Odmah nakon svog imenovanja, novi rektor Univerziteta u  Beogradu prof. dr Branko Kovačević, sa zadovoljstvom je pristao na intervju za naš list, i u razgovoru sa glavnom i odgovornom urednicom i urednikom lista izneo svoje stavove o najznačajnijim pitanjima visokoškolskogbibliotekarstva u Beogradu, u kontekstu našeg približavanja Evropi.
Pri tome je iskazao veoma dobro poznavanje kako problematike bibliotekarstva uopšte, tako i problema sa kojima se suočava Univerzitetske biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu.
Ono što je najvažnije, to je njegovo uveravanje da će Univerzitet u Beogradu razvoju bibliotečko-informacionog sistema posvetiti posebnu pažnju.
Redakcija zahvaljuje dr Branku Kovačeviću na spremnosti da odvoji vreme za opširan razgovor na ove teme.

— Gospodine Kovačeviću, u svetu je bitno promenjen odnos prema bibliotekama, o čemu svedoče zaključci svetskih foruma po ovom  pitanju. Tako su biblioteke, između ostalog,  definisane i kao bibliotečko-informacioni centri. Prošle godine je održan Drugi svetski samit o informacionom društvu koji je bio posebno značajan za bibliotekarstvo, jer je definisao ulogu biblioteka kao ključnih faktora u izgradnji demokratskog informacionog društva. Naravno, u tom kontekstu posebnu ulogu i značaj imaju univerzitetske biblioteke, što je prepoznato i istaknuto u našem Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine. Hoće li naš Univerzitet podržati ove stavove i delovati u skladu sa njima?

— U okviru celokupne transformacije Univerziteta u Beogradu, transormisaćemo i svoju univerzitetsku biblioteku, kao njegov sastavni deo. Mi smo počeli da pravimo informacioni sistem Univerziteta, koji će se odnositi na sve njegove segmente – studentsku evidenciju, finansije, informativnu delatnost, međunarodnu saradnju, i naravno univerzitetsku biblioteku, koja će biti veoma važan segment tog informacionog sistema.
Postoji jedan međunarodni projekat „Tempus“ Lion III na kome radimo zajedno sa Francuzima, u kome su partneri i Porto iz Portugala i jedan univerzitet iz Engleske. Taj projekat obuhvata sve univerzitete u Srbiji (Beograd, Niš i Novi Sad, a pokušavamo da u njega ubacimo i Kragujevac). Koordinator tog projekta je Beogradski univerzitet, a u njega je uloženo 500.000 eura.
Cilj tog projekta je baš razvoj informacionih sistema univerziteta u Srbiji, koji će biti originalan, jer ne možemo da prekopiramo ni jedan drugi sistem, s obzirom da svaka zemlja ima svoje specifičnosti.
Posebno će u to biti uključena naša Univerzitetska biblioteka, jer je ona na svojevrstan način servis i profesorima, i studentima. Pogotovo je važno što biblioteka okuplja i fakultetske biblioteke i biblioteke naučnih instituta, sa ciljem njihove integracije u okviru Univerziteta u Beogradu, koji ima 39 članica, od kojih je 31 fakultet i 8 instituta.
Čvorište tog informacionog sistema će biti u Univerzitetskoj biblioteci, preko koje će sve navedene institucije biti integrisane u jednu celinu, naročito ako se ima u vidu da će u sve to biti integrisan i jedinstveni elektronski katalog koji već postoji u Univerzitetskoj biblioteci i deo je Virtuelne biblioteke Srbije.
Sve to će dati potpuno novu dimenziju našem Univerzitetu, koji će tako biti na nivou univerziteta u Evropskoj Uniji, što će mu doneti i adekvatan ugled, jer će se transformisati u jednu svetsku, modernu školu.
Posebno treba istaći da je sve ovo višestruko funkcionalno korisno za sve učesnike u ovom procesu, jer će unaprediti nastavu i standard studiranja.
Na taj način mi ćemo u potpunosti ispoštovati stavove svetskih foruma o značaju i ulozi biblioteka u savremenom društvu, posebno na univerzitetu.   

— U završnom dokumentu navedenog Samita posebno su istaknute dve funkcije koje biblioteke moraju da ispunjavaju – da budu servisi za slobodan pristup informacijama, kao i da stalno unapređuju informacionu i komunikacionu pismenost građana, u našem slučaju studenata i naučnih radnika. Srbija danas ima respektabilnu akademsku mrežu koja je već postala lider u ovom delu Evrope. Šta će Univerzitet u Beogradu preduzeti da naša Univerzitetska biblioteka daje svoj puni doprinos ovoj akciji, imajući u vidu činjenicu da je naša Vlada u potpunosti podržala ove akcije?

— Naravno da smo mi zainteresovani da naša univerzitetska biblioteka obezbedi slobodan pristup informacijama i da se stalno unapređuje njen rad u tom pravcu. Posebno je za univerzitet važno da naša biblioteka da svoj doprinos informacionoj pismenosti, sposobnosti da se maksimalno koriste informacione tehnologije. Naravno da je u ovom procesu uloga bibliotekara ogromna.
U svemu tome naša Univerzitetska biblioteka i sve fakultetske biblioteke mogu da računaju na saradnju i pomoć univerziteta. U tom cilju predstoji nam potpuno umrežavanje i čvrsto organizaciono povezivanje svih fakultetskih biblioteka sa Univerzitetskom, jer samo tako možemo da ostvarimo ciljeve u ovoj oblasti.
Centralizacija beogradskog univerziteta je neumitan proces koji mora da zahvati u bibliotečki segment, u kome će stožer biti Univerzitetska biblioteka. To se naročito odnosi na unifikaciju standarda rada u bibliotekama, koji ne mogu da budu različiti.

— Postoji li u ovom smislu raspoloženje na Univerzitetu u Beogradu da naše univerzitetske i fakultetske biblioteke dobiju zadatak da osposobe svakog studenta Beogradskog univerziteta da ovlada korišćenjem informacionih tehnologija?
— To se samo po sebi razume, jer je to deo opšte kulture, opšte pismenosti. Danas je računar alat za rad svakog studenta i on mora da ovlada njegovim korišćenjem, pored obrazovanja koje će dobiti u svojoj struci. Svaki naš student mora da poseduje potrebnu informatičku kulturu, a u tom procesu njegovog informatičkog obrazovanja, uloga biblioteka i bibliotekara je nezamenjiva.
S obzirom da se promene u svetu brzo dešavaju, i profesori i studenti moraju da budu u stanju da te promene promptno prate.
Zato ćemo obezbediti da naša Univerzitetska biblioteka bude povezana sa svim svetskim bibliotekama, kako bi bili integrisani u čitav svet.
Univerzitetska biblioteka je već učinila neke vrlo značajne korake u tom smislu jer je uključena u Virtuelnu biblioteku Srbije, a preko nje u COBISS.Net i Google Scholar.  

— Na prošlogodišnjem svetskom samitu o ulozi biblioteka u Aleksandriji, usvojen je Alekandrijski manifest, čiji se prvi zaključak odnosi na ulaganje u biblioteke kako bi postale informacioni servisi. Da je to prihvaćeno svuda u razvijenom svetu govore i podaci da njihovi univerziteti izdvajaju potrebna sredstva za obavljanje svih funkcija univerzitetskih biblioteka. Tako se u SAD izdvaja 4-5% iz sredstava kojima godišnje raspolažu univerziteti, u Evropskoj uniji 5-6%, a u Sloveniji 5%. Ima li Univerzitet u Beogradu nameru da sledi tu praksu?
— Ulaganje u univerzitetske biblioteke je nešto što nije sporno. Naravno da ćemo i mi kao Beogradski univerzitet morati da odredimo kvotu sredstava za našu Univerzitetsku biblioteku, kako bi bila u stanju da izvrši sve obaveze koje smo stavili pred nju. Mi smo spremni da na tom planu izvršimo svoj deo obaveze.
U tom smislu očekujemo razumevanje i pomoć države, a u dosadašnjim ministarstvima je postojalo razumevanje za naše potrebe. Takođe ćemo formirati i posebne fondove za finansiranje ove delatnosti, u kojima će participirati, nadamo se, i Evropska unija u formi donacija i projekata.
Za sve ovo o čemu govorimo potrebno nam je puno sredstava, počev od sredstava koje treba da obezbedimo za investiciono održavanje Biblioteke, pa sve do nabavke nove računarske opreme. Treba imati u vidu da godinama u tu oblast nije ulagano i potrebe su narasle.
Prema tome, i naša univerzitetska biblioteka će imati svoja budžetska sredstva na univerzitetu, što podrazumeva da prvo napravimo standardizaciju radnih mesta saglasno novoj organizaciji rada i novim funkcijama koje će dobiti univerzitetska biblioteka. Zbog toga će nam u bibliotekama biti potrebni kadrovi koji poseduju adekvatna znanja i veštine, kako bi mogli da implementiraju u praksi ono što mi budemo od njih zahtevali.
Naravno, trudićemo se da oni budu i adekvatno nagrađeni za svoj rad i znanje.
Budžet Univerzitetske biblioteke treba da obezbedi sredstva i za ostvarivanje programskih ciljeva oko kojih se budemo dogovorili. U svakom slučaju, i univerzitetska biblioteka mora da ima stabilan sistem finansiranja kao i sve druge funkcije na beogradskom univerzitetu.
U tom cilju očekujemo da će nam Univerzitetska biblioteka predložiti da realizujemo neke međunarodne projekte koji bi obezbedili ispunjavanje ciljeva koje postavljamo pred našu biblioteku.

— Novim Statutom Beogradskog univerziteta je promenjen status Univerzitetske biblioteke u Beogradu, koja je posle 8 decenija izgubila status pravnog lica. Problem je utoliko interesantniji što su svi ostali univerziteti u Srbiji zadržali dosadašnje stanje, odnosno ostavili svojim univerzitetskim bibliotekama status pravnog lica, pri čemu je Univerzitetska biblioteka u Beogradu po važećem Zakonu o bibliotečkoj delatnosti matična i za njih.
Sama promena statusa nije bitna. Daleko je bitnije šta će biti posle početka primene ove odredbe. U tom smislu prvo se postavlja pitanje da li će to za Univerzitetsku biblioteku značiti dva koraka nazad, ili će to biti korak napred?
— Nama tek predstoji sagledavanja nove organizacije Univerzitetske biblioteke i pronalaženje najcelishodnijeg organizacionog modela koji će joj omogućiti da maksimalno kvalitetno izvršava sve one zadatke koje pred nju bude postavio Univerzitet u Beogradu.
Došlo je novo vreme i ono traži drugačiju organizaciju kako samog univerziteta, tako i biblioteke kao njegovog sastavnog dela. Nije to posledica dosadašnjeg lošeg rada Univerzitetske biblioteke, nego činjenica da će ona dobiti neke nove funkcije i organizaciono mora da bude osposobljena da ih izvršava.
U svakom slučaju, Univerzitetsku biblioteku doživljavamo kao svoju instituciju čije delovanje želimo da unapredimo.

— Sledeće (i najvažnije) pitanje je da li će Univerzitet u Beogradu poštovati sve svetske standarde i odluke koje se odnose na biblioteke? To se pre svega odnosi na njihov status, što pretpostavlja da su one organizacione jedinice univerziteta, blisko povezane sa računarskim centrima i da imaju svoje predstavnike u organima upravljanja univerzitetom koji donose odluke o daljem razvoju bibliotečko-informacionog sistema.  
Osim toga, značajno treba unaprediti povezanost između fakultetskih i matične univerzitetske biblioteke, objedinjavanjem fondova uz pomoć elektronskog kataloga, standardizovanjem programske opreme, kvaliteta rada i uvođenjem novih servisa. Danas Pokret za otvoreni pristup naučnim informacijama podrazumeva izgradnju digitalnih repozitorija univerziteta u kojima se čuvaju u elektronskom obliku sve disertacije, publikacije univerziteta i svih njegovih saradnika, edukacioni materijali i sl. Time univerzitet postaje mnogo prisutniji i u domaćoj i u svetskoj nauci,
Uostalom, to je u razgovoru za naš list decidirano istaknuto u Ministarstvu prosvete i sporta, stavom da biblioteke moraju da budu delovi univerziteta onako kao je to regulisano i u svetu.
Treba imati u vidu i činjenicu da je u svetu bibliotečko-informaciona delatnost jedan od važnih parametara za merenje i evaluaciju kvaliteta studijskih programa svakog univerziteta. Ima li naš Univerzitet nameru da integriše visokoškolsko bibliotekarstvo u svoj informacioni prostor?
— Svi zaposleni u Univerzitetskoj biblioteci mogu da budu sigurni da će Univerzitet u Beogradu primeniti sve svetske standarde koji se odnose na ovakve institucije, i u tom smislu treba da imaju puno poverenje u nas, jer je i naš interes da nam biblioteka bude u potpunosti na nivou koji zahteva Evropska unija.
Drugo, razvijenije zemlje od naše, dosta su odmakle u ovoj oblasti, a mi smo tek nedavno dobili Zakon o visokom školstvu, pa je sasvim razumljivo zašto kasnimo u ovoj oblasti, ne svojom krivicom.
Ali, to znači da svi mi treba puno brže i odgovornije da radimo kako bi se približili razvijenim zemljama, koristeći u svemu tome njihova iskustva, a to znači da ne pravimo greške koje su drugi pravili.
U svemu tome jedan od naših prioritetnih ciljeva je da univerzitet integriše Univerzitetsku biblioteku u svoj informacioni prostor.

— U tom smislu posebno se postavlja pitanje ispunjavanja standarda koji važe za univerzitetske biblioteke, a to se odnosi na utvrđivanje normativa i potrebnih kadrova za njihovu implementaciju, zatim na sistem obnove fondova, obezbeđenje adekvatnog prostora i njegov redovno održavanje, kao i na obezbeđivanje adekvatne tehničko-tehnološke opremljenosti biblioteke, imajući u vidu sadašnje svetske standarde?
Kako je finansijskim planom Univerziteta predviđeno zadovoljavanje svih pomenutih standarda?
— Mi sada moramo da definišemo neka nova pravila ponašanja, a to znači da odmah treba da definišemo normative i standarde u bibliotekarstvu, koristeći iskustva razvijenijih od nas. U tome ne možemo da zaobiđemo ono što, primera radi, Evropska unija smatra neophodnim za rad univerzitetskih biblioteka, kako bi i mi bili deo tog velikog i modernog sistema.
Sve to moramo da definišemo na nivou Univerziteta, jer to daje veću sigurnost i samoj biblioteci, a sve oko čega se dogovorimo će biti definisano našim finansijskim planovima.
Naš zadatak je utoliko teži što moramo sami sebe iznutra da transformišemo, a to je uvek najteže. Tako kada govorimo o autonomiji neke institucije, kod nas se u praksi to često izjednačava sa anarhijom, a to više ne dolazi u obzir. Svaki deo univerziteta ima svoja prva, ali i svoje obaveze koje su kompatibilne sa svim ostalim delovima univerziteta.
Posebno bih želeo da naglasim da postojeći kadrovi (ne samo u bibliotekama), moraju da shvate da će morati da se dokvalifikuju, da permanentno uče, kako bi mogli promptno da prate razvoj novih tehnologija, u čemu će imati materijalnu i drugu podršku univerziteta.
Znači, i zaposlene u biblioteka čeka doživotno učenje, a podrazumeva se da univerzitet treba u tome da im pomogne. Sve je to u interesu zaposlenih u toj biblioteci.
Takođe, Univerzitet će stvoriti uslove da naši bibliotekari prisustvuju raznim međunarodnim skupovima koji od interesa za kvalitetno izvršavanje njihovih obaveza i za implementaciju svetskih dostignuća u univerzitetskoj i fakultetskim bibliotekama.
Ono što je značajno za naše bibliotekare, to je da mi od njih očekujemo da nam pomognu u izradi standarda i normativa, jer je njihovo iskustvo specifično, pa samim tim i dragoceno.

— Sledeće važno pitanje je sadašnja nepovoljna situacija u pogledu integracije bibliotečkih resursa na univerzitetu, što je jedan od svetskih standarda. Tako su fakultetske biblioteke potpuno samostalne, čime je otežano obavljanje matičnih poslova Univerzitetske biblioteke (stručni uvid i stručni nadzor, edukacija kadra, stručna obuka), iako je to svetski standard. Pored toga, ta autarhičnost fakultetskih biblioteka je krajnje neracionalna. Hoće li naš Univerzitet preduzeti mere da se taj standard u potpunosti ispuni prema svetskim merilima?
— Mi smo potpuno odlučni da naša Univerzitetska biblioteka bude vodeća institucija za fakultetske biblioteke, i imaće obavezu stručnog nadzora nad njihovim radom, u ime Univerziteta. Dosadašnja praksa da se svaka inicijativa Univerzitetske biblioteke prema fakultetskoj završava na vratima dekana nekog fakulteta, od sada neće biti dozvoljena.
Ako će našim standardima biti predviđeno da u fakultetskoj biblioteci mora da radi visoko obrazovani bibliotekar, onda ni jedan dekan neće moći to da ignoriše i da zapošljava knjižničara, čije obrazovanje nije dovoljno za potpuno novu ulogu biblioteka i bibliotekara. Posebno neće moći u fakultetskim bibliotekama da se zapošljavaju radnici koji imaju neki sasvim drugačiji profil obrazovanja, jer je bibliotekarstvo potpuno jasna i specifična delatnost za koju se posebno i školuje. Zbog toga su bibliotekari i u mogućnosti da budu saradnici u nastavi i naučnom radu.
Mi ćemo takav akt o normativima i standardima odmah pripremiti i obavezati fakultete da ga primene. To znači da se ukida potpuna autarhičnost fakultetskih biblioteka i one ulaze u jedan celovit bibliotečki sistem Univerziteta u Beogradu.

— Univerzitet u Beogradu potpisao je niz sporazuma o saradnji sa raznim univerzitetima u svetu. Da li će biti omogućeno da se tim sporazumima priključi i Univerzitetska biblioteka saradnjom sa bibliotekama univerziteta sa kojima je potpisan sporazum?
— To se od sada samo po sebi podrazumeva. Tako kad god potpišemo protokol o međunarodnoj saradnji sa nekim svetskim univerzitetom, aneks tog ugovora će se odnositi i na saradnju univerzitetskih biblioteka.
Na taj način naši bibliotekari će imati uvid u rad univerzitetskih biblioteka u svetu i mogućnost ostvarivanja neposrednog kontakta sa njima.

— Vama je poznato da je naš časopis „Visokoškolske biblioteke“ jedino bibliotekarsko informativno glasilo na Balkanu, koje je prvo na našim prostorima potpuno afirmisano i prihvaćeno. Naše Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine podržalo je našu inicijativu da časopis postane glasilo za ceo naš region, zašta smo već dobili podršku nekih zemalja iz našeg regiona. Hoće li nas u tom podržati i naš Univerzitet?
— U našem je interesu da list „Visokoškolske biblioteke“ postane regionalno informativno glasilo, jer će to doprineti većem dignitetu Univerziteta u Beogradu. Zbog toga dajemo punu podršku takvoj programskoj orijentaciji tog lista.
Beogradski univerzitet ima u tom smislu posebnu obavezu jer je najstariji univerzitet na ovim prostorima.
Istovremeno, to će doprineti daljoj integraciji nauke i kulture sa prostora bivše Jugoslavije, jer imamo mnogo zajedničkih interesa.

— Vama je poznato da zgrada Univerzitetske biblioteke nije rekonstruisana od otvaranja 1926. i da je potrebno njeno renoviranje. Biblioteka je u poslednjih pet godina iz svojih sredstava izdvojila najviše što je mogla za osposobljavanje prostora koji su ispražnjeni seobom fonda u podzemne magacine, ali ima još mnogo toga što bi trebalo uraditi. Računarska mreža nije razvučena u celoj zgradi, poslednji računari za korisnike su dobijeni tokom realizacije Tempus projekta 2003, potkrovlje je potpuno prazno, galerija Studentske čitaonice je oštećena itd. Da li naš Univerzitet ima mogućnost da obezbedi sredstva za te potrebe, kako bi uslovi njenog korišćenja omogućili najosnovniji standard njenim korisnicima?
— Kada gledate spolja zgradu Univerzitetske biblioteke, vidite da se radi o reprezentativnom zdanju i morate da se divite njenom šarmu, ali kada uđete unutra, vidite da je sve u veoma trošnom stanju.
Nama je poznato da mnogo što šta treba popraviti u toj zgradi, ali je svakome jasno da ne možemo sve da uradimo odjednom. Ipak, neka sredstva ćemo morati da obezbedimo, jer u tom prostoru studenti provode po ceo dan i dužni smo da im obezbedimo elementarni konfor.
Zbog toga je ova biblioteka jedna od najkorisnijih institucija za studente beogradskog univerziteta i moramo uložiti napor da počnemo sa njenim sređivanjem, a ujedno da stvaramo uslove za otvaranje novih kapaciteta, kao i za nabavku moderne opreme.
U svakom slučaju svake godine ćemo predviđati posebna, namenska sredstva i za renoviranje univerzitetske biblioteke.

— Gospodine Kovačeviću, šta bi još hteli da dodate svemu onome o čemu smo razgovarali?
— U ovom momentu vidim još dve funkcije Univerzitetske biblioteke u okviru Univerziteta u Beogradu.
Prvo, očekujemo doprinos Univerzitetske biblioteke izdavačkoj delatnosti Beogradskog univerziteta, kojoj je ona, po prirodi posla, najbliža. Zbog toga treba razmotriti ideju da Univerzitetska biblioteka bude zadužena za realizaciju izdavačke delatnosti Univerziteta u Beogradu, u štampanom i elektronskom vidu.
Takođe, ova biblioteka bi trebalo da vodi digitalni repozitorij Beogradskog univerziteta, i u tom smislu ćemo doneti potrebna akta. To se uklapa u naš stav da obezbedimo uslove za tzv. otvoren pristup svim informacijama koje se nalaze na našem univerzitetu.

*
Redakcija našeg lista najtoplije se zahvaljuje Rektoru Univerziteta u Beogradu prof. dr Branku Kovačeviću i njegovoj spremnosti da i u buduće redovno komuniciramo.
Na zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i onima koji rade na fakultetskim bibliotekama je da svojim radom i znanjem doprinesu da bibliotečki segment našeg univerziteta bude u svemu uzoran.

Na konferenciji COBISS 2006, koja je održana u Mariboru od 28. do 30 novembra, učesnici iz 12 država su se na posebnom okruglom stolu, koji su organizirali IZUM i Podunavska rektorska konferencija, posvetili i položaju biblioteka i bibliotečkih informacijskih sistema u sistemskom uređenju i u praksi evaluacija i akreditacija visokog školstva.

Konstatovali smo samo rijetke primere adekvatnog uvažavanja doprinosa biblioteka višem kvalitetu visokog školstva, dok preovladava zabrinjavajuće stanje da nacionalni standardi i kriteriji evaluacije i akreditacije uopšte ne spominju biblioteke ili ih tretiraju sasvim marginalno. To povezujemo sa slučajevima osnivanja visokoškolskih zavoda i uvođenja novih programa kojima nije obezbjeđena savremena bibliotečka informacijska podrška. Toga moraju biti svjesni, kako studenti, koji u takvim uslovima ne mogu postići dobar uspjeh na studijama, tako i financijeri koji ulažu sredstva u neperspektivne visokoškolske projekte.

Kao bibliotekari i bibliotečki informatičari apeliramo na rukovodstva univerziteta i na vlade u  regiji da u svojim razvojnim strategijama i politikama uvažavaju već provjerenu činjenicu da bez dobrih bibliotečkih informacijskih sistema nema kvalitetnog visokog školstva. Očekujemo da će u nacionalnim sistemima vrednovanja kvaliteta visokog školstva biblioteke biti tretirane kao bitan element bez kojeg visoko školstvo regije ne može biti konkurentno u zajedničkom evropskom visokoškolskom prostoru. Bibliotečki informacijski sistemi obezbjeđuju transparentnost rezultata istraživačkog i pedagoškog rada, koja je neophodna za uspješnu razmjenu studenata i nastavnika te za povezivanje u zajedničke projekte.

Usvojeno u Mariboru, 30. novembra 2006.

U Mariboru je održana od 28. do 30. novembra  konferencija COBISS 2006 na kojoj se okupilo 421 bibliotekara i informatičara iz četrnaest zemalja, a najviše iz država Zapadnog Balkana. Tema konferencije bila je „Uloga biblioteka u obezbeđivanju transparentnosti bibliografskih pokazatelja naučne, stručne i pedagoške uspešnosti u visokoškolskim i istraživačkim organizacijama“.

Na konferenciji je raspravljano o značaju biblioteka za razvoj regije Jugoistočne Evrope. Pored brojnih stručnjaka za bibliotekarstvo i informatiku, učestvovali su i predstavnici nadležnih ministarstava iz država te regije, te predstavnici generalnih direktorata EU i međunarodnih organizacija koje brinu o razvojnoj pomoći. Učesnici su se zauzeli za što usklađeniju i veću razvojnu podršku međunarodne zajednice u modernizaciji bibliotekarstva u regiji, pri čemu je širenje mreže COBISS.Net, koju kreira mariborski IZUM, prepoznato kao najefikasniji put. Državama (njih pet), koje već koriste sistem COBISS, u vreme trajanja konferencije se potpisivanjem sporazuma o razmeni bibliografskih zapisa pridružila i Bugarska. Izraženo je zajedničko očekivanje da će novi mehanizmi EU za razvojnu pomoć Zapadnom Balkanu konkretnije podržati informatizaciju biblioteka.

Učesnici su izneli kritičke stavove o ulozi biblioteka u reformi visokog školstva i pri tom su konstatovali da je njihova uloga potcenjena, što će se negativno odraziti na kvalitet i konkurentnost nacionalnih visokoškolskih sistema u zajedničkom evropskom univerzitetskom prostoru.

Konferenciju je otvorio direktor Instituta informacijskih znanosti mr Tomaž Seljak, koji je naglasio da saradnja u regionu na izgradnji jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema postoji već 15 godina, i da sličan kooperativni sistem postoji samo još u Skandinavskim zemljama. Ministar za visoko školstvo, nauku i tehnologiju Slovenije dr Jure Zupan naglasio je značaj povezivanja i saradnje u okviru Lisabonske strategije TRI (Teaching, Research, Inovation), za šta je povezanost bibliotečko-informacionog sistema neophodan uslov. Posebna sesija bila je posvećena značaju biblioteka u evaluacijama i akreditacijama univerziteta i razmotreno je korišćenje različitih kvalitativnih i kvantitativnih indikatora kvaliteta u evaluaciji naučnog rada na univerzitetima u Evropi i SAD. Na sledećoj sesiji prikazani su evropski programi razvojne pomoći Jugoistočnoj Evropi za informacijsku infrastrukturu nauke, obrazovanja i kulture.

Drugog dana konferencije prikaz stanja visokoskolskog bibliotekarstva u regiji dali su predstavnici Slovenije, Albanije, Bugarske, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije. Zatim su prikazane novosti u unapređenju kvaliteta rada u sistemu COBISS. Konferencija je završena okruglim stolom koji je organizovala Podunavska rektorska konferencija, a učestvovali su predstavnici univerziteta i zainteresovani predstavnici univerzitetskih biblioteka iz regiona. Na okruglom stolu jednoglasno je usvojen dokument o ulozi biblioteka u evaluacijama i akreditacijama univerziteta, koji je dobio naziv „Mariborska deklaracija“. Dokument će biti upućen upravama univerziteta i nadležnim ministarstvima u regiji.

Bibliotečka građa koju Biblioteka posjeduje struktuirana je u nekoliko cjelina – fond monografskih publikacija, fond periodičnih publikacija, fond nepublikovanih publikacija – doktorski i magistarski radovi, referensna zbirka, elektronske publikacije, legati i neknjižna građa.

Zbirka magistarskih i doktorskih radova odbranjenih na Univerzitetu Crne Gore je sasvim kompletna, dok prikupljanje i kompletiranje radova nastavnika i saradnika Univerziteta nije na zadovoljavajućem nivou, s obzirom da Univerzitet nikad nije obavezao nastavnike da svoje radove dostavljaju Univerzitetskoj biblioteci.

Zbog nedostatka prostora obezbijeđen je neposredan pristup samo zbirci referensne građe, čijem se sistematskom kompletiranju i ažuriranju poklanja velika pažnja.
Svi fondovi su stručno obrađeni i dostupni preko elektronskog kataloga Biblioteke.

Širok krug korisnika

Korisnici Univerzitetske biblioteke su univerzitetski nastavnici, saradnici, istraživači i studenti. Kako je to biblioteka otvorenog tipa, njeni fondovi, službe i usluge su dostupni i svim drugim potencijalnim korisnicima.

Korisnici Biblioteke mogu koristiti publikacije iz fondova Biblioteke i iz brojnih biblioteka putem međubibliotečke pozajmice, kao i elektronski dostupne informacije. Usluge Biblioteke su besplatne. Uslovi i način korišćenja bibliotečke građe, proizvoda i usluga bliže su regulisani Pravilnikom o radu Biblioteke.

Pretraživanje elektronskog kataloga Biblioteke, drugih on-line kataloga i elektronskih baza podataka (EBSCO i THOMSON), zbog nedostatka računarske čitaonice i opreme za korisnike,  vrši se preko službe za informisanje, a čitaonica radi svakog radnog dana od 07-21 sat i subotom od 07,30-14,30.

Noćni rad se ne može organizovati zbog nedostatka kadra, a kako čitaonica nije odijeljena od radnog prostora Biblioteke, studenti se ne mogu uključiti u noćna dežurstva. Osim toga, svi potencijalni korisnici preko interneta imaju 24-časovni pristup elektronskom katalogu Univerzitetske biblioteke, bazama podataka i uzajamnoj bibliografskoj bazi na hostu u Centralnoj narodnoj biblioteci na Cetinju.

Informisanje korisnika vrši se i pomoću spiskova prinovljenih publikacija na veb stranici CIS-a Univerziteta. Osim toga, sve novoprispjele publikacije se odmah obrađuju u elektronskom katalogu.

Sistem finansiranja nikada nije bio definisan iuređen

Sistem finansiranja Univerzitetske biblioteke nikada nije bio definisan i uređen, mada su, u zavisnosti od trenutnih potreba i razumijevanja aktuelnih rukovodstava Univerziteta, povremeno donošene pojedinačne uredbe ili pravilnici kojima je uređivano  finansiranje pojedinih segmenata ili programa bibliotečke djelatnosti, što, nažalost, nije imalo obavezujući i dugoročniji značaj i karakter.

U periodu od 1979-1991. republičke samoupravne interesne zajednice kulture, obrazovanja i nauke obezbjeđivale su sredstva za nabavku časopisa za potrebe Univerzitetske biblioteke, a od 1997-1999. Ministarstvo prosvjete i nauke je, preko Univerzitetske biblioteke, finansiralo koordiniranu nabavku stranih časopisa za biblioteke Univerziteta.

Kriterijumi koje univerziteti u okviru različitih sistema finansiranja primjenjuju za finansiranje svojih biblioteka, kao što su broj studenata, zaposlenih i razni drugi, kod nas, uglavnom, nikada nisu primjenjivani, niti utvrđivani, tako da je presudni uticaj na ukupan razvoj Biblioteke imalo razumijevanje i lični stav aktuelne uprave Univerziteta, što je u dubokom raskoraku sa svijetom.

Naime, procentualno učešće troškova za visokoškolske biblioteke, koje se smatraju najvećim potrošačima univerzitetskih budžetskih sredstava, kreće se od 4-5% u SAD do 5-6% u Evropi. U Sloveniji je procenat izdvajanja za visokoškolske biblioteke oko 5% ukupnih budžetskih sredstava za visoko obrazovanje.

Iako je Univerzitetska biblioteka redovno donosila godišnje finansijske planove, oni suštinski nisu imali nikakvog uticaja i značaja, jer nikada nisu i realizovani u praksi, a Univerzitetu su, najvjerovatnije, služili samo kao još jedna stavka za uvećanje godišnjih budžeta.

Zbog nepostojanja kriterijuma za raspodjelu budžetskih sredstava za finansiranje pojedinih segmenata bibliotečke djelatnosti, Biblioteka nije mogla planirati skoro nijedan aspekt svoga rada (nabavka građe radi pravovremenog reagovanja na tržištu izvora informacija, međubibliotečka pozajmica, međubibliotečka razmjena, edukacija kadra itd.), niti je mogla razmišljati o bilo kakvim oblicima saradnje i udruživanja radi efikasnijeg i racionalnijeg poslovanja (konzorcijumska nabavka elektronskih publikacija, na primjer).

Nerijetko se, na primjer, dešavalo da se za godinu dana ne dobije čak nijedan jedini cent za nabavku građe, a da o tome niko i ne raspravlja i da za to niko ne odgovara. Univerzitet posljednjih dvije godine ne plaća ni naknadu za korišćenje licenci za rad u COBISS-u, iako je potpisao Ugovor o instalisanju i korišćenju programske opreme COBISS za automatizaciju bibliotečkih funkcija (sklopljen 2001. sa Institutom informacijskih znanosti iz Maribora) na neodređeno vrijeme.

U sve složenijoj materijalnoj situaciji čak i poštovanje obaveza iz Ugovora je prepušteno Biblioteci i sada je to samo njena interna stvar. Od juna 2003. i ono sporadično i neplansko finansiranje Univerzitetske biblioteke  skoro sasvim je izostalo i ona je, za sada, i u ovom segmentu prepuštena samoj sebi.
Osim za zarade zaposlenih i ostala lična primanja, Univerzitetska biblioteka sada od  Univerziteta dobija oko 320 eura mjesečno na račun materijalnih troškova poslovanja, od čega skoro 80% odvaja za kupovinu publikacija (ovaj iznos odgovara stopi od 8% na bruto lični dohodak zaposlenih u Univerzitetskoj biblioteci i on se smanjuje sa smanjivanjem broja zaposlenih).

U finansijskim planovima Univerziteta Biblioteka se i ne pominje!

Na primjer, na osnovu Izvoda iz poslovanja Univerzitetske biblioteke i pregleda novčanih tokova za 2004, Biblioteka je od Univerziteta, osim prihoda za zarade zaposlenih i ostalih prihoda za zaposlene,  dobila 8.803,58 eura, od čega  2.200,00 eura za nabavku referensnih publikacija i putne troškove dvoje zaposlenih na međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Uštedom na račun raznih stavki (službena putovanja, nabavka opreme i sl), Biblioteka je za nabavku bibliotečke građe utrošila svega 5.564,49 eura, što iznosi 0,00049% ukupnog budžeta Univerziteta.

U finansijskim planovima Univerziteta za 2004, 2005. i 2006. godinu Biblioteka nije ni pomenuta. Na zahtjeve za finansiranje makar pojedinih aspekata bibliotečke djelatnosti, kao što je nabavka građe na primjer, ona se upućuje na organizacione jedinice Univerziteta, koje bi, navodno, preko nje, ukoliko su zainteresovane, trebalo da finansiraju nabavku građe za svoje biblioteke!

A šta će biti sa nabavkama za Univerzitetsku biblioteku? Preostaje još uvijek nada da će se povodom manifestacija kao što su sajmovi knjiga i snalaženjem i entuzijazmom uprave Biblioteke nabaviti još „ponešto“ i za Univerzitetsku biblioteku, kako bi „preživjela“ ovaj period apsolutnog nerazumijevanja i nenaklonosti nadležnih institucija i pojedinaca (iako je ona upravo  posljednjih pet-šest godina ostvarila najbolje rezultate i evidentan pomak na svim planovima svoje djelatnosti!).

Univerzitetska  biblioteka potpuno degradirana

„Bolonjski proces“, čija je suština u integraciji i izjednačavanju evropskih visokoškolskih sistema i uzajamnoj izgradnji evropskog prostora visokog obrazovanja, u čemu, potpisivanjem Bolonjske deklaracije u Berlinu septembra 2003.  ravnopravno učestvuje i crnogorski državni univerzitet, nažalost, potpuno je zaobišao cjelokupno područje visokoškolskog bibliotekarstva, a Univerzitetska biblioteka, do tada ravnopravna članica Univerziteta koja je formalno imala punu autonomiju u planiranju i izvršavanju svoje djelatnosti i svoje predstavnike u svim tijelima i organima Univerziteta, u Zakonu o visokom školstvu nije ni pomenuta, dok je u Statutu Univerziteta definisana samo jednom rečenicom kao unutrašnja organizaciona jedinica u službi razvoja Univerziteta, čijeg rukovodioca imenuje rektor.

Donošenjem Odluke o organizovanju unutrašnjih organizacionih jedinica (31.05.2004), prema kojoj je njen status sveden na nivo Službe za održavanje objekata, bez ikakvog uticaja na planiranje i zapošljavanje kadra i sklapanje eventualnih ugovora, njen položaj je još više pogoršan i ona je i formalno i suštinski izopštena iz nastavnoistraživačkog procesa i prepuštena samoj sebi, a odluka o djelokrugu rada i nagoviještenoj reorganizaciji još uvijek nije donijeta. Ona nema predstavnika u organima i tijelima Univerziteta.

Biblioteka puca po svim šavovima

Uprkos insistiranju Univerzitetske biblioteke, ni započeti proces automatizacije bibliotečkog poslovanja i umrežavanja visokoškolskih biblioteka u integralni nacionalni bibliotečko-informacioni sistem – COBISS.CG nije nastavljen, tako da danas, osim Univerzitetske biblioteke, koja koristi programsku podršku COBISS i čije su bibliotečke funkcije većinom automatizovane (javni elektronski katalog – OPAC, ispisi,  pozajmica (cirkulacija) građe, izrada personalnih bibliografija), u izgradnji  ovog sistema učestvuje još samo pet biblioteka koje su u junu 2004. sklopile pojedinačne ugovore sa IZUM-om.

Danas, skoro tri godine od reforme Univerziteta, u potpuno decentralizovanom bibliotečko-informacionom sistemu, sa bibliotekama koje često imaju više specijalizovanog kadra nego glavna biblioteka i koje u svim aspektima bibliotečke djelatnosti djeluju samostalno i nezavisno, u odsustvu bilo kakvih globalnih ili pojedinačnih smjernica ili dokumenata, pritisnuta zahtjevima i apelima Univerzitetske biblioteke, uprava Univerziteta, s vremena na vrijeme, samo „nagovijesti“ da bi Univerzitetska biblioteka, u funkciji nekakve centralne službe, trebalo da upravlja bibliotekama organizacionih jedinica Univerziteta i da im obezbjeđuje i procesuira građu, ukoliko bi one za to bile zainteresovane i ukoliko bi obezbijedile sredstva!

I sve ostaje na tome, nezabilježeno, neusklađeno, nenormirano i sistemski neuređeno, dok se u međuvremenu Univerzitetska biblioteka sistematski rastače po svim aspektima…

I dok je u savremenom svijetu bibliotečko-informaciona djelatnost jedan od važnih parametara za mjerenje i evaluaciju kvaliteta studijskih programa i jedan od uslova za akreditaciju  univerziteta i drugih akademskih institucija, kod nas je, stiče se utisak, svijest o njenoj ulozi i značaju još uvijek duboko  potisnuta i ona još uvijek spada u nekakve sporedne administrativne djelatnosti ili pak službe, bez kojih se ipak može…

Trebalo bi konačno definisati strateške ciljeve i smjernice razvoja ove djelatnosti

Danas, kada reformisani crnogorski državni Univerzitet već uveliko sve svoje studijske programe izvodi u duhu savremenih evropskih procesa, korjenita reorganizacija i osavremenjivanje bibliotečko-informacione djelatnosti  trebalo bi da bude  jedan od najprioritetnijih  njegovih zadataka.

U skladu sa integracionim procesima i svjetskim trendovima  u ovoj oblasti, trebalo bi izvršiti integraciju cjelokupnog crnogorskog visokoškolskog bibliotečko-informacionog prostora, kako bi se što racionalnije i uspješnije odgovorilo potrebama i zahtjevima reformisanog visokoobrazovnog sistema i kako bi se omogućili novi vidovi saradnje sa drugim bibliotekama ili institucijama radi veće efikasnosti u radu i unapređenja ukupne djelatnosti.

Koristeći bibliotečku praksu i iskustva Evrope i savremenog svijeta, trebalo bi konačno definisati strateške ciljeve i smjernice razvoja ove djelatnosti, utvrditi i definisati djelatnost svih visokoškolskih biblioteka i međusobni odnos Univerzitetske biblioteke sa ostalim visokoškolskim bibliotekama, odnosno na nov način definisati njeno mjesto i ulogu u sistemu visokoškolskih biblioteka i urediti sistem finansiranja. Do tada bi trebalo najhitnije zaustaviti kadrovsko rastakanje i dalje marginalizovanje Univerzitetske biblioteke.

Paralelno s navedenim procesima, trebalo bi učiniti i sljedeće:

1.  najhitnije dovršiti započeti proces automatizacije i mrežnog povezivanja preostalih biblioteka u COBISS.CG radi korišćenja brojnih mogućnosti i prednosti rada u uslovima uzajamne katalogizacije i radi efikasnije nabavke bibliotečke građe;

2.  u cilju realizacije projekta izrade personalnih bibliografija, obavezati akademsku zajednicu da dostavlja po jedan primjerak svojih radova Univerzitetskoj biblioteci;

– obavezno omogućiti učešće predstavnika visokoškolskog bibliotekarstva u organima Univerziteta, odnosno u Upravnom odboru Univerziteta radi uspostavljanja što bolje komunikacije i informisanosti Univerziteta, odnosno radi ostvarivanja što boljeg uticaja na odluke Univerziteta od značaja za visokoškolsko bibliotekarstvo;

– izučiti strana iskustva i, u skladu sa evropskom i američkom praksom, obezbijediti tješnju međusobnu povezanost Univerzitetske biblioteke sa Centrom informacionog sistema Univerziteta, kao podršku za savremenu referalno-informacionu djelatnost Univerzitetske biblioteke, zasnovanu na novim tehnologijama s ciljem adekvatnijeg i organizovanijeg pružanja korisničkih usluga;

– izvršiti digitalizaciju doktorskih disertacija, magistarskih radova i diplomskih  radova radi bolje dostupnosti i uvesti standard prema kome bi se one dostavljale i u konvencionalnoj i elektronskoj formi;

1. iznaći sredstva za nabavku što većeg broja stranih naučnih časopisa u online verziji, čime bi se omogućio organizovan pristup časopisima kao najdinamičnijim  izvorima informacija.

Izdavanje glasila„Visokoškolske biblioteke“danas ima poseban značaj

S obzirom na deficitarnost kadra i nedostatak institucionalizovanih sistema za njegovo redovno školovanje, pogotovo kod nas u Crnoj Gori, te s obzirom na sve izraženije smanjivanje godišnjih budžeta biblioteka za edukaciju i usavršavanje zaposlenih, svaka informacija o stanju i razvoju bibliotečko-informacione djelatnosti kod nas i u razvijenom svijetu je dobrodošla, a pogotovo kada dolazi iz stručnih bibliotečkih krugova.

Nekada je u zajedničkoj Jugoslaviji izlazio priličan broj časopisa iz oblasti bibliotekarstva (sva republička udruženja su, na primjer, imala svoje časopise), koji su bili dostupni svim bibliotekama, dok je posljednjih godina bilo dosta teško doći do stručnih tekstova, pogotovo bibliotekama koje nemaju pristup elektronskim izvorima informacija.  

Zbog svega toga danas ima poseban značaj izdavanje glasila „Visokoškolske biblioteke“, zbog dobrog odabira tekstova i sagovornika, kao i zbog aktuelnosti informacija za struku uopšte i, prije svega, onih za visokoškolsko bibliotekarstvo.

Dobro je što se i broj i vrsta rubrika, u zavisnosti od aktuelnosti i potreba, s vremena na vrijeme mijenja i dopunjava i što se pažnja usmjerava na korisnike bibliotečkih proizvoda i usluga, kao i na komunikaciju sa raznim resorima državne uprave, od čijeg razumijevanja umnogome zavisi i sam status i razvoj bibliotečko-informacione djelatnosti.

Univerzitetska biblioteka će nastojati da svaku visokoškolsku biblioteku u Crnoj Gori upozna sa ovim listom, kako bi postale njegovi redovni korisnici.

Beleška o autoru

Mr. Bosiljka Cicmil je diplomirani filolog. Polaganjem stručnog ispita 1984. stekla je zvanje bibliotekara, 1998. zvanje višeg bibliotekara, a 2003. zvanje bibliotekara savjetnika.

Na Zajedničkom poslijediplomskom studiju Informacijskih znanosti, smjer  Bibliotečna znanost, je 1989/90. u Zagrebu položila sve predviđene ispite, a odbranu odobrene magistarske teze prekinuli su događaji 1991, nakon čega je uslijedio ponovni upis na postdiplomski studij Bibliotekarstva i informatike Filološkog fakulteta u Beogradu, gdje je 1997. stekla akademski naziv magistra bibliotekarstva i informatike.

Od 1983-1984.radila je kao srednjoškolski profesor u Plužinama, a od 1984-1989. u Centralnoj narodnoj biblioteci RCG «Đurđe Crnojević» na Cetinju kao bibliotekar i rukovodilac Odjeljenja periodike.

Od 1989-2000. bila je načelnik Garnizonske biblioteke I varijante u Podgorici, a od 2000. direktor je Univerzitetske biblioteke.

Bila je član redakcije časopisa Bilten Udruženja bibliotekara Crne Gore, a sada – Bibliološkog glasnika.

Od 1999. do 2001. bila je predsjednik Udruženja bibliotekara Crne Gore. Kao član Radne grupe za izradu Zakona o bibliotekarstvu učestvovala je u izradi nacrta Zakona. Kao delegat Udruženja bibliotekara Crne Gore prisustvovala je radu 70. Generalne konferencije IFLA u Buenos Airesu.

Objavljuje stručne i naučne radove iz oblasti bibliotekarstva i informatike i učestvuje na raznim kongresima i simpozijumima na teme iz pomenutih oblasti. Polaznik je raznih seminara i kurseva iz oblasti bibliotekarstva i informatike.

Na našoj Katedri za bibliotekarstvo i informatiku
vrlo uspešno se obučavaju bibliotekari novog doba

Novi izazovi u svetskom bibliotekarstvu zahtevaju i stručnjake drugačijeg bibliotekarskog profila. Da li se u Srbiji pripremaju takvi kadrovi? To je bilo pitanje na koje smo želeli da damo odgovor, zbog čega smo i ustanovili ovu rubriku.

Najlogičnije je bilo da se obratimo Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za početak smo odabrali jednu studentkinju druge godine, a iz razgovora sa njom, može se steći utisak da se na ovoj Katedri pripremaju pravi bibliotekarski stručnjaci.

Uostalom, do tog zaključka ćete verovatni i sami doći čitajući ovaj intervju.

Milica Vasić je studentkinja druge godine Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a pre toga je završila prirodno-matematički smer u Petoj beogradskoj gimnaziji u Beogradu, na osnovu čega je prirodno bilo očekivati da će studirati tehničke nauke. Pa odkud se onda kod nje pojavilo interesovanje za bibliotekarstvo?

— Dolazim iz porodice u kojoj sam celog života bila okružena knjigama. U mojoj kući postoji kućna biblioteka, jer je moj otac veliki zaljubljenik u knjige i stare rečnike, pa sam zahvaljujući tome, ceo život držala knjige u ruci.

Kao malu su me naučili da čitam još pre osnovne škole, i to ne samo da su me naučili slova, već su me vrlo rano naučili da uočavam smisao onoga što čitam i da volim knjigu.

Zbog toga sam vrlo rano bila uverena da ću da studiram nešto što ima veze sa književnošću, jer je moja prava ljubav bila da uvek budem okružena knjigama, da se bavim njihovim uređenjem, prostorom u kome će one biti smeštene, da se bavim njihovom nabavkom.

Smatram da je u današnje vreme bitno da se celokupno stanovništvo obrazuje za korišćenje knjiga, a to podrazumeva da bude što više biblioteka.

Jasna vizija bibliotekarskog poziva

Milica je za prve dve godine studija već naučila da posao bibliotekara nije samo da izdaje knjige na čitanje. On mora da zna da prezentuje knjigu čitaocu, a pre toga mora da ga animira da se zainteresuje za čitanje. To pretpostavlja obavezu bibliotekara da učini sve kako bi korisnika vezao za biblioteku kao kulturnu instituciju koja mu je potrebna.

— Pogotovo je to danas aktuelno kada biblioteke postaju informacioni centri u kojima su knjige samo jedan segment. Biblioteke su oduvek  u obavezi da pružaju mnoge informacije, kako istraživačima za njihov naučni rad, studentima za studiranje, tako i svim ljudima željnim saznanja. Školske biblioteke treba da pomognu đacima u učenju i da budu deo nastavnog procesa, a dečije biblioteke treba da animiraju decu od najranijih uzrasta za knjigu. Dečije biblioteke treba da budu neka vrsta igrališta sa knjigom, kako bi se deca navikla na nju.

S druge strane postoje referensne službe koje pomažu ljudima da dođu do usko stručnih informacija. I to ne samo u klasičnom obliku kao što je knjiga, već i u drugim elektronskim oblicima izdanja. To je od izuzetnog značaja za istraživače, jer ne moraju da gube vreme tražeći stručne podatke – za to im na usluzi stoje obučeni bibliotekari, koji će mu zahvaljujući tome ubrzati naučni proces, a time će i nauka u zemlji brže napredovati.

Milica ističe da nikako ne treba zanemariti veliku društvenu, socijalnu funkciju biblioteke.

Ona vidi i druge aspekte rada bibliotekara, pa tako smatra da u njihov posao spada i umeće da restauriraju knjigu i da je digitalizuju, kao i da umeju da postave svaki sadržaj na internetu.

Jasna vizija interesovanja

Naša sagovornica zatim govori o svojim preokupacijama:

— U okviru bibliotekarstva, posebno me interesuju dečije i školske biblioteke, menadžment, fandrejzing kao i problem digitalizacije i informacioni sistemi i psihologija čitanja. Ipak pre svega treba da se okrenemo deci i da među njima promovišemo kulturu biblioteka kao institucija i kulturu čitanja kao takvu. Stoga bi trebalo da se tome primarno posvetimo.

Privlači me organizovanje književnih večeri, raznih tribina i javnih, medijski propraćenih diskusija kakvu organizuju redovno u javnoj biblioteci u Čikagu, odnosno specifičnog kontakta korisnika sa knjigom. Interesuje me i paleografija u koju spadaju biblioteke starog veka, kao i razvoj materijala za pisanje kroz istoriju, ali na žalost, to ni u jednoj zemlji na svetu nije perspektivno zanimanje.

Mi nismo svesni koliko imamo lepih knjiga po našim manastirima koje treba obraditi i učiniti ih dostupnim savremenom čitaocu, jer stare knjige donose neko novo saznanje o prošlim vremenima, o našoj istoriji. A istoriju možemo učiti samo iz onoga što su nam prošle generacije ostavile u pisanom obliku ili arheološkim nalazištima.

Jednom rečju, knjige su svedoci vremena u kome su nastale. Uostalom, da bi mogli da razumemo sadašnjost i predvidimo budućnost, moramo da pogledamo u prošlost, odnosno da poznajemo istoriju. Sve što je nekad napisano, odjekuje i danas. Bez dubokog razumevanja naše prošlosti, ne možemo uspešno da gradimo svoju budućnost.

Kompjuteri ne mogu da zamene knjige

Milica je već došla i do drugih interesantnih saznanja:

— Recimo, dugo je postojalo uverenje da će kompjuteri da marginalizuju knjige i to je malo poljuljalo samopouzdanje bibliotekara, jer se smatralo da ljudi više neće ići u biblioteke, nego će sedeti pred kompjuterom i tražiti ono što ih interesuje. Međutim, biblioteke su pokazale svoju vitalnost i neophodnost postojanja.

Tako se očekivalo da će naglim uvođenjem kompjutera u svakodnevni život biti bitno smanjen obim izdanja u štampanom obliku, ali je sve iznenadio podatak da je uvođenjem kompjutera u svakodnevni život višestruko porasla potrošnja papira u svetu.

Radoznalost kao vrlina

Milica prati i stručne bibliotekarske časopise. Tako je već upoznata sa tim da Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji izdaje dva glasila: Infoteku i Visokoškolske biblioteke, s obzirom da su o tome učili na predavanjima iz bibliotekarstva, jer su svrstani u veoma bitne naučna, odnosno informativna glasila struke.

Milica je, iako veoma mlada, uveliko autor brojnih istraživačkih radova. Do sada je napisala radove na sledeće teme:

* Aleksandrijska biblioteka nekad i sad,
* Ćirilo i Metodije,
* Deca i biblioteke,
* Materijal i oruđa za pisanje od praistorije do danas,
* Narodna pozajmna biblioteka za nauku i tehnologiju.

— Proučavajući materijale za izradu svojih tekstova, nailazila sam na vrlo interesantne podatke. Tako sam pronašla informaciju da je u jednom radu Zvonimira Kulundžića da postoji na zmijskoj koži čistim zlatom ispisan tekst Ilijade i Odiseje!  Sada se to nalazi u Britanskom muzeju. Taj tekst je bio ispisan toliko sitnim slovima da se čuvao spakovan u orahovoj ljusci koja je takođe bila pozlaćena!

Oduševljena profesorima

Interesovalo nas je koliko su profesori na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku uticali na njena interesovanja, a ona ushićeno objašnjava:

— Nastavni proces na našoj Katedri je perfektan! Imamo tri profesorke: Aleksandru Vraneš, Gordanu Stokić, Cvetanu Krstev i asistenta Miloša Utvića, koji drže izuzetno dobra i veoma zanimljiva predavanja, tako da nam sam proces studiranja pruža veliko zadovoljstvo. Oni od nas traže puno znanja, pa tako imamo i po 20 knjiga obavezne literature koje treba da pročitamo iz svakog predmeta, ali zato dobijamo veoma široko obrazovanje.

Ono što posebno krasi naše profesore i što posebno želim da istaknem, to je njihov veliki entuzijazam, njihovo ogromno znanje i zaljubljenost u bibliotekarsku profesiju. Zahvaljujući njima, i oni koji o tome nisu razmišljali, zavoleli su bibliotekarstvo.

Zato svim mojim budućim kolegama preporučujem da se upišu na ovu Katedru, jer vreme bibliotekarstva tek dolazi, s obzirom da je to nauka o informacijama u svim njenim oblicima..

O tome najbolje govori podatak da imamo puno kolega koji nisu bili sigurni šta žele da studiraju i šta će dalje sa svojim životima pa su se slučajno upisali na ovaj odsek, ali sada im ne pada na pamet da odu sa ove Katedre, jer su se zaljubili u ovu tematiku.

*

Iz razgovora sa ovom mladom studentkinjom, može se zaključiti da su studenti na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku već na drugoj godini studiranja duboko zašli u bibliotekarstvo, i da tamo dobijaju znanja koja će ih svrstati u solidne bibliotekarske stručnjake.

Zato, kada jednog dana (a to će biti veoma brzo) Milica ili neko od njenih kolega zakuca na vrata vaše biblioteke, otvorite ih širom, uvereni da ćete dobiti veoma stručnog kolegu.

S obzirom da je već počela četvrta godina od kako je počelo da izlazi informativno glasilo „Visokoškolske biblioteke, Redakcija smatra korisnim da svi čitaoci našeg lista, članovi Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, kao i drugi zainteresovani organi treba da budu obavešteni o najznačajnijim pitanjima koja se odnose na izdavanje ovog glasila, kako bi o tome mogli da zauzmu svoje stavove.
U tom cilju pripremili smo izveštaj o sadržaju i uređivačkoj politici glasila, kao i zaključke čija bi realizacija pomogla da on još uspešnije ostvaruje svoju ulogu informativnog glasila.

Pregled objavljenih tekstova u listu „Visokoškolske biblioteke“

Ovo je četvrta godina izlaženja informativnog glasila „Visokoškolske biblioteke“. U prvoj godini izlaženja objavljeno je 8 brojeva na ukupno 160 strana, u drugoj godini objavljeno je 7 brojeva sa ukupno 148 strana, i u trećoj (ovoj) godini do sada je objavljeno 5 brojeva sa ukupno 100 strana.

Iako je bilo odlučeno da list izlazi mesečno, nije bilo sredstava za 12 brojeva godišnje, i to je ozbiljan nedostatak ovog informativnog glasila, pogotovo ako se ima u vidu da materijala za objavljivanje ima i za petnaestodnevno izlaženje lista.

U nastavku dajemo pregled objavljenih naslova u svakom broju, u skraćenoj verziji.

Godina I, broj 1, 20 strana
* Prikaz godišnje Skupštine Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji
* Ministarstvo nauke – Intervju sa tadašnjim ministrom.
* Beogradski Univerzitet – Intervju sa rektorkom Marijom Bogdanović
* Iz rada Zajednice – intervju sa predsednicom Mirkom Zogović
* Stručne teme: Mi i svet – autor dr Stela Filipi-Matutinović
* Iz rada Zajednice – tekst o Tempus projektu (Zoran Živković)
* Reč stručnjaka: Virtuelna biblioteka Srbije – Sreten Ugričić, direktor narodne biblioteke Srbije
* Stručne teme – Željko Vučković (Biblioteke i društvo)
* Naše biblioteke – Biblioteka Matice srpske
* Stručne informacije – Priča o Kobson-u

Broj 2, 20 strana
* Reč stručnjaka: Inicijative – Sreten Ugričić
* Naše biblioteke – Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
* Naše biblioteke – Narodna biblioteka Srbije
* Reč stručnjaka: Iskustva – Miro Vuksanović, direktor Biblioteke Matice srpske
* Stručne teme – Željko Vučković (Biblioteke i društvo)
Broj 3, 20 strana
* Naše biblioteke – Biblioteka „Nikola Tesla“, Niš
* Visoko obrazovanje – Katedra za informatiku i bibliotekarstvo u Beogradu, razgovor sa prof. dr Aleksandrom Vraneš
* Reč stručnjaka – Miro Vuksanović
* Strani stručnjaci – Intervju – Vilijam Marsterson, Midlseks univerzitet, London
* Naše biblioteke – UB „Svetozar Marković“
* Naše biblioteke – Narodna biblioteka Srbije
* Strani stručnjaci – dr Stevan Harnad, Sautempton, Engleska

Broj 4, 20 strana
* Naše biblioteke – Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu
* Naše biblioteke – Biblioteka „Nikola Tesla“ iz Niša
* Reč stručnjaka – Miro Vuksanović
* Visoko obrazovanje – Katedra za bibliotekarstvo informatiku u Beogradu, razgovor sa prof. dr Aleksandrom Vraneš
* Prikaz – Knjiga prof. dr Aleksandre Vraneš „Visokoškolske biblioteke“

Broj 5, 20 strana
* Ministarstvo za nauku – Razgovor sa pomoćnikom ministra Slavišom Mijuškovićem
* Međunarodni skupovi – Konferencija Lige evropskih naučnih biblioteka „Liber“ u Petrogradu
* Naše biblioteke – Biblioteka Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu
* Naše biblioteke – Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu
*Tribina korisnika – Latinka Perović
* Visoko obrazovanje – Katedra za bibliotekarstvo i informatiku FF u Beogradu: razgovor sa prof. dr Aleksandrom Vraneš

Broj 6, 20 strana
* Ministarstvo nauke – Razgovor sa pomoćnikom ministra Miletom Savićem
* Reč stručnjaka – Vesna Stevanović: Virtuelna biblioteka Srbije
* Reč stručnjaka – Bojana Melcer: Bibliografije
Naše biblioteke – Šumarski fakultet u Beogradu
Naše biblioteke – Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Tribina korisnika – Razgovor sa prof. dr Latinkom Perović

Broj 7, 20 strana
* Iz rada Zajednice – Godišnja skupština
* Portreti stručnjaka – Predrag Pajić, Biblioteka američkog kongresa
* Strani stručnjaci – Gost Redakcije dr Evelin Denijel, Škola za informatiku i bibliotekarstvo Univerziteta Severna Karolina
* Reč stručnjaka – Biljana Kosanović. Značaj KoBSON-a
* Naše biblioteke – Biblioteka Šumarskog fakulteta u Beogradu

Broj 8, 20 strana
* Stručni skupovi – Konferencija za štampu o KoBSON-u
* Stručni skupovi – Cobiss dobio međunarodno priznanje
* Naučni skupovi – „Ekonomska uloga biblioteka u savremenom društvu“
* Reč stručnjaka – Biljana Kosanović o KoBSON-u
* Univerzitet i biblioteka – Prof. dr Gradimir Milovanović, rektor Univerziteta u Nišu
* Strani stručnjaci – dr Alan Hopkinson, Midlseks univerzitet u Londonu
* Tribina korisnika – Razgovor sa akademikom Vasilijem Krestićem

Godina II, broj 1 – 20 strana
* Jubilej – godišnjica časopisa
* Aktuelne teme – Nagrada projektu Kobson
* Naše biblioteke – Biblioteka Doma kulture „Studentski grad“
* Reč stručnjaka – Aleksandra Pavlović
*Reč stručnjaka – Aleksandra Popović
* Strani stručnjaci – Barbara Kint (Google Scholar)
* Naše biblioteke – Biblioteka Šumarskog fakulteta

Broj 2, 20 strana
* Ministarstvo nauke – Razgovor sa pomoćnikom ministra Nenadom Lemajićem
* Reč stručnjaka – Promocija knjige A. Vraneš „Univerzitetske biblioteke“
* Naše biblioteke – Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
* Stručne teme – Promocija Sconula-a

Broj 3 – 20 strana
* Ministarstvo nauke – Razgovor sa pomoćnikom ministra Tiborom Saboom
* Reč stručnjaka – Razgovor sa prof. dr Zoranom Jankovićem
* Strani stručnjaci – Gost Redakcije prof. dr Herbert Ahlajtner, državni univerzitet Emporija
* Naše biblioteke – Biblioteka Tehnološkog fakulteta u Leskovcu
* Iz sveta – Berlinska deklaracija

Broj 4 – 20 strana
* Ministarstvo nauke – Razgovor sa dr Ivanom Videnovićem, pomoćnikom ministra
* Reč stručnjaka – Vesna Injac (Konferencija CENL-a)
* Naše biblioteke – Biblioteka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu
* Društvo bibliotekara Srbije – Razgovor sa prof. dr Aleksandrom Vraneš
* Iz sveta – Gugl će skenirati čuvene biblioteke

Broj 5 – 20 strana
* Ministarstvo nauke – Razgovor sa prof. dr Aleksandrom Sedmakom, pomoćnikom ministra i predsednikom naše Zajednice
* Stručne teme – Šta je Eureka
* Reč stručnjaka – dr Silvija Brkić
* Iz sveta – Prvi međunarodni susret bibliotekara slavista
* Stručne teme – Novi elektronski izvori informacija (Inforum)
* Iz sveta – bibliotekarstvo u Poljskoj, razgovor sa Ivanom Nikolić
* Stručne teme – Praktični saveti

Broj 6, 20 strana
* Iz sveta – Konferencija „Libera“ u Groningenu
* Naše biblioteke – Biblioteka Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad
* Strani stručnjaci – Gost Redakcije Džerod Ingersol, Kolumbija univerzitet u Njujorku
* Prikaz – Knjiga dr Ivanke Jankove „Moderna biblioteka – univerzitetska biblioteka u savremenom obrazovanju“
* Portreti stručnjaka – Ivana Nikolić, Narodna biblioteka Srbije
* Velike biblioteke sveta – Predrag Pajić: Kongresna biblioteka u Vašingtonu

Broj 7 – 28 strana
* Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji – Prikaz godišnje Skupštine
* Ministarstvo nauke – Razgovor sa dr Aleksandrom Popovićem, ministrom
* Vesti
* Stručni skupovi – Citatni indeksi otvorenog pristupa
* Stručne teme – Alma Svon o člancima koji se nude u režimu otvorenog pristupa citiraniji od ostalih
* Stručne teme – Praktični vodič kroz HAL
* Strani stručnjaci – Šeril Krou, bibliotekar specijalista za korišćenje medijateka u Midland International Elementary School, Kolorado Springs

Godina III, broj 1 – 20 stra-na
* Zajednica – Intervju sa predsednikom Zajednice prof. dr Aleksandrom. Sedmakom
* Komentar – O Ministarstvu nauke
* Društvo bibliotekara Srbije – Uspostavlja se bibliotečko informacioni sistem u Srbiji
* Stručne teme – Ivana Nikolić: Plasman publikacija u inostranstvo
* Naše biblioteke – Biblioteka Mašinskog fakulteta u Beogradu

Broj 2 – 20 strana
* Ministarstvo prosvete i sporta – Razgovor sa prof. dr Emilijom Stanković, pomoćnicom ministra
* Iz rada Zajednice – razgovor sa prof. dr Cvetanom Krstev, novoizabranom predsednicom Izvršnog odbora
* Biblioteke i društvo – Svetski samit o informacio-nom društvu
* Biblioteke i društvo: Aleksandrijski manifest
* Međunarodni skupovi – Opatija
* Međunarodni skupovi – IFLA

Broj 3 – 20 strana
* Jubileji – Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u  Beogradu
* Naše biblioteke – Biblioteka SANU
* Katedra za bibliotekarstvo i informatiku – Odbrana doktorata Marte Seljak na našoj Katedri za bibliotekarstvo i informatiku
* Reč stručnjaka – Gost Redakcije dr Marta Seljak
* Naše biblioteke – Biblioteka Instituta za ispitivanje materijala, Beograd
* Stručne teme – Saradnja biblioteka sa Guglom

Broj 4 – 20 strana
* Ministarstvo nauke – Naš cilj je da postanemo društvo znanja (Razgovor sa Čedomirom Šuljagićem, pomoćnikom ministra)
* Naši susedi – Nacionalna i univerzitetska biblioteka u Sarajevu
* Istraživanja – Nevena Tomić: Biblioteke crkava i verskih zajednica u Beogradu
* Bibliotekarstvo u svetu – Biblioteke u Nemačkoj
* Stručna savetovanja – Bibliotekar: struka i profesija
* Stručni skupovi – Radionica o elektronskom učenju
* Međunarodni naučni skup – Liderstvo u bibliotekama: spona kulture, nauke i privrede

Principi uređivačke politike

Uređivačka koncepcija zasniva se na osnovnom cilju – da se čitaocima pružaju informacije iz oblasti bibliotekarstva kod nas i u svetu. Saglasno tome, formirane su i rubrike.

Posebno treba naglasiti da iako je izdavač ovog informativnog glasila zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji, redovno je praćeno i sve ono što je bilo od značaja za bibliotekarstvo u Srbiji. Tako su redovno praćene aktivnosti Društva bibliotekara Srbije, Katedre za informatiku i bibliotekarstvo, Narodne biblioteke Srbije i dr.

Uvodnik je rubrika u kojoj se oglašava uredništvo, najčešće glavna i odgovorna urednica lista dr Stela Filipi Matutinović, uvek sa nekom  u tom trenutku aktuelnom temom. To je, ujedno, i jedina rubrika koja je objavljivana iz broja u broj, što je i logično, s obzirom na njen karakter.

Iz rada Zajednice je rubrika u kojoj su objavljivani tekstovi o aktivnostima Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji. To se pre svega odnosi na godišnje skupštine Zajednice, ali i na intervjue sa čelnicima (predsednik Skupštine, predsednica Izvršnog odbora i dr).

Posebno treba istaći rubriku Iz ministarstva nauke i zaštite životne sredine, koja je postala redovna, i kroz koju su čitaoci našeg lista imali prilike da saznaju kako na značaj i ulogu visokoškolskih i biblioteka uopšte gledaju u tom Ministarstvu.

Vredno je pažnje imati u vidu činjenicu da su se čelnici ovog ministarstva, počev od oba poslednja ministra, sa dužnim poštovanjem odnosili prema ovom listu i nismo imali slučaj da je neko od onih sa kojim smo želeli da razgovaramo, to odbio.

Za bibliotekarstvo uopšte od posebnog je značaja odnos ovog ministarstva prema bibliotekarstvu, pa je utoliko ova rubrika značajnija.

Sa Ministarstvom prosvete i sportatek nedavno je uspostavljena saradnja, uz njihovo obećanje da će ona biti stalna. Ostaje još da na takvu saradnju pristanu i u Ministarstvu kulture, čemu se nadamo.

Na taj način će biti zaokruženo praćenje onih institucija od kojih najviše zavisi sudbina i status bibliotekarstva u Srbiji.

Uspostavljena je saradnja i sa rektoratom Beogradskog Univerziteta, ali ona treba da bude daleko sveobuhvatnija. U tom pravcu će Redakcija usmeriti svoju aktivnost u narednom periodu.

Rubrika Reč stručnjaka ima posebnu težinu, jer se u njoj sa svojim shvatanjima bibliotekarstva pojavljuju oni stručnjaci koji kod nas uživaju poseban ugled. Svaki od objavljenih priloga naišao je lep prijem kod naših čitalaca, a informisani smo da tu rubriku prate i u Ministarstvu nauke, kao i stale rubrike. Kroz ovu rubriku do sada je prošlo desetak naših istaknutih bibliotečkih stručnjaka.

Strani stručnjaci je rubrika kroz koju smo vodili razgovore sa istaknutim svetskim stručnjacima iz oblasti bibliotekarstva. I ova rubrika je naišla na lep prijem i izazvala opravdano interesovanje čitalaca.

U rubrici Naše biblioteke objavljivali smo prikaze o bibliotekama u Srbiji, i to kako onim visokoškolskim, tako i javnim. Naši čitaoci su zahvaljujući tome imali priliku da se upoznaju sa našim najvećim i najdragocenijim bibliotekama kakva je Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice srpske, Biblioteka SANU.

Istovremeno, počeli smo sa prikazom biblioteka naučnih instituta, a u planu su i portreti drugih specifičnih biblioteka u Srbiji.

Naziv rubrike Iz sveta sam za sebe govori o kakvoj se tematici radi. Naime, namera nam je da sve ono što je interesantno u svetskom bibliotekarstvu objavimo u našem listu. To ima posebnu težinu jer smo u mogućnosti da pratimo šta se događa u svetu bibliotekarstva i gde smo mi u odnosu na savremene trendove.
Rubrika Skupovi i savetovanja prati sve značajnije bibliotekarske skupove kod nas i u svetu, što je od velike koristi poslenicima naše struke.

 Stručne teme su rubrika u kojoj naši stručnjaci za pojedina pitanja detaljnije obrazlažu temu koju obrađuju. Svaka od tih tema je poučna i savetodavnog je karaktera, tako da svaki bibliotekar može da se upozna sa načinom na koji može da reši određeni problem.

U rubrici Manifestacije prikazujmo sve one aktivnost koje se odvijaju u našim bibliotekama, kao što su izložbe, promocije i sl. Ovde posebno treba naglasiti da mi objavljujemo samo one informacije o manifestacijama do kojih smo došli, a to je, prema našim procenama, tek nekoliko procenata od svega onoga što organizuju naše biblioteke.

To je samo dokaz koliko je još uvek deficitarno naše međusobno informisanje.

U rubrici Prikazi objavljujemo prikaze knjiga koje se odnose na bibliotekarstvo, i specifičnih izdanja Beogradskog univerziteta. To bi činili i za druge univerzitete u Srbiji, kada bi o tome mi bili infor-misani.

Rubrika Iz naše štampe takođe je značajna, jer informiše o tome šta se u našoj štampi pojavljuje o bibliotekarstvu. Za sada su to uglavnom napisi preuzeti iz „Politike“, koja je imala najviše napisa na ovu temu.

Skrećemo pažnju i na rubriku Zanimljivi sajtovi koja informiše čitaoce o tome kako mogu da dođu do zanimljivih sajtova.

Počeli smo i sa objavljivanjem rubrike Tribina korisnika, pa bi sa tom inicijativom trebalo nastaviti.
Na kraju, rubrika Vesti ima za cilj da informiše u najkraćem obliku o zanimljivim događajima u bibliotekarstvu.

Planovi

Na osnovu svega iznetog, može se zaključiti da je bibliotekarstvu Srbije preko potreban informativni časopis kakav je naš, pa bi trebalo preduzeti mere da se on dalje razvija.

Pre svega treba obezbediti njegovo mesečno izlaženje, a zatim treba podržati inicijativu da on postane informativni časopis čitavog regiona, zašta postoji podrška u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine. I predstavnici regiona sa kojima smo do sada razgovarali, podržavaju ovu ideju.

Imajući sve izrečeno u vidu, redakcija je pripremila predlog zaključaka koje je dostavila na razmatranje i usvajanje nadležnoj Komisiji Zajednice.

Na godišnjoj skupštini Zajednice promovisano je elektronsko izdanje našeg lista. Svi tekstovi koji su do sada objavljeni dostupni su u elektronskom obliku. Prvi broj za 2007. će biti postavljeni na sajt Zajednice pre pojave štampanog izdanja, koje zbog finansijskih problema nismo u mogućnosti da objavimo po planu.

Biblioteka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je jedna od najstarijih visokoškolskih biblioteka i najbogatija pravna biblioteka na ovim prostorima.

Ova biblioteka je smeštena na dva nivoa u prizemlju Pravnog fakulteta, proširena je izgradnjom aneksa zgrade, a tokom 2005. i 2006. godine adaptirane su i proširene galerijskim prostorom korisnička čitaonica i dve sale za učenje. Tako je dobijen lep i moderan  prostor od oko 2.300 m2.

Usluživanje korisnika se odvija u kvalitetno opremljenoj, lepo dizajniranoj i  funkcionalnoj prostoriji koja ima 75 korisničkih mesta sa kompjuterskim priključcima. Sam prostor je podeljen u dve čitaonice, studentsku, u kojoj se i daju publikacije na poslugu  i nastavničku, u kojoj je smeštena   i daje se na korišćenje tekuća periodika,  dok dve sale za učenje sada imaju 350 mesta za rad i učenje studenata i više od 120 kompjuterskih priključaka.

Centralni prostor od oko 100 m2  je takođe adaptiran i namenjen svim vidovima kulturnog, naučnog, prosvetnog, promotivnog i propagandnog rada Biblioteke, kao  i prezentaciji i popularizaciji svih važnih aktivnosti  nastavnika, saradnika  i naših studenata.

I u drugim  prostorijama Biblioteke preuređenjem  su poboljšani uslovi za rad i omogućeno proširenje njenih funkcija. U holu ispred čitaonice poklonom se formira fond beletristike i druge literature potrebne mladima, koju će studenti slobodno pozajmljivati.

Otvorena je i čitaonica referensne literauture i u njoj je smešten najveći  deo enciklopedija, leksikona, rečnika, pravnih i drugih priručnika, kao i druga sekundarna literatura koju Biblioteka poseduje. Naučna čitaonica,  namenjena prvenstveno magistarndima i doktorandima je  u Spomen-sobi prof. dr Dragaša Denkovića u kojoj se čuva njegova biblioteka-legat, koju čini 1814 knjiga i 54 naslova periodike.  

Krajem prošle godine Pravni fakultet je obeležio 165 godina rada i to je lep povod za prikaz ove biblioteke. O Biblioteci za naš list govori dr Svetlana Mirčov, njen rukovodilac:

— Njeni koreni sežu do knjigohranilišta Liceja, a kao samostalna biblioteka osnovana je poslednje decenije 19. veka.  Valjano je i visokostručno utemeljena i  usmerena poglavito na literaturu  iz svih oblasti pravnih, ali i drugih srodnih  humanističkih nauka.

Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, ona daje ocenu visokoškolskih biblioteka uopšte:

— Današnje visokoškolske biblioteke zadovoljavaju savremene bibliotečke i informacione potrebe  korisnika, prvenstveno nastavnika, saradnika i studenata i doprinose  optimalizaciji  aktuelne reforme fakultetskih studija.

Visokoškolsko obrazovanje je i u svetu i kod nas  u procesu značajnih i suštinskih promena, a  fakultetske biblioteke su u tome aktivni sudeonici i bitna potpora svim korisnicima, posebno studenskoj populaciji.

Dobivši ulogu značajnog segmenta u reformisanoj naučnonastavnoj infrastrukturi, fakultetske biblioteke kreativno učestvuju u radu i razvoju fakulteta, obogaćuju fondove, šire službe i usluge i, što je posebno važno, izgrađuju informacionu kompetentnost svojih korisnika i razvijaju  kreativnosti u sticanju znanja.

To se, naravno, odnosi i na Biblioteku Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja je bila, jeste i mora i nadalje biti važna podrška nastavnonaučnom procesu obrazovanja budućih pravnika, ali i  centar za pravna istraživanja, ne samo nastavnika, saradnika i studenata matičnog fakulteta, nego i naučnika iz drugih institucija iz zemlje i sveta.

Zavidno bogatstvo fonda

Osnovni preduslov da jedna biblioteka bude uspešna, jeste bogatstvo njenog fonda, a u fondu ove Biblioteke danas je pohranjeno oko 139.000 primeraka monografskih i 2.800 naslova u 32.800 godišta serijskih publikacija, prebogata i sveobuhvatna referensna zbirka  od preko 500 publikacija, kolekcija više od  100 unikatnih i raritetnih knjiga, zatim primerci na  Fakultetu odbranjenih doktorskih i magistarskih teza, seminarski radovi poslediplomaca, kao i posebna zbirka u stvaranju koju čine monografske publikacije nastavnika i saradnika i sva fakultetska izdanja.   

Bogat izbor literature na našem i stranim jezicima omogućava istraživanje različitih pravnih sistema, od antičkog i srednjovekovnog, do modernog, naročito evropskog i anglosaksonskog.

O načinu popunjavanja fondova dr Mirčov kaže:

— Fondovi Biblioteke se  popunjavaju kupovinom, poklonom i razmenom. Nabavlja se prvenstveno pravna, ali i ekonomska, filozofska, sociološka, istorijska i druga literatura iz  srodnih oblasti znanja. Na osnovu  deziderata nastavnika i saradnika kupuju se sve potrebne, naše i strane, monografske i serijske publikacije, a u novije vreme i audio-vizuelne i elektronske.

— Poklonu, kao dragocenom vidu nabavke, posvećuje se posebna pažnja. Darodavaca, institucija i pojedinaca,  više je od stotinu i njima se dužna pošta odaje u fakultetskom biltenu Acta diurna, kao i dodelom zahvalnica. Razmena, poslednjih godina donekle zanemarena, širi se na brojne pravne fakultete i druge  institucije u zemlji, regionu i svetu, a bazu razmene čine Anali Pravnog fakulteta u Beogradu.

— Kataloški se obrađuju i predmetizuju sve nabavljene monografske publikacije, izrađuje se katalog naslova serijskih publikacija i posebni katalozi međunarodnih pravnih konvencija, zakona i doktorskih i magistarskih teza. Selektivno se vrši autorska obrada članaka iz naše periodike i zbornika, a planira se i njihova predmetizacija, kao i  potpuna analitička obrada strane periodike. 

— Za pretraživanje bogatog bibliotečkog fonda  korisnicima je dostupno više kataloga i drugih informacionih instrumenata koji su rezultat svestrane stručne obrade bibliotečke građe. Tako su pored elektronskog kataloga, dostupni i lisni autorski i predmetni katalog knjiga, kao i svi ostali  već navedeni katalozi,  napominje dr Mirčov.

Pomenimo i da se izvan Biblioteke, u Seminaru za međunarodno pravo, čuva se knjižni fond koji sadrži dokumentaciju vezanu za rad međunarodnih organizacija i OUN.

Dvomesečno se objavljuje i Bilten prinova Biblioteke, pregled novonabavljenih monografskih publikacija.

Bibliotečka građa je pohranjena  u magacinu i raspoređena po tekućem broju na metalnim policama čija dužina iznosi preko 4.700  metara.

— U magacinskim prostorijama koje imaju preko 1.200 m2i u kojima se čuva   dragocen i prebogat bibliotečki fond, zaslužuju posebnu pažnju. I one će tokom 2007. godine biti valjano preuređene i funkcionalno opremljene. Radi se intenzivno i na povezu i prepovezu mnogobrojnih vrednih dela, prvenstveno onih  koje su vreme i vlaga oštetili.   

Pomenimo još dve specifičnosti ove biblioteke: izvan Biblioteke, u Seminaru za međunarodno pravo, čuva se knjižni fond koji sadrži dokumentaciju vezanu za rad međunarodnih organizacija i OUN.  

Širok krug korisnika

Među 10.000 korisnika Biblioteke, najviše je studenata, nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta, ali su njene čitaonice otvorene i drugim korisnicima.

— U Biblioteci su korisnicima i službenicima na raspolaganju 28 računara, a njihov broj će se, svakako, uvećavati. 

Svim čitaocima je preko Interneta omogućeno elektronsko pretraživanje fonda Biblioteke Pravnog fakulteta. Oni, kao i svi korisnici akademske mreže,   mogu,  posredstvom  KoBSON-a,  pristupiti najvećim elektronskim servisima  koji  u ovom trenutku obuhvataju  17.000 časopisa i  obavljati WEB OPAC pretraživanje uzajamnog kataloga Virtuelne biblioteke Srbije i lokalnih elektronskih baza biblioteka  članica, od kojih je jedna  i naša biblioteka.

Neminovna je i digitalizacija najaktivnijeg dela fonda, najvrednijih i najznačajnijih publikacija, ali i revizija fonda i izlučivanje iz njega neaktuelne građe.      

Na redu je informatičko opismenjavanje

Dr Mirčov navodi da je  u narednom periodu prioritetno sledeće:

— Da bi optimalno odgovorila zahtevima novog informatičkog doba i reformisane nastave,  naša biblioteka  će omogućiti studentskoj populaciji, ali i ostalim zainteresovanim korisnicima, informatičko opismenjavanje i ovladavanje celokupnim informacionim aparatom Biblioteke.

U tome će presudnu ulogu imati  osposobljeni medijatori – bibliotečki i informacioni stručnjaci, dobri poznavaoci  svih medija znanja i vešti edukatori koji ćesvakog zainteresovanogkorisnika uvoditi u klasične i moderne metode nalaženja i evaluacije informacija.       

Dr Svetlana Mirčov

Upravnica Biblioteke dr Svetlana Mirčov je rođena 1951. u Zemunu, gimnaziju je završila u Beogradu, gde je i diplomirala na Filozofskom fakultetu, na Grupi za klasičnu filologiju. Poslediplomske studije iz bibliotekarstva i informatike završila je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je 1989. magistrirala. Doktoririrala je 2003. godine na Odseku za bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta na Palama.

Od 1979-1987. je radila u Narodnoj biblioteci ²Vuk Karadžić² na Zvezdari,  u Beogradu, kao rukovodilac nabavno-obradne i matične službe, i za  postignute rezultate odlikovana je Ordenom rada III reda.

Potom je prešla u Narodnu biblioteku Srbije gde je radila kao referent u Odeljenju poklona i savetnik za rekonstituciju fondova Biblioteke. Zatim je imenovana za načelnicu Sektora za popunjavanje fondova i voditelja Zbirke biblioteka celina i biblioteka legata. 

Od februara 2005. rukovodilac je Biblioteke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Aktivno se bavi bibliotekarstvom, ali i istorijom srpskog bibliotekarstva, Narodne biblioteke Srbije i istorijom srpske kulture i nauke.

Bila je sekretar Saveza društava bibliotečkih radnika Jugoslavije, sekretar Bibliotekarskog društva Srbije, član Predsedništva Zajednice matičnih biblioteka Srbije i član Uredništva časopisa Biblioteka, kao i član Odbora Susreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića u Inđijii član Redakcije zbornika Susreta.

Bila je član, pa potom predsednik Žirija za dodelu nagrade „StojanNovaković“, najuglednije nagrade u našem bibliotekarstvu.Jedan je od autora Kodeksa bibliotekara Srbije i projekta Bibliotekarskog društa Srbije Memorijalna  zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu.

Član je Nadzornog odbora Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, a prilikom osnivanja Srpske kuće na Krfu bila je zadužena da prikupi zbirku knjiga koje su tokom Prvog svetskog rata tamo štampane. Tu aktivnost je nastavila kroz projekat Izdavačka i štamparska produkcija Srbije tokom Prvog svetskog rata na Krfu, u Soluni i Bizerti.

Bila je gostujuća predavač  na Filozofskom fakultetu na Palama za predmet Katalogizacija.

Autor je Bibliografije Milorada Panića-Surepa (magistarska teza), koautor nedavno objavljene Enciklopedije citata, a u  štampi joj je trenutno knjiga Jovan N. Tomić: bibliotekar i naučnik (doktorska teza). Publikovala je i veliki broja broja stručnih i naučnih radova (64) iz oblasti bibliotekarstva i istorije kulture i nauke.

Zaposleni u Biblioteci

* Dr Svetlana Mirčov, bibliotekar savetnik, upravnik Biblioteke
* Ivana  Pajić, viši bibliotekar, radi  katalogizaciju
* Vanja Eror, bibliotekar, radi predmetizaciju
* Viktorija Budić, bibliotekar, radi sa korisnicima
* Ana Jovićević-Popović, bibliotekar, radi  sa korisnicima
* Ivana Marić, bibliotekar, radi sa   korisnicima
* Boro Marković, bibliotekar, koordinira rad čitaonica i magacina
* Vera Rajačić,  knjižničar, radi prijem i inventarisanje publikacija
* Tomislav Sušnik, viši knjižničar, radi u magacinu Biblioteke
* Stana Spasić, knjižničar, radi u magacinu Biblioteke
* Snežana Đurić, knjižničar, radi u magacinu Biblioteke

Srbija je, zahvaljujući pre svega Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine, nezadrživo krenula ka izgradnji informacionog društva, pridružujući se tako svetskom trendu daljeg razvoja naše civilizacije.

Vrlo važni svetski forumi u svojim su zaključcima konstatovali da su bibliotekarstvo i informatika nezamenjivi učesnici u stvaranju svetskog informacionog društva. Opet zahvaljujući Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine,  u Srbiji su biblioteke prepoznate kao institucije bez koji bi razvoj informacionog društva bio praktično nemoguć.

Sve ovo govori da su bibliotekarstvo i informatika nauke koje uživaju poseban respekt, zbog čega se od njih sa pravom očekuje da daju svoj doprinos razvoju informacionog društva u Srbiji.

Ono što limitira moguće efekte bibliotekarske i informatičke pameti koju Srbija ima, to je njena razjedinjenost, što praktični znači da je daleko manja njena upotrebna vrednost.

Jedan od nezamenjivih načina da se ta pamet objedini i postane respektabilna i praktično daleko upotrebljivija snaga, jeste njeno objedinjavanje formiranjem Bibliotekarsko-informatičke akademije Srbije (BI-AS). Ovakve akademije u svetu su uobičajen oblik organizovanja stručnjaka raznih struka, a čak i u Srbiji postoje neke akademije (medicinska, inženjerska, veterinarska i dr).

U bibliotekarstvu i informatici Srbije postoji čitav niz izvrsnih stručnjaka čiji su dometi poznati čak i u svetu, i zato te stručnjake treba objediniti.

Razlozi za formiranje akadermije

Formiranje BIAS imalo bi mnoge pozitivne efekte, a  najznačajniji je taj što bi ona bila kreator razvoja ovih nauka u sadašnjem trenutku i u budućnosti. Istovremeno, stavovi i preporuke ove institucije bi bili i te kako uvažavani od strane svih faktora u zemlji koji odlučuju o sudbini, statusu i razvoju ovih naučnih disciplina i zaposlenih u njima. To bi bio vrhovni stručni autoritet u oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka u Srbiji.

Ko bi sačinjavao članstvo u ovoj akademiji?

Već sam naziv „akademija“ podrazumeva da su to akademski građani, svi oni koji su stekli univerzitetske diplome iz ovih oblasti, kao i oni koji su diplomirali na drugim fakultetima, ali su se opredelili za rad u bibliotekarstvu i informacionim naukama i tamo postigli zapažene rezultate. Takvih primera ima mnogo, jer je veliki broj stručaka drugih naučnih disciplina svoju punu afirmaciju stekao u bibliotekarstvu i informacionim naukama.

U prvom redu, članovi ove akademije treba da postanu nosioci naučnih zvanja koji rade u ovim oblastima. To su profesori na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i nosioci naučnih zvanja koji rade u tim oblastima, iako su diplomirali na drugim fakultetima.

Zatim, kandidati su i rektori univerziteta i dekani državnih i privatnih fakulteta u Srbiji, jer svi oni daju doprinos razvoju svojih univerzitetskih biblioteka i informacionih sistema na univerzitetu,  ministar za nauku i zaštitu životne sredine dr Aleksandar Popović, zajedno sa svojim pomoćnicima, koji su skupa dali  veliki doprinos razvoju bibliotekarstva i informacionih nauka, kao i prethodni ministar za nauku dr Dragan Domazet. To se odnosi i na pojedince u Ministarstvu prosvete i sporta, u čijoj su nadležnosti bibliotekarstvo i informacione nauke.

Potom slede bibliotekari koji imaju iza sebe rezultate u unapređenju rada, informatičari koji se bave naučnim i stručnim informacijama i komunikacijama i svi koji su angažovani na digitalizaciji dokumenata i izradi internet prezentacija od značaja za nauku, prosvetu i kulturu u Srbiji.

Članovi BIAS mogu da budu i počasni, kako domaći, tako i strani. Posebno bi trebalo među počasne članove primiti one inostrane stručnjake koji su dali doprinos razvoju bibliotekarstva i informacionih i komunikacionih disciplina u Srbiji.

Osnivanje

Postupak osnivanja akademije je jednostavan. U našem slučaju, inicijativa treba da potekne od Društva bibliotekara Srbije i Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, koju bi svakako podržalo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Oni bi i predložili pojedince koji bi sačinjavali osnivačku skupštinu.

Prijem u akademiju podrazumeva jasno izraženu volju kandidata, a potom podnošenje pristupne besede na temu bibliotekarstva i informatike, koja doprinosi daljem razvoju ovih naučnih disciplina.

Te pristupne besede u kraćem obimu, organizuju se javno, uz prisustvo svih bibliotekara, na zvanično upriličenoj ceremoniji, a njihov radovi se objavljuju u časopisu „Visokoškolske biblioteke“. Besede mogu da budu propraćene i drugim video prilozima.

Kada se na ovaj način formira akademija, njeni članovi vrše dalji izbor svojih članova. Svaki kandidat podnosi svoju stručnu biografiju i pregled objavljenih radova, ako ih ima.
Akademija donosi svoj statut.

Sadržaj rada

Akademija, kao najviše stručno telo u bibliotekarstvu i informacionim naukama, ima veoma bogat sadržaj rada, jer raspravlja o svim pitanjima vezanim da probleme i razvoj ovih naučnih disciplina u Srbiji, i njihova mišljenja i zaključci mogu da bude od velike pomoći organima koji po ovim pitanjima donose odluke.
Nadležnost akademije je i da predlaže kandidate sa članstvo u SANU.
Njihove odluke nemaju naredbodavni karakter, ali su kao preporuke nezaobilazan deo procesa donošenja važnih odluka u ovoj oblasti.

Zaključak

Na osnovu svega iznetog, ne treba posebno isticati koliko bi bibliotekarstvo i informacione nauke dobili na značaju i autoritetu ako bi se osnovala BIAS. To bi, pored ostalog, bi podstrek za opredeljivanje mladih ljudi da se posvete ovim strukama, a za one koji u njoj već rade, da se usavršavaju, kako bi jednog dana zaslužili da postanu članovi BIAS.

Na kraju, naše društvo bi dobilo još jednu respektabilnu i uglednu instituciju čije bi delovanje dalo doprinos razvoju Srbije kao informacionog društva.

Večera sa kraljem Petrom – nagrada kraljevskom bibliotekaru Dobrivoju
Dobri Ružiću za pronalazak najznačajnijeg ćiriličnog rukopisa

KRUŠEVAC – Nedavno objavljen tekst u „Politici“ o snimanju dokumentarne TV serije „U početku beše reč“, po scenariju Veljka Topalovića i Boška Savkovića, koja će osvetliti istoriju „Miroslavljevog jevanđelja“, najstarijeg srpskog pisanog rukopisa, izazvalo je posebnu pažnju ljudi iz institucija kulture i istoričara u Kruševcu. Po njihovom mišljenju storija o „Miroslavljevom   jevanđelju“ trebalo bi da sadrži i epizodu o njegovom iznenadnom pojavljivanju 1915. godine u Kruševcu.

Kruševačku, ali i srpsku javnost uzburkao je prošle i početkom ove godine istoričar i muzejski eavetnik Slavoljub Bojić tekstom „Spasavanje državne arhive u Kruševcu tokom Prvog svetskog rata“ u časopisu „Rasinski anali“ i više ovdašnjih i beogradskih listova. Ovaj tekst sadrži i poglavlje „Iznenadno pojavljivanje ‘Miroslavljevog jevanđelja’ u Kruševcu“.

– Mene nije niko kontaktirao iz produkcijske kuće „Alternativa“, koja je organizator snimanja. Pretpostavljam da su imali u vidu moje istraživanje, objavljeno u „Rasinskim analima“ i listu „Grad“. Nadam se da su scenaristi izučili epizodu iz Kruševca, u kojoj je naš zemljak,
kraljevski bibliotekar, Dobrivoje Dobra Ružić, pronašao „Miroslavljevo jevanđelje“ 1915. godine. Poznato mi je da postoji još jedna, misteriozna verzija tog događaja, objavljena u listu „Duga“ 1947. ili 1948. godine – kaže Slavoljub Bojić.

Verzija iz „Duge“ je, po oceni Bojića, zanimljiva, ali naučno diskutabilna. Navodno je postojao čovek koji je poručio prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću da je pronađeno „Miroslavljevo jevanđelje“ u Kruševcu i da želi da ga preda samo pod uslovom da niko ne postavlja pitanje ko ga je pronašao i gde je do sada bilo. Ta verzija je, po svemu sudeći, naišla na plodnije tle od one koju je u časopisu „Rasinski anali“ izneo Bojić.

Za naučni pristup u otkrivanju pune istine o Jevanđelju zalaže se i direktor Istorijskog
arhiva Kruševac Milomir Stević. Iako u Kruševcu postoje brojni izvori i dokumenti koji bi mogli biti upotrebljivi i za filmsko viđenje ovog događaja, nijedna produkcijska kuća se nije obratila ovdašnjem arhivu.

Po pisanju Slavoljuba Bojića u „Rasinskim analima“, u majskom prevratu 1903. Apis i njegovi zaverenici su izvadili „Miroslavljevo jevanđelje“ i stavili u sanduk sa drugim aktima. Sanduk je kasnije predat kralju Petru Karađorđeviću, koji je naredio da se prenese u Topolu. Od tada se, međutim, „Miroslavljevom jevanđelju“ gubi svaki trag, a 1912. se u javnosti šire razne priče i intrige o nestanku bisera srpske kulture.

Uoči početka Prvog svetskog rata, posle predaje bečkog ultimatuma našoj vladi, Dobrosav
Dobra Ružić, profesor Više ženske škole, a kasnije ministar i državni sekretar, po nalogu kralja Petra Prvog poneo je iz Topole u Beograd tri važna sanduka. Po pisanju Slavoljuba Bojića, dva od ta tri sanduka je predao Narodnoj banci, a treći, „pun nekih hartija“je, uz povlačenje vojske, dospeo u Kruševac 1915. godine. Kralj je Ružiću napomenuo da upravo taj sanduk nikada nije otvarao. Zato je Ružić 5. oktobra, na relaciji od Stalaća do Kruševca, užurbano pregledao dokumenta u tom sanduku.

„Bojao sam se da neka važna stvar ne padne neprijatelju u ruke. Među artijama naiđem na jedno Evanđelje“, zapisao je u svoj dnevnik 5. oktobra 1915. Dobra Ružić.

U belešci od 18. oktobra 1915. Ružić detaljnije opisuje susret sa dokumentom koji je smatran nestalim više od jedne decenije.

„Beše nedelja i ja opet počeh da pregledam Evanđelje. U jedan mah učini mi se da slike, inicijali sećaju na kopiju Miroslavljevog jevanđelja, ali mi ne beše ni na kraj pameti da bi to mogao biti original. Za original se govorilo da je ukraden i odnesen u inostranstvo. Jovan Tomić sumnjao je jedno vreme na Andru Gavrilovića, ni kriva ni dužna. Počeh da čitam i da ga bolje zagledam, pa iznenada, pri kraju, naiđem na đaka Gligorija, koji je pisao za kneza Miroslava… Je li moguće da je najstariji srpski pisani spomenik u mojim rukama? Odmah sutradan sam napisao pismo Prestolonasledniku. Odjurio sam ka njemu da Evanđelje predam sa pismom…“

Da je Ružić predao važna dokumenta   prestolonasledniku Aleksandru potvrđuje i dnevnička beleška kralja Petra od 3. novembra:

„U 18.20 časova Dobra je došao na voz. Malo s nama večerao… Kaže da je našao Miroslavljevo jevanđelje i predao ga Nasledniku.“

Pronalazač Miroslavljevog jevanđelja Dobra Ružić je tako bio počastvovan večerom sa kraljem.

Današnji Kruševac očekuje da se, makar u nekoliko kadrova, nađe pored Hilandara, Petrograda,
Bijelog Polja, Kijeva i Beograda, koji su već obezbedili mesto u seriji „U početku beše reč“.

Rade Stanković („Politika“, 18.8.2006.)

Jedna inicijativa

Čin Dobrivoja Dobre Ružića je svakako jedan od najznačajnijih pojedinačnih poduhvata naših bibliotekara. Međutim, takvih ili sličnih poduhvata svakako je bilo i kasnije, njih verovatno ima i danas, kada su bibliotekari otkrivali zaboravljene, a dragocene rukopise.

Možda je to prilika da se ustanovi godišnja nagrada „Dobrivoje Dobra Ružić“ za bibliotekare u Srbiji koji svojim otkrićima obogate našu duhovnu riznicu?

(Preuzeto iz lista „Politika“)