U Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» održana je 13. decembra Četrnaesta godišnja skupština Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji sa sledećim dnevnim redom:

• Otvaranje skupštine i pozdravna reč predsednika prof. dr Aleksandra Sedmaka
• Izveštaj o radu od prethodne Skupštine – sekretar mr Mr Vera Petrović
• Adam Sofronijević – WEB 2.0
• dr Stela Filipi Matutinović – Biblioteke u Singapuru
• mr Biljana Kosanović – Perspektiva i razvoj KoBSON-a
• dr Stela Filipi Matutinović – Izveštaj sa međunarodnog skupa 10. IFLA-Međubibliotečka       pozajmica i isporuka dokumenata
• DATASTATUS
• Promocija novog broja časopisa INFOTEKA
• Plan rada Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji za 2008. godinu
•  Razno

Skupu je prisustvovao zamenik direktora sa ovlašćenjima direktora Bogoljub Mazić, koji je pozdravio delegate u ime biblioteke – domaćina, naglasivši da se Skupština održava u renoviranom prostoru, koji pruža mnogo bolje uslove za rad.

Sastanku su prisustvovali ovlašćeni predstavnici članica Zajednice, ukupno osamdeset bibliotečkih radnika iz 64 članice Zajednice i predstavnik Ministarstva nauke Republike Srbije.

Posle pozdravne reči predsednika Skupštine Zajednice prof. dr Aleksandra Sedmaka, izabrano je radno predsedništvo u sastavu dr Milenko Pekić, dr Stela Filipi-Matutinović i mr Mr Vera Petrović
Usvojeni su sledeći dokumenti:

• Izveštaj o radu Zajednice u 2007. godini.
• Plan rada Zajednice za 2008. godinu.
• Skupština je upoznata sa izveštajem Nadzornog i Izvršnog odbora

Usvojen je predlog Izvršnog odbora da članarina u 2008. godini bude: 7.000,00 dinara za univerzitete, univerzitetske biblioteke i biblioteke koje u svom sastavu imaju više od 5 biblioteka, 5.000,00 dinara za fakultete i institute koji u svom sastavu imaju do 5 biblioteka i 1.000.00 dinara za sve pretplatnike na časopis «Infoteka».

Izvršni odbor je doneo odluku da list «Visokoškolske biblioteke» smanji uredništvo, jer više ne izlazi u štampanoj formi.

Izdavačka delatnost Zajednice je realizovala planirano.

Objavljen je dvobroj INFOTEKE, i do sada su objavljena četiri broja lista Viskoškolskih biblioteka.  Peti broj će biti objavljen pre nove godine.

Sprovedena je anketa o potrebi i tipu održavanja odgovarajućih kurseva za profesionalno usavršavanje bibliotekara.

U diskusiji je istaknuto da mnoge biblioteke imaju potrebu za volonterima, i da se taj problem može prevazići tako što će svaka biblioteka u svoju sistematizaciju radnih mesta ugraditi da određene poslove mogu da obavljaju bibliotekari volonteri bez iskustva.  Tada bi se to radno iskustvo volonterima moglo priznati kao radno iskustvo u bibliotekama, što bi im omogućilo da polažu stručni bibliotekarski ispit.

Sekretarijat Zajednice je veći deo  komunikacije između članica obavljao elektronskim putem.

Maja Đorđević i mr Mr Vera Petrović

Izveštaja o radu Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji u 2007. godini

Zajednica broji 199 članica, od kojih je 128 uplatilo članarinu za 2007. godinu. Članarina je 5.000,00 dinara  za univerzitete, univerzitetske biblioteke i biblioteke koje u svom sastavu imaju više od 5 biblioteka, 3.000,00 dinara za fakultete i institute koji u svom sastavu imaju do 5 biblioteka i 1.000.00 dinara je članarina za sve pretplatnike na časopis «Infoteka».

Izdavačka delatnost Zajednice je u potpunosti realizovana. List „Visokoškolske biblioteke“ je elektronski dostupan – 4 broja, a dvobroj „Infoteke“  za 2007. godinu je sa novom redakcijom promenio i grafički oblik.

Zajednica je članica IFLA-e i LIBER-a.

Uplaćena je članarina za 2007. godinu najvećoj asocijaciji bibliotekarskih udruženja IFLA. Časopis IFLA Journal dostupan je u Univerzitetskoj biblioteci.

Uplaćena je članarina Evropskoj asocijaciji istraživačkih biblioteka LIBER. Časopis LIBER Quarterly je dostupan preko Interneta na linku samo do nivoa sažetaka radova, a traženi izabrani članak se može dobiti u ful tekst-u posredstvom Zajednice.  

Zajednica je konkurisala za sufinansiranje časopisa INFOTEKA i glasilo VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE kod Ministarstva nauke i  zaštite životne sredine i dobila deo traženih sredstava samo za časopis Infoteka.

U organizaciji Hrvatskog knjižničarskog društva, Sekcije za specijalne i visokoškolske knjižnice, Nacionalne i sveučilišne knjižnice, Knjižničarskog društva Rijeka i Sveučilišne knjižnice Rijeka, u Opatiji su od 13. do 15. maja organizovali Devete dane specijalnih i visokoškolskih knjižnica Hrvatske sa temom: «Iskorak prema novom bibliotečkom programu Voyager». Učešće na ovom skupu su uzeli i predstavnici naše Zajednice, mr Mr Vera Petrovići Maja Đorđević. Tema postera je «Matična delatnost u visokoškolskim bibliotekama centralne Srbije kao deo jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema» autori su Mr Vera Petrović, Maja Đorđević, Adam Sofronijević i dizajn: Selman Trtovac. Tekst postera objavljen je u listu «Visokoškolske biblioteke» 2007. godina, br.4.

Dr Stela Filipi Matutinović je prisustvovala Desetoj IFLA-inoj konferenciji posvećenoj međubibliotečkoj pozajmici i snabdevanju dokumentima, održanoj u Singapuru 28-31 oktobra, i tom prilikom je posetila nacionalnu biblioteku Singapura i četiri univerzitetske biblioteke. Izveštaj će podneti na Skupštini Zajednice.

Sekretarijat Zajednice je tokom godine obaveštavao bibliotekare o stručnim predavanjima koja su značajna za bibliotečko-informacionu delatnost. 

Sekretarijat Zajednice je malom broju neučlanjenih specijalnih biblioteka ponovio poziv da pristupe Zajednici.

Mr Mr Vera Petrović
Sekretar Zajednice

1. Zajednica će organizovati obrazovne kurseve za bibliotekare. Mole se kolege za sugestije.
2. Nastavlja se sa izlaženjem časopisa INFOTEKA u štampanoj i elektronskoj formi i lista VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE u elektronskoj formi.
3. Radiće se na podizanju kvaliteta sajta Zajednice i na njegovoj verziji na engleskom jeziku. 
4. Zajednica nastavlja sa članstvom u najvećoj asocijaciji bibliotekarskih udruženja IFLA i u Evropskoj asocijaciji istraživačkih biblioteka LIBER.
5. Zajednica će nastaviti da poziva biblioteke visokoškolskih i naučnoistraživačkih ustanova da pristupe Zajednici biblioteka univerziteta u Srbiji.
6. Organizovaće sastanake Izvršnog i Nadzornog odbora Zajednice  po potrebi.
7. Nastaviće sa permanentnim aktivnostina na  unapređenju struke i profesije.

1. Za koje kurseve/radionice ste zainteresovani:
   – Citiranost i impakt faktor časopisa (9)
   – Citatne baze podataka (Web of Science, Scopus i GoogleScholar) (14)
   – Elektronske knjige i časopisi (15)
   – Elektronski katalozi i njihovo pretraživanje (7)
   – Rad u sistemu uzajamne katalogizacije i problemi obrade (4)
   – ECRISu Srbiji(2)
   – Međubibliotečka pozajmica i elektronski dokumenti (7)

2. Koje vam vreme odgovara za održavanje kurseva/radionica:
   – radni dan od 8 do 11(12)
   – radni dan od 17 do 20 (2)
   – subota od 9 do 12 (3)
   – subota od 17 do 20 (1),
   – neki drugi termin (2) radni dan 12-14

3. Koji meseci u godini vam ne odgovaraju za održavanje kurseva (navedite)
   Uglavnom zimski i letnji raspust

4. Da li vam odgovara da dobijete materijal za kurseve u elektronskom obliku?
   DA, svima

5. Da li smatrate da bi trebalo da pripremimo radionice za bibliotekare po naučnim oblastima za citiranost, citatne indekse i elektronske izvore informacija?  Ukoliko je odgovor DA, molim vas da napišete kojoj grupi pripadate.
   DA, mada nije presudno

6. Da li biste želeli da se pojedini kursevi održe u vašoj instituciji?
   DA : (8)

Iz rezultata Ankete se vidi da postoji veliko interesovanje za kurseve – ukupno se preliminarno prijavilo 63 učesnika. Sekretarijat Zajednice će preuzeti obavezu da organizuje kurseve u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» odmah posle zimskog raspusta, a sa kolegama koji su želeli kurseve u svojim ustanovama stupiće u kontakt radi preciznih dogovora o terminima kurseva. 

Koncept Web 2.0 je nastao u pokušaju da se identifikuju koncepti, metode i tehnologije koje izdvajaju najuspešnije organizacije koje posluju putem Intereneta od konkurencije [1]. Lista koja je dobijena kao rezultat ovog rada predstavlja jednu od prvih definicija koncepta Web 2.0. Nabrojaćemo i kratko objasniti stavke ove liste:

1. mreža na kojoj se piše i čita predstavlja jednu od osnovnih karakteristika koncepta Web 2.0. Interaktivnost je osobina Interneta koja je od njegovog nastanka postojala ali nije bila izražena u dovoljnoj meri usled razloga koji moraju biti tema budućih socioloških istraživanja. Verovatan odgovor je da tek višegodišnja primena i široka rasprostranjenost tehnologije dorinosi društvenoj inovaciji koja do tada pasivne čitaoce pretvara u aktivne korisnike koji i stvaraju i konzumiraju sadržaje na Internetu. Pravci u kojima će se razvijati ponašanje korisnika i njihova primena ove karakteristike Interneta su mnogobrojni i nepredvidivi. Kao ilustraciju navodim dva, danas najkarakterističnija oblika primene ove osobine, blog i servise za socijalno umrežavanje. Rasprostranjenost koncepata, metoda i tehnologija koje karakterišu Web 2.0 najbolje ilustruje primer bloga. Procena izneta u novembru 2006. godine je govorila o postojanju 57 miliona blogova i pojavljivanju 100.000 novih blogova svakoga dana [2]. Nekoliko tehnoloških karakteristika, koje doprinose razvoju dvosmerne komunikacije, u odnosu na jednosmernu poznatu u klasičnim medijima, doprinelo je popularnosti blogova. Softver za pokretanje i održavanje bloga je jednostavan za korišćenje i u najvećem broju slučajeva besplatan. Memorijski prostor na kome se blogovi skladište takođe je u brojnim slučajevima besplatan. RSS (Really Simple Syndication) tehnologija omogućava korisnicima da se o promenama na blogu obaveštavaju na način sličan prijemu elektronske poruke i da na taj način budu pravovremeno informisani. Konačno načini povezivanja individualnih unosa na blog, uključujući odgovore, su mnogostruki i omogućavaju optimalno povezivanje sadržaja u skladu sa željama autora. Servisi za socijalno umrežavanje poput Myspace i Facebook omogućavaju pojedinačnim korisnicima da dobiju prostor na Internetu za trajno predstavljanje sadržaja po ličnom izboru. Socijalna inovacija koja prati ove servise odnosi se na prelazak sa anonimnog načina komunikacije, karakterističnog za prvobitni Internet, na lično predstavljanje gde realni identitet onoga ko predstavlja određene sadržaje nije više skriven nadimkom.
2. mreža kao platforma je druga osnovna karakteristika koncepta Web 2.0 i zasniva se na činjenici da se medijum za razmenu informacija nalazi na centralnom serveru kome pristupaju korisnici. Ova činjenica ogleda se kroz dva aspekta mreže kao platforme. Prvi aspekt odnosi se na to da je promena verzije softvera trenutna i bezbolna za korisnike. Promene na softveru se implementiraju na serveru, za razliku od prvobitnog Interneta gde je bilo potrebno instalirati verziju novog softvera posebno na svakom klijent računaru. Drugi aspekt odnosi se na činjenicu da korisnici medijumu za razmenu informacija pristupaju putem Internet pretraživača, tako da je svaka promena softvera izvršena na serveru kompatibilna sa svim različitim uređajima koje korisnici mogu da koriste, dok god ovi uređaji podržavaju rad Internet pretraživača. Uz ovo vrlo je važno napomenuti korisnici sve primedbe na platformu tj. medijum za komunikaciju mogu odmah i direktno predstaviti i to na način na koji oni smatraju najpogodnijim (tekst, zvuk, slika ili njihova kombinacija) što umnogome povećava efikasnost prilagođavanja narednih verzija medijuma za komunikaciju korisničkim potrebama, što zatvara pozitivnu povratnu spregu čineći medijum za komunikaciju još privlačnijim za korisnike.
3. dugački rep je karakteristika koncepta Web 2.0 koja omogućava pružanje usluge malim grupama korisnika, kojima usluge do sada nisu mogle biti pružene usled ekonomske neisplativosti kao posledice malobrojnosti date grupe. Povlačenje paralela sa izdavanjem knjige čija je tema takva da zanima samo mali broj ljudi dobar je način da se ilustruju različiti aspekti ove karakteristike koncepta Web 2.0 Pored toga što eliminiše izdavača, prodavce i ostale posrednike iz procesa izdavanja publikacije Internet danas efektivno omogućava, pomoću koncepata, metoda i tehnologija karakterističnih za Web 2.0 okupljanje globalne publike zainteresovane za datu temu, koja svakako ne može biti malobrojna pošto je globalna. Osim ovoga i sa autorske strane možemo zapaziti to da je omogućena publikacija pisaca amatera, što u prethodnom periodu nije bilo moguće.
4. prikupljanje kolektivnog znanja je karakteristika koncepta Web 2.0 koja ga u mnogim primenama čini efikasnim putem korišćenja na oko nevidljivih društvenih mreža i odnosa. Dobar primer za ovo je način na koji mašina za pretraživanje Interneta Gugl (Google) rangira Internet stranice dobijene na osnovu zadatih ključinih reči. Stranice se rangiraju prema broju drugih stranica koje na njih upućuju. Na ovaj način sadržaj koji je iz bilo kog razloga najinteresantniji ostalim korisnicima Interneta proglašava se za najprimereniji pretrazi na osnovu zadatih ključnih reči. Na taj način se u centar pažnje stavljaju korisnici Interneta što je glavni zamajac društvenih inovacija koje donosi primena koncepata, metoda i tehnologija karakterističnih za Web 2.0.
5. identifikovano je još nekoliko karakteristika koncepta Web 2.0 od kojih treba pomenuti mrežne efekte i baze podataka sastavljene na osnovu doprinosa korisnika.

Na osnovu detalja izloženih karakteristika koncepta Web 2.0 možemo razmatrati koncept u nastajanju Biblioteka 2.0. Od mnogih definicija koncepta Biblioteka 2.0 koje se poslednjih nekoliko godina pojavljuju u literaturi prihvatamo kao najširu i navodimo sledeću: “Biblioteka 2.0 predstavlja skup bibliotečkih usluga projektovanih tako da zadovolje potrebe korisnika koje izaziva, na direktan ili indirektan način, Web 2.0.“ [3]

Na osnovu ove definicije možemo zaključiti da biblioteke moraju da prilagode svoje usluge ne samo novom načinu komuniciranja u virtuelnom prostoru, nego i novim društvenim efektima izazvanim navedenim inovacijama na Interenetu. Kao koncept u nastajanju Biblioteka 2.0 izaziva veliku pažnju u savremenoj literaturi posvećenoj bibliotekarstvu. Pojedini autori ističu neophodnost obrazovanja bibliotekara i povećanja njihove informisanosti o karakteristikama koncepta Web 2.0 [4]. Postoje nedoumice oko toga da li su i prvobitne funkcije Interneta u dovoljnoj meri integrisane u rad pojedinih biblioteka [5] i da li je moguće u takvim bibliotekama uopšte razmatrati primenu skupa usluga definisanih kao Biblioteka 2.0. Ovakva razmatranja posebno su dragocena za naše biblioteke koje bi trebalo da se bave upravo ovakvim izazovima i procenama stvarnih potreba svojih korisnika. Istovremeno pojedini autori upozoravaju na to da se biblioteke već sada delimično nalaze na marginama informacionih potreba korisnika i da će promene Interneta i društvene inovacije koje će ih i ubuduće pratiti dovesti u pitanje postojanje biblioteka ako one ne budu pratile ove promene promenama svojih usluga i približavanjem korisničkim potrebama [6]. Problem doživotnog učenja bibliotekara, drastično nametnut pojavom koncepta Web 2.0 i fenomenologijom koja ga prati, postavlja šira pitanja poslovanja biblioteka u globalizovanom okruženju koje dinamikom i turbilentošću primorava sve učesnike da se stalno prilagođavaju novoj svakodnevnici, pre svega permanentnim usavršavanjem i praćenjem pojava u okruženju [7].

Singapur je mala zemlja, površine nešto preko 700 kvadratnih kilometara. Nalazi se u jugoistočnoj Aziji, na krajnjem jugu Malajskog poluostrva. Zemlja je bila Britanska kolonija do 1963. a 1965. se izdvojila iz Malezijske federacije i postala nezavisna država.  Ima oko 4,5 miliona stanovnika, od kojih je 75% kineskog, 10% malajskog i 10% tamilskog porekla, a ostali su mešani ili su doseljenici iz Evrope i Australije.  Službeni jezik je engleski, ali su u zvaničnoj upotrebi i malajski i kineski i tamilski jezik. Svi zvanični natpisi su na četiri jezika i tri pisma. Od ribarskog naselja i lučkog grada, Singapur je danas na sedamnaestom mestu u svetu po bruto nacionalnom proizvodu.  U zemlji je nezljposlenost samo oko 1% i ima preko milion radnika iz drugih zemalja koji rade poslove koji traže niže kvalifikacije, a ima i mnogo stranih kompanija. Državni cilj je izgradnja društva znanja.

Značaj biblioteka je država prepoznala, a građani intenzivno koriste mogućnosti koje su im date. Članstvo u bibliotekama je za sve građane Singapura besplatno.  Preko 1,9 miliona građana su članovi biblioteka, a u 2006. su samo u mreži javnih biblioteka, u kojima je članstvo besplatno za sve, pozajmili oko 28 miliona publikacija i preuzeli preko interneta 23 miliona elektronskih dokumenata. Mrežu javnih biblioteka pored nacionalne čini 25 biblioteka, a neke od najmodernijih sa potpunim samoposluživanjem korisnika otvorene su u velikim tržnim centrima. Sve biblioteke imaju i bogat kulturno-umetnički program, izložbe, predstave, muzičke priredbe, tečajeve za obrazovanje odraslih, programe informacione podrške privredi i posebno razvijene programe za decu i omladinu.

Nacionalna biblioteka Singapura

Misija Nacionalne biblioteke definisana je sledećim rečima: „Da obezbedi verodostojni, dostupan i globalno povezan bibliotečki i informacioni servis kako bi promovisala angažovano društvo znanja“, a vizija da inspiriše doživotno učenje, oživljava znanje i blistavu maštu i da otvara mogućnosti za vibrantan i kreativan Singapur“.

Nacionalna biblioteka je dobila novu zgradu 2005. Zgrada ima 16 spratova i nalazi se u strogom centru grada. Otvorena je svakog dana uključujući i nedelju i praznike od 10 do 21, s tim što se knjige mogu naručiti preko sajta i vratiti preko posebnih sandučića koji su smešteni ispred ulaza. U njoj radi 60 bibliotekara.

Nacionalna biblioteka Singapura

Ulazni hol Nacionalne biblioteke, u kojem su elektronski katalog i elektronske publikacije iz fonda dostupne 24 sata preko elektronskih „kioska“

Elektronski kiosk

Centralna pozajmna biblioteka sa 200.000 naslova nalazi se na prva dva nivoa.  Godišnje se pozajmi oko 200.000 naslova i skoro isto toliko elektronskih dokumenata se preuzme na lične računare.  Najveći deo fonda je u slobodnom pristupu, a korisnici mogu samostalno da se zadužuju i da vraćaju publikacije.

Pozajmno odeljenje sa elektronskim katalozima

Od trećeg do petog nivoa je velika dvorana za konferencije, pozorišne predstave i koncerte.

Od sedmog do jedanaestog sprata nalazi se naučna biblioteka Li Kong Čian-a sa obaveznim primerkom Singapurske produkcije, retkostima i referensnom naučnom literaturom. Biblioteka nosi ime Li Kong Čiana jer je on dao 60 miliona dolara da se podigne 5 spratova Nacionalne biblioteke. Publikacije su izložene u slobodnom pristupu, ali se ne mogu iznositi van biblioteke.

Čitaonica retkosti

Visokoškolske biblioteke

Biblioteka Nacionalnog Univerziteta Singapura

Nacionalni univerzitet Singapura je najstariji i najveći univerzitet koji soim građana Singapura privlači i sve više stranih studenata.

Lociran je u Kent Ridž kampusu, van centra grada, a centralna biblioteka se nalazi u upravnoj zgradi univerziteta, zajedno sa rektoratom i centrom za naučna i straživanja. Univerzitetsku biblioteku NUS-a, koja je i najveća visokoškolska biblioteka, sačinjava 7 specijalizovanih biblioteka, sa fondom od preko 1,2 miliona monografija, 12 hiljada tekućih časopisa u štampanom obliku, 31.000 elektronskih časopisa, knjiga i baza podataka.  Iako specijalizovane za medicinu, prirodne i tehničke nauke, pravo, sinologiju, društvene i humanističke nauke i muzičku umetnost, biblioteke imaju zajedničku upravu i članstvo, a u svakoj biblioteci postoje sve službe koje tesno sarađuju.

Sve biblioteke imaju organizovanu obuku korisnika, prostore za diskusiju i grupni rad, internet centre sa umreženim radnim stanicama, izložbene prostore i kafeterije.

Korisnici se uglavnom služe sami, sami se zadužuju, vraćaju publikacije i sami kopiraju šta im je potrebno. Velika većina fonda je u slobodnom pristupu, novije serijske publikacije, stručne knjige i referensna zbirka su u elektronskom obliku, kao i ispitni materijali.

Na sajtu biblioteke nalaze se i dokumenti i literatura koje profesori postavljaju za pojedine kurseve. Elektronski resursi su dostupni svim članovima na osnovu identifikacije preko članske karte, postoji mogućnost isporuke dokumenata na bilo koju adresu, pozajmice, obuke, obaveštavanja o novopristiglim publikacijama iz izabrane oblasti, rezervacije, štampanja, kopiranja.  Na sajtu se nalazi i materijal za samostalno informaciono opismenjavanje studenata i ceo onlajn kurs posvećen pronalaženju adekvatnih informacija iz svih oblasti. Postoji i dežurni informator na svakom spratu, koji odgovara na pitanja lično ili elektronskom poštom i održava kurseve za studente.

 
Informacioni pult

Biblioteka Univerziteta za menadžment

Centralna biblioteka Univerziteta za menadžment smeštena je u zgradi zajedno sa računarskim centrom, koja je potpuno pokrivena bežičnim internetom. Raspolaže svim značajnim informacionim izvorima za ekonomiju, menadžment i marketing i ima razvijenu obuku studenata.

Na ulazu u biblioteku nalazi se sto na koji studenti ostavljaju knjige koje im nisu više potrebne i mogu da uzmu one koje je neko drugi ostavio.

Biblioteka „Republike politehnike“

Republika Politehnika je najmodernija visoka škola praktične nastave i prva obrazovna ustanova u Singapuru koja je usvojila koncept učenja kroz rešavanje problema. Osnovana je 2003. i ima pet fakulteta i 19 smerova iz tehnike, tehnologije, primenjenih nauka, sporta i zdravstvene zaštite.  

Biblioteka je smeštena u centru kampusa a bibliotekari imaju važnu ulogu u podršci učenju u grupama kroz rešavanje konkretnih zadataka.

Koncept biblioteke je “Biblioteka kao dnevna soba” i u okviru biblioteke nalaze se prostori za učenje, za grupni rad, diskusije, gledanje filmova, igranje video igrica, slušanje muzike, bilijar…

Dr Stela Filipi-Matutinović

Šta ima novo kod KoBSON-a

Želim ovom prilikom da vam ukažem na neke nove informacije koje možete dobiti preko veb sajta KoBSON-a. Prva vest je da su od juče dostupni impakt faktori i za starija godišta časopisa. Pošto se veliki broj istraživača obraća svim bibliotekama u mreži sa zahtevom da pronađu impakt faktor određenih časopisa u određenoj godini i njihovu poziciju u okviru uže stručne kategorije kojoj pripadaju, prikupljeni su svi podaci do kojih smo mogli doći u Srbiji i postavljeni su na sajt. Dodati su impaktfaktorizaperiod 1981-1992 i 1998-2006, kao i pozicijapojedinih časopisauokvirupripadajućekategorije, a prema podeli Institute for Scientific Information.  Podaci su dodati iz štampanih verzija i verzija na kompakt disku Journal Citation Reports koji postoje u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković». Impakt faktori se mogu videti koristeći bazu Elečas (Servisi–>Pretraživanje časopisa). Po dobijanju rezultata pretraživanja, potrebno je kliknuti na ikonicu sa „stubićima“ u koloni ‘IF za 2006’.

Time se otvara stranica sa tabelom imakt faktora za period 1998-2006. U liniji godina, nalazi se link „Starija godišta (1981-1992) >>„, preko kog se dobijaju imapkt faktori za raniji period 1981-1992.

Druga veoma značajna vest je da smo uspostavili tesnu saradnju sa servisom Google Scholar(http://scholar.google.com).  Istraživanja pokazuju da najveći broj istraživača i studenta kao prvi izvor za pretraživanje naučnih informacija koristi Google. Izlazeći u susret potrebama korisnika, Google je razvio poseban servis GoogleScholar(http://scholar.google.com) namenjen pretraživanju i lociranju naučne literature. U toku aprila i maja meseca KoBSON je uspostavio saradnju sa kolegama iz GoogleScholar-a, tako da je svim korisnicima KoBSONa omogućeno linkovanje na dostupne izvore direktno sa Googlestranice za pretraživanje i prikazivanje rezultata. Kao prvi korak neophodno je na glavnoj stranici izabrati ScholarPreferences, u predviđeno polje uneti KoBSON, kliknuti na FindLibrary, i sačuvati podešavanje klikom na Savepreferences. Ovo je potrebno uraditi samo jedan put.

Nakon obavljenog pretraživanja u Google Scholar-u rezultati će biti prikazani u sledećoj formi:

Razjašnjenja:
(1) ukoliko ste na akademskoj mreži (ili ste prijavljeni preko lične licence), i ukoliko je
KoBSON pretplaćen na izdavača časopisa u kom je članak objavljen, klikom na naslov
prilazite punom tekstu.
(2) ukoliko je članak dostupan preko nekog od pretplaćenih agregatora (EBSCO,
PROQUEST, HINARI) potrebno je izabrati KoBSON, nakon čega će se izlistati svi
neophodni podaci vezani za časopis u kom je članak objavljen, npr:

Ukoliko je članak elektronski dostupan, klikom na reč članak, na ekranu će se prikazati puni
tekst članka (kao podsetnik, u levom gornjem uglu ekrana, prikazani su svi bibliografski
podaci o traženom članku).

U KoBSON-u pratimo i prisustvo istraživača iz Srbije u bazi podataka Web of Science (WoS). To je on-line verzija baze podataka koja obuhvata sva tri citatna
indeksa (Science Citation Index Expanded, Social Science Citation Index i Arts and
Humanities Citation Index). Baza obuhvata 8500 najuticajnih svetskih časopisa iz
svih oblasti nauke. Svi članci dati su u osnovnom bibliografskom opisu sa
sažetkom na engleskom jeziku i svom citiranom literaturom. Baza se osim za
predmetna pretraživanja koristi kao jedinstven izvor za produktivnost i citiranost
autora u najvećim svetskim naučnim časopisima. Sa akademske računarske mreže
u Srbiji omogućen je pristup svim radovima objavljenim od 1996. godine pa do danas.
Pristup je ograničen na 10 istovremenih korisnika. Uputstvo za pretraživanje dostupno je
na http://kobson.nb.rs/Kobson/s/ws.aspx
Radove naših istraživača u bazi WoS možete pogledati preko:
http://http://kobson.nb.rs/Kobson/service/MiUWOS.aspx
Kriterijum za izbor radova koji pripadaju toj bazi formiran je tako što su iz WoS
preuzeti svi članci u kojima su autori naveli adresu institucije u Srbiji kao svoju
afilijaciju. Nakon pretraživanja prema prezimenu i inicijalu imena autora, na ekranu će biti prikazani svi članci koje je taj autor objavio u vodećim svetskim naučnim
časopisima posle 2000. godine. Pored osnovnih podataka o objavljenom članku servis omogućava i sledeće funkcije:

1. Elečas detaljni opis časopisa u kome je rad objavljen (sa linkom na sam časopis, ukoliko je pretplaćen u okviru KoBSONa)

2. Članak link do punog teksta članka (ukoliko je dostupan preko KoBSONa)
   ISI link do članka u Web of Science
   Poslednja opcija dostupna je samo onim korisnicima koji pristupaju preko
   Akademske računarske mreže.
   Izdvajamo tri funkcije koje su dostupne iz ovog prikaza:

3. Times Cited ukazuje na broj članaka u kojima je prikazani rad citiran i omogućava uvid u sve te članke

4. Find Related Records omogućava prikazivanje „sličnih“ radova pri čemu se sličnost zasniva na analizi citirane literature (uvid u sve radove koji sa prikazanim imaju barem jednu zajedničku citiranu referencu)

5. Creat Citation Alert mogućnost da putem e-mail-a budete obavešteni svaki put kada se u WoS-u pojavi članak koji je citirao prikazani rad.

Ističemo da, usled ograničenja na 10 istovremenih korisnika, na kraju svog rada uredno napustite servis (crveni link LOG OUT u desnom gornjem uglu ekrana) čime završavate svoju sesiju i omogućavate korišćenje servisa drugim korisnicima u Srbiji.

Preko KoBSON-a u 2008. će nam biti pristupačni i neki novi servisi:

JSTORE – proširena kolekcija
American Psychologica Association
SciFinder – u Nišu i Novom Sadu e-brary i
Oxford (Elsevier) servisi sa elektronskim knjigama
OVID (baza za kliničku medicinu) će postati dostupan kasnije u toku 2008.

Pregovori sa Ministarstvom nauke za finansiranje za 2008. su u toku, ima problema u vezi sa finansiranjem nekih od aktivnosti Konzorcijuma za objedinjenu nabavku, ali se nadamo da ćemo uspeti da zadržimo sve postojeće servise i naredne godine.  Mi smo pripremili popis svih dodatnih «želja» za nabavku novih informacionih izvora od biblioteka članica Konzorcijuma koje su odgovorile na septembarsku anketu. O rezultatima pregovora ćemo vas obavestiti čim budu završeni.

Deseta konferencija o međubibliotečkoj pozajmici i snabdevanju dokumentima: zajedničko korišćenje resursa za budućnost – ugrađivanje cigala u zgraduuspeha
Singapur, 28-31 oktobar 2007.

Sekcija za međubibliotečku pozajmicu i snabdevanje dokumentima IFLA je organizovala svoju desetu konferenciju u Nacionalnoj biblioteci Singapura, novoj fantastičnoj zgradi u koju je smeštena prava biblioteka društva zasnovanog na znanju. 

Glavna tema – međubibliotečka pozajmica i snabdevanje dokumentima – ima danas mnogo širi opseg, tako da tema konferencije nije bilo samo zajedničko korišćenje resursa i pozajmica, već i problem zakona o auorskim pravima i kopirajtu, uspostavljanje veze između različitih bibliotečkih sistema, pozajmica elektronskih knjiga, potrebe korisnika i transformacija modernih biblioteka, prikaz stanja u oblasti umrežavanja biblioteka i njihove saradnje iz celog sveta i diskusija o viziji globalne bibliotečke službe.
Kao deleget Zajednice visokoškolskih biblioteka Srbije koferenciji je prisustvovala i autor ovog prikaza, dr Stela Filipi-Matutinović.

Prvi govornik je bio Majk Mek Grat, glavni urednik stručnog časopisa Interlending and Document Supply, koji nas je uveo u temu. U svom izlaganju  «Naš digitalni svet i njegov uticaj na snabdevanje dokumentima» naglasio je činjenicu da živimo u kapitalizmu, u kome je glavni pokretač  maksimalizovanje profita. Veliki izdavači, jedan od najstarijih i najvažnijih primera deoničarskih društava sa ograničenom odgovornošću, nisu prvenstveno zainteresovani za naučni kvalitet njihovih izdanja, nego za rast svog profita. Pokret za otvoreni pristup je pojava kojoj se izdavači veoma protive, uz iznošenje svih vrsta argumenata, bez pominjanja glavnog – mogućeg gubitka profita. Danas snabdevanje dokumetima podrazumeva: knjige/časopisi na policama biblioteka, knjige/časopisi dostupn elektronski i slobodno dostupni elektronski dokumenti preko interneta. Proces masovne digitalizacije časopisa koji vode njihovi izdavači je u toku, procenat postojećih elektronskih knjiga takođe raste, posebno od kada je Gugl počeo svoj projekat digitalizacije 10 miliona knjiga. Nova situacija je i opcija Pay Per View (plati da vidiš), kojom izdavači daju mogućnost da se kupi pojedinačni članak iz časopisa preko njihovog sajta, ali je cena 3-4 puta veća nego cena međubibliotečke pozajmice. Klasična međubibliotečka pozajmica fizičkih objekata se menja, transformišući se sve više u nabavku elektronskih dokumenata.

Sledeći pozvani predavač bila je Silvana Manđaracina, koja je govorila o iskustvima u Italiji sa projektom NILDE (Network Inter-Library Document Exchange), koji je promenio situaciju u zajedničkom korišćenju resursa italijanskih biblioteka. Mreža NILDE je uspostavljena 2001, i broj razmenjenih dokumenata u okviru mreže je porastao od 1.762 u 2001. do 121.097 u 2007, godini.  Sporazumom članica NILDE je regulisano da se pozajmica dokumenata vrši na bazi reciprociteta besplatno u roku od dva do pet dana, tako da se postigne maksimalna ujednačenost distribucije zahteva između biblioteka-članica, uz najviše pet zahteva nedeljno upućenih istoj biblioteci. Za elektronske izvore registrovani krajnji korisnici sami preuzimaju dokumente, a biblioteke članice sistema su zadužene za njihovu registraciju. Sedište konzorcijuma NILDE je biblioteka CNR Bologna Research Area Library, a njime upravlja bibliotečki komitet koji biraju sve članice. Trenutno je učlanjeno 600 biblioteka sa 4.000 registrovanih korisnika pozajmice.

Anders-Henrik Petersen iz Bibliografskog centra Danske je govorio o efikasnom automatskom rukovanju zahtevima krajnjih korisnika preko Nacionalnog centralnog kataloga Danske. Danski centralni katalog sadrži dve bibliografske baze podataka – DanBib za bibliotekare i bibliotek.dk za krajnje korisnike. Obe baze sadrže podatke o zbirkama i mogućnost kreiranja zahteva za pozajmicu. Kada krajnji korisnik traži nešto preko baze bibliotek.dk, sistem ga prebacuje u OPAC lokalne biblioteke, a ako zahtev ne može biti realizovan, on se automatski pretvara u zahtev za međubibliotelku pozajmicu biblioteci koja poseduje traženu publikaciju. Korisnici su veoma zadovoljni sistemom, a nove biblioteke se stalno priključuju. Broj zahteva je prešao 2,2 miliona u 2006. godini.
Treći pozvani predavač je bio dr Harald Miler, koji je govorio o pravima i distribuciji, tj. o zakonskim problemima sa kojima se biblioteke sreću prilikom isporuke dokumenata. Njegova glavna poenta je bila da član 19. Univerzalne deklaracije o pravima čoveka kaže da svako ima pravo da traži, dobije i razmenjuje informacije i ideje preko svih medija bez obzira na granice. To je teorija, ali u stvarnom svetu većinu informacija treba platiti a biblioteke su jedine društvene institucije koje imaju za cilj da informacije učine dostupnim svima, sakupljajući, obrađujući, čuvajući i omogućujući korisnicima pristup zbirkama.  Pre digitalne ere biblioteke su drugim bibliotekama slale fotokopije, ali u digitalnom svetu biblioteke druge biblioteke snabdevaju digitalnim kopijama – klonovima digitalizovanog materijala. Zbog toga izdavači elektronskih publikacija sada biblioteke smatraju konkurentima na tržištu i koriste sve zakonske mogućnosti da spreče da biblioteke drugim bibliotekama šalju digitalne kopije. Nacionalni zakoni o kopirajtu su veoma različiti i biblioteke moraju da budu veoma dobro obaveštene o različitim nacionalnim zakonima kada potpisuju ugovore o licenciranju elektronskih publikacija sa izdavačima, kako bi izbegle probleme. Izdavači imaju veoma jake lobije i jedino što bibliotekama ostaje je da nastave da se bore za slobodu informisanja i da podrže pokret za otvoreni pristup, posebno održavajući digitalne repozitorije sa otvorenim pristupom u visokoškolskim i naučnim ustanovama. Bibliotekari treba da insistiraju na činjenici da privatno pravo na korišćenje bibliotečke građe, koje je garantovano svim građanima, predstavlja zakonsku osnovu za isporuku digitalnih dokumenata.

Nove perspektive u međubibliotečkoj pozajmici otvorio je veoma zanimljiv prikaz novog projekta kanadskog instituta za naučne i tehničke informacije CISTI (Canadian Institute for Scientific and Technical Information) za pozajmicu elektronskih knjiga. Pozajmica elektronskih knjiga bi smanjila troškove povezane sa pozajmicom štampanih knjiga i bila bi mnogo brža. CISTI je pronašao partnera koji može da obezbedi korisnicima privremeni pristup elektronskim knjigama za koje biblioteke u Kanadi nemaju licencu – agregatora iz Velike Britanije MyiLibrary. Ugovori sa nekim izdavačima, uključujući Elzevir i Špringer, potpisani su u proleće 2007. Metapodaci izdavača o elektronskim knjigama uključeni su u centralni katalog CISTI i linkovi do punog teksta knjiga su obezbeđeni na 30 dana, po uplati 25 $. Korisnik može da čita knjigu bilo kada tokom tih 30 dana i može da odštampa 10% sadržaja knjige. Ovo bi mogao biti važan korak u poboljšanju mogućnosti da se korisnicima dobave knjige koje biblioteke nemaju u svojim zbirkama.

Direktorka Nacionalne biblioteke Singapura, gospođa Ngian Lek Čo, dala je veoma inspirativan prikaz budućnosti biblioteka, sa primerima kako Nacionalna biblioteka Singapura izlazi na kraj sa promenama. Naslov prezentacije je bio «Kada biblioteka nije biblioteka? Kada međubibliotečka pozajmica nije međubibliotečka pozajmica?».
U pregledu koji je 2005. uradio  OCLC istražujući percepciju biblioteka i informacionih resursa, pokazalo se da se kad počinju istraživanje korisnici u 84% slučajeva okreću internet pretraživačima a samo u 1% slučajeva idu na veb sajt biblioteka. Studenti kad misle o biblioteci, misle na Gugl. To je činjenica. No autorka veruje da je uloga biblioteka kao agensa koji povezuje korisnike sa resursima, uključujući i informacione resurse i stručnjake još uvek validna. U fizičkom svetu bibliotekari su morali da prikupljaju materijale pre nego što povežu korisnike sa resursima. U digitalnom svetu nije neophodno prikupiti resurse pre nego što korisnike povežete sa njima. Biblioteka kao entitet gubi svoj značaj, ali uloga bibliotekara u povezivanju ljudi i resursa koji postoje na vebu neće nestati. Bibliotekar u internet svetu može obezbediti ovu uslugu i ako nema nikakvu sopstvenu zbirku. Ako se međubibliotečka pozajmica i snabdevanje dokumentima postavi kao servis koji povezuje korisnike sa resursima tamo gde su mu potrebni, onda možemo prevazići okvire i svrhu međublibliotečke pozajmice i učiniti je delom istraživačkog procesa. Kada korisnik surfuje mrežom treba da pronađe digitalizovane bibliotečke izvore i da mu bude omogućeno da se sam usluži. Bibliotečke usluge singapurske Nacionalne biblioteke su dostupne 24 sata svakodnevno cele godine preko e-kioska i sandučića za razduživanje, a bibliotekari rade od 9 do 22 sata svakog dana, uključujući i vikend.

Ciril Oberlender iz Univerzitetske biblioteke Virdžinija Teh univerziteta imao je zanimljivo izlaganje sa provokativnim naslovom: «Globalni bibliotečki servis: vizija izgradnje novog okvira za međubibliotečku pozajmicu i isporuku dokumenata, koja ispituje uspešne strategije razvoja usluga i radnih procesa, nove tehnologije i više od toga».

Najbolje polazište za izgradnju nove generacije biblioteka je verovatno postojeći uspešan model umrežavanja u okviru zajedničkog korišćenja resursa. Jedna nova cigla za tu građevinu bilo bi kupovanje umesto pozajmljivanja, pošto je internet tržište polovnih knjiga promenilo mogućnosti za rad i u nabavci i u međubibliotečkoj pozajmici. Ponekad je cena pozajmice viša nego cena kupovine, posebno za DVD izdanja i jeftine polovne knjige na sajtovima Alibis, Amazon ili Better World. Sledeća cigla je pronalaženje alternativa za pozajmicu, pošto se mnogo materijala može naći u repozitorijumima sa otvorenim pristupom ili na sajtovima izdavača sa opcijom za plaćanje pojedinačnog članka, zatim digitalizacija na zahtev ili štampanje na zahtev, pregovaranje sa izdavačima za povoljnije ugovore o licenciranju koji bi dozvoljavali korisnicima da dobiju digitalne kopije licenciranog materijala. Sledeća cigla je poboljšanje isporuke i usluga i prihvatanje novih strategija omogućenih tehnologijom – korišćenjem mobilnih telefona, protokola za prenos glasa preko interneta kao što je Skype, kao i alatki za društveno umrežavanje kao što su wiki, del.icio.us, connotea.org. Planiranje novog sistema sa novim tehnologijama je korak koji biblioteke moraju da preduzmu. Korisnike mnogo više interesuje sistem isporuke a mnogo manje katalozi.

Poslednji pozvani predavač, Patricija Stivens iz SAD je govorila o ponovnom promišljanju inicijative o zajedničkom korišćenju resursa. Grupa bibliotekara i informacionih stručnjaka iz SAD je 2005. pripremila belu knjigu o reviziji standarda za zajedničko korišćenje resursa, u kojoj se kaže da je današnja politika i praksa zajedničkog korišćenja resursa  fokusirana na biblioteke, dok se ostatak sveta fokusirao na korisnike usluga. Politika biblioteka mora biti promenjena kako bi restrikcije prema korisnicima bile minimalne, zajednički resursi dostupni, registracija jednostavna bar kao i za komercijane servise na vebu, cene manje nego komercijalne i informacione službe stalno dostupne.
Prikazani su i preseci stanja u međublibliotečkoj pozajmici i isporuci dokumenata raznih zemalja, iskustva sa različitim softverskim paketima i svi delegati su se na kraju konferencije vratili u svoje biblioteke sa mnogo novih ideja kako da učine svoje usluge boljim. Međubibliotečka pozajmica i snabdevanje dokumentima postaje centralna funkcija biblioteka i tu se reflektuju sve promene koje se dešavaju u bibliotekama i u komunikacionom sistemu u nauci, obrazovanju, zabavi itd. Društvo znanja i nove komunikacione tehnologije obezbeđuju povoljnu sredinu za razvoj bibliotečkih servisa, ali je neophodna hitna promena paradigme od biblioteke fokusirane na zbirku u biblioteku fokusiranu na korisnika.

Dr Stela Filipi-Matutinović

Novi glavni i odgovorni urednik časopisa Infoteka, dr Cvetana Krstev, profesor informatike sa Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, promovisala je novi broj časopisa, čije je uređivanje od broja 1-2 za 2007. preuzelo novo uredništvo i dalo mu novi, moderniji izgled.  Časopis je predložen za uključivanje u baze podataka velikog svetskog agregatora EBSCO, čime bi postao znatno vidljiviji u svetskim razmerama. Novi broj je dostupan u punom tekstu preko sajta Zajednice, na adresi http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/izdanja/infoteka/br1_2_2007/index.php.

U organizaciji Obrazovnog centra Narodne biblioteke  Srbije, održane su radionica na temu ISO standarda za međunarodnu bibliotečku statistiku i za indikatore radnog učinka biblioteka. Radionice je vodio  prof. Piter Brofi, predavač na Metropoliten univerzitetu u Mančesteru, stručnjak za oblast menadžmenta informacija, a takođe je i direktor  Centra za istraživanje menadžmenta u bibliotečko-informacionoj delatnosti (CERLIM). Njegova oblast istraživanja je menadžment informacija, što obuhvata teme kao što su menadžment kvaliteta i vrednovanje performanse bibliotečko-informacionih sistema, elektronske biblioteke i umreženi informacioni sistemi, biblioteke i učenje. Našoj javnosti je poznat i kao autor knjige „Biblioteke u XXI veku ”, koja je veoma aktuelne jer  objašnjava kako klasični i elektronski izvori mogu istovremeno postojati i funkcionisati  u bibliotekama današnjice i u budućnosti. Inače se ovo delo veoma visoko kotira u svetu bibliotekarstva i nauke o informacijama. U američkim stručnim krugovima se vodi veoma oštra polemika o prednostima i  manama savremenih biblioteka koje zadržavaju ulogu medijatora i olakšavaju pronalaženje i korišćenje podataka u fazi prezasićenosti informacijama.

Radionica „Kvalitativni indikatori performanse biblioteka“ je održana 24. 10. 2007. u elektronskoj učionici Narodna biblioteka Srbije. Prva tema je bila Uvod u kvalitativne indikatore (zašto ih koristimo), a pratio ju je razgovor o iskustvima učesnika sa ovim indikatorima (koji imaju iskustava). Razmatrani su i metodi prikupljanja podataka.

Sledeća tema bila je Analiziranje podataka. Održana je praktična vežba: Intervjuisanje na temu zadovoljstva korisnika, koju je pratio razgovor učesnika. Zatim je sledila praktična vežba: Istorija za budućnost: pisati tako da se čita. Poslednja tema celodnevne radionice bila je: Pouzdanost podataka.

Ima puno različitih kvalitativnih metoda, ali najčešće se koriste ove:

1. Intervju – U suštini, intervju je kao upitnik koji se popunjava lično, kroz razgovor. Postoje različite vrste intervjua, a to su:

• Strukturisani intervju – U suštini, strukturisani intervju je upitnik tokom kojeg ispitivač (onaj ko intervjuiše) čita pitanja i zapisuje odgovore.

• Polu-strukturisani intervju – Ovaj termin se koristi ako je ispitivaču dozvoljeno da obilno koristi dodatne teze i i da preformuliše pitanja ili da ih objasni, ako postoji neka nedoumica.
• Nestrukturisani intervju – Ovaj tip intervjua više liči na razgovor dvoje ljudi, pri čemu pravac zavisi od onog što je izgovoreno, i istražuju se zanimljivi tokovi razgovora, bez nužnog postojanja prethodne zamisli o pitanjima koja će biti upućena.
• Standardizovani intervju – Pitanja koja se koriste u intervjuu mogu dopuštati otvoren odgovor, ili izbor između opcija na spisku.
• Grupni intervju – U nekim okolnostima poželjno je da se obavi grupni intervju, pri čemu ispitivač okupi grupu ljudi kojoj postavlja pitanja.
• Panelni intervju – Može da se odvija pojedinačno ili grupno, podrazumeva izbor grupe ispitanika koji su voljni da budu više puta intervjuisani.
• Narativni intervju – Cilj ove vrste intervjua je da se iskustvo ispitanika sasluša posredstvom pričanja priče.

 2.Intervju fokusne grupe – Fokusne grupe nisu grupni intervju, gde se grupi upućuju pitanja a od svih članova se očekuje da odgovore na pitanja koja je postavio ispitivač, već one svoju dinamičnost crpe iz interakcije učesnika.Fokusne grupe se mogu koristiti u razne svrhe:

1. • otkrivanje najvažnijih pitanja koja zanimaju korisnike
   • testiranje mogućih koncepcija usluga o kojim se razmišlja
   • dodatno razjašnjenje odgovora iz većih istraživanja, naročito iz upitnika
   • dobijanje povratnih informacija o probnim zaključcima drugih istraživanja.

3.Studija slučaja –  Ispitivanje onog što se odvija u praksi (to jest, ovo je empirijsko istraživanje), u realnom kontekstu, i obično podrazumeva više metoda prikupljanja podataka.

4. Posmatranje – Može da se koristi na mnogo načina, koji se mogu svrstati u dve velike grupe:

• Učesničko očito ili uočljivo posmatranje, pri čemu je posmatrač deo grupe. Problem je što to utiče na ponašanje ostalih članova, a ne bi bilo etički da se krije razlog njegovog učešća.
• Ne-učesničko prikriveno ili nenametljivo posmatranje, pri čemu je posmatrač izvan grupe koju posmatra i ne dolazi u neposredni kontakt s njom.

5.  Recenzija – U osnovi ove metode je mišljenje da je jedan od najboljih načina da prosudimo kvalitet nekog proizvoda ili usluge da se kvalifikovani stručnjaci zamole za procenu.

6. Tehnika Delfi  – Tehnika Delfi je metoda koja se koristi da se postigne konsenzus unutar grupe, obično iskusnih predstavnika zainteresovanih strana u nekom slučaju.

Sama radionica je koncipirana i realizovana na veoma interesantan način. Nakon svake teme smo imali praktične vežbe, koje su bile veoma zanimljivo koncipirane, kao što je na primer Intervjuisanje na temu zadovoljstva korisnika, Istorija za budućnost – pisati tako da se čita, Pouzdanost podataka itd.

Vežbe smo radili u parovima, pri čemu smo menjali uloge a sve učesnike je veoma uspešno inspirisao i vodio sjajan profesor Brofi. Razmatrali smo različite teme sa aspekta ispitivača, predavača, korisnika, novinara, itd. Svoje stavove i ideje smo razmenjivali sa ostalim učesnicima radionice i  profesorom, koji je i sam imao svoje veoma duhovite i originalne primere na zadate teme.       

Opšti zaključak je da smo u svom dosadašnjem radu koristili uglavnom metodu upitnika, koja se u svetu smatra prevaziđenom i neefikasnom. Za korišćenje ostalih metoda, naše inostrane kolege su putem kurseva i ostalih vidova obuke  usvajali nova znanja i tehnike, što znači, da su pred nama novi zadaci i izazovi. Iako smo prisustvovali mnogobrojnim radionicama, radionicu profesora Pitera Brofija ćemo svakako dugo pamtiti. Radionicu je završio čuvenim Borhesovim citatom „Uvek sam zamišljao da će Raj biti neka vrsta biblioteke”.

Oja Krinulović
Sanja Antonić

MikroVesti
Elektronske vesti časopisa Mikro (www.mikro.co.yu)
ponedeljak, 17. decembar 2007.

Evropska komisija je prošle nedelje objavila Izveštaj o razvoju
informacionog društva  u Srbiji, u kome se konstatuje da su ostvareni
ograničeni i skromni početni rezultati.

U izveštaju se pohvalno ocenjuje formiranje Ministarstva za
telekomunikacije i informaciono društvo i početak funkcionisanja
Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL). Najveći napredak je
ostvaren u razvoju mobilne telefonije, dok je stanje u fiksnoj telefoniji
nepromenjeno. Isto tako, nema napretka ni u razvoju objedinjenih
telekomunikacionih usluga, dok je stopa upotrebe Interneta i dalje niska.

U izveštaju Evropske komisije se navodi da je primena usvojenih zakonskih
propisa ograničena sposobnostima administracije da ih primeni. Podseća se
i da je srpsko Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo
izdvojilo kao važno usvajanje Zakona o elektronskoj upravi, elektronskoj
trgovini i zaštiti ličnih podataka.

Izveštaj Evropske komisije o razvoju informacionog društva u Srbiji
potražite na adresi
http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/dokumenti/godisnji_izvestaj_ek_2007_en.zip.
(N.M.)