važeći u svim drugim zemljama.

Sada odjednom, bibliotekarima koji rade u školskim bibliotekama i koji imaju položeni stručni ispit, on im se više ne priznaje i oni su prinuđeni da polažu nekakav poseban ispit pred komisijama Ministarstva prosvete. Prvo, to je nedopustivo i nekorektno, a nema ni pravni osnov, jer su  bibliotekari ostvarili to svoje pravo polaganjem stručnog ispita i na osnovu toga obavljaju svoj posao na adekvatan način i uspešno vode školske biblioteke.

Sada im je to pravo, suprotno svim pravnim normama, oduzeto! Oni su zbog toga primorani da polažu nekakav „stručni ispit“, koji se samo tako zove, jer kako može da bude stručan ako nije pred komisijom koja je formirana od stručne i nadležne institucije, a to je u našem slučaju naša nacionalna biblioteka.

To je drugi, direktan, napad na funkcionisanje bibliotečkog sistema u Srbiji koji dolazi iz prosvete, odakle bi se to, po logici stvari, najmanje moglo očekivati.

Jedini svetli primer: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

Kada je u pitanju bibliotekarstvo, logično je očekivati da njegovom razvoju pre svih drugih doprinosi država preko tri ministarstva: prosvete, kulture i nauke. Međutim, to, na žalost, nije tako. Umesto pomoći, na delu je potpuna marginalizacija bibliotekarstva i nepoštovanje zakona u dva od ova tri ministarstva.

– Naime, jedino je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine prepoznalo ulogu bibliotekarstva u razvoju društva i bitno doprinosi da ono bude komplementarno sa bibliotekarstvom razvijenih zemalja, pa u tom smislu izdvaja ogromna materijalna sredstva za njegov razvoj.

Ministarstva moraju da pomognu razvoj Virtuelne biblioteke Srbije

Drugi vrlo veliki problem u funkcionisanju bibliotečkog sistema je u oblasti uzajamne katalogizacije, iako je ona strateška i infrastrukturna neminovnost, a potreba njegovog razvoja je predviđena kao zakonska obaveza, kako to eksplicitno piše u Zakonu o bibliotekarstvu.

Zbog toga je naše bibliotekarstvo izgradilo sistem Virtuelne biblioteke Srbije, zasnovan na uzajamnoj katalogizaciji. Ali, u ovom trenutku u taj sistem je ušlo samo 70, istina najznačajnijih, biblioteka u Srbiji u čijoj se centralnoj elektronskoj bazi nalazi preko 1.700.000 zapisa.

– To je ogroman efekat, ako se ima u vidu da smo bili prinuđeni da taj sistem uvodimo potpuno autonomno, bez ikakve pomoći države, iako se radi o sistemu koji bitno doprinosi naučnom i kulturnom razvoju države. I pored svih opstrukcija i nezainteresovanosti nadležnih, mi taj sistem i dalje vrlo uspešno razvijamo u zadnjih 4-5 godina.

Osnovni problem u njegovom daljem razvoju je skandalozni, ignorantski odnos države prema ovom fundamentalnom sistemu. Ni jedno ministarstvo koje bi po prirodi svoga posla bilo i moralo da ima punu zainteresovanost za podršku ovakvom sistemu, tom sistemu ni na koji način ne pomažu. Tu pre svega mislim na Ministarstvo kulture, kada su u pitanju javne biblioteke, Ministarstvo prosvete za univerzitetske i školske biblioteke, a delom i druga ministarstva  kada je u pitanju mreža optičkih kablova, odnosno veza i priključenja svih biblioteka na akademsku mrežu.

Tek sadejstvom svih nadležnih  ministarstava stvorili bi se uslovi koji su neophodni za ukupno funkcionisanje i dalji mnogo brži razvoj sistema, iako je on i sada na sasvim dobrim osnovama.

Opet svakako treba izuzeti Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine sa kojim Narodna biblioteka Srbije ima uzornu saradnju, i ono ima mnogo drugačiji odnos od ostalih nadležnih ministarstava prema svim  problemima bibliotekarstva. Naročito je značajna i uspešna ta saradnja u domenu nabavke stranih baza i časopisa, putem konzorcijuma KoBSON, a nedavno je uz podršku ovog ministarstva formirana baza podataka za srpski citatni indeks, baza istraživača i ustanova itd.
– Ovaj sistem – Virtuelna biblioteka Srbije –polazna je tačka, osnova za formiranje svih takvih servisa i u kulturi, i u nauci, i u prosveti. I zato moramo da insistiramo na tome da sva ta tri ministarstva moraju da učestvuju u sistemu tako što će investirati u njegov dalji razvoj.

Kažnjeni zbog toga što se bave svojim poslom

Da u odnosu države i bibliotekarstva ima i apsurdnih situacija, potvrđuje sledeći primer.

Narodna biblioteka Srbije je u Zakonu o bibliotekarstvu označena kao nosilac svih stručnih poslova u toj oblasti, ali do dolaska na čelo ove institucije Sretena Ugričića, ova biblioteka tu svoju zakonsku obavezu uopšte nije ispunjavala, a za divno čudo, to nikome nije smetalo! To niko nije označio kao problem, iako je u pitanju nacionalni i društveni interes koji je definisan na adekvatan način zakonskim aktom.

Taj zakon se nije sprovodio, taj društveni interes se nije ostvarivao, ali niko iz nadležnih institucija na to nije reagovao.
– Kada smo mi krenuli da ostvarujemo svoj zakonski zadatak, počeli smo da smetamo onima koji su u tome bili u obavezi da nas podržavaju. Bili smo izloženi opstrukcijama zato što se bavimo svojim poslom koji nam je zakonom naložen!

Međutim, i pored svih tih otpora, mi smo taj svoj zadatak u poslednjih nekoliko godina vrlo uspešno počeli da ispunjavamo, nakon čega su došli i zavidni rezultati.

Ali, da bi sistem bio kompletan, potrebni su navedeni preduslovi.

Na sceni je separatističko-provincijalni duh

Postoje i problemi na nivou lokalnih vlasti, po opštinama koje su osnivači javnih biblioteka. Naime, ceo razvijeni svet teži tome da objedini svoje biblioteke u jedinstven sistem, a kod nas je drugačije:
– Mi želimo da vidimo svih 175 javnih biblioteka u gradovima Srbije u jedinstvenom bibliotečkom sistemu, a sada ih ima samo oko 30, iako je svakoj javnoj biblioteci mesto u ovom zajedničkom sistemu.

Zar je potrebno govoriti da je to u opštem društvenom interesu?

To će se desiti onog trenutka kada, s jedne strane, gradovi to shvate kao svoju potrebu, a istovremeno i svoju obavezu, a s druge strane kada  takođe i Ministarstvo kulture shvati to kao potrebu i svoju obavezu. Ono je, doduše, odnedavno, počelo redovno da finansira neke matične funkcije svojih biblioteka, ali u okviru tih sredstava, nažalost, još uvek ne opredeljuje ni minimalna sredstva za pokrivanje troškova priključenja tih biblioteka na bibliotečki sistem NBS, niti za njegovo održavanje i dalje širenje.

Isti je slučaj i sa fakultetskim bibliotekama –nedovoljno se uključuju u sistem univerzitetskih biblioteka, nedovoljno poštuju odredbu da je univerzitetska biblioteka matična za fakultetske, iako obaveza objediljavanja bibliotečko-informacionih sistema u okviru univerziteta proističe iz Bolonjske deklaracije.

Isto tako, u jedinstvenom bibliotečkom sistemu republike nije ni biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji su fondovi od neprocenjivog značaja. Da stvar bude apsurdnija, čak ni institutske biblioteke te institucije nisu uklopljene u Biblioteku SANU!
– Sve to govori da je u našoj sredini još uvek dominantan separatističko-provincijalni duh, iako to nanosi štetu i onima koji se tako ponašaju, a daleko važnije je  što zbog toga trpe korisnici bibliotekarskih usluga.

U pitanju je nerazumevanje značaja koji biblioteke imaju za svako društvo, niti se shvata značaj jedinstvenog softvera u svim domenima bibliotečkog sistema.

Za razliku od laika koji većinom misle da su biblioteke i knjige fenomeni koji izumiru, situacija je upravo suprotna. Već sada, a pogotovo u daljoj budućnosti, biblioteke će sve više dobijati na značaju zato što će one postati ključni centri iz kojih će se crpsti sve informacije ključne za normalno funkcionisanje i dalji razvoj zajednice. 

„Moja biblioteka“

Jedinstvena infrastruktura bibliotečkog sistema u Srbiji je strateški projekt, usaglašen sa onim što se radi u razvijenim zemljama i predstavlja civilizacijsku tekovinu. Međutim, S. Ugričić navodi i druge primere iz kojih se vidi kako se u Srbiji ruši nacionalna infrastruktura definisana zakonom.
– Postoje i politički problemi u stvaranju jedinstvenog bibliotečkog sistema Srbije, zato što se otpori funkcionisanju jedinstvenog sistema opravdavaju čak i političkim razlozima. Recimo, kada neke biblioteke iz Vojvodine žele da se priključe na jedinstveni sistem u Srbiji, tamo kažu da oni hoće da razvijaju svoj autonomni vojvođanski sistem. Isti je slučaj i sa Bibliotekom grada Beograda, najvećom javnom bibliotekom u Srbiji, koja je odlučila da se ne priključi na jedinstveni bibliotečki sistem, sa obrazloženjem da oni žele da naprave svoj sistem!?

Kada sam jednu osobu na političkoj funkciji upitao zašto ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu i priključe se na sistem, odgovorila je: „Ti ćeš meni da kažeš šta ja da stavim u svojubiblioteku; ti ćeš meni da narediš da ja tvoj sistem instaliram u mojoj biblioteci!“

To je, otprilike, način razmišljanja ljudi na funkcijama koji bi prvi trebalo da poštuju zakon. Naravno, to je potpuno pogubno, jer niti je ovo moja biblioteka, niti je ovo moj sistem, već se radi o infrastrukturi, strateškom projektu koji nema veze sa pojedincima, niti sa međusobnim odnosima političara na različitim nivoima, niti je ovde u pitanju odnos između partija.

Sve su to ozbiljni problemi, ali uprkos svemu tome, mi uspevamo da sistem razvijamo, istina mnogo sporije nego što bi to bilo u interesu Srbije.

Izražavam iskrenu nadu da će čim bude formirana nova Vlada u Srbiji, to biti vrlo dobar trenutak da se ovo pitanje na ozbiljan način aktuelizuje i da se onda u tom novom političkom kontekstu ovo pitanje postavi kao bitno i na jedan jedinstven i efikasan način reši, da se konačno država na svim svojim nivoima na adekvatan način pridruži nama koji sistem gradimo.

Potreban nam je Nacionalni centar za digitalizaciju

I sledeći problem koji je akutan je opet sistemskog tipa, i opet se svodi na otpor koji je pre svega zasnovan na nerazumevanju smisla i značaja jednog za Srbiju veoma značajnog posla, a to je inicijativa za formiranje Nacionalnog centra za digitalizaciju u Srbiji. Narodna biblioteka Srbije je lider u Srbiji i u poslovima digitalizacije, i to ne samo u oblasti kulture, nego i šire.
– Naši uspesi sa formiranjem digitalnih kolekcija, liderstvo na nivou Evrope u radu na građenju Evropske biblioteke, i ostvarena saradnja u tim poslovima sa najvećim i najznačajnijim svetskim bibliotečkim  autoritetima, kao što je Kongresna biblioteka u Vašingtonu, ili kompanija Gugl, potvrđuju da su naši dometi već u ovom trenutku na svetskom nivou.

Sa te pozicije lidera u ovom poslu, imamo pravo da apelujemo i istaknemo akutnost problema koji se zove potreba za što skorijim formiranjem Nacionalnog centra za digitalizaciju.

Šta bi bio njegov posao, zašto nam je on toliko neophodan? S jedne strane reč je o koordinaciji svih poslova na digitalizaciji na svim nivoima u Srbiji. Pod tim pojmom se podrazumevaju i sve institucije koje bi trebalo da se bave tim poslom, kao i one koje su taj proces ušle na primitivan način u ovom trenutku, jer je njihov način rada neusklađen sa svetskim standardima i najboljom praksom.
– Prema tome, radi se o koordinaciji i standardizaciji procesa digitalizacije, a sa treće strane to je sistemski, planski pristup, definisanje strategije i plana koji će na najefikasniji način omogućiti da ovaj novi domen, zahvaljujući primeni najsavremenijih tehnologija, s jedne strane ostvari potpuno novu promociju srpske kulture na globalnom nivou, a s druge strane učini u ovom mediju veliki prodor u domenu zaštite kulturne baštine i naučne, akademske i drugih produkcija koje su ostvarene u Srbiji, i tako ih sačuvati za buduće generacije.

Potreban nam je i državni repozitorij srpskog vebdomena

S. Ugričić posebno ističe da bi takođe bitan posao bilo stvaranje ozbiljnog i trajnog funkcionalnog državnog repozitorijuma srpskog vebdomena, dela svetske mreže koji se kreira u Srbiji.
– To je ogromno i dragoceno kulturno i društveno blago koje nam klizi kroz prste i nestaje zauvek, dok ne počnemo da ga arhiviramo, evidentiramo i obezbedimo pristup korisnicima, kao što sada činimo za knjige i časopise i svu drugu građu.

Prosečan vek trajanja jednog veb sajta na internetu je 3 meseca. Iz toga se može zaključiti koliko smo mi već građe izgubili u istoriji interneta u Srbiji od njegovog početka do danas. To je takođe jedan od akutnih poslova koji nas čeka, a koji nije moguće uraditi osim na jedan sistematski i centralizovan, organizovan i koordiniran način, što bi bilo najbolje kroz takav jedan pomenuti nacionalni centar.

I on zahteva takođe koordiniranu, sinhronizovanu i sintetičku podršku najmanje tri pomenuta ministarstva, a verovatno i nekog budućeg ministarstva za koje se nadam da će biti formirano – Ministarstvo za informatičko društvo.

Svedoci smo da se sada vodi politička borba za razna ministarstva kao što su ministarstvo policije, odbrane, finansija, a svakako bi bilo neophodno da u tom smislu vodi borba i za ona ministarstva koja se nekako zaboravljaju, koja kao da nikome nisu važna (ministarstvo za informatičko društvo, ministarstvo evropskih integracija i sl), za koja smatram da su u ovom trenutku možda i najvažnija za naše društvo.O ministarstvu kulture i prosvete da i ne govorim!

Bibliotekarstvo kao bitan infrastrukturni strateški resurs potpuno je zaboravljeno

Naš sagovornik ističe da nekada, u ne tako dalekoj budućnosti, o nama buduće generacije neće govoriti kao o ekonomskom društvu, o društvu partija, o vladama, nego će govoriti o nama kao o civilizaciji koja će ili imati nešto da ostavi iza sebe, ili neće imati šta da ostavi budućim generacijama.
– Iz pozicije savremenosti gledano, ono što bi mi imali da ostavimo kao relevantno za buduće generacije, to je ono što nam danas nedostaje, a što bi nas stavilo u potpuno ravnopravan i konkurentno saradnički odnos sa ostalim evropskim zemljama i razvijenim zemljama sveta.

Mi, nažalost, u ovom trenutku nismo u takvom civilizacijskom stadijumu.

Pri tome, potpuno je skrajnuta bibliotečko-informatička delatnost, bez koje nema razvoja nekog društva, jer je to infrastrukturni strateški resurs bitan za sve druge delatnosti.

Da je to ako, možda najslikovitije govori sledeći primer:
– Kada sam prošle godine bio na sastanku Saveta Univerziteta u Beogradu na kome se raspravljalo o budućem statusu Univerzitetske biblioteke, donete su dve odluke. Jedna je bila da Univerzitetska biblioteka gubi status pravnog lica po novom Statutu Univerziteta, a druga simbolički interesantna koja je u vezi sa prvom, bila je odluka o novim simbolima Univerziteta u Beogradu, među njima i grb Univerziteta.

Dominantan simbol na tom grbu je otvorena knjiga. Iz svega što sam čuo na tom sastanku primetio sam neverovatan nesklad između konkretne kratkovidosti, nebrige i maćehinskog odnosa prema sopstvenoj biblioteci, i ovom retoričkom, formalnom, pompeznom simboličkom naglašavanju stavljanja biblioteke u grb kao osnovnog simbola tog univerziteta.

Taj nesklad je bio frapantan. S jedne strane činite sve u dužem periodu da onemogućite svoju biblioteku kao osnovu naučnog, prosvetnog i svakog drugog razvoja univerziteta, a s druge strane stavljanjem knjige u grb dičite se time. Zbog toga sam sa tog sastanka izašao sa vrlo mračnim osećanjima i predviđanjima šta će se u skorijoj budućnosti događati.

To je aktuelna slika onoga sa čime se sučeljava danas u Srbiji naše bibliotekarstvo, u vizuri čoveka čije poznavanje problema i sposobnost da ih rešava, nije pod znakom pitanja.    

Bio je ovo razgovor sa Sretenom Ugričićem, upravnikom Narodne biblioteke Srbije.

Digitalna, elektronska, virtuelna, hibridna, univerzalna, sveprisutna, biblioteka bez zidova – to je niz novih termina koji su se pojavili u poslednjoj deceniji. Iako se teoretičari još nisu složili oko sličnosti i razlika u značenjima ovih termina, činjenica je da su biblioteke širom sveta već izgradile svoje bogate digitalne biblioteke, da one postoje paralelno sa tradicionalnim, da jedne druge međusobno dopunjavaju. I kao što svaka tradicionalna biblioteka predstavlja zasebnu i osobenu celinu, tako i svaka digitalna biblioteka predstavlja jedinstvenu celinu, različitu od drugih.

Narodna biblioteka Srbije (NBS) je 2003. usvojila strategiju izgradnje Digitalne Narodne biblioteke Srbije. Cilj ove biblioteke je da se korisnicima u zemlji i svetu pruže na korišćenje celovite, jedinstvene i visoko kvalitetne digitalne zbirke dokumenata iz srpske kulture, umetnosti i nauke.
Prioriteti digitalizacije uspostavljeni su u skladu sa svetskim i evropskim standardima i prema sledećim kriterijumima:
– najznačajniji dokumenti za kulturu i nauku zemlje,
– najčešće korišćeni dokumenti,
– dokumenti u najlošijem stanju,
– neprikladna forma za korišćenje,
– najvrednija izdanja.

NBS je osnovala posebno Odeljenje za razvoj digitalne NBS, angažovala stručnjake i operatere, obezbedila prostor, nabavila novu hardversku opremu i kreirala odgovarajuću softversku podršku.
U periodu od 2003. do danas NBS je uspela da izgradi bogatu Digitalnu biblioteku u kojoj se trenutno nalazi preko pola miliona dokumenata u oko 40 digitalnih zbirki.
Digitalna NBS organizovana je po vrsti građe i tipovima dokumenata i sadrži niz različitih digitalnih zbirki.

Srpska dečja digitalna biblioteka

Ovo je zbirku od 130 knjiga koje se onlajn mogu čitati od «korica do korica». Projekat je proistekao iz šireg međunarodnog projekta Međunarodna dečja digitalna biblioteka (ICDL – International Children’s Digital Library – www.icdlbooks.org), čiji je cilj da u periodu od 2002. do 2007. izgradi digitalnu zbirku od 10.000 dečjih knjiga na 100 jezika sveta.

Nacionalni uređivački odbor sastavljen od profesora dečje književnosti i bibliotekara, odabrao je knjige za decu uzrasta od 3 do13 godina. Projekat je realizovan u NBS 2004, a knjige su dostupne onlajn u pdf formatu preko sajta NBS od marta 2005.

Za ovu zbriku kreiran je poseban inovativan softver prilagođen deci. Zbirka sadrži i digitalni ćirilični bukvar namenjen za učenje slova i reči.  Izdavači iz Srbije su saradnici NBS u ovom značajnom nacionalnom projektu, jer su Biblioteci ustupili autorska prava za postavljanje celokupnih knjiga u punom tekstu na Internet prezentaciji NBS.

Zbirke ćirilskih rukopisa

Ove zbirke obuhvataju više zbirki ćirilskih rukopisa koje su u celosti digitalizovane u NBS. Najznačajniji srpski rukopisni spomenik, Miroslavljevo jevanđelje iz 1180, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a za njegovu konzervaciju i zaštitu po zakonu je zadužena NBS.

Miroslavljevo jevanđelje je upisano u Uneskov svetski registar dokumentacione kulturne baštine «Pamćenje sveta» u junu 2005.

Narodni muzej u Beogradu i NBS zajednički rade na realizaciji projekta Digitalnog izdanja Miroslavljevog jevanđelja za široku publiku. To izdanje biće objavljeno na kompakt disku i propraćeno tekstualnim, zvučnim i video zapisima.

U međuvremenu, NBS je na svoj sajt postavila celovitu digitalnu kopiju Miroslavljevog jevanđelja bez propratne građe.

Zbirka rukopisa NBS, ukupno 300 rukopisa koji su u posedu NBS, u celosti je digitalizovana. Na sajtu NBS trenutno su onlajn dostupne slike poveza i po nekoliko stranica iz svih rukopisa.

Posle dogovora sa stručnjacima arheografima, biće doneta odluka o postavljanju u onlajn pristup i šireg izbora iz rukopisa. Trenutno je u toku i digitalizacija 99 inkunabula i starih štampanih knjiga iz arheografske zbirke NBS.

Pored ćirilskih rukopisa iz Arheografske zbirke NBS, Biblioteka je u celosti digitalizovala i druge zbirke ćirilskih rukopisa: zbirku Pećke patrijaršije (113), Manastira Dečani (155), Manastira Nikoljac (85). U toku je i digitalizacija zbirke ćirilskih rukopisa iz Manastira Krka (78).

Ukupno uzev, NBS je u prethodnom periodu digitalizovala 651 ćirilski rukopis. Namera NBS jeste da nastavi sa digitalizacijom rukopisa i iz drugih zbirki koje su u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i drugih manastira i biblioteka u Srbiji.

Cilj je da se na jednom mestu nalaze digitalne kopije svih ćirilskih rukopisa iz cele Srbije. Vredno je napomenuti da je NBS od Nacionalne i univerzitetske knjižnice iz Ljubljane 2006. na poklon dobila digitalne kopije dragocene Kopitarjeve zbirke ćirilskih rukopisa (34) koji se čuvaju u pomenutoj biblioteci.

Sve pomenute digitalne zbirke ćirilskih rukopisa mogu se koristiti na kompakt diskovima u čitaonici Arheografskog odeljenja NBS.

Digitalne zbirke novina i časopisa

Ove zbirke obuhvataju veći broj naslova naših značajnih novina i časopisa. Tako je Digitalna «Politika» za period 1904-1941. dostupna u punom tekstu preko sajta NBS i kuće «Politika», a njeno pretraživanje je moguće po godinama, mesecima i datumima izlaženja.  Digitalna “Politika” za periode 1945–1975. i 1987–2000. dostupna je samo u čitaonicama NBS.

Tokom 2007. NBS će digitalizovati “Politiku” i za preostali period od 1975. do 1987, te će tako korisnicima u NBS biti dostupna kompletna digitalna “Politika” od 1904. do 2000.

Avangardni časopis «Zenit» koji je izlazio u Beogradu i Zagrebu od 1921. do 1926, digitalizovan je iz legata Ljubomira Micića koji je u posedu NBS. Digitalne slike stranica svih 43 broja «Zenita» dostupan je onlajn preko sajta NBS.

Digitalna zbirka DOI Serbia obuhvata 12 naslova domaćih naučnih časopisa za period 2002-2006. Svi članci iz tih časopisa arhivirani su u elektronskom formatu i dostupni su onlajn u punom tekstu. Ovaj projekat realizovan je u saradnji Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, izdavača časopisa i NBS.

Kroz projekat je prvi put u Srbiji primenjen sistem DOI (Digital Object Identifier), to jest sistem dodele međunarodnih standardnih brojeva za digitalne dokumente. Svi članci su indeksirani, a neki od njih i u poznatim svetskim indeksima kao što su Web of Science ili Chemical Abstracts. Povezivanje podataka o člancima, DOI brojeva i veb adresa obavlja se preko međunarodnog servisa CrossRef (www.crossref.org), sa kojim je NBS potpisala ugovor o saradnji. Tokom 2007. godine u ovu digitalnu zbirku biće uključeno još deset naslova domaćih naučnih časopisa.

Pored toga, preko sajta NBS moguće je onlajn konsultovati u punom tekstu i sledeće časopise: «Beogradske ilustrovane novine» (1866), «Srpske ilustrovane novine» (1881-1882),  «Glasnik NBS» (1999-2005), «Arheografski prilozi» (2001-2006).

Samo u čitaonicama NBS moguće je konsultovati sledeće digitalne zbirke: zbirku članaka u punom tekstu iz sedam domaćih dnevnih novina i pet nedeljnika od 2003. do danas (baza od preko milion dokumenata koju je kreirala Medijska dokumentacija Ebart); elektronska izdanja Tanjugovih biltena od 2005. godine. 

Zbirka kartografske građe

Ova zbirka sadrži sledeće digitalne zbirke:
Atlasi iz fonda kartografske građe NBS koji su štampani u inostranstvu u periodu od 16. do 19. veka;
Beograd na starim mapamaštampanim u zemlji i inostranstvu u periodu od 16. do 19. veka;
Đeneralštabna karta Srbije, prva specijalna vojna karta Srbije iz 1894.

Zbirka muzikalija i fonodokumenata 

Ova zbirka sadrži 150 digitalizovanih starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja, iz perioda do šezdesetih godina prošlog veka. Na pločama se nalaze narodne pesme u izvođenju nekih od najpoznatijih pevača tog vremena, kola, himne, zatim snimci popularnih melodija u izvođenju poznatih ansambala i snimci dela umetničke muzike svetskih i domaćih kompozitora.

Sve ploče mogu da se preslušaju onlajn preko sajta NBS. U narednom periodu NBS će u ovu zbirku uključiti još oko 200 novih digitalnih ploča.

Zbirka fotodokumenata

Ova z birka sadrži sledeće digitalne zbirke fotografija:
* Beograd na fotografijama Branibora Debeljkovića (digitalizovane fotografije iz perioda šezdesetih godina 20. veka iz legata Branibora Debeljkovića, našeg najznačajnijeg umetničkog fotografa i teoretičara fotografije);
*Poseta kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru (kralj je na Uskrs 1896. posetio Hilandar i tom prilikom je na poklon dobio Miroslavljevo jevanđelje i doneo ga u Srbiju);
*Portreti Anastasa Jovanovića (digitalna kopija albuma iz 1860. koji sadrži portrete znamenitih ličnosti iz srpske istorije);
* Poseta kralja Petra Karađorđevića Hilandaru (digitalna kopija fotografskog albuma «Hilendar: Njegovom Veličanstvu Kralju Srbije Petru I» iz 1910);
* Portretiznamenitih Srba 19. veka (galerija portreta znamenitih Srba iz 19. veka, sa propratnim tekstualnim biografijama, štampana u tri toma tokom 1901, 1903. i 1904);
* Beograd na starim razglednicama(digitalne kopije razglednica na kojima je prikazan Beograd s kraja 19. i početka 20. veka);
* Prvi balkanski rat(digitalne kopije razglednica ilustrovanih scenama i događajima iz Prvog balkanskog rata);
* Prvi svetski rat (digitalne kopije razglednica ilustrovanih scenama i događajima iz Prvog svetskog rata).

Zbirka gravira i likovnih materijala  
Ova zanimljiva zbirka obuhvata sledeće digitalne zbirke:
* Grafike Anastasa Jovanovića (digitalne kopije grafika iz 1851-1852 prvog srpskog litografa i fotografa);
* Beograd na starim grafikama (grafike Beograda štampane u zemlji i inostranstvu u periodu od 16. do 19. veka); 
* Sedam linoreza Mihaila S. Petrova (kopija albuma pionira srspske savremene grafike iz 1921-1922);
* Svetogorska grafika (grafike iz svetogorskih manastira Hilandar, Vatoped, Simonopetra i Kutlumuš štampane sa originalnih bakroreznih i bakropisnih ploča iz 18. i 19. veka).

Zbirka plakata i dokumentacionog materijala
U ovom odeljku sadržane su sledeće zbirke:
* Objave i proglasi srpskih kraljevskih dinastija (Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića iz vremena Kraljevine Srbije, Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije);
* Pozorišni plakati (slike pozorišnih plakata štampanih na teritoriji Srbije i Kraljevine Jugoslavije u periodu od sredine 19. veka do 1945);
* Stare hartije od vrednosti(akcije, obveznice i deonice od osamdesetih godina 19. veka do devedesetih godina 20. veka).

Zbirka kataloga i bibliografija
I u ovom slučaju radi se o obimnom materijali koji obuhvata sledeće digitalne zbirke:
* Tekuća bibliografija Srbije (onlajn izdanje od 2003. svih serija tekuće bibliografije);
* Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda: 1868-1972 (digitalna kopija kataloga štampanog u NBS od 1975. do 1989. u 14 tomova, u kojem se nalaze bibliografski zapisi za 350.000 knjiga koje poseduje NBS u svojim fondovima);
* Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda: 1519-1867 (digitalna kopija štampanog kataloga objavljenog 1973. u jednom tomu u kojem se nalazi 3.000 bibliografskih zapisa za knjige koje poseduje NBS);
* Srpska bibliografija. Knjige. 1868-1944 (digitalna kopija 18 tomova štampane srpske retrospektivne bibliografije za knjige sa oko 90.000 bibliografskih zapisa, kapitalnog izdanja NBS čije je objavljivanje još u toku);
* Tekuća bibliografija «Serbika» (onlajn izdanje od 2005).

Razno

U ovoj rubrici se nalaze sledeće digitalne zbirke:

* Ustavi Srbije (digitalne kopije trinaest štampanih srpskih ustava od 1835. do 2006. godine); Best of NBS: 2001-2004 (pregled najuspešnijih programa i projekata NBS); Informacioni centar 91-01 (digitalozovan izbor stranica «Politike» za period 1991-1995. na teme Vukovar, Dubrovnik, Sarajevo, Srebrenica);

* Bibliotekarski terminološki rečnik;

* više digitalnih dokumenata raznolikog sadržaja (Kompletna predavanja i razgovori iz Kulturnog programa NBS; Virtuelne izložbe NBS; Karta Save Tekelije; Zakoni, pravilnici, standardi i uputstva, vezani za bibliotekarstvo), itd.

Pretraživanje

Za potrebe pretraživanja digitalnih zbirki izgrađena je posebna baza podataka. Iz elektronskog kataloga COBIB.NBS uspostavljen je direktan link ka postojećem digitalnom dokumentu po principu «dubokog kataloga». Korisnici mogu da pretražuju sve zbirke zajedno ili svaku  pojedinačno. Pretraživanje je moguće po celom zapisu, po naslovu, autoru, godini i zemlji izdanja.

Unutar Digitalne NBS postoji posebna stranica za pretraživanje svih zbirki zajedno, a na pristupnim stranicama za svaku pojedinu zbirku data je mogućnost za njeno pretraživanja. Upit se može uneti na ćiriličnom ili latiničnom pismu srpskog jezika. Korisnik ima mogućnost da napravi sopstveni izbor zbirki za pretraživanje ili da se zadrži na unapred definisanom izboru. 

*

Digitalna NBS jeste i digitalna, i elektronska, i virtuelna, i hibridna, i sveprisutna, i biblioteka bez zidova. Ipak, Digitalna NBS je i stvarna biblioteka. Razlika je samo u pristupu. To svakako potvrđuje i broj «virtuelnih» korisnika koji je tokom 2006. daleko premašio broj «fizičkih» korisnika u zgradi NBS.
Naime, kroz čitaonice NBS prošlo je tokom prošle godine ukupno oko 120.000 korisnika, a sajt NBS posetilo je preko milion «virtuelnih» korisnika.

«Fizička» NBS otvorena je za svoje korisnike od  osam ujutro do osam uveče. Digitalna NBS otvorena je svih 24 sata dnevno. I tradicionalna i digitalna NBS postoje i postojaće paralelno, i jedna i druga postoje i postojaće zbog svojih korisnika.

Detaljne informacije o ovom projektu mogu se videti na sajtu www.digital.nb.rs

Podaci o autoru

Vesna Injacje profesor komparativne književnosti, a stekla je zvanje bibliotekara savetnika. Ona je dobropoznato ime u svetu bibliotekarstva u Srbiji, ali i van njenih granica. Zaposlena je u Narodnoj biblioteci Srbije kao zamenica direktora, a istovremeno je i rukovodilac Sektora za programe i projekte.

Osim navedenih dužnosti, ona je i članica Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Uneskovog odbora SCG za kulturu. Istovremeno je predsednica Komiteta SCG za Uneskov program “Pamćenje sveta”, a i članica je tima nekoliko nacionalnih projekata iz oblasti digitalizacije, retrospektivne konverzije, bibliografije, obrazovanja,

Članica je Nacionalne Komisije za ISO standarde, Komisije za dodelu zvanja, član Komisije za stručne ispite, Redakcije edicije NBS «Savremena  biblioteka», Redakcije edicije CLIO i NBS «Biblioteka Plus», Redakcije tekuće bibliografije «Serbika», itd.

Koautorka je “Bibliotekarskog terminološkog rečnika: englesko-srpski / srpsko-engleski“.

Objavila je značajan broj članaka iz oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka, i prevela 16 knjiga sa francuskog jezika.

Osim toga, objavila je 36 prevoda članaka u časopisima, 58 stručnih tekstova, zatim 3 stručne knjige samostalno i jednu u koautorstvu.

Vrednovanje istraživačkog rada u današnjem svetu  je veoma značajno.Naravno to nije nimalo lak posao i povezan je sa brojnim teškoćama. Problemi zavise od vrste istraživačkog rada i specifičnosti područja i naučnih disciplina. Osnovni rezultati i kod bazičnih i kod aplikativnih istraživanja su nove informacije koje se pojavljuju u naučnim publikacijama. Zato, jedino naučne publikacije možemo smatrati jedinim pokazatenjima naučne uspešnosti istraživača.

U Sloveniji se sa početkom novog milenijuma započelo sa pripremama za izvođenje takvog vrednovanja. Bilo je potrebno pripremiti upustva i pronaći institucije koje bi to mogle da urade.  Radna grupa u okviru Slovenačke akademije nauka i umetnosti  (SAZU), je publikovala prva Uputstva za rad Centralnih  specijalizovanih informacijskih centara kod vrednovanja istraživačke uspešnosti u Sloveniji.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete, izabrani su OSIC-i za prirodne nauke, tehniku, biotehniku, medicinu, društvene nauke i humanistiku. Njihov posao je bio da vrše selekciju kod unosa bibliografskih zapisa u bazu istraživača, kao i da prate i kontrolišu pravilno razvrstavanje bibliografskih zapisa. Takođe su obrađivali, vrednovali, arhivirali i nudili specijalizovane informacije i informacijske izvore.    

U martu 2004. publikovana su modifikovana uputstva koja su  uključivala  naučne članke u revijama koji su bili raspoređeni u sedam  kategorija pokazatelja istraživačke uspešnosti (KRU), i naučne knjige i poglavlja u njima koja su bila razvrstana u šest kategorija (KRU). Ostale publikacije se nisu koristile prilikom  utvrđivanja pokazatelja istraživačke uspešnosti.

Od 2006. se ova verifikacija obavlja po Pravilniku o pokazateljima i merilima  naučne i stručne uspešnosti. Pravilnik je usvojen na organima Agencije za istraživačku i razvojnu delatnost (AARS),  i objavljen je u Službenom  listu Republike Slovenije br. 39 od 13.04.2006.

U pravilniku stoji sledeće:

* Naučni članak (COBISS tip 1.01, 1.02, 1.03):
a) Naučni članak u reviji, koja je indeksirana u SCI  Expanded, sa faktorom uticaja (Impact factor – IF),
b) naučni članak u reviji , koju indeksira SSCI, sa  IF,
c) naučni članak u reviji, koju indeksira  A&HCI, ili druga međunarodna baza podataka  sa područja humanistike na listi  AARS,
d) naučni članak u reviji, koju indeksira druga međunarodna bibliografska baza podataka sa liste  AARS,
e) naučni članak u drugim naučnim revijama sa liste AARS.

* Naučna monografska publikacija (COBISS  tip 2.01, 2.18, 2.24):
a) Naučna monografija sa brojem stranica većim od 50
b) naučna monografija sa brojem stranica većim od 50, koja ne odgovara kriterijumima pod A,
c) naučna monografija (brošura) sa brojem stranica između 20-50 ili naučna karta,
d) zvučna ili video snimka,
e) patent

* Samostalni naučni članak ili poglavlje u monografskoj publikaciji (COBISS tip 1.16, 2.01, 2.02, 2.06, 2.16, 2.17, 2.20):
a) Opširni naučni članak  ili poglavlje  (sa više od 50 stranica) u opširnoj naučnoj monografiji (0.01A sa više od 500 stranica,
b) samostalni naučni članak  ili poglavlje u naučnoj monografiji (2.01 A),
c) samostalni naučni članak ili poglavlje u naučnoj monografiji  (2.01 B),
d) samostalni naučni članak ili poglavlje u drugoj monografskoj publikaciji,
e) završeni naučni zbir (baza) podataka sa liste ARRS

Naučni rad sa konferencije, objavljen u zborniku (proceedings) recenziranih radova (COBISS tip 1.06 i 1.08 u 2.31 i 2.32)

Ako je zbornik naučnih radova objavljen kao redovni broj naučne revije, koji odgovara kategorijama  1 A, B, C  ovi se radovi vrednuju po metodologiji za naučne članke:
D.  naučni rad u zborniku sa međunarodne ili strane konferencije  (2.31)
E.   naučni rad u zborniku   sa  domaće konferencije  (2.32)

Iskustva sa verifikacijom bibliografskih jedinica istraživača

Do sada je izvršena verifikacija većeg dela zapisa istraživača koji su bili objavljeni od 2000. i dalje. Broj do sada verifikovanih zapisa po tipologiji, 39.143 (do 1.11.2006), od toga je 22.000 izvornih naučnih članaka, 5649 samostalnih naučnih članaka u monografijama, 2697 preglednih naučnih članaka, 2517 radova objavljenih na konferencijama, 2405 naučnih monografija, 926 zbornika  recenziranih sa konferencija, 807 kratkih naučnih članaka.

Kod verifikacije većeg dela izvornih naučnih članaka nije bilo problema. Problem je kod članaka koji izlaze u revijama, a članci su sa konferencija ili simpozijuma. Ovi članci se u  SICRIS-u, ispisuju tipologijom 1.01, i vrednuju kao izvorni naučni članci. Problem predstavlja ispis bibliografije  iz COBISS-a, jer se ti članci ispisuju tipologijom 1.08.

Poseban problem predstavljaju i zapisi nepotpunih bibliografskih podataka. Takođe i članci koji su u štampi, ili se ne zna datum objavljivanja. Takve zapise ne bi trebalo unositi u bazu.

Kod verifikacije naučnih monografija (2.01), nema nekih problema. Uvek je potrebno videti primarnu publikaciju na osnovu koje se određuje tipologija.. Postoji primer kada autori traže ovu tipologiju 2.01, a ne spadaju u ovu kategoriju. To je slučaj kad je strani autor, a u radu ne učestvuje nijedan slovenački istraživač.

Poseban problem je u verifikaciji naučnih filmova  (2.18), jer se iz priloga filma ne može utvrditi da li se zaista radi o naučnom filmu. Za verifikaciju je potrebno dostaviti scenario filma.

I verifikacija patenata predstavlja problem, jer unošenje u bazu većeg broja patenata iz iste familije dovodi do zabune. Na taj način se isti patent višestruko vrednuje.

Verifikacija članaka i monografija sa tipologijom 1.16 takođe je problem. Tu je osnovni problem nadređeni dokument, jer autor najčešće ne dodeljuje adekvatnu tipologiju.

Verifikacija naučnih priloga na konferencijama sa tipologijom 1.06 koji su objavljeni u recenziranim zbornicima  takođe je problematična, jer kreatori zaopisa greše prilikom unošenja tipologije zbornika.Radi se ozbornicima koji imaju samo abstrakte radova, ili priloga. Ako je prilog sa konferencije objavljen kao elektronski izvor, za kojeg nije moguće dodeliti tipologiju 2.31 i 2.32, takvi prilozi se ne kategorizuju, i ubrajaju se u stručne radove . Za uspešnu verifikaciju radova sa tipologijom 1.06, potrebno je priložiti dokaze tj. Da je prilog autora zaista bio predavanje sa pozivom organizatora.

Uprkos brojnim poteškoćama koji se sreću prilikom verifikacije bibliografskih jedinica istraživača, ipak se može reći da se taj proces uspešno izvodi, saradnja OSIC-a, kreatora zapisa i autora je zadovoljavajuća. Kad se pojavi problem, OSIC ima na raspolaganju ekspertske timove koji rešavaju problem. Da bi se smanjio broj problematičnih zapisa stalno se održavaju sastanci sa kreatorima zapisa, i raspravlja se o svim problemima sa kojima se obe strane susreću u toku obavljanja verifikacije bibliografskih jedinica istraživača.

Iako zaboravljena od onih kojima to ne bi smelo da se desi, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda danas izgleda drugačije nego do pre godinu-dve, jer je u njenu adaptaciju uloženo sve što se moglo iz skromnih bibliotečkih izvora i sponzora, pri čemu ni dinar nije dobijen od organa nadležnih za održavanje ove institucije u koliko-toliko snošljivom stanju.

Istovremeno, ova biblioteka uspešno obavlja sve svoje funkcije, iako u veoma otežanim uslovima.

Nije to slučaj samo sa ovom bibliotekom – takva je situacija i u većini drugih, ako izuzmemo Biblioteku Matice srpske koja je imala sreću (i razumevanje) da dobije sredstva iz nacionalnog investicionog programa.

O tome šta je sve urađeno u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i kako im je to uspelo, razgovaramo sa vršiocem dužnosti upravnika Bogoljubom Mazićem.

Za 10 godina – jedna dotacija za knjige

Poznato je da su knjige „osnovno sredstvo“ svake biblioteke, pa je njihova nabavka, inoviranje knjižnog fonda nešto što je pretpostavka uspešnog poslovanja svake biblioteke. O tome kako to izgleda u slučaju Univerzitetske biblioteke B. Mazić objašnjava:
– Ako biblioteka ne dobija sredstva za nabavku knjiga, to remeti ostvarivanje njene osnovne delatnosti. Zadnji put sredstva za ovu namenu su dobijena još pre dve godine u iznosu od 2 miliona dinara, posle pet godina potpunog moratorijuma, i po tome se 2005. pamti u ovoj biblioteci kao jedina godina u poslednjoj deceniji kada je neko dao sredstva za nabavku knjiga. Ali, neosnovana su bila naša nadanja da će Ministarstvo prosvete nastaviti sa takvom praksom, jer u poslednje dve godine nije dobijen ni jedan dinar.

Ministarstvo prosvete takvu svoju (nakaradnu) politiku obrazlaže time da Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine finansira nabavku elektronskih baza časopisa, što su neuporedive kategorije, jer za bilo kakav ozbiljan rad, pre svega studiranje, knjiga ne može da bude zamenjena njenim pregledom u elektronskom obliku, ako se uopšte u njemu i može naći.
Kao posledicu takvog odnosa imamo činjenicu da naši studenti, profesori i istraživači puno toga ne mogu da nađu u ovoj biblioteci, pogotovo iz oblasti tehničkih nauka i medicine.

Ipak, biblioteka je iz sredstava članarine nabavljala jedan broj knjiga, ali je to zanemarivo u odnosu na potrebe korisnika – studenata, profesora i istraživača. Takođe je minorno ono što se dobija razmenom publikacija sa nizom uglednih biblioteka, jer da bi se njima nešto poslalo, to treba kupiti, a za to opet nema para.

I pored svega, fond knjiga je u prošloj godini uvećan za 6.500 naslova monografskih publikacija i domaćih teza.

Za investiciono održavanje – ni dinar!

Osim knjiga, jedna biblioteka ovakvog tipa treba da ima i elementarne tehničke uslove za rad, pa je investiciono održavanje nešto što bi trebalo da se podrazumeva, pogotovo kada je u pitanju zgrada u koju po ovom osnovu nije ulagano od njenog osnivanja, bez obzira na činjenicu da kroz nju dnevno prođe veliki broj korisnika!
– Naime, ova biblioteka ima 6.000 upisanih korisnika, što je znatno  povećanje u odnosu na prethodnu godinu, i svaki dan su brojni studenti na „listi čekanja“ za mesto u nekoj od čitaonica, a povremeno im se dozvoljava da sede i u holovima biblioteke i tu rade, jer biblioteka ima samo 200 mesta u čitaonicama.

Prema Bolonjskoj deklaraciji, tačno je određeno koliko mesta u čitaonicama visokoškolskih biblioteka treba da ima, a mi smo po tom kriterijumu u velikom zaostatku. Daleko smo od propisanih normi i mnogi fakulteti će imati ozbiljne probleme u svojoj akreditaciji, baš zbog ovog problema.

Kada smo o ovome razgovarali u Ministarstvu prosvete, rečeno nam je da u Bolonjskoj deklaraciji nigde nema reči o bibliotekama, iako je u poglavlju o standardima fakulteta posebno obrađena materija koja se odnosi baš na univerzitetske biblioteke, pa je čak predviđeno i koliko zaposlenih mora da bude u njima i kakvog profila.
– Biblioteka „Svetozar Marković“ ima još jedan akutan problem: ne dobija nikakva sredstva od osnivača za redovno tekuće održavanje zgrade, ali je i pored toga, za poslednje dve godine učinjeno mnogo, iako nas je sve vreme pratio uobičajen niz teškoća, od kojih je najteža nedostatak sredstava za materijalno poslovanje, a posebno za investiciono održavanje.

Iako su ovo problemi koji prate sve univerzitetske biblioteke, one se najdrastičnije ispoljavaju na primeru baš ove biblioteke, jer se dobija samo trećina potrebnih sredstava za redovno poslovanje.

Međutim, B. Mazić ističe da je biblioteka ipak uspela da dođe do nekih sopstvenih prihoda donacijama i saradnjom sa privatnim univerzitetima, čijim su studentima takođe potrebne usluge ove biblioteke. Zahvaljujući tome, za poslednje dve godine je dosta toga urađeno:
– Tako je krajem 2005. zahvaljujući ličnoj donaciji jednog Beograđanina kompletno obnovljena jedna prizemna prostorija i puštena u upotrebu mala sala studentske čitaonice sa 60 mesta, koja uspešno radi i značajno utiče na povećanje broja korisnika naše biblioteke.

Jedna mala donacija u iznosu od 300.000 dinara dobijena od Gradskog sekretarijata za socijalni rad omogućila je da uz isto toliko sredstava koje smo izdvojili na uštrb poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih, u maju prošle godine obnovimo i uredimo toalete u tom suterenu, što je bilo neophodno, kao i da obezbedimo specifične uslove za lica sa posebnim potrebama.

Istovremeno je uređen i hol koji omogućava odmor studentima u prijatnom ambijentu.

U drugoj polovini prošle godine uređene su prostorije na prvom spratu gde je uprava Biblioteke i Profesorska čitaonica. Veliki hol na prvom spratu je bio potpuno zapušten, iako služi i za organizovanje izložbi, zbog čega s radovi podrazumevali i potpunu obnovu plafona, a izvršeni su i neki zidarsko-građevinski radovi.
– Tom prilikom je obnovljena i Profesorska čitaonica i dovedena u reprezentativno stanje za samo mesec dana.

Na kraju svega smo uspeli da delimično obnovimo i galeriju iznad studentske čitaonice, a na plafonu su takođe bili potrebni zidarsko-građevinski radovi, zbog čega ona u to vreme nije mogla da bude u upotrebi. Velika je šteta što nije bilo para da se potpuno obnovi plafon cele čitaonice, s jedne strane što bi to iziskivalo znatno veća sredstva, a s druge strane to bi iziskivalo zatvaranje čitaonice na duži period.

Tako je čitaonica bila zatvorena samo dve nedelje jer je trebalo postaviti skele, što je bio povod zlonamernima da kritikuju njeno zatvaranje, iako je ono bilo u funkciji poboljšanja standarda njenog korišćenja.

Kapitalno vredan posao – zamena instalacija

Sredinom jula prošle godine je obavljena zamena grejnih instalacija, posao koji je odlagan duži niz godina. To je finansirao Grad Beograd, kako bi bila zatvorena kotlarnica Mašinskog fakulteta i prešlo se na sistem daljinskog grejanja.
– I ti radovi su iziskivali da biblioteka bude zatvorena 3 nedelje, jer je zamena svih radijatora podrazumevala prekopavanje svih zidova zbog provlačenja nove instalacije. Taj posao je čekao 5 godina na realizaciju, sve dok sredstvima gradske vlade nisu pridodata sredstva iz jedne švedske donacije.

Sve to ni izdaleka nije doprinelo da ova zgrada ima onaj standard koji priliči instituciji ovakve namene, jer su za tako nešto potrebne velike pare.

Hvale vredan potez kompanije JS STIL

Kada je izgledalo da za duži period neće biti ništa od neophodnih investicionih ulaganja, pojavila se poznata kompanija „US Steel “ koja je izrazila spremnost da jedan deo svoje zarade ulože u nešto što bi pomoglo našem društvu, a njih prikazalo u jednom lepom svetlu kao firmu koja je deo zarade vratila sredini u kojoj ju je ostvarila.
 Delegacija te kompanije je posetila ovu biblioteku i dogovoreno je se izvrši potpuna adaptacija  zgrade, što podrazumeva investiciono-tehničke radove, kao što su:

* zamena parketa u ulaznom holu, velikoj sali studentske čitaonice i na prvom spratu, koji nije menjan od 1926, .  
* obnova velike sale studentske čitaonice što podrazumeva zamenu celokupne drvenarije, krečenje plafona, saniranje galerije koja je oštećena i na sredini pukla,
* zamena betonske podloge i stavljanje nove,
* stavljanje parketa na galeriji koji do sada nije ni postojao.
* sređivanje desnog krila potkrovlja biblioteke što podrazumeva velike radove, sa izgradnjom tri prostorije sa posebnim namenama, a do tog prostora bi se dolazilo novim stepeništem koje bi bilo pored ulaza u sobu u kojoj se sada nalazi Austrijska kolekcija. Parket će biti najvećeg kvaliteta, što podrazumeva potpunu zamenu karatavana koji se sad nalaze ispod postojećeg parketa.

To je složena investicija koja će konačno ovu biblioteku uljuditi i dovesti na nivo koji se podrazumeva za ovakvu instituciju. Radovi će početi već oko prvog maja ove godine.

Uvođenje svetskih standarda

Moderne biblioteke u svetu primenjuju vrlo precizne standarde u pogledu strukture i broja zaposlenih u njima. U želji da se i kod nas primene takvi standardi, u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ učinjen je prvi, veoma značajan korak:
– Usaglašena su normativna akta u pogledu izrade jedne moderne sistematizacije radnih mesta i poslova koja je u skladu sa današnjim razvojem bibliotekarske struke, po ugledu na sistematizaciju koja je urađena u Narodnoj biblioteci Srbije, sa opisom poslova kakav je primeren onome što se radi, a sve to će omogućiti moderno poslovanje i postizanje većih efekata rada, istakao je Bogoljub Mazić.

Imajući sve rečeno u vidu, ovu biblioteku očekuju bolji dani, što je ona svojim dosadašnjim delovanjem i te kako zaslužila.

U utorak 20. februara 2007. u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković“, u holu na spratu ispred profesorske čitaonice, otvorena je izložba “Knjige iz Tesline lične biblioteke“

Muzeja Nikola Tesla. Izložbu je otvorio Rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević, koji je tom prilikom rekao:

Uvažene koleginice i kolege, dragi prijatelji,
Imam zadovoljstvo i čast da otvorim izložbu posvećenu velikanu svetske nauke srpskog porekla, Nikoli Tesli.

Nikola Tesla je, na neki način, bio vezan za Elektrotehnički fakultet u Beogradu, koji je  osnovan 1893, a koga je osnovao profesor Stevan Marković. Prilikom osnivanja Elektrotehničkog fakulteta, profesor Stevan Marković molio je za podršku dva velikana svetske nauke, državljana SAD.

To su bili Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, koji su podržali osnivanje Odseka za elektrotehniku pri Katedri za fiziku. Prvo predavanje iz elektrotehnike održano je u Srbiji 1893, a neposredno pre toga Mihajlo Pupin je na Kolumbijskom Univerzitetu otvorio Katedru za elektrotehniku.

Srbija je među prvima u svetu uvela izučavanje elektrotehnike. Pupinovo delo jeste bilo kapitalno, međutim njegov veliki pronalazak, „Pupinovi kalemovi“, zastareo je još za vreme njegovog života. Nikola Tesla je bio jedini naučnik u istoriji nauke i tehnike čije je delo nadživelo čitav vek.

Danas ljudi proučavaju sve ono što je radio Nikola Tesla, pa čak i rečenicu koju je rekao „Dvadeseti vek biće vreme fizike, a dvadesetprvi vek biće vreme hemije i biologije“.

Tesla je jedan od najvećih svetskih naučnika iz sveta elektrotehnike, što je dokazao svojim radom i dostignućima u nauci, bez kojih bi svet danas izgledao sasvim drugačije. Nikola Tesla za svoj rad nije želeo nikakvu nagradu, a da jeste, danas bi postojao Fond Nikole Tesle, koji bi bio jedan od najbogatijih na svetu, a delile bi se Tesline, a ne Nobelove nagrade.

Cela prošla godina je bila godina Nikole Tesle: Američki kongres je prošlu godinu proglasio za godinu Nikole Tesle, Srpska Vlada je takođe prošlu godinu proglasila za godinu Nikole Tesle, kao i Hrvatska Vlada. I UNESCO je celu prošlu 2006. godinu proglasio za godinu Nikole Tesle, kao što je 2005. bila u znaku Alberta Ajnštajna.

Sve ovo govori da je Tesla je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji čovečanstva, bar kada se radi o oblasti tehnike.

Tribina posvećena Tesli

U subotu 10. marta, u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» u Beogradu dr Stela Filipi-Matutinović, rukovodilac Odeljenja naučnih informacija, održala je za članove udruženja MENSA prezentaciju usluga biblioteke prilagođenih informacionom dobu, dok je predavanje o ličnoj biblioteci Nikole Tesle održala bibliotekar Muzeja Nikole Tesle Vesna Radojev.

U nastavku programa održana je Tribina “Tesla – genije i vizionar 21 veka“. Tribinu je vodio mr Radivoje Filipović,generalni sekretar JUITIKTA.

Na Tribini su svoja izlaganja izneli i prof. dr Dejan Raković: „Nikola Tesla i razumevanje kreativnosti“; prof. dr Irena Ćosić: „Tesla i biomedicinski inžinjering“; prof. dr Vaso Milinčević: „Tesla i  književnost„, Vesna Radojev: Teslina lična biblioteka,Dejan Raković: Tesla i kvantno-koherentna stanja svesti: ‘Case Study’ za razumevanje prirode, Miloje Popović: Polivalentna ličnost Nikole Tesle i Irena Ćosić: Biorezonancije.

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković“ zahvaljuje se na pomoći u organizovanju ovog događaja Udruženju JUITIKT, Privrednoj komori Srbije  i Muzeju Nikole Tesle. Posebnu zahvalnost iskazujemo suorganizatoru događaja  mr Radivoju Filipoviću.

U prisustvu velikog broja zvanica, krajem februara je Narodna biblioteka Srbije proslavila svoj, ali i naš, nacionalni jubilej: 175 godina svog postojanja. Tom prilikom njen direktor Sreten Ugričić je goste pozdravio govorom u kome je rekao:

Lozinka glasi: telepatija

Uvažena gospodo, predstavnici Vlade Republike Srbije, drage bibliotekarke i bibliotekari, dragi čitaoci, dragi naši gosti, dobro nam došli.

Samo da znate: na današnji dan pre 175 godina osnovana je u Beogradu Narodna biblioteka Srbije. Istorija je to burna, puna preokreta, dramatična, bolna, ali slavna. I još da znate: danas toj istoriji dajemo dodatno ubrzanje i pozivamo vas da nam se pridružite.

Samo da znate: danas vam neću govoriti o prvih nego o sledećih 175 godina, o onom što nam danas i odavde izgleda nestvarno.

Sada vas molim da iz 2007. u mislima odemo 25 godina napred, u godinu dve hiljade trideset drugu. Na ovaj isti dan slavićemo svih dve stotine godina od osnivanja srpske nacionalne biblioteke. U mislima, pozivam vas da zamislite tu budućnost i da zamislite da je – između ostalih nestvarnih pojava i čudesa – telepatija postala sasvim svakodnevna, obična i podrazumevajuća tehnologija, kao danas mobilni telefon, televizija ili internet.

U mislima, dakle, zamislite da ne stojim za mikrofonom i govorim vam, nego da smo svako u svojoj sobi, preduzeću, čitaonici, na ulici ili u parku, fizički razdvojeni, u blagotvornoj tišini, ali da ipak sasvim jasno i razgovetno primate moje reči.

Ako ste sa mnom i ako se vizija uobličava u vašim mislima kao što se uobličava u mojim mislima, to je siguran dokaz da je telepatija moguća. To znači da ja ovo ne izgovaram, a da vi ovo ipak čujete i razumete

Telepatija je drugo ime za ljudski poredak.

Samo da znate: najvažnije stvari u našim životima funkcionišu pod uslovima i zakonima telepatije. Vi to već znate, dajte samo da vas podsetim: ljubav je telepatija, uobrazilja je telepatija, obećanje je telepatija, savest je telepatija, prijateljstvo je telepatija, mir je telepatija, radost je telepatija, znanje je telepatija, mudrost je telepatija, nada je telepatija. Molitva je telepatija. Nepokornost je telepatija. Čitanje je, zar ne, neposredan prenos misli, stoga: telepatija. Konačno: istina je telepatija. Da, da, i sama istina, jer se prepoznaje, prenosi i ostvaruje u umu. Telepatija je tehnologija i procedura istine.

U Srbiji se za sada uglavnom deca, zaljubljeni i revolucionari sporazumevaju telepatijom. Ali doseg i zračenje telepatije stalno se širi. Telepatija je naše najdublje srodstvo. Mi smo 175-godišnja deca, ljubavnici i revolucionari telepatije. Telepatija je drugo ime za ljudski poredak, za naše je prirodno stanje, u nama kao duboka, intimna osobenost i sila starija od svih sila, instinkt stariji od svih instinkata, moć moćnija od svih moći.

Telepatijom nazivamo svako opštenje, sporazumevanje, međusobno razvijanje i obogaćivanje dva ili više umova, ako je delotvorno bez fizičke povezanosti tela iz kojih ti umovi zrače. To je sasvim blizu osnovnoj funkciji biblioteke.

Samo da znate: biblioteke postoje da bi služile istini, znanju, mudrosti, uobrazilji, odgovornosti, radosti, nadi. Biblioteke postoje da bi služile uspostavljanju i razvitku poretka telepatije, u kome slobodno živi sve što nam je najvažnije. Nacionalne biblioteke postoje da bi služile istini, znanju, uobrazilji, odgovornosti, radosti, nadi svog naroda.

Tako da uopšte nije čudno da je tajni princip našeg delovanja svih ovih 175 godina bio, a biće još više od sada: telepatija.

Kontinuirani razvoj je nužan uslov našeg postojanja i delovanja

Samo da znate: mi u Narodnoj biblioteci načinili smo korak napred u ostvarenju osnovnog zadatka da budemo u telepatskoj vezi sa svima vama. Ako ste sad pomislili: kako?, to je opet dokaz da vam čitam misli, da smo u uzajamnoj telepatskoj vezi. Ali da odgovorim na to vaše neizgovoreno pitanje „kako“.

Samo da znate: NBS se razvija, radi više, profesionalnije, celovitije i potpunije u odnosu na svoju misiju nego ikad pre u ovih 175 godina, jer mi znamo da kontinuirani razvoj – a ne neki petrifikovani i mistifikovani status ustanove nacionalne kulture – jeste nužan uslov našeg postojanja i delovanja, delotvornosti ne samo kao prvorazredne nacionalne nego i kao prvorazredne evropske ustanova kulture.

Samo da znate: milionski korpus ukupne građe pohranjene u zbirkama NBS tvori moćno telo naše nacionalne biblioteke. A znanja, smisao i neprocenjive vrednosti, otvoreni za spoznaju i spremni da budu razmenjeni, sublimišu um naše nacionalne biblioteke. Digitalna Narodna biblioteka Srbije omogućava neposrednu vezu sa ovim umom, ma gde se nalazili i u ma koje vreme. Digitalna NBS je uvek budna. Nije neophodno doći, biti tu, u toku radnog vremena. Eto kako uspostavljamo telepatsku vezu.

Samo da znate: ovo je tek početak. Uostalom, samo je prvih 175 godina prošlo. Mi smo još novorođenče. Mi smo beba koja nikad ne spava. Ali koja zato nikad ne plače.

Osim, možda, kad hoće da nam sagrade garažu zid uz zid sa magacinom. Ili kad nam treba više novca za knjige. Ali, uglavnom, mi smo jedna vrlo mila i sasvim tiha beba, zdrava i napredna, koja puno obećava.

Uz vas smo već 175 godina

Ovo je tek početak. A gde ćemo stići, jednom, u budućnosti, još za naših života, to danas, na ovaj svečan dan, nije sasvim zamislivo. Samo koju godinu napred, naše digitalne zbirke već vidim u svakom domu, u svakom džepu i tašni, u svakom automobilu, u svakoj učionici i kancelariji, na programima televizijskih stanica, na ekranima uličnih bilborda, u avionu i u vozu, u čitavoj Srbiji i van nje. Biće dovoljno znati lozinku i kliknuti. Lozinka glasi: telepatija. Samo da znate: dužni smo to sebi,svojim precima i svojim potomcima.

Više o digitalnim zbirkama NBS reći će vam i neposredno pokazati moja draga koleginica Vesna Injac. Od mene, još samo jedna misao: uz vas smo već 175 godina, i kad ste svesni toga i kad niste, i kad ste tu i kad ste daleko, i kad maštate i kad učite, i kad planirate i kad držite datu reč, i kad se smejete i kad uviđate, i kad verujete i kad sumnjate i strepite i kad se nadate, i kad vam je teško i kad ste bezbrižni…

Samo da znate: verovali ili ne u telepatiju, Narodna biblioteka Srbije je uvek sa vama.

Zadnjeg dana februara u Narodnoj biblioteci Srbije dodeljena je Vidi Ognjenović nagrada za roman „Preljubnici“,  kao najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije u 2006. koju joj je uručio Predsednik Žirija Sreten Ugričić, Upravnik NBS.

Obrazlažući ovu odluku, on je rekao:

Identitet romana sa ovim naslovom je zavodljiv, varljiv, dvosmislen, višesmislen, privlačan, ali nepouzdan. Tako je to sa identitetom. Vrlo je poučan ovaj roman, za nas, danas, ovde. Poučan,inspirativan, osvešćujući. Vrlo vešto nam podmeće priču o identitetu umesto ove o preljubi, kojusmo poželeli i predvideli.

Čitalac je uvučen u preljubnički odnos sa pripovedačem, jer se akt, procedura i smisaopreljube ogoljava sloj po sloj, na akt, proceduru i smisao identiteta. Obećana nam je priča opreljubi, a dobijamo priču o identitetu. I mi otkrivamo da ni ne može biti drugačije, da jekontorverza preljube upravo i pre svega kontroverza identiteta. Preljuba je konsekvenca ikompenzacija za uskraćenost u identitetu, za uzaludni trud identiteta. Uvek nešto nedostaje. Dabi, na kraju, shvatili da važi i obrnuto: aktovi, procedure i smisao identiteta ogoljeni su na aktove,procedure i smisao preljube: uvek nešto nedostaje, pa smo prinuđeni da tragamo izvan zadatihokvira, izvan granica koje su nam nametnute, ili su nam urođene, ili smo ih sami sebi zadali.

Vrlo je halapljiv taj raskorak između priče koju, čini nam se da pratimo i one koja nam sedogađa dok čitamo. Tačno onoliko halapljiv koliko i raskorak između nas i našeg identiteta. Zatoje ova knjiga tako zavodljiva i tako poučna. Identitet je uvek raskorak sa samim sobom. Raspontog raskoraka je relativan i subjektivan, ali neizbežan, stvaran, delotvoran, toliko ljudski.

Identitet budi u nama težnju, neka očekivanja, slike, predviđanja, koja često bivaju izneverena.
Identitet stvara iluzije da nam nešto pripada zato što mi nekome ili nečemu, kao, pripadamo. Aniti mi ičemu pripadamo, niti ikome od nas išta pripada. Znamo da je identitet razlika – od drugogi drugih, prema drugome i drugima, za drugo i druge. Ali ovaj roman vešto demonstrira da jeidentitet i razlika od sebe, prema sebi i za sebe.
Identitet je tačka oslonca u preseku snopa pravaca za koje ne možemo utvrditi odakle dolazeniti kuda idu. Ta tačka, da bi bila oslonac, nužno mora biti fiktivna, inače bi se rastrojila u fraktalebez traga i glasa. Samo u našim zamislima, ta tačka je čvrsta i pouzdana. U životu je kao uromanu. A u ovom romanu je kao u životu. Lice i naličje: preljuba i identitet.

To znači da identitet uspostavljaju činovi preljube sa samim sobom. Izgleda da je identitetuvek bolji od nas. Ali to je opsena, osnovna varka identiteta. Upravo je obrnuto. Ja sam uvek boljii stvarniji od identiteta, bilo da mi je nametnut, bilo da mi se čini da sam ga sam izabrao. Ne gradiidentitet nas, nego mi gradimo svoje identitete, mi sami sebe stvaramo, svesno i nesvesno,neprestano. I ne treba nam nikakvo ovlašćenje za to od bilo koje instance, nasleđene ili stečene,zatečene ili nove.

Identitet svodi ljude na oznake, ali označeno je, hvala Bogu, nesvodivo. Identitet je stoga uvekpreljuba. Izdaja i nadoknada pre nego potvrda i ostvarenje vlastitosti. Zato je tako uzbudljivo iopasno igrati se identitetom. Otud tako ubedljiv čitalački utisak. Na osnovu romana „Preljubnici“izvesno je da je preljuba savršena metafora identiteta. Uostalom, identitet je uvek metafora, nikadčinjenica. Identitet uspostavlja odnos u koji polažemo svoje uverenje, svoj sud. Kao takav,identitet nam na kraju sudi. Neovlašćeno. Ali stvarno. Metafora nadilazi činjenice.

I onda, ako je sve to baš tako, ako je preljuba savršena metafora identiteta, koji je sam po sebibaš to – metafora i preljuba – onda moramo povući ocenu da je naslov ovog romana varljiv inepouzdan. Jer očigledno je da naslov istinito i verno označava o čemu je reč. A onda jeočigledno i da je autor ove knjige vrlo vešt pripovedač, majstor. Nije slučajno da je autor upravoovakve knjige – žena. Njen identitet je nesvodiv. Njeno ime je Vida Ognjenović.

Društvo bibliotekara Republike Srpske sa sedištem u Višegradu, Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske Banja Luka i Bibliotekarsko društvo Srbije su u Tesliću organizovali stručni skup pod nazivom «BIBLIOTEKE BUDUĆNOSTI». Učesnici skupa su od 28 do 30. marta 2007. godine bili smešteni u prekrasnom hotelu «Kardijal» u banji Vrućici. Uprava Društva je na sastanku, održanom u Prijedoru, za ovaj skup odabrala 24 teme.

Skupu je prisustvovalo tri stotine bibliotekara iz Republike Srpske i Srbije. Prisutne na skupu je pozdravila u ime Ministarstva prosvete i kulture RS pomoćnik Ministra Irena Soldat-Vojinović, obećavajući verbalnu i materijalnu podršku za razvoj i unapređenje bibliotekarske struke i profesije. Prisutne je rečima dobrodošlice pozdravila Stojka Mijatović, predsednik Društvo bibliotekara Republike Srpske. U ime Društva  bibliotekara Srbije prisutne je pozdravila dr Aleksandra Vraneš, predsednik Društva i tom prilikom pozvala kolege iz RS na naučni skup koji će u oktobru organizovati Društvo  bibliotekara Srbije. Tema skupa će biti «Informaciona pismenost i doživotno učenje», i Društvo će kolegama iz RS pokloniti pet kotizacija. Predsednik BDS dr Aleksandra Vraneš, svečano je uručila dve počasne karte BDS : Ranku Risojeviću, direktoru Narodne i univerzitetske biblioteke RS i Stojki Mijatović, predsednici Društva bibliotekara RS. Direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Ranko Risojević je svečano otvorio skup.
Kvalitet i aktuelnost tema koje su se čule na svim sesijama ovog skupa, zaokupljale su pažnju učesnika sva tri dana istim intenzitetom. Učesnici skupa su bili u prilici i da prodiskutuju o svakoj izloženoj temi, bilo da se radi o marketingu, školskim bibliotekama, odnosima s javnošću, merenju kvaliteta bibliotečkih usluga, kulturnim događajima u bibliotekama, upravljanju fondovima, edukaciji bibliotekara, reviziji bibliotečke građe, intelektualnim slobodama, legatima u bibliotekama, bibliotečkim asocijacijama, preduzetništvu i svim problemima koji u ovo vreme tranzicije zaokupljaju bibliotekare i bibliotekarsku struku. Bibliotekarstvo krupnom koracima ide ka evropskim i svetskim standardima. Na ovom, veoma dobro organizovanom, skupu su imale čast i zadovoljstvo da uzmu učešće mr Mr Vera Petrovići Maja Đorđević, bibliotekari Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković».  
Izložene su sledeće teme:

  1. Mirko Marković: Marketinški metodi bogaćenja i zanavljanja fondova javnih biblioteka u realnom okruženju
  2. Dr Željko Vučković: Zašto i kako meriti kvalitet bibliotečkih usluga
  3. Zorica Ivković-Savić: Legat u biblioteci
  4. Prof. Biljana Bilbija: Povećanje efikasnosti organizovanja kulturnih događaja u bibliotekama
  5. Mr Gordana Stokić-Simončević: Bibliotekari i odnosi s javnošću
  6. Jasmina Ninkov: Od gomile knjiga do dobre javne biblioteke-upravljanje fondovima i pristup virtuelnim bibliotekama
  7. Dr Aleksandra Vraneš: Školske biblioteke
  8. Ranko Risojević: Budućnost periodike u modernim bibliotekama
  9. Dr Milica Maksimović: Školovanje bibliotekara u svjetlu reforme visokog obrazovanja u Republici Srpskoj (Bolonjska deklaracija)
  10. Mr Željka Komlenić: Eurosertifikati u bibliotekama
  11. Dr Aleksandra Grandić: Bolonjski dokument i bibliotečka delatnost-smernice nove koncepcije bibliotekarstva
  12. Milka Davidović: Revizija bibliotečke građe
  13. Bojana Milošević: Biti ili ne biti
  14. Ljiljana Babić: Značaj statusnog i profesionalnog položaja
  15. Aleksandra Čvorović: Intelektualna sloboda u bibliotekarstvu
  16. Mr Vera Petrović: Biblioteka – legat Vojislava M. Jovanovića-Maramboa
  17. Vesna Crnogorac: Bibliotekarsko društvo Srbije danas
  18. Mr Ranko Stjepanović: Prilozi za istoriju biblioteka u Bosanskom brodu
  19. Vesna Petrović: Profesionalizacija delatnosti kroz unapređenje prava čitalaca: tragom ankete čitalaca
  20. Željko Petrić: Finansiranje narodnih biblioteka u Republici Srpskoj u uslovima trezorskog poslovanja
  21. Goran Trailović: U svetu boja i olova
  22. Jasna Lazarević-Gavrilović: Bibliotekari u službi naučno- obrazovnih institucija
  23. Milica Matijević: Ne zaboravi svoju člansku kartu
  24. Dejana Kavaja-Stanišić, Adam Sofronijević, Mr Vera Petrović,

          Maja Đorđević: Preduzetništvo i bibliotekarstvo: teorija, praksa i mogućnosti primene u bibliotekama Srbije

Bibliografija «Anala Filološkog fakulteta»

Ovih dana je Mr Vera Petrović iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu, odbranila magistarski rad Bibliografija „Anala Filološkog fakulteta“ pred komisijom koju su sačinjavali dr Aleksandra Vraneš, dr Dušan Ivanić i dr Bojan Đorđević.

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji čiji je sekretar Mr Vera Petrović, pridružila se svima onima koji su joj čestitali na dobijenom stručnom zvanju.