Broj dva (2008)

Istanbul je jedini grad na svetu koji se proteže na dva kontinenta, Evropu i Aziju. Razdvojen Bosforskim moreuzom, na glavnom trgovačkom putu, istorijski grad kombinuje dve različite tradicije, koje se odražavaju u Plavoj džamiji i Aja Sofiji. Istanbul je izabran zbog svoje strateške lokacije za prvu svetsku konferenciju bibliotekara iz zemalja članica konzorcijuma eIFL koji se bave autorskim pravima. Učesnici iz četrdeset zemalja članica konzorcijuma eIFL iz Afrike, centralne i jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka, bivšeg Sovjetskog Saveza, Mongolije i jugoistočne Azije proveli su dva dana osavremenjavajući svoje znanje i razmenjujući iskustva iz oblasti politike i praktične primene zakona o autorskim pravima. „To je bio prvi put da smo se svi sastali kao grupa „, rekla je Tereza Heket, rukovodilac programa posvećenog autorskim pravima u okviru konzorcijuma eIFL-IP. „Naravno, postoje regionalne i nacionalne razlike, ali kao bibliotekari mi imamo jedan zajednički cilj, da obezbedimo pristup znanju studentima, istraživačima, stručnjacima i građanima koji koriste naše biblioteke. To znači da mi moramo da osiguramo da postoji ravnoteža između zaštite autorskih prava i pristupa radovima koji su tim zakonom zaštićeni „.

Prvi dan je bio posvećen praktičnim pitanjima sa kojima se bibliotekari susreću u svakodnevnom radu, kao što je autorsko pravo i bibliotečke usluge i uloga autorskog prava u projektima digitalizacije. Drugog dana su razmotrena pitanja koja se tiču međunarodne politike i zastupanja, posebno u vezi sa novim razvojem aktivnosti u okviru Svetske  organizacije za zaštitu intelektualne svojine Ujedinjenih nacija (WIPO) u Ženevi.

„Uticaj zakona o autroskim pravima Sjedinjenih Američkih Država se prostire daleko preko njihovih granica „, rekao je Džonatan Bend, pravni konsultant Udruženja biblioteka SAD za pitanja autorskih prava. „Bibliotekari u zemljama u razvoju i u tranziciji koji su suočeni sa mogućnošću da se usvoje viši standardi zaštite autorskih prava kroz bilateralne trgovinske sporazume na primer, treba da budu upoznati sa doktrinom o fer korišćenju koja je prihvaćena u SAD i da insistiraju da ona bude ukljulena i u zakone u njihovim zemljama „.

Jedan od modula u kurikulumu posvećenom autorskom pravu za biblioteke, koji je razvijen u Berkman centru za internet i društvo pri Pravnom fakultetu u Harvardu, zajedno sa konzorcijumom eIFL, bavi se izuzecima i ograničenjima. Radnu verziju kurikuluma predstavila je saradnica Berkman centra, Melani Dulon de Rosne, kako bi sakupila komentare i povratne informacije bibliotečke zajednice.

Konferenciju su karakterisala mnogobrojna pitanja i živa diskusija, i svi – i učesnici i predavači – učili su jedni od drugih.

„Dobio sam izuzetan pregled problema sa kojim se suočavaju kolege iz zemalja u razvoju i u zemljama u tranziciji. Postoji stvarna potreba bibliotekara koju rade često u veoma teškim uslovima da znaju više o praktičnoj primeni zakona o autorskim pravima kao nečem što omogućuje, a ne sprečava pristup. Bibliotekari koji rade u okvirima zakona o autorskim pravima u najrazvijenijim sistemima, našli bi se u ovakvim uslovima u veoma izazovnoj situaciji „, rekao je Lorens Bebington, bibliotekar specijalista za pravo i stručnjak zadužen za informacije u vezi sa autorskim pravima Univerziteta Notingem u Velikoj Britaniji. 
„Prezentacija razvoja u okviru međunarodne politike dodala je za mene novu dimenziju pitanjima iz domena intelektualne svojine „, rekla je Aleksandra Ksamo iz Albanije. „U narednim danima ja ću svoja znanja prikupljena na konferenciji podeliti sa bibliotečkom zajednicom Jermenije tokom Bibliotečke nedelje, rekla je Hasmik Galstjan iz Jermenije. Ava Ndoje iz Senegala rekla je „ To je bila moja prva konferencija u okviru konzorcijuma eIFL-IP i pružila mi je novu perspektivu odnosa zakona o autorskim pravima i biblioteka. Ja čvrsto verujem u razvoj biblioteka i zaštitu bibliotečkih interesa „.

„Ja znam za eIFL nekoliko godina i svedok sam značajnog razvoja njegovih aktivnosti, posebno na međunarodnom nivou“, rekao je Ahmet Abdel Latif, rukovodilac programa o intelektualnoj svojini u Međunarodnom centru ta trgovinu i održivi razvoj (ICTSD). „Preko konzoricjuma  eIFL, bibliotekari iz zemalja u razvoju i tranziciji igraju važnu ulogu u diskusijama o programima razvoja Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine WIPO, prikazujući svoju ulogu efikasnih učesnika u procesu u Ženevi i šire“.

eIFL.net zahvaljuje Fondaciji Džon D. i Katarina T. Mak Artur za podršku svetskim konferencijama predstavnika eIFL-IP 2008. i 2009.

Za bliže informacije možete se obratiti:
Rima Kupryte, Director
Electronic Information for Libraries (eIFL)
c/o ADN Kronos, Piazza Mastai 9
00153 Rome, Italy
Tel: +(39)(06)5807216/17
E-mail: info AT eifl.net
http://www.eifl.net/

eIFL.net

eIFL.net je međunarodna fondacija koja podržava nacionalne bibliotečke konzorcijume u više od 45 zemalja u razvoju i tranziciji u procesu pregovaranja i zagovaranja šire dostupnosti elektronskih izvora informacija za obrazovanje, istraživačku i stručnu zajednicu, kao i vladine organizacije i civilno društvo. Ova globalna mreža okuplja milione korisnika u Africi, Aziji, Istočnoj Evropi, bivšem Sovjetskom Savezu i na Bliskom Istoku.

Tides Foundation

Podršku za dobijanje granta od Fondacije Džon D. i Katarina T. Mak Artur obezbedio je Stichting eIFL.net Fund pri fondaciji Tides, koja podržava progresivne društvene promene.

TEKST ZA ŠTAMPU, 15. April 2008.
Sa engleskog prevela dr Stela Filipi Matutinović,
Koordinator Srbije u eIFL-IP

Prilikom posete biblioteci Humbolt univerziteta u Berlinu, imali smo prilike da se osim sa opštim pitanjima vezanim za funkcionisanje biblioteke, organizacijom rada i pružanjem usluga korisnicima, upoznamo i sa stručnom klasifikacijom bibliotečke građe koju ova biblioteka poseduje.

Humbolt univerzitet u Berlinu osnovan je 1820. godine, a već 1831. godine osnovana je i Univerzitetska biblioteka. Fondovi ove biblioteke danas broje oko šest miliona monografskih i periodičnih publikacija i oko milion doktorskih disertacija koje se nalaze u posebnoj kolekciji koja je od 1998. godine zatvorena za dalji prijem (osim disertacija odbranjenih na Humbolt univerzitetu i one za univerzitetsku  biblioteku imaju poseban značaj).
Univerzitetska biblioteka Humbolt univerziteta ima 180 zaposlenih iz čijih se redova formiraju posebni timovi stručnjaka iz određenih naučnih oblasti i disciplina  zaduženih za stručnu klasifikaciju publikacija.

U ovoj biblioteci se od januara 2006.godine za sve novonabavljene monografske publikacije primenjuje Regensburger Verbundklassifikation (RVK) koja predstavlja sistematičan pristup stručnoj klasifikaciji bibliotečkih fondova. Razvijena je 1964. godine u biblioteci  tada novoosnovanog univerziteta u Regensburgu, proširila se i na druge naučne biblioteke, pre svega u Istočnoj Nemačkoj, a primenjuje se i u nekolicini drugih zemalja, između ostalih  u Italiji. Za  rad na dopunjavanju i redakciji ove klasifikacije zaduženi su stručnjaci sa Regensburg univerziteta, a u okviru drugih biblioteka u sistemu formiraju se radne grupe koje sarađuju sa ovim univerzitetom.
Sistem ove klasifikacije sastoji se od 34 glavne grupe, odnosno naučne oblasti i discipline koje imaju slovne oznake, sistematizovane abecednim redom, od A do Y. Dalji sistem klasifikacije podrazumeva  da se u okviru svake pojedinačne naučne ili stručne oblasti  početnom slovu dodaju nova velika slova, a najfinije raspoređivanje dobija se  upotrebom  još tri do pet brojčanih oznaka.
Primer:

 Tabelarni  prikaz osnovnih grupa Regensburg klasifikacije 

Nasuprot UDK klasifikaciji, brojevi u RVK sistemu klasifikacije ne oslikavaju hijerarhiju  već se kodiraju po Katern – Sanborn metodi. Ključ za kodiranje proizilazi iz tabele koja sadrži kombinacije različitih slova koja predstavljaju kodove. Ovaj ključ sastoji se iz jednog velikog slova i tri broja. Mnoge biblioteke, pored ovog, koriste i još jedno dodatno kodiranje za publikacije koje su delo dva ili više autora.

Mr Gordana Lazarević, viši bibliotekar
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»,
Beograd

Diplomata i književnik Vojislav Jovanović-Marambo (1884-1968) ostavio je u svojim rukopisima interesantne beleške i pisma koja osvetljavaju izvesne događaje, previranja, ali i konflikte u literarnom svetu tog vremena. Određeni broj tih beležaka tiče se polemike pa i direktnih optužbi koje je Jovanović upućivao pesniku i publicisti Miloradu Paniću-Surepu, koji je u to vreme bio na čelu Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture Srbije, od 1956-1959. i ministar za kulturu.

Budući da su obojica bili antologičari, jedna od optužbi ticala se Panićeve knjige „Odabrane narodne pripovetke“(1948), a za koju je Jovanović tvrdio da je falsifikat njegove Antologije „Srpske narodne pripovetke“ iz 1925., nazivajući je pogrdno „makazarskom antologijom“.

Još u pismu Ivi Andriću (1954) Jovanović kaže:“…Mislim da sam Vam pričao kako mi je ukraden film o krunisanju kralja Petra 1904. godine, koji sam pronašao u Engleskoj; i kako je Panić-Surep „preradio“ moju Antologiju narodnih pripovedaka…“

Podsticaj za istraživanje izvora priča iz Panićeve knjige Jovanović je dobio uvidevši da u njoj nema podataka o izvorima i zbirkama iz kojih priče potiču i zaključio da su tri zbirke narodnih pripovedaka bile Surepu gotovo isključivi izvor pri sastavljanju  „Odabrane narodne pripovetke“:

1. Vojislav Jovanović-Marambo, Srpske narodne pripovetke, Antologija, Beograd 1925.
2. Veselin Čajkanović, Srpske narodne pripovetke, knj. 1, Beograd, 1927.
3. Vladimir Ćorović, Šaljive kratke srpske narodne umotvorine, Velika Kikinda, 1913.

Od 83 pripovetke koje knjiga sadrži 78 je iz ove tri, dok je 5 pripovedaka iz nepoznatih izvora. Najveći broj priča je, kako će se kasnije videti iz Jovanovićeve Antologije, sa njegovim izmenama, ispravkama, pa i štamparskim greškama.

Posle ovog uvida Marambo je zaključio „da se M. Panić-Surep nije pri sastavljanju svoje knjige služio originalnim izdanjima samih sakupljača: on je njihove pripovetke našao u tuđim antologijama, pa iz ovih povadio i uneo u svoj „izbor“, iz druge ruke. Čak ni pripovetke tako poznatih sakupljača kao što su bili Vuk Karadžić i Vuk Vrčević on nije tražio ni našao u njihovim zbirkama, već u antologijama Jovanovića i Ćorovića.

Jovanović je, naravno, prvo hteo da razgovara sa samim Surepom, čto je i učinio. O tome svedoči Panićevo pismo u kome on razmatra pitanje originalnosti zbirke narodnih pripovedaka i dodaje:

„…Vi ste svoju Antologiju sastavili od isključivo ranije objavljenog materijala. Pri tom ste se uglavnom oslonili na dve izvorne zbirke, na Vrčevića i Karadžića…U čemu je, dakle, originalnost Vaše knjige? Ona nije u novitetu materijala, već u odabiranju poznatog materijala, njegovoj interpretaciji, u cilju za koji teži vaša knjiga, a taj je – da bude antologija celokupne naše narodne pripovetke, gledane samo sa književnog stanovišta…U čemu je originalnost moje knjige? Ni njena originalnost nije u novitetu materijala, već u njegovom sređivanju, interpretaciji i gledanja na narodnu prozu, koje glednje treba da opravdaju i potvrde reprezentovane pripovetke. Jasnije rečeno, cilj moje knjige je: dati omladini ne „nepristrasnu“ „čisto književnu“ antologiju, već odabranu zbirku narodnih pripovedaka sa jasnijom vaspitnom tendencijom…Razume se, i ja sam iskoristio plodove svojih prethodnika, uključujući i Vas, ali samo po pristupačnosti materijala, ali ne i po njegovoj interpretaciji i nameni…“
Na kraju pisma Panić dodaje: „A pitanje autorskih prava na narodne umotvorine – o čemu smo telefonom razgovarali – pa ga se tek sad setih – verujte mi ne umem da odogonetnem.

U Beogradu, 25. maja 1948.                              S poštovanjem Vaš M. Panić-Surep

Da je cela ova problematika oko izrade antologija imala izuzetnu važnost za Jovanovića svedoče i pisma koja je on upućivao izdavačkom preduzeću „Nolit“ i njegovom predstavniku Slobodanu Galogaži.
U pismu „Nolitu“ (31.1.1957.) Jovanović podseća da je još 23.2.1955. potpisao sa ovom kućom ugovor kojim se obavezao da sastavi antologiju „Srpski epos„. Zbog obima i prirode posla kasnio je sa predajom rukopisa, ali je obećao da će to učiniti do 1.2.1957. Međutim, „Nolit“ je izdao knjigu „odabrane narodne pripovetke“, 4. izdanje, u redakciji M. Panića-Surepa.2 Ozlojeđen tim postupkom Jovanović je raskinuo ugovor s „Nolitom“. Evo odlomka iz tog pisma:

„…U razgovoru koji sam posle tog saznanja, i povodom njega, imao u redakciji „Nolita“ sa drugovima Grujićem i Galogažom, baš po pitanju koje čini predmet ovog pisma, ja sam istakao sledeće činjenice, koje su uostalom poznate ljudima iz struke:

1. da knjiga „Odabrane narodne pripovetke“ M. Panića-Surepa sadrži u pretežnoj meri materijal iz moje knjige: „Srpske narodne pripovetke“, tako da se ne može smatrati originalnim delom, već preradom moje knjige. Napominjem da prvo izdanje Panićeve knjige ima ukupno 83 pripovetke, od koji su 68 istovetne sa onima iz moje knjige; drugo izdanje ima 93 (70 mojih), četvto izdanje 101 (69 mojih). Dodajem da ukupni broj naših narodnih pripovedaka, – po proceni koju sam dao 1925. u predgovoru svoje knjige, a koju procenu Panić stalno ponavlja kao tačnu (ne navodeći izvor), iako ona to više nije, – iznosi 6.000. Broj pripovedaka u mojoj antologiji iznosi 252, – to će reći da Panić gotovo nije uzimao u obzir, pa ni vršio iz njega izbor, onaj veliki ostatak od 5748 pripovedaka, stvarno od blizu 10.000 pripovedaka, koliko ih je po mom poslednjem računu do sada kod nas zapisano.
2. Panić je ne samo usvojio pretežnim delom moj izbor, već je upotrebio i moje tekstove, to će reći koristio sve moje ispravke, brisanje i dopune, čak je ponovio i greške počinjene prilikom štampanja moje knjige.
3. Bibliografska napomena koju je M. Panić-Surep dao na strani 387 četvrtog izdanja svoje knjige o izvorima kojima se korstio prilikom odabiranja pripovedaka, ne odgovara stvarnosti…“

Međutim, iz pisma S. Galogaži (2.4.1958.) uviđa se da  Jovanović nije dobio odgovor, štaviše pominje i priznanicu koja svedoči o povraćaju pisma na njegovu adresu i dodaje:

„…S pravom pretpostavljam da je Nolit primio ovo moje pismo na koje nije smatrao za shodno da odgovori. Iz Vaše izjave na sastanku od prošlog 29. marta razumeo sam, sa žaljenjem, da Vam njegova sadržina nije bila saopštena, ali iz 5-og izdanja (latinicom) knjige M. Panića-Surepa, koje je nedavno pušteno u prodaju pod naslovom „Antologija srpskih narodnih pripovedaka“, priredio Milorad Panić-Surep, kao sastavni deo kolekcije „Biblioteka Antologija jugoslovenske književnosti“, koju je Nolit pokrenuo 1955 godine pod redakcijom Odbora sastavljenog od Iva Andrića, Isidore Sekulić, Josipa Vidmara i d-ra Mihovila Kombola – vidim da je to pismo (stvarno, optužba protiv M. Panića-Surepa), koje je vama ostalo nepoznato, stavljeno međutim od Nolita na uvid sporno zainteresovanom licu M. Paniću-Surepu, koji je štaviše od njega i načinio upotrebu prilikom priređivanja za štampu 5-og izdanja Antologije. Navedeno moje pismo Nolitu podstaklo je Panića na nesmotrenu misao da u ovom 5-om izdanju – a prema mojim primedbama u rečenom smislu – preduzme i izvrši izvesne formalne ispravke, koje su u stvari priznanje od njegove strane da sam ja u pravu odnosno optužbe koja se ticala prva četiri izdanja njegove Antologije, a kao što će se dalje videti i odnosno optužbe koja se tiče ovog petog izdanja iste Antologije…“

U tom spornom petom izdanju, kako je Jovanović dalje obrazložio, Panić je uneo bibliografske izmene podstaknut njegovom primedbom, što se ne bi smelo desiti kada su u pitanju dva izdanja jedne iste knjige.
Iz detaljnog spiska svih spornih pripovedaka izdvojićemo sledeće primere sa Jovanovićevim komentarima:

Tamni vilajet
Konkretno za ovu priču Jovanović je napisao: „Ovu pripovetku zabeležio je Vuk Karadžić i štampao u svojim Rječniku; ali Panić-Surep nije nju uzeo iz Vuka već iz Jovanovićeve Antologije. To se vidi po prepravkama teksta koje je Jovanović izvršio, a koje je Panić verno reprodukovao, ne znajući da ta mesta kod Vuka drukčije glase. Na primer, kod Vuka pripovetka počinje ovom rečenicom: „Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta…“Jovanović je to izmenio ovako:“Bio jedan car, pa došavši s vojskom na kraj svijeta…“Kod Panića ta rečenica ne glasi kao kod Vuka, već kao kod Jovanovića, iz čega se vidi da se on nije služio Vukovim Rječnikom, več Jovanovićevom Antologijom“.

Baš čelik
«Ni ovu Vukovu pripovetku Panić nije uzeo neposredno od Vuka, već iz Jovanovićeve knjige, što se vidi po štamparskim greškama koje su se potkrale Jovanovićevom korektoru, a koje su ponovljene u Panićevoj knjizi…»

Uz pripovetku Grbo i kralj đavoljski u rukopisu je naznačeno: «Sa mnogobrojnim izmenama i stilskim ispravkama Jovanovićevim, koje je Panić sve verno reprodukovao, počevši od naslova pripovetke, koja se u Bos. Vili zove «Smrt đavolskog kralja».

O priči Sveti Savo i pravda Jovanović je napisao kako je Panić usvojio njegove ispravke i naslov priče koji u Bosanskoj Vili glasi «Ne uzamljuj zla jer će ti se vratiti», i zabeležio: «Surep nije uzeo tekst iz Ćorovićeve knjige «Sveti Sava u narodnom predanju» kako bi izlazilo iz njegove bibliografije na kraju knjige, br.14. Sam Ćorović nije upotrebio neposredno tekst Kašikovićev, već iz 2-ge ruke (od Stanoja Mijatovića) i reprodukovao masu grešaka. Moj tekst se oslanja na Bosansku vilu, a Surepov nipošto na Ćorovića ili Bos. Vilu, već na moj, kao što se vidi odmah po naslovu priče i po prvoj rečenici»3

Iz svega gore navedenog može se videti zašto je Vojislav Jovanović tvrdio da je iskorišćen, čak i pokraden; zašto je smatrao da je tu osamdeset posto njegovog truda, te da Milorad Panić čak ni svoj redaktorsko-korektorski posao nije izvršio kako treba, prepisujući originale onakve kakve je Marambo našao, izabrao i sam podvrgao reviziji.

«Sa malo truda (i znanja) tako je lako mogao sastaviti tačnu bibliografiju «svojih» izvora. Ovde ima knjiga koje nemaju nikakve veze sa Surepovom knjigom, a nedostaju one koje bi mogao tvrditi da ih je upotrbio», jedna je od Jovanovićevih beleški na marginama Panićeve knjige.4

Napomene:

1. Surepovo pismo u celini je objavljeno u članku Ilije Nikolića Jedno neobjavljeno pismo Milorada Panića-Surepa, Raskovnik, 63-66, Beograd, 1991., str. 175.
2. O strukturi Jovanovićevog rukopisa Antologija Srpski Epos pogledati u članku D. Ajdačića O neobjavljenim knjigama Vojislava M. Jovanovića o narodnoj književnosti, Raskovnik, 71-72, Beograd, 1993., str.150.
3. Jovanovićeva beleška u knjizi M. Panića Odabrane narodne pripovetke, Nolit, Beograd, 1956., str.244.
4. Ibid. Str. 386.

Sunčica Glišić ,
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»

Vojislav Jovanović Marambo (1884-1968) bio je svestrana ličnost i neumorni naučni radnik. Bibliografija njegovih radova, veoma je bogata, kako sadržajem, tako i brojem jedinica: bio je istoričar književnosti i to sa posebnim naglaskom na proučavanju narodnih umotvorina, zatim prevodilac, publicista, bibliograf , dramski pisac-satiričar, arhivista, diplomata, i nadasve strastveni kolekcionar knjiga i bibliofil. Iz njegove biografije se može videti brojnost i raznolikost naučnih disciplina koje su bile predmet interesovanja Vojislava Jovanovića (prevodilaštvo, publicistika, bibliografija, istorija svetske književnosti, arhivistika, politička istorija Srbije, diplomatija), kao i osnovno polje njegovog naučnog rada, a to je proučavanje narodne književnosti.

U proučavanju narodnih umotvorina Jovanović je stavljao težište na kritičko ispitivanje njihove autentičnosti, kao i na isticanje veza koje je naša narodna književnost, posebno poezija, imala sa evropskim književnim romantizmom. Istraživanja Vojislava Jovanovića u oblasti naše usmene književnosti odnosila su se na proučavanje recepcije srpskog folklora u okviru evropskog romantizma, zatim na prepoznavanje neautentičnih narodnih umotvorina, kao i na traganje za različitim varijantama narodnih pesama. Posebnu celinu u okviru obimne zaostavštine Vojislava Jovanovića čini upravo građa o narodnoj književnosti koja se sastoji od  rukopisa i mašinopisa sopstvenih, u velikoj meri nedovršenih tekstova, bibliografskih beležaka, prekucanih tekstova narodnih pesama i tekstova o narodnoj književnosti, kao i isečaka iz časopisa i novina.

U okviru građe iz oblasti proučavanja narodne književnosti, uz mnoštvo dovršenih i nedovršenih radova,  nalazi se i obilje istraživačkog materijala sačinjenog od rukopisnih beležaka Vojislava Jovanovića. Ovaj rukopisni materijal je svrstan u nekoliko fascikli od kojih je svaka naslovljena prema temi na koju se odnose beleške koje se u njoj nalaze. Podatak o vremenu nastajanja ovih beležaka dao je sam Jovanović, i to 26. novembra 1956. napisavši:“Ovaj sam posao započeo pre rata, ali prekinuo. Mislim da bi bilo korisno da se nastavi“. Beleške u pomenutim fasciklama se odnose na recepciju naše narodne poezije od strane drugih evropskih naroda, sa posebnim osvrtom na prevođenje srpskih narodnih pesama na druge, uglavnom evropske jezike. Jovanović u ovim beleškama daje bibliografske podatke o prevodima i prevodiocima naše narodne poezije, kao i o tekstovima stranih proučavalaca srpske narodne književnosti. Predmet Jovanovićevog naučnog interesovanja su bili i tekstovi domaćih i stranih autora čija je tema uticaj naše narodne poezije na narodnu i umetničku književnost drugih naroda, tj. uzajamne književne veze i sličnost motiva u usmenoj književnosti različitih naroda.

Arhivska građa u okviru ličnog fonda Vojislava Jovanovića razvrstana je u sedam grupa (lična dokumenta, imovinsko-pravna dokumenta Vojislava Jovanovića, imovinsko-pravna dokumenta porodice Jovanović, dokumenta delatnosti, prepiska, dokumenta srodnika tvorca fonda i isečci) unutar kojih su formirane podgrupe. Dokumentacija o recepciji srpske narodne poezije svrstana je u podgrupu sa celokupnom građom o narodnoj i umetničkoj književnosti koja se, uz građu iz oblasti arhivistike, istorije i pozorišne umetnosti, nalazi u velikoj grupi koju čine dokumenta delatnosti. Ova građa je raspoređena u devet tematskih celina i svrtstana u deset fascikli sa ukupno 2135 listova rukopisa i 142 isečka iz novina i časopisa.

Fascikle pod nazivima „Nemački 1“ i „Nemački 2“ sadrže rukopisne beleške Vojislava Jovanovića koje se odnose na tekstove, uglavnom nemačkih, proučavalaca narodne književnosti koji se bave odnosom nemačke književne i kulturne javnosti prema srpskoj narodnoj poeziji, kao i uticajem srpske narodne poezije na nemačku pisanu književnost. Neretko, ovi radovi se bave i proučavanjem nemačko-srpskih kulturno-istorijskih veza uopšte, kao i prikazima rada pojedinih nemačkih proučavalaca srpske narodne poezije. Jovanović u svojim beleškama navodi i bibliografske podatke o pomenutim tekstovima – daje informacije o tome gde su tekstovi odštampani na nemačkom jeziku, kao i gde su odštampani prevodi tekstova na srpski jezik. Posebnu pažnju u svojim beleškama Jovanović poklanja podacima o prevodima naših narodnih pesama na nemački jezik, kao i o prevodiocima. Pored srpske narodne poezije, u beleškama se govori i o srpsko-hrvatskoj, slovenskoj, bosanskoj i muslimanskoj narodnoj poeziji. Posebnu vrednost ovih beležaka čine Jovanovićeve duže ili kraće napomene koje otkrivaju njegov odnos prema tekstu o kojem je reč ili o njegovom autoru.   

U fascikli pod nazivom „Češki“ nalaze se rukopisne beleške Vojislava Jovanovića o srpskim proučavaocima češke umetničke književnosti i češkog stava o našoj, tj. tadašnjoj jugoslovenskoj književnosti, kao i o češkim proučavaocima uticaja srpske narodne poezije na slovensku književnost uopšte. Pored podataka o prevodima srpske narodne poezije na češki, ove beleške sadrže i podatke o češkim prevodima bugarske narodne poezije.

Fascikla sa nazivom „Slovenački“ sadrži beleške o prevodima i prevodiocima srpske narodne poezije na lužičko-srpski, slovački i poljski jezik. Beleške se odnose na tekstove i autore koji se bave proučavanjem srpskih narodnih pesama, naročito njihovim uticajem na pisanu književnost pomenutih naroda. Jovanović je u svojim navodima nastojao da osvetli odnos kulturne i literarne javnosti pojedinih naroda prema srpskoj usmenoj tradiciji i zabeleži što više imena proučavalaca i prevodilaca srpskog narodnog pesništva. Takođe, tragao je za tekstovima koji se bave istraživanjem uzajamnih kulturnih i književnih veza srpskog i nekog drugog naroda. Beleške slične sadržine nalaze se i u fascikli pod nazivom „Ukrajinski-beloruski“.

Beleške koje je Jovanović grupisao u jednu celinu i nazvao „Talijanski“sadrže podatke o tekstovima koji se bave srpsko-italijanskim književnim vezama. Ovi tekstovi se, prema temi i autorima, mogu podeliti na:

– tekstove italijanskih autora o srpskoj, srpsko-hrvatskoj i „slavljanskoj“ narodnoj poeziji;
– tekstove naših autora o recepciji srpske narodne poezije u Italiji;
– tekstove naših i italijanskih autora o prevodima i prevodiocima srpske narodne poezije na italijanski jezik;
– tekstove italijanskih autora koji se, pored srpskom, bave i ruskom, bugarskom i češkom narodnom poezijom i
– tekstove o Albertu Fortisu i njegovom odnosu prema srpskoj narodnoj poeziji.

Pored podataka o pomenutim stručnim radovima, Jovanović u ovim beleškama navodi i naslove italijanskih časopisa koji se bave srpskom i hrvatskom, kako usmenom, tako i pisanom književnošću. Posebnu zanimljivost ovih beležaka čine podaci o prevodima srpske narodne poezije na latinski jezik.

Posebnu grupu čine beleške posvećene odnosu engleskih, norveških i danskih slavista prema srpskoj narodnoj poeziji. Ove beleške su grupisane u tri celine i naslovljene „Engleski“, „Staronorveški-novonorveški-islandski“ i „Danski“. U njima Jovanović iznosi podatke o tekstovima engleskih, škotskih, norveških, holandskih i danskih autora o srpskoj i hrvatskoj narodnoj književnosti, kao i o prevodima srpske i hrvatske narodne proze i poezije na pomenute jezike.

Vojislav Jovanović je, sudeći prema obimu beležaka, posebnu pažnju poklanjao izučavanju srpske narodne književnosti u okviru ruske i francuske slavistike. On je u svojim beleškama istakao da su srpske narodne pesme proučavali i prevodili Puškin, Dostojevski, Gogolj, Černiševski i Baljmont. U fascikli pod nazivom „Ruski“ Jovanović je dao podatke o:

– ruskim i srpskim prevodiocima srpskih narodnih pesama na ruski jezik (uz ove podatke Jovanović je iznosio i sopstvene stavove o pomenutim prevodima);
– tekstovima koji se bave odnosom srpske narodne poezije i usmene i pisane književnosti slovenskih naroda;                        
– ruskim časopisima u kojima se mogu naći tekstovi o srpskoj narodnoj poeziji;
– tekstovima ruskih autora koji se bave proučavanjem srpske, hrvatske, bugarske i makedonske narodne književnosti, istorije Srba i Bugara, kao i drevene religije Slovena i
– prikazima naših autora koji su pisali o tekstovima ruskih slavista o srpskoj narodnoj poeziji.

Beleške o odnosu francuskih slavista prema srpskoj narodnoj poeziji (fascikla „Francuski“) Jovanović je, čini se, sa posebnom pažnjom, sredio abecedno prema imenima autora koji se u njima pominju. Podaci u ovim beleškama odnose se na:

– prevode srpskih narodnih pesama na francuski jezik;
– tekstove francuskih proučavalaca srpske narodne poezije (uz ove podatke Jovanović je davao sopstvene kritičke komentare i stavove), ali i srpske istorije i religije;
– tekstove naših autora o uzajamnim književnim vezama srpske narodne poezije i francuske „viteške književnosti“, kao i o njenom uticaju na francusku pisanu književnost, prevashodno na pesnike francuskog romantizma;
– prikaze naših i francuskih autora koji su pisali o radovima francuskih slavista čija je tema bila srpska narodna poezija;
– tekstove francuskih autora o srpskoj pisanoj književnosti i
– dela francuske književnosti inspirisana načinom života srpskog naroda.

U ovim beleškama Jovanović naglašava pozitivan odnos francuske kulturne javnosti prema Srbima i Srbiji početkom 20. veka navodeći kao jedan od primera ustanovljavanje svečanosti u francuskim školama od 26. marta 1915. godine u čast Srbije.

U  manjem obimu Jovanović se bavio izučavanjem prevoda i prevodilaca srpske narodne poezije na: španski, portugalski, rumunski, slovenački, mađarski, albanski, novogrčki, turski, jermenski, pa čak i na esperanto, arapski, indijski i japanski, kao i tekstovima proučavalaca srpske narodne poezije sa ovih jezičkih područja.

Vojislav Jovanović je u svojim beleškama naveo niz zanimljivih podataka o interesovanju drugih naroda za srpsku narodnu književnost. Zabeležio je da je do 20. decembra 1960. godine srpsku narodnu poeziju prevodilo 538 prevodilaca na 33 jezika.Takođe, sastavio je i popis bibliografskih izvora, tj. bibliografija i časopisa u kojima se nalaze podaci o tekstovima ili sami tekstovi o srpskoj narodnoj poeziji. Vojislav Jovanović je na taj način, istražujući temu recepcije srpske narodne poezije od strane drugih naroda, dao svoj, nažalost nedovoljno sagledan,  doprinos razvoju srpske komparatistike.

Jasna Čanković,
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“,
Beograd

Hrvatsko knjižničarsko društvo, Sekcija za visokoškolske  i specijalne knjižnice, Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu, Sveučilišna knjižnica Rijeka, u Opatiji su od 23. do 26. maja organizovali Desete dane specijalnih i visokoškolskih knjižnica Hrvatske sa temom: «Uspostava kvaliteta u specijalnim i visokoškolskim knjižnicama-knjižnice u bolonjskom okruženju». Ovom skupu je prisustvovala i mr Mr Vera Petrović, kao predstavnik naše Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji.

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji se predstavila u posterskom delu skupa. Naslov postera je bio:

 «KONTROLA KVALITETA U VISOKOŠKOLSKIM BIBLIOTEKAMA UŽE SRBIJE», a autori su dr Stela Filipi Matutinović i mr Mr Vera Petrović. Autor posterskog dizajna je Nataša Matutinović.

Tekst postera:

«Biblioteke su neprofitne organizacije, što znači da ih uspostavljaju osnivači da bi im donosile željenu korist, koja može biti materijalna ili nematerijalna, posredna ili neposredna, ali se ne može izraziti u novcu. Neprofitne organizacije su obavezne da deluju u javnom interesu. Na rad biblioteka utiču spoljašnji faktori: finansijeri, organi vlasti, korisnici, konkurenti, partneri i unutrašnji faktori: uprava, stručnjaci i ostali zaposleni. S obzirom na to da je održavanje biblioteka skupo, biblioteke danas moraju pred osnivačima i finansijerima da opravdaju sredstva koja se u njih ulažu i da stalno podižu kvalitet svog rada. Visoko školstvo u Srbiji nalazi se u procesu transformacije i usklađivanja sa visokim školstvom Evrope, pa i bibliotečki sistem treba uskladiti i uskladiti kvalitet rada sa potrebama modernog univerziteta.

Od 2005. Obrazovni centar nacionalne biblioteke Srbije (OC NBS) u saradnji sa Institutom informacijskih znanosti (IZUM), realizuje obuku bibliotekara za rad u sistemu uzajamne katalogizacije, za biblioteke – članice sistema KOBISS.Sr. Pored edukacije bibliotekara za neposredan rad na katalogizaciji, odvija se i obuka domaćih predavača za KOBISS kurseve. Licencu za rad u sistemu KOBISS dobilo je 152 bibliotekara, a bibliotekarima Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske i Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” koji su do 2003. radili u sistemu KOBISS licenca je priznata. Bibliotečko-informacioni sistem «Virtuelna biblioteka Srbije» čine 82 biblioteke, a broj unetih zapisa je preko 1.830.000.

ECDL (European computer driving license) je vodeći svetski sertifikacioni program kompjuterskih veština za krajnje korisnike. Izvan Evrope, ECDL je poznata kao Internacionalna kompjuterska vozačka dozvola (ICDL). Međunarodno je priznata kao globalno merilo kompjuterskih veština krajnjih korisnika i sertifikat koji su usvojile mnoge nacionalne vlade, internacionalne organizacije i korporacije.  ECDL/ ICDL potvrđjuje da je onaj ko dobije diplomu potpuno kompetentan za korišćenje personalnog računara i opštih kompjuterskih aplikacija i da poznaje suštinske IT koncepte. Narodna biblioteku Srbije je postala ECDL testni centar početkom 2006.godine. Do sada je licencu dobilo 40 bibliotekara, trenutno je jos 12 u postupku polaganja, a više od 120 je zainteresovano za kurs.

Standard ISO 2789 iz 2003. godine je preveden na srpski jezik, kako bi se bibliotečka javnost u Srbiji upoznala sa praksom prikupljnja statističkih podataka za međunarodne izveštaje koji će biti uporedivi sa podacima iz drugih zemalja.

U Srbiji postoji tradicija prikupljanja podataka o radu biblioteka. Na teritoriji uže Srbije rade 3 univerzitetske i 145 fakultetskih biblioteka. Od 1997. godine uvedene su ankete koje popunjavaju rukovodioci biblioteka a prikupljaju matične biblioteke i prosleđuju u bazu podataka Narodnoj biblioteci Srbije. Problem koji postaje sve više očigledan je da su podaci u anketi s jedne strane suviše detaljni, a sa druge strane ne obuhvataju neke aktivnosti koje su se, posebno u visokoškolskim bibliotekama, počele razvijati sa pojavom interneta i elektronskih publikacija.

Trebalo bi da se na nivou Srbije razmotre mogućnosti da se međunarodno definisani pokazatelji uvrste u godišnje analize, a da se iz postojećih anketa izluče podaci koji nisu relevantni za prikazivanje uspešnosti rada biblioteka. Sledeći korak bio bi da postanu obavezujuće preporuke o poboljšanju kvaliteta rada iz izveštaja matične službe Univerzitetske biblioteke o obavljenom profesionalnom nadzoru nad radom fakultetskih biblioteka.»

Na ovom skupu je uzelo učešće 139 učesnika. Po jedan predstavnik je bio iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Španije, iz Slovenije i Ujedinjenog kraljevstva po pet, a Nemačku je predstavljalo tri učesnika.

Predstavljeni radovi se mogu grupisati u teorijske i one primenjene u praksi, bilo da se odnose na univerzitete, njihove biblioteke, specijalne i institutske biblioteke. Radovi su: Nenad Nikolić Sustavi upravljanja kvalitetom za knjižnice-odakle početi; Dorica Blažević Kvaliteta kao strateški cilj; Aleksandra Deluka Tibljaš Osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju-primjer Sveučilišta u Rijeci; Kornelija Petr Balog Akademske knjižnice u Hrvatskoj: spremne za mjerenje kvalitete poslovanja ili ne?; Melita Ambrožić Kvaliteta sveučilišta i sveučilišne knjižnice; Ivanka Mihalić, Katica Brnada, Biserka Palić Sustav kvalitete u INDOK-u INA d.d.; Ana Marija Boljanović Predstavljamo normoteku HZN-a; Andrea Božić Uloga Edukacijsko-informacijskog centra kod uvođenja, održavanja i unapređivanja sustava upravljanja kvalitetom; Vesna Špac Brodarski institut; Perica Sarić Primjena ISO standarda u knjižnici 3. maj brodogradilište d. d.; Violetta Botazzo Primjenom standarda do kvalitete usluga u specijalnoj knjižnici; Miguel Duarte Barrionuevo From Quality to Excelence in Andalucia Academic Libraries. Prezentacije pojedinih radova su pretraživi na adresi:http://www.hkdrustvo.hr/hr/skupovi/program/121

Predstavljeni su: Standardi za visokoškolske biblioteke i Standardi za specijalne biblioteke, a usledila je i rasprava. Organizovana je i radionica pod nazivom: «Primjena standarda kvalitete u nabavi i MKP». Radionicu su vodile Vesna Golubović i Sonja Avalon. Značajan doprinos uspešnom radu ove radionice su doprinela izlaganja: Violetta Bottazzo:Utjecajjavnenabavenapristupkomercijalnime–izvorima; Marina Mihalić: Sustav Elektroničke nabave dokumenata (SEND); Marijana Mišetić: Humanistika-obilježja znanstvenih informacija i istraživanja. Ove godine je bilo prikazano 19 posterskih radova.

Irena Pilaš je predstavila Zbornik radova sa Devetih dana specijalnih i visokoškolskih biblioteka Hrvatske. Tema skupa je bila: Iskorak prema novom knjižničarskom softveru(Voyager). Pomenuti softver Voyager, u Hrvatskoj od kraja 2007. godine, nije više aktualan.

Mr Mr Vera Petrović

Skup bibliotekara Republike Srpske i Srbije „Biblioteke sadašnjosti i budućnosti: koncepcija – arhitektura – tehnologija“ koje je organizovalo Društvo bibliotekara RS  po opštoj ocjeni je dobro i uspješno organizovan. Izlaganja su bila na visokom stručnom i profesionalnom nivou. U radu skupa uzelo je učešća oko 210 bibliotekara iz Republike Srpske, Srbije i Engleske . Pokrenute su teme od teorijskog i praktičnog interesa za razvoj savremenog bibliotekarstva.

Obrađene su sve teme koje se bave svim tipovima biblioteka, od nacionalnih do školskih, visokoškolskih i javnih biblioteka kao i savremenim obrazovanjem za bibliotekarsku profesiju.

-Savjetovanje je imalo međunarodni karakter, i približilo nam je projekte Evropske Digitalne Biblioteke. O ovoj tomi je govorio gdin. Rob Dejvis iz Londona predstavnik 27 zemalja Evropske komisije za digitalizaciju knjižne građe.

Biljana Bilbija: Uloga biblioteke u izgradnji i promovisanju kulturne platforme lokalne zajednice; dr Željko Vučković: Biblioteke budućnosti kao mesto njudskog susreta; dr Gordana Stokić: biblioteke u društvu znanja; mr Željka Komlenić: Biblioteke kao punktovi za informisanje o Evropskoj uniji; dr Milena Maksimović: Javne biblioteke pred novim izazovima;
Milka Davidović: Moderne nacionalne biblioteke; Biljane Papić: Predmetna klasifikacija-stanje i raѕvoj; Milice Matijević: slobodno isknjuči svoj JUTJUB;
dr Aleksandra Vraneš; Digitalizacija zavičajnih fondova u narodnim bibliotekama; Jasmina Ninkov; Savremene tendencije u arhitekturi javnih biblioteka-rekonstrukcija mreže biblioteke «Milutin Bojić»; Mirko S. Marković: Postupci na putu ka arhitektonski i tehnološki savremenoj biblioteci; Ranko Risojević: Projekti digitalizacije u narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske; dr Stela Filipi Matutinović: Transformacija biblioteka u društvu znanja: primer Singapura;  Anđa Bjelić: Prostor biblioteke-stvarnost ili fikcija; Jasna Lazarević-Gavrilović: Visokoškolske biblioteke na fakultetima univerziteta u istočnom Sarajevu-stanje i mogućnosti razvoja; Vesna Petrović: Preplitanje djelatnosti javnih i školskih biblioteka; Vesna Šujica: Analiza stanja i koncept razvoja savremene međubibliotečke pozajmice u Srbiji; Adam Sofronijević, Dejana Kavaja Stanišić, Maja Đorđević, mr Mr Vera Petrović: Promene u bibliotekama: da li nam je potreban biznis model ; Marijana Petronić: Bibliotekar 21. veka pred izazovom;  i Valentina Živić: Uticaj eksponencijalnog porasta nosilaca informacija na koncepciju, arhitekturu i tehnologiju biblioteka.

Zaključke skupa je na predlog radnog predsedništva dao dr Željko Vučković.
Svi polaznici koji su odslušali predavanja na kraju su dobili Sertifikate o učešću i usavršavanju u svojoj profesiji.

Predstavljena je knjiga dr Gordane Stokić Simončić Knjiga i biblioteke kod Srba u Srednjemveku. Ovu vrednu knjigu su predstavili Biljana Bilbija, Goran Trailović i autor. Program je vodila Duška Novaković. Zatim je Dragan Nikolić  govorio o EBSCO bazi i mogućnostima njenog korišćenja, a predstavljena je i Katedra za bibiotekarstvo u Istočnom Sarajevu.
Predstavljene su biblioteke u Istočnom Sarajevu, Bijeljini, Han Pijesku, kao i multimedijalni priručnik za primenu programa „Publiko 2004“ Narodne biblioteke Doboj čiji je autor Aleksandar Bijeličić.
Miroslav Simić je govorio o paketu SRBOSOF.

Rezultati savetovanja biće primenjeni u razvoju bibliotečko-informacionog sistema Republike Srpske kao i njegovoj integraciji, u zajednički virtuelni prostor  digitalne biblioteke Evrope.

Radovi sa savjetovanja biće prezentovani u «Zborniku».

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji se predstavila sa ova tri rada, evo njihovih sažetaka:

dr Stela Filipi –Matutinović
Transformacija biblioteka u društvu znanja: primer Singapura

Društvo znanja kome težimo zasniva se na stalnom učenju i sticanju novih veština. Pri tome učenje nije vezano samo za obrazovne institucije, već se očekuje i samostalan rad. Jedine društvene institucije dostupne svima u kojima je akumulirano znanje dostupno takoreći besplatno su biblioteke. Stoga njihova uloga u razvoju i pojedinaca i društva postaje sve značajnija.  Biblioteke koje mogu da ispune svoju misiju moraju biti prilagođene novom vremenu, od mesta u kome se čuvaju knjige i u kojima mora da vlada tišina, moraju postati informacioni centri i mesta susretanja, prilagođene i prostorno i vremenski potrebama i željama potencijalnih korisnika. 

Biblioteke u Singapuru su maksimalno prilagođene korisnicima – rade ceo dan i vikendom, bibliotekari sa korisnicima komuniciraju lično, meilom, telefonom, SMS porukama,  rezervacije se primaju elektronski 24 sata. Dežurni bibliotekari su uvek prisutni, ali korisnicima je omogućeno da se ako žele sami uslužuju – zadužuju knjige, vraćaju ih u posebne sandučiće, dostupne i van radnog vremena biblioteke, pretražuju i preuzimaju elektronske publikacije iz biblioteke, od kuće ili iz kancelarije. U bibliotekama postoji prostor za individualni i grupni rad, prostor za odmor i osveženje, održavaju se izložbe, kursevi, predstave, koncerti i sl. U radu su prikazane Nacionalna biblioteka Singapura, tri univerzitetske i jedna specijalna biblioteka.

Adam Sofronijević, Dejana Kavaja Stanišić, Maja Đorđević, mr Mr Vera Petrović
Promene u bibliotekama:da li nam je potreban biznis model?

Pojam biznis modela se primenjuje u različitim oblastima ljudskog delovanja, a u bibliotekarstvu, ne samo na ovim prostorima, predstavlja nepoznanicu. Da li nam ovaj koncept nudi mogućnosti za unapređivanje rada biblioteka ili će, kao do sada, biti moguće voditi biblioteke intuitivnim metodama? U radu je predstavljen kratak pregled teorije biznis modela, kao i literature koja ovaj pojam koristi i primenjuje, a odnosi se na bibliotekarstvo. Opisani su neki elemnenti biznis modela, za pojedine vrste biblioteka na našim prostorima danas, a zatim su navedene mere i predloženi pravci razvoja kojima bi se unapredilo poslovanje naših biblioteka. Kroz definisanje biznis modela bilioteke, svu kompleksnost bibliotečkog poslovanja možemo shvatiti. Samo
naoružani ovim znanjem možemo se upustiti u razmatranje razvoja biblioteka i bibliotekarstva na efikasan i produktivan način.

Vesna Šujica
Analiza stanja i koncept razvoja savremene međubibliotečke pozajmice u Srbiji

Zahvaljujući međubibliotečkoj pozajmici koja u stopu prati najnovije tokove savremenog informatičkog društva i koja se u svom radu sa korisnicima – bibliotekama, oslanja na elektronski oblik komunikacije (pogotovo tokom pružanja usluga korišćenjem digitalizovanih telekomunikacionih tehnologija), umnogome se skraćuje vreme potrebno za dobijanje tačnih i adekvatnih informacija, pri čemu se kvalitativno i kvanitativno gubi osećaj fizičke udaljenosti i prisutnosti samog izvora informacija i korisnika.Biti korisnik jedne biblioteke sve više znači biti korisnik svih javnih biblioteka.

Statistika domaće međubibliotečke pozajmice u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu  jasno pokazuje da je očigledan trend porasta i pored realnih okolnosti koji bi ukazivale na to da bi pozajmica mogla biti manja srazmerno broju biblioteka koje trenutno pokriva ova delatnost.           

Pored primene savremenih oblika elektronskih komunikacija i najnovijih tehnologija, u okviru koncepta razvoja projekta realizacije međubibliotečke pozajmice u budućnosti, posebnu pažnju treba posvetiti stručnoj osposobljenosti, ali i mogućnosti razumevanja i sposobnostima pojedinca – bibliotekara, da prepozna vrstu i brzinu potreba za informacijom korisnika – biblioteke, pa će unapređenje efikasnosti i brzine međubibliotečke pozajmice u budućnosti umnogome zavisiti, kako od korišćenja i primene najnovijih naučnih znanja i tehnologija, tako i od dosadašnjih stečenih znanja i iskustava i što većeg nivoa stručne osposobljenosti i stepena obrazovanja bibliotečkog osoblja.

Organizatori:
«Central and Eastern European  Online Library, Frankfurt a/M»
«Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu»
«IKD “UNIVERSITY PRESS” doo  Sarajevo»

Suorganizatori: 
«Asocijacija informacijskih stručnjaka, bibliotekara, arhivista i muzeologa – BAM  Sarajevo»
«TKD «Šahinpašić» Sarajevo»
«Sarajevski sajam – KSC Skenderija»

Četvrti Međunarodni susret bibliotekara slavista (ICSL-International Convention of Slavic Librarians) okupio je oko 90 učesnika iz Austrije, Rumunije, Nemačke, Velike Britanije, SAD, Slovenije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Skup je organizovan u tri sekcije: u prvoj sekciji se govorilo o Finansiranju bibliotečke djelatnosti; u drugoj sekciji o Suradnja sa drugim institucijama; u trećoj sekciji o Pitanje kadrova u bibliotekama.
Naša Zajednica je i na ovom skupu uzela učešće sa radom: mr Vere Petrović i Bojane Vukotić, o «Kadrovskoj strukturi u visokoškolskim bibliotekama na teritoriji uže Srbije», rad je prezentiran zahvaljujući prisustvovanju koleginice Bojane Vukotić.

Objavljujemo sažetak rada:
KADROVSKA STRUKTURA U VISOKOŠKOLSKIM BIBLIOTEKAMA NA TERITORIJI UŽE SRBIJE

Univerzitet u Beogradu, Nišu i Kragujevcu ima 55 fakulteta, 4.300 profesora i 119.000 studenata.

Univerzietska biblioteka «Svetozar Marković» je matična biblioteka za 3 univerzitetske biblioteke, 145 fakultetskih i 31 biblioteci u višim školama na teritoriji uže Srbije.

Ukupan broj stručnih bibliotečkih radnika u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama na teritoriji uže Srbije je 529bibliotečkih radnika. Od tog broja, u visokoškolskim bibliotekama je zaposleno 437 stručnih bibliotečkih radnika, a u univerzitetskim bibliotekama na teritoriji uže Srbije je zaposleno 92 stručna bibliotečka radnika.

Najveći problem visokoškolskih biblioteka je mali broj zaposlenih, a manji broj  biblioteka nema nijednog zaposlenog bibliotečkog radnika sa visokom ili višom stručnom spremom. Treba naglasiti da bibliotekari u visokoškolskim bibliotekama imaju završenu istu ili srodnu disciplinu onoj na čijim katedrama rade. Bibliotekarstvo je u velikom procentu žensko zanimanje, čija je starosna struktura između 40 i 59 godina.

Bez obzira na profil bibliotečkog kadra, svi bibliotečki radnici, pored osnovnog zanimanja, imaju i potrebu da ovladaju veštinama korišćenja telekomunikacione, kompjuterske i  reprografske opreme. Ova vrsta znanja neophodna je za pretraživanje uzajamnih kataloga, baza podataka, elektronskih publikacija, korisničkih servisa.

Kadrovski potencijal treba ojačati mladim i stručno obrazovanim diplomiranim bibliotekarima, kako bi se izgradnja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u visokoškolstvu, uz odgovarajuću tehničku podršku, uspešno realizovala i razvijala.

U skladu sa Bolonjskom deklaracijom jedna od najznačajnijih promena trebalo bi da bude i sistematsko usavršavanje takvog stručnog kadra koji će biti u mogućnosti da preuzme nove zadatke u novom okruženju.

Mr Mr Vera Petrović
Univerzietska biblioteka «Svetozar Marković»
petrovic@unilib.bg.ac.yu

Bojana Vukotić
Beograd, Narodna biblioteka Srbije
bojana@nb.rs