U Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» održana je 9.12.2008. godine petnaesta skupština Zajednice biblioteka Univerziteta u Srbiji, sa sledećim dnevnim redom:

• Otvaranje skupštine i pozdravna reč predsednika prof. dr Aleksandra Sedmaka
• Izveštaj o radu Zajednice u 2008. godini  sekretar mr Mr Vera Petrović
• Mr Biljana Kosanović – Uloga, osobine i upotreba SCIIndeksa (Srpskog citatnog indeksa)
• Tatjana Brzulović Stanisavljević, dr Stela Filipi Matutinović – Autorska prava i biblioteke u Srbiji
• Pravilnik o korišćenju fakultetskih biblioteka (Peticija doktoranata stipendista Ministarstva nauke Srbije)
• Prof. dr Cvetana Krstev (glavni i odgovorni urednik) – INFOTEKA
• Dragan Nikolić – Predstavljanje nove EBSCO platforme
• Slobodan Đurić – DATASTATUS
• Igor Stefanovski – IT OPTION
• Plan rada Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji za 2009. godinu
• Razno

Prof. dr Aleksandar Sedmak je otvorio 15. skupštinu Zajednice biblioteka Univerziteta u Srbiji i dao reč mr Veri Petrović, sekretaru Zajednice.
Mr Mr Vera Petrovićje podnela izveštaj o radu Zajednice u 2008. godini, koji je usvojio Izvršni odbor. Nadzorni odbor Zajednice je usvojio finansijski izveštaj i predložio Skupštini da se poveća članarina na 10000, 7000 i 3000 dinara, umesto dosadašnjih 7000, 5000 i 1000 dinara što je posle diskusije jednoglasno usvojeno.
Organizovanizovanim kursevima: Pretraživanje elektronskih knjiga «Ebrary»; Evaluacija naučnog rada, citiranost i impakt faktor časopisa; Citatne baze podataka; WEB 2.0; i Biblioteka 2.0. je prisustvovalo 215 bibliotekara.
Mr Biljana Kosanović je, predavanjem o Srpskom citatnom indeksu – Uloga, osobine i upotreba SCIIndeksa, prisutnima približila način upotrerbe i ulogu ove srpske baze naučnih časopisa. Ova baza sadrži preko 21500 naučnih radova iz 357 časopisa. Svakog ponedeljka se unosi po 350 novih radova.
SCIndex, kao prva baza srpskih časopisa je vrlo značajna za naučne radnike što će vremenom dovesti do promene vrednovanja domaćih časopisa.
SCIndex je dostupan sa svakog računara, bez obzira na provajrdera, potrebno je ukucati http://scindeks.nb.rs/

           Tatjana Brzulović Stanisavljević je kao koautor, predstavila rad o autorskim pravima i bibliotekama u Srbiji.
Doktoranti stipendisti Ministarstva nauke Republike Srbije, njih 141, su potpisnici peticije za promenu i primenu pravilnika o korišćenju fakultetskih biblioteka. Doktoranti traže da mogu da pozajmljuju knjige i sa drugih fakulteta kao što je i u inostranstvu.
Pravilnikom o radu visokoškolskih biblioteka, u članu 14 je regulisano stalno i privremeno korišćenje biblioteke. Prisutni bibliotekari su izneli različita iskustva sa svojih fakulteta, tvrdeći da se Pravilnik u njihovim bibliotekama primenjuje. Mr Biljana Kosanović je predložila da se napravi pilot projekat i da se doktorantima naprave kartice sa kojima bi mogli da koriste sve biblioteke, a da se posle godinu dana raspravlja o rezultatima.
Prof. dr Cvetana Krstev je kao glavni i odgovorni urednik INFOTEKE iznela planove za narednu godinu. Planirano je objavljivanje 2 broja, insistiraće se na kvalitetu časopisa: radovi će biti dvojezični, a redakcija će pokušati da realizuje nivo recenziranih radova.
Dragan Nikolić menadžer EBSCO  PUBLISHINGA je predstavio EBSCO host 2.0.  

 Novi ekran je savremen, izgledom sličan kao Googl pretraživač.  Proces pretraživanja baza podataka je brži i jednostavniji.
Slobodan  Đurić predstavnik DATASTATUSA je prikazao njihovu izdavačku delatnost u protekloj godini i obavestio sve prisutne da su otvorili i novu knjižaru.
Igor Stefanovski iz IT OPTIONA je predstavio Macintosh računare, njihov regularan i legalan operatirni sisterm «Leopard», kao i način funkcionisanja desktop i laptop Macintosh računara, u odnosu na druge računare i operativne sisteme.
Na predlog Izvršnog odbora Zajednice, usvojen je Plan rada za 2009. godinu. Prof. dr Milenko Pekić je predložio da se prati rada biblioteka, članica Zajednice i da se rezultati redovno objavljuju u našim glasilima

Bulatović Marija

ZAJEDNICA BIBLIOTEKA UNIVERZITETA U SRBIJI
11000 Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 71, tel. (011) 3370-507, faks3370-354,zabus@unilib.bg.ac.yu

Izveštaj o radu Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji u 2008. godini

Zajednica broji 157 članice, od kojih je samo polovina  (77) platila članarinu za 2008. godinu. Visina članarine je bila 7.000,00 dinara za univerzitete, univerzitetske biblioteke i biblioteke koje u svom sastavu imaju više od 5 biblioteka, 5.000,00 dinara za fakultete i institute koji u svom sastavu imaju do 5 biblioteka i 1.000.00 dinara za sve pretplatnike na časopis «Infoteka».
Izdavačka delatnost Zajednice je u potpunosti realizovana.
Dvobroj «Infoteke»  za 2008. godinu je posvećen prof. dr. Nedeljku Parezanoviću. Dvobroj je svečano promovisan na Filološkom fakultetu. U maju 2008. godine je završena i potpisana licenca sa EBSCO servisom za uključivanje časopisa Infoteka u njihove elektronske baze časopisa.
List «Visokoškolske biblioteke», se objavljuje samo u elektronskom obliku, dostupan je na http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/index.php . U 2008. godini su objavlljena 4 broja.
Uplaćena je članarina za 2008. godinu najvećoj asocijaciji bibliotekarskih udruženja IFLA. Časopis IFLA Journal dostupan je u Univerzitetskoj biblioteci.
Uplaćena je članarina Evropskoj asocijaciji istraživačkih biblioteka LIBER. Časopis LIBER Quarterly je dostupan preko sajta LIBER-a.  
Zajednica je konkurisala za sufinansiranje časopisa INFOTEKA kod Ministarstva nauke i  zaštite životne sredine i dobila deo traženih sredstava.
Predstavnici naše Zajednice su uzeli učešće na skupovima u organizaciji bibliotekarskih društava: Srbije,  Republike Srpske, Hrvatske i Turske, o čemu smo detaljnije pisali u listu „Visokoškolske biblioteke“.  
Organizovani su besplatni kursevi: Pretraživanje elektronskih knjige «Ebrary»; Evaluacija naučnog rada, citiranost i impakt faktor časopisa; Citatne baze podataka; WEB 2.0; Biblioteka 2.0. Kursevima je prisustvovalo 215 bibliotekara.
Sekretarijat Zajednice je tokom godine obaveštavao bibliotekare o stručnim predavanjima koja su značajna za bibliotečko-informacionu delatnost. 

                                                                            Mr Mr Vera Petrović
Sekretar Zajednice

1. Zajednica će organizovati obrazovne kurseve za bibliotekare. Predložene sugestije biće razmatrane i realizovene.
2. Nastavlja se sa izlaženjem časopisa INFOTEKA u štampanoj i elektronskoj formi i lista VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE u elektronskoj formi.
3. Radiće se na podizanju kvaliteta sajta Zajednice. 
4. Zajednica nastavlja sa članstvom u najvećoj asocijaciji bibliotekarskih udruženja IFLA i u Evropskoj asocijaciji istraživačkih biblioteka LIBER.
5. Zajednica će nastaviti da poziva biblioteke visokoškolskih i naučnoistraživačkih ustanova da pristupe Zajednici biblioteka univerziteta u Srbiji.
6. Organizovaće sastanake Izvršnog i Nadzornog odbora Zajednice  po potrebi.
7. Nastaviće sa permanentnim aktivnostina na  unapređenju  profesije.
8. Promovisaće rad članica Zajednice u zemlji i inostranstvu.

Sekretarijat Zajednice

Pojam intelektualne svojina
Intelektualna svojina je proizvod intelekta, vlasništvo je pojedinca ili organizacije, koji mogu da odaberu da se taj proizvod slobodno koristi ili ustupi nekom drugom licu na korišćenje, s tim da se kontroliše njegova dalja upotreba. Intelektualna svojina je pojam u međunarodnom pravu koji obuhvata autorska i srodna prava i pravo industrijske svojine (patenti, žigovi, industrijski proizvodi). Autorska prava obuhvataju duhovne tvorevine iz oblasti književnosti, nauke i umetnosti. Pravo industrijske svojine je duhovna tvorevina iz oblasti tehnike i industrije. Srodna prava su : pravo interpretacije, pravo prvog izdavača slobodnog dela, proizvođač fonograma, proizvođač videograma, proizvođač emisije, baze podataka.
Pravna zaštita intelektualnih dela obezbeđuje zadovoljavanje materijalnih potreba stvaralaca i društvenu korist od njihovog stvaralaštva. Ovaj sistem zaštite intelektualne svojine temelji se na brojnim međunarodnim konvencijama.
Većina država potpisnice su Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine, Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela (1886),  kao i Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO),  i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS). Autorska prava reguliše nacionalni zakon koji mora poštovati određene međunarodne norme. Konvencijom  su definisana minimalna prava autora, što ne znači da im nacionalni zakoni ne mogu dati i veća prava, samo nikako ne manja prava od onih koja su predviđena konvencijom. Bernska konvencija doneta 1886. Više puta je revidirana, obavezuje sve zemlje potpisnice da tretiraju autorsko pravo autora iz svih zemalja potpisnica konvencije na isti način kao i autorsko pravo nacionalnih autora. Kraljevina Jugoslavija 1930. je potpisala ovu konvenciju, te ona važi u Srbiji. To znači da se zakon o autorskom pravu Srbije primenjuje na sva dela objavljena u Srbiji ukoliko su autori iz bilo koje od zemalja potpisnice konvencije.
Istim zakonom reguliše se intelektualna svojina u sferi nauke i obrazovanja, industrije i zabave. Veliki procenat prihoda (čak 80%) autorskih agencija potiče od naplata nadoknada  za korišćenje autorskih dela koja pripadaju svetu zabave. Ti isti propisi primenjuju se i na dela iz oblasti nauke, kulture i obrazovanja i u tim oblastima dolazi do problema sa ostvarivanjem prava na slobodu informisanja.
           Autorsko pravo
Autorsko pravo pruža zakonsku zaštitu autoru garantujući mu eksluzivno pravo da kontroliše produkciju i korišćenje svog  dela. Ono se odnosi na ekonomsko pravo vlasništva , ne spada ni u lična ni u osnovna ljudska prava, pa samim tim može da se prenese na izdavača, drugo lice ili agenciju. Svrha je da autor dobije finansijsku nadoknadu za svoj rad kako bi mogao i dalje da se bavi kreativnim radom. Autorsko pravo na autorskom delu čiji autor nije poznat (anonimno delo ili potpisano  pseudonimom) ostvaruje: za delo koje je izdato-izdavač, a za delo koje je objavljeno  ali neizdato delo-lice koje je delo objavilo (član 13 Zakona o srodnim i autorskim pravima Srbije i Crne Gore, 2004. Autorska prava zaposlenih istraživača pripadaju instituciji, a autor ima pravo na poslovnu nadoknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela (član 96).
Zakon o autorskom pravu štiti od bespravnog korišćenja pisana dela, baze podataka, softvere, muzička dela, tonske zapise, koreografiju, filmove, likovna i arhitektonska dela. Zaštita autorskog dela počinje sa momentom njegovog fiksiranja u bilo kom mediju – papirnom, elektronskom, magnetnom. Autor ima pravo na to da se to delo uvek pripisuje njemu i da se čuva integritet dela. Prema našem važećem Zakonu  autorska prava su vremenski ograničena. Imovinska prava traju  za života autora i još 70 godina posle smrti autora, dok moralna prava autora traju i posle prestanka trajanja imovinskih prava. Za koautore imovinska prava prestaju po isteku 70 godina od smrti poslednjeg koautora. Za anonimna dela trajanje autorskih prava je 70 godina od dana objavljivanja. Po isteku određenog broja godina  autorsko delo  prelazi u javno vlasništvo i može se koristiti bez nadoknade.
Zakon o autorskim pravima treba da obezbedi ravnotežu između prava vlasnika i prava korisnika materijala kao što su pojedinci i biblioteke. Zbog toga on mora da sadrži odredbe o izuzecima i ograničenjima ovih prava koja se primenjuju na biblioteke i arhive. Bez postojanja izuzetaka biblioteke bi prestale da postoje jer bi izgubile svoju osnovnu funkciju a to je da korisniku obezbede pristup informacijama. Bez postojanja izuzetaka  nosioci autorskih prava imali bi apsolutni monopol na korišćenje svih materijala, za svako javno delo i njegovo korišćenje trebalo bi platiti i tražiti dozvolu autora i rad biblioteka bio bi onemogućen. Zakon sadrži odredbe kojima se dozvoljava pravljenje kopija u svrhu zaštite materijala i u nekomercijalne svrhe. Za sva dela za koja autorsko delo nije isteklo potrebno je tražiti dozvolu autora da bi se koristila. Problem su ona dele za koja se ne može utvrditi autor, pa se ne može utvrditi jesu li postala javno vlasništvo ili ne. Tu nam mogu pomoći autorske agencije. One daju bibliotekama i drugim zainteresovanim korisnicima pravo korišćenja za digitalizaciju ili istražuju da li postoji ili ne nosilac autorskog prava za delo koje biblioteka želi da digitalizuje. Autorske agencije su nacionalne i imaju međunarodne ugovore i prikupljaju i distribuiraju nadoknadu za korišćenje autorskih dela svojih članova.
Zakon o autorskim pravima koji važi u našoj zemlji liberalniji je od drugih zakona koji važe u razvijenim zemljama i zemljama Evropske unije, iako je u skladu sa minimalnim zahtevima koja EU postavlja. Bibliotekama, obrazovnim i javnim institucijama dozvoljeno je umnožavanje materijala bez traženja dozvole autora i bez plaćanja naknade autoru. Umnožavanje je dozvoljeno za ličnu, nekomercijalnu upotrebu radi, istraživanja ili pripreme i polaganja ispita. Ne pravi se razlika između štampanog i elektronskog materijala. Autorska prava se primenjuju automatski i nije potrebno posebno registrovati autorsko delo u posebnoj autorskoj agenciji.
Štampane informacije
Sve dok se većina informacija u bibliotekama nalazila u štampanom obliku, bibliteke su bile ustanove koje su omogućavale svima da dođu do određene informacije pozajmljujući knjige iz biblioteka. Ako lokalne biblioteke nisu posedovale traženi materijal, koristila se međubibliotečka pozajmica zasnovana na principima univerzalne dostupnosti publikacije koju zastupa  međunarodna asocijacija biblioteka IFLA.  Danas publikacije u elektronskom obliku, koje čine fond biblioteke, zapravo nisu vlasništvo biblioteka. Biblioteke, uz plaćanje licence imaju samo pravo pristupa i korišćenja. Međusobni odnosi biblioteka i izdavača regulišu se ugovorima o licencama. O velikom broju odredaba ne može se pregovarati, jer su one unapred zadate i mi se možemo samo složiti sa njima, tj. prihvatiti ih. O odredbama licenci za korišćenje elektronskih časopisa, baza podataka i knjiga u naučnim bibliotekama uglavnom se može pregovarati sa izdavačima. Kod nas to radi bibliotečki konzorcijum KOBSON i on je odgovoran za poštovanje odredaba licenci za korišćenje elektronskih izvora informacija u Srbiji.
Osim komercijalnh licenci postoje i nekomercijalne koje dozvoljavaju pristup materijalu bez posebnog ugovora o korišćenju autorskog dela, a postoji i mnogo materijala na vebu koji nije licenciran. Za korisnike je posebno značajan materijal koji je u otvorenom pristupu OA –(Open Access). Za ovaj materijal se zna ko je autor odnosno ko preuzima odgovornost za kvalitet i verodostojnost materijala postavljenog na mrežu.
              TRIPS
Pošto je primena zakona o autorskim pravima veoma kompleksan problem u mnogim slučajevima, uveden je u praksu svih zemalja potpisnica Bernske konvencije tzv. Bernski trostepeni test zasnovan na odredbama ove konvencije.  Ovaj test se primenjuje u slučajevima zahteva za pozajmicu ili kopiranje dokumenata, i na osnovu njega se u svakom pojedinačnom slučaju donosi odluka da li kopiranje dokumenta predstavlja kršenje zakona ili ne. Ovaj test je uključen u član 13. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava iz oblasti intelektualne svojine TRIPS. On kaže da članice koje su potpisale sporazum ograničavaju izuzeća i ograničavanja autorskih prava na 1. posebne slučajeve 2. koji nisu u koliziji sa normalnom eksploatacijom dela i 3. ne oštećuju preterano legitimne interese nosioca prava. Neizbežni izuzeci su citati, rasprodat tiraž, korišćenje u bibliotekama i obrazovnim institucijama, pružanje usluga hendikepiranim korisnicima i izrada digitalne kopije. Biblioteke mogu da distribuiraju kopije dela korisnicima u nekomercijalne svrhe, da naprave kopije za zamenu oštećenih i dotrajalih primeraka, jednu kopiju članka za međubibliotečku pozajmicu i celog dela ako se to delo koristi za učenje i istaživanje.
Povreda prava
Povredom prava smatra se držanje u komercijalne svrhe primeraka dela zaštićenih autorskim ili srodnim pravom ako držalac zna ili ima osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku. To podrazumeva zaobilaženje bili koje tehnološke mere zaštite ili pružanje ili reklamiranje usluge kojom se to omogućava ili olakšava, uklanjanje ili izmenu elektronske informacije o pravima.
Zaštita autorskih prava i otvoreni pristup informacijama
Za zaštitu autorskih prava kojom se štite moralna a ne i materijalna prava autora najpoznatija je (Creative Commons License). Ova licenca zasnovana je na zakonodavstvu o autorskim pravima i pomaže njihovo ostvarivanje. Dela su označena znakom CC. Licenca, sastoji se iz tri dela: osnovnog opisa, sadržaja ugovora i metapodataka. Nije eksluzivna, pa se delo može objaviti i pod nekim drugim uslovima u komercijalne svrhe, a korišćenje u nekomercijalne svrhe ostaje slobodno. Razmena dela na Internetu ne smatra se komercijalnom upotrebom, ako je besplatna. Autor može da zadrži neka prava, ili sva prava. Ako dođe do nekog kršenja autorskog prava na delo zaštićeno na ovaj način, licenca je validan dokument na sudu. Onaj ko je kršio odredbe licence odgovaraće za povredu autorskih prava.

                                                  Zaključak

Globalna debata o zaštiti autorskih prava je u toku, postoje predlozi da se odrede minimalni interesi koji će štititi biblioteke preko izuzetaka i ograničenja u zakonima o autorskom pravu, bez toga će sasvim izvesno biti onemogućeno da digitalne tehnologije i učenje na daljinu doprinesu u punoj meri razvoju čovečanstva. Međunarodni konzorcijum biblioteka zemalja u razvoju, eIFL  radi na modelu zakonske regulative autorskih prava u odnosu na biblioteke, koji treba bibliotekama da omogući barem isti obim prava u doba elektronskih publikacija, kao što su ga imale u doba štampanih publikacija.
Svaka biblioteka i sva bibliotečka udruženja trebalo bi na svom sajtu da preciziraju i jasno definišu politiku zaštite autorskih prava. Na sajt Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji postavljen je važeći zakon o autorskim pravima Srbije i u njemu je u članovima 39, 43, 44 i 45 jasno regulisano da biblioteke imaju pravo da daju na korišćenje i kopiraju korisnicima za ličnu upotrebu sva dela iz svog fonda.

Izveštaj sa konferencije  „Autorsko pravo: Omogućiti pristup ili kreirati prepreke u bibliotekama?“(“Copyright: Enabling Access or Creating Roadblocks for Libraries?”)
Konferencija o autorskim pravima i bibliotekama održana je u Naučnoj biblioteci Akademije ekonomskih nauka, u Kišinjevu, Moldaviji 13. i 14. 11. 2008. godine. Koorganizatori su eIFL (Electronic Information for Libraries), IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions) i EBLIDA (the Europian Bureau of Library, Documentation Associations) , a o lokalnoj organizaciji pobrinuo se eIFL  tim Moldavije. Cilj konferencije je da pruži učesnicima nova znanja i iskustva na polju autorskih prava i njihove primene na biblioteke, naročito u digitalnom okruženju.
Ovaj događaj okupio je pored priznatih međunarodnih predavača i preko 60 učesnika pretežno  bibliotekare iz nacionalnih i univerzitetskih biblioteka, akademike, ministra kulture, kao i predstavnike Agencije za autorska prava republike Moldavije. Učestvovali su  IP bibliotekari iz Rusije, Rumunije, Bugarske, Srbije, Jermenije, Hrvatske…
„Pošten i izbalansiran delokrug autorskih prava za biblioteke je suština uspeha naše profesije i uspeh naših korisnika, i mi verujemo da sada više nego ikad, bibliotekari moraju biti svesni ključnih izazova sa kojima se sreću u svetu autorskih prava“, rekao je Stuart Hamilton predstavnik IFLE koja ima više od  1500 članova  u preko 150 zemalja širom sveta i preko 650.000  bibliotekara i informatora širom sveta, rekao je otvarajući konferenciju.
„U Moldaviji i drugim zemljama u okruženju,  zakonski propisi o autorskom pravu su dopunjeni novim amandmanima ili novim nacrtima, i bibliotekari treba da sednu za pregovarački sto sa onima koji donose odluke kako bi obezbedili da se i njihov glas čuje“, rekao je Hamilton dodajući da je na bibliotekarima da obezbede povećani pristup informacijama u drugim zemljama.
Ovoj konferenciji predhodila je eIFL Godišnja skupština u Bugarskoj u Sofiji. Ovaj događaj je godišnja razmena znanja koja je okupila više od 40 predstavnika eIFL članova iz zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Učesnike  konferencije u Moldaviji nekoliko predavača je ohrabrilo da svoje potrebe jasno predstave zakonodavcima, naročito u Moldaviji koja se nalazi u procesu donošenja zakona o autorskom pravu.
Ključna tema događanja su izuzeća i ograničenja autorskog prava za biblioteke i arhive. Bez postojanja ovih izuzetaka biblioteke ne bi mogle da postoje, jer svrha biblioteka je pre svega da  korisnicima omoguće pristup znanju i informacijama.

Po rečima Luisa Villaroela preterana zaštita intelektualne svojine oštećuje kulturu, znanje i ekonomiju. Ljudi uvek nalaze način da kopiraju. Izuzeci i ograničenja su najbolji način za ljude da deluju u skladu sa zakonom.
Izuzeci i ograničenja omogućuju doprinos ekonomiji reklo je nekoliko predavača. Fred von Lohmann iz Electronic Frontier Foundation, govorio je o ogromnim rezultatima ekonomskih aktivnosti koji upravo potiču od izuzetaka koja se tiču autorskih prava, navodeći provajdere kao što su aukcijski sajt eBay ili moćna mašina GOOGLE.  Izrazio je zabrinutost bibliotekara za novi ugovor Googla sa izdavačima koji pretražuju i pozajmljuju milione knjiga od biblioteka kako bi napravili digitalnu biblioteku. Oni su na ovaj način skenirali preko 7.000.000 knjiga ne tražeći bilo kakvu dozvolu autora. Biblioteke dobijaju kopije i mogućnost pristupa sa jednog terminala, ali samo mogućnost da čitaju bez mogućnosti da se daunloduje.
„Ne bi postojale biblioteke da nema izuzetaka i ograničenja“ rekao je Lohmann. Takođe je dodao da bibliotekari moraju biti u stanju da korisniku pruže informacije izvan granica svoje zemlje ukoliko je to neophodno, jer današnji trend je da se blokiraju informacije tj. da se zadrže u okviru svoje zemlje, unutar svojih granica.
Harold von Hielmcrone , šef istraživanja u državnoj i univerzitetskoj biblioteci u Aarhusu, u Holandiji govorio je o pravnim pitanjima. Objasnio je očekivanja korisnika u digitalnom dobu, gde istraživanje počinje i završava sa jednim pritiskom na dugme i istakao važnost istraživanja na maternjem jeziku, a ne samo i isključivo na engleskom jeziku. „Ako nacionalni jezik ne uzme aktivno učešće u intelektualnom razvoju, rekao je, „naš kulturni razvoj će se zaustaviti i naša kultura će se svesti samo na folklor“.
Takođe je rekao da kada biblioteke krenu sa digitalizacijom prvo što se menja je nabavna politika. Biblioteke menjaju svoje delovanje pa umesto da nude kolekcije, sada nude konekcije. Sa pravne tačke gledišta, pristup sadržaju je komunikacija sa publikom, sa javnošću  i ništa se bitno ne menja osim što u ovom slučaju bibliotekari nemaju kontrolu, već zavise od dobre volje dobavljača i autora. Kako se prava na pristup sadržaju ne mogu iscrpeti kao što je slučaj sa fizičkim sadržajem, to dovodi do gomilanja troškova. Bibliotekari se trude da obezbede pristup manje komercijalnim sadržajima, gde dobavljač garantuje stalni pristup. „Ali to je beskorisno“,  rekao je Harold jer dobavljači često nisu u prilici da ispoštuju svoje obaveze jer su bankrotirali ili u međuvremenu napustili taj posao, a često i sam autor povuče svoja dela.
Komunikacija sa javnim pravima mora biti uravnotežena sa zakonskom regulativom koja se tiče obaveznog primerka i javnog pristupa u bibliotekama. Istakao je da se dodatno vrednuju pravna sredstva koja omogućavaju da se onlajn materijal učini dostupnim za lična proučavanja i istraživanja. Takođe je govorio o delima iz prošlosti, tj. delima kojima su istekla autorska prava te se mogu praviti kopije za biblioteke, muzeje, arhive
Ion Tiganas, zamenik direktora Agencije za autorska prava iz Moldavije govorio je o autorskim pravima koja štite sve književne, umetničke i naučne radove u skladu sa evropskim pravom. Ovaj zakon sadrži izuzetke za biblioteke i druge koji mogu da naprave kopiju u nekomercijalne svrhe, ali bibliotekari su vrlo zabrinuti. Naglasio je da je Moldavija možda nekad previše želi da potpiše međunarodne konvencije, ali da ipak pre toga mora dobro razmisliti o uticaju tih konvencija. Autorsko pravo je ipak samo mali doprinos nacionalnom bruto dohotku.
Kenneth Crews direktor Savetodavnog biroa za autorska prava na Kolumbija univerzitetu u New Yorku, diskutovao je o novoj studiji WIPO(World Intellectual Property Organization) o izuzecima za autorsko pravo za biblioteke i arhive širom sveta. Prikupio je istraživanja za 149 od 184 zemalja članicaWIPO-a i zaključio da 128 zemalja ima bar jedan izuzetak koji se tiče biblioteka. Najčešći izuzetak je kopiranje radi lične upotrebe ili radi očuvanja.
Nakon ovih iscrpnih i nadasve korisnih izlaganja održana je panel diskusija gde su se mogla čuti razna pitanja. Na kraju ostaje da se vidi kako će se u budućnosti dalje rešavati ova pitanja u Moldaviji i drugim zemljama. Za zemlje u razvoju ovo je vrlo važno pitanje u čijem rešavanju treba da učestvuju podjednako i bibliotekari i zakonodavci.

Tatjana Brzulović-Stanisavljević
Univerzitetska biblioteka“Svetozar Marković“, Beograd

                Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“ u Inđiji, već 25 godina pod pokroviteljstvom Opštine, organizuje Susrete bibliografa. Naučno-stručni skup koji se svake druge godine održava na Mitrovdan u spomen na dr Georgija Mihailovića iz Inđije, lekara po profesiji, ali prevashodno ljubitelja, sakupljača i poznavaoca stare i retke knjige,  autora kapitalnog dela Srpska bibliografija 18.veka. Ovogodišnji susreti, šesnaesti po redu, organizovani u petak 7. 11. 2008. godine u Kulturnom centru u Inđiji, bili su  posvećeni obeležavanju 80 godina života i rada Dušana Pankovića, jednog od osnivača i stalnog učesnika Susreta, bibliotekara inđijske Biblioteke u penziji, profesora i pisca. Nažalost, gospodin Panković nije mogao da prisustvuje skupu, jer ga je bolest sprečila, a Lazar Čurčić, koji je trebalo da govori o jubileju Dušana Pankovića, takođe je bio sprečen bolešću, pa je njegov tekst pročitala Gordana Biljetina, direktorka inđijske Biblioteke u penziji i jedan od osnivača Susreta.
Učesnike i goste je pozdravila Vesna Stepanović, direktorka inđijske Biblioteke, a skup je otvorio Aleksandar Kovačević, predsednik Skupštine opštine Inđija.
Mitrovdanska povelja, nagrada za izuzetna dostignuća u oblasti bibliografije, koja je ustanovljena 1996. godine dodeljena je Mariji Ćurčić,   bibliotečkom savetniku i bibliotekaru Biblioteke Matice srpske, u penziji.
Marija Čurčić je autor brojnih i raznovrsnih radova i bibliografija koji su ostavili  značajan i neizbrisiv trag u oblasti bibliotekarstva i bibliografske prakse kod nas. Zahvaljujući se na nagradi, poklonila je Biblioteci izuzetno vredan poklon. Reč je o knjizi Osnovi poznavanja knjige, autora Julija Šiškovića iz 1963. godine, koja je bila vlasništvo dr Georgija Mihailovića, potom dospela u biblioteku Lazara Čurčića, a u njoj su pribeleške i jednog i drugog vlasnika, te je zbog toga izuzetno interesantna i značajna za bibliografe. Poklon čini i dosad neobjavljeni rukopis dr Georgija Mihailovića Bibliografski prilog o Orfelinovom žitiju Petra Velikog, koju je dr Mihailović napisao 1954/55. godine kao i rukom pisanu autobiografiju dr Georgija Mihailovića.
I sami Susreti bibliografa dobili su nagradu. InternetClub i Prva srpska virtuelna bibliotečka mreža Biblioteke našeg okruženja nagradili su Susrete bibliografa Plaketom za unapređivanje i povezivanje novih tehnologija i tradicionalnih iskustava u radu. Nagradu je, u ime darodavca, uručio Mirko Marković, direktor Biblioteke „Đorđe Jovanović“ u Beogradu.
Susreti bibliografa se organizuju da bi se stručnim krugovima i široj javnosti istakla suština i značaj bibliografije, kao izvora informacija i njena uloga i važnost sa istorijskog i nacionalnog aspekta.
Susrete bibliografa pratilo je oko 80 učesnika iz Beograda, Novog Sada, Čačka, Užica, Sombora, Subotice, Pirota, Despotovca, Pančeva, Šapca, Smedereva, Sremske Mitrovice, Požarevca, Stare Pazove. Predstavljeno je trideset tri saopštenja koja su svrstana u tri grupe:Iz teorije i istorije srpske bibliografije, Iz savremene bibliografske teorije i prakse, kao i prikazi bibliografija, prevodi, kritike, polemike. Veliki broj radova je posvećen značajnim jubilejima književnika: 500 godina od rođenja Marina Držića, 175 godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja, 100 godina od smrti Milovana Glišića, 100 godina od smrti Radoja Domanovića i 100 godina od smrti Sima Matavulja.
Među 33 saopštenja nalaze se i radovi profesora, bibliotekara i bibliografa iz visokoškolskih ustanova Srbije:

Branka Nogić (UBSM), Bojana Jevtić (NBS): Jovan Jovanović Zmaj u časopisima Zmaj, Žiža i Starmali – pogled kroz pseudonime
Dr Svetlana Mirčov (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Bibliotekarska deonica Milovana Glišića
Dr Željko Vučković (Pedagoški fakultet, Sombor): Epistemološke osnove savremene bibliografije
Dr Aleksandra Vraneš (Filološki fakultet, Beograd): Mašinski čitljivi bibliografski zapisi : kriterijumi
Nataša Dakić (UBSM), Sofija Kojević (UBSM): Prevodilački rad Milovana Glišića u Narodnom pozorištu u Beogradu
Ljiljana Dukić (Filološki fakultet, Beograd): Bibliografija Sime Matavulja od 1908-2008
Ivana Pajić (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Dr Milenko R. Vesnić-povodom 19. toma Srpske bibliografije: knjige 1864-1945
Dr Borjanka Trajković (Pedagoški fakultet, Sombor): Dva značajna bibliografska rada iz izdavačke radionice Gradske biblioteke „Vladislav Petković-Dis“ iz Čačka
Vanja Eror (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Prikaz bibliografskog predloga doktorskih disertacija profesora Pravnog fakulteta u Beogradu : 1945-2005
Mr Ksenija Šulović (Filozofski fakultet, Novi Sad): Bibliografija Hosea Ortege i Gaseta : 1902-2006

Nataša Dakić, viši bibliotekar UBSM
Branka Nogić, bibliograf savetnik UBSM

             „IT Option“ posluje od 2006. godine u Beogradu kao ovlašćeni prodavac „Apple“ (Epl) proizvoda i „Macintosh“ (Mekintoš) računara. To je kompanija sa malim brojem zaposlenih, stručno osposobljenih da vam u svakom trenutku pruže pomoći pri odabiru adekvatnog proizvoda.
U Beogradu trenutno posluju na 2 prodajna mesta. Jedna prodavnica se nalazi u okviru tržnog centra “Delta city”, a druga prodavnica je u ulici Vuka Karadžića broj 12, gde je smeštena servisna služba, i besplatna škola za “Mac” računare i “Leopard” operativni sistem koji koriste “Macintosh” računari.
U okviru ponude su i proizvodi drugih proizvođača koji izrađuju prateću opremu za Apple/Mac, kao što su “JBL”, “Harman Kardon”, “Bowers&Wilkins”, “Logitech”, “Belkin”, Griffin” i drugi.
“IT Option” kao glavnu ponudu izdvaja “iMac” (Aj-Mek) računare i “iPod” (Aj-Pod) mp3, odnosno mp4 uređaje. Karakteristika za Mek računare je to što koriste svoj operativni sistem koji je stabilan, brz i otporan na viruse. Rad sa ovom vrstom računara je jednostavan i prilagođen korisniku. Svrha je da rad na računaru bude što logičniji i lakši za korišćenje, a to je ovde maksimalno postignuto.
Kod “iMac”-a je kućište na zadnjem delu monitora, odnosno monitor i kućište su jedno. Sa strane kućišta se nalazi optički uređaj (DVD rezač-čitač), na poleđini kućišta su neki od najpotrebnijih konektora, a uz računar se dobija kabl za napajanje, tastatura, miš i instalacioni disk. U okviru računara se nalazi, mala kamera koja je smeštena na vrhu ekrana, mikrofon, zvučnici, „bluetooth“ i „wi-fi“ komunikacijske kartice.

„Leopard“ je operativni sistem koji se dobija uz bilo koji „Mac“ računar. Sistem je pregledan, jednostavan i veoma prihvatljiv, a pokriva kompletnu obradu multimedijalnog sadržaja odnosno obradu audio-foto-video materijala. Pod ovim izrazom „obrada“, podrazumeva se pregled, izrada i menjanje multimedijalnog sadržaja. U pitanju su poluprofesionalni programski alati, koji su logički predstavljeni. To znači da rad na iMac-u  pruža mogućnost vrlo brzog pamćenja, kako doći do krajnjeg rezultata gotovog materijala ili eventualo uživanja u pregledu materijala koji je kreiran na samom računaru. Postoji program kojim je omogućeno da se sačuvaju svi bitne podaci, a ako ih greškom izbrišemo, oni nisu izgubljeni, već ih iz baze možemo izvući gde su sačuvni. U ovkiru sistema „Leopard“ se nalazi veliki broj programskih alata i „iLife“ (Aj Lajf) paket od pet poluprofesionalnih programa sa kojima je omogućeno da se na jedan veoma jednostavan način obrade fotografije, napravi neki film, kreira internet prezentacija, komponuje muzika ili napravi DVD koji je namenjen za komercijalne DVD uređaje.  
„Mac“ računari su u samom vrhu konkurencije po kvalitetu i veličini  ekrana. Izrađuju se u dve veličine, a to su modeli od „20“ i „24“(inča). Oba modela reprodukuju sliku visoke rezolucije, a spojem tehničko-programske šeme su ispred vremena, izuzetnog je dizajna, je konačni utisk kada se koristi.
Za najzahtevnije korisnike i najzahtevnije programe je super profesionalni računar „MacPro“ (Mek Pro). Smešten je u masivno, aluminijumsko kućište sa “Intel” osmojezgrenim procesorima, velikim skladištnim prostorom i jakom grafičkom podrškom. Poseduje veliki broj pristupnih konektora kao i kartice za bezžičnu komunikaciju. Za njih su predviđeni “Apple cinema display” (Epl sinema displej), odnosno ekrani sa veličinama od „20”, „24” i „30” (inča). “MacPro” je trenutno najsnažniji komercijalni računar koji se može naći na tržištu u svetu!
Postoji i “MacMini” koji je takođe stabilan i snažan računar, namenjen  najmanje zahtevnim korisnicima, njemu je potreban monitor, ali je zato malih dimenzija.
Pored  klasičnih računara, postoje četiri modela prenosivih (Lap Top) računara, koji se razlikuju po svojim dimenzijama i  tehničkim karakterisitikama.

Poluprofesionalnoj vrsti korisnika je prvenstverno namenjen MacBook (Mek Buk) lap top. Kućište je od aluminijuma. Ekran je veličine “13,3” (inča). Poseduje DVD rezač-čitač, “Intel Core 2 Duo” procesor, moćnu grafičku kartu, “WiFi”, “Bluetooth” “USB” i “miniDVI” konekciju, kao i “iSight” (Aj Sajt) kameru za video komunikaciju preko interneta. 
Profesionalna ponuda se odnosi na “MacBook Pro” (Mek Buk Pro) čije je kućište od aluminijuma. Proizvodi se u dve veličine “15” i “17” (inča). U njima se nalaze najjači procesori i najveći diskovi za čuvanje materijala, kao i najjače grafičke karte.
Najatraktivniji proizvod je “MacBook Air” (Mek Buk Eir), koji ne zaostaje sa svojim karakteristikama. On je najtanji i najlakši lap top na svetu,  sa aluminijumskim kućištem i ekranom od “13,3” (inča).
“iPod” uređaji su veoma poznati, a relativno skoro se pojavila i nova generacija, čija veličina skladišnog prostora varira od 1GB (gigabajta) do 120GB. Veličine samih uređaja su različite, a  dizajneri su koristili obilje raznolikosti boja.
“iPod Shuffle” (Aj Pod Šafl) od 1GB i 2GB su uređaji koji reprodukuju audio signal odnosno muziku, u zavisnosti od dužine pesme i samog kvaliteta zvuka njihov kapacitet je 250 odnosno 500 pesama. Odlikuje ih veoma mala težina i veličina.
“iPod Nano” (Aj Pod Nano) od 4GB, 8GB i 16GB, su mp4 uređaji koji reprodukuju foto, video i audio zapis. Veoma kvalitetnog su ekrana, lagani i prilagodljivi za dlan.
Za korisike koji žele više prostora postoji “iPod Classic” (Aj Pod Klasik), koji ima kapacitet od 120GB i veći ekran od “Nano” modela. On je veći i teži od ostalih uređaja, ali je zato njegov kapacitet 30.000 pesama sa moćnom baterijom koja izdržava 36 sati sa jednim punjenjem.
Vrh predstavlja “iPod Touch” (Aj Pod Tač), proizvodi se u 3 veličine: 8GB, 16GB i 32GB, sa najvećim ekran osetljivim na dodir, ima i “WiFi” karticu za bezžičnu komunikaciju, što znači da sa njim možete da proverite elektronsku poštu ili da surfujete po internetu, kao i da se umrežite sa nekim drugim uređajem koji koristi “WiFi” tehnologiju.
Svi uređaji imaju standardizovan kvalitet zvuka, da li će biti sa ekranom ili bez i koju količinu podataka želimo da smestimo na sam uređaj, odrediće i sam izbor konkretnog .! “Mac” proizvodi štede vreme, novac i živce. U “IT Optionu” postoji kompletna podrška za “Apple-Mac” proizvode, kao i celokupan program proizvoda.

Igor Stefanovski

“IT Option” d.o.o.
“Galerija 12” Vuka Karadžića 12, tel:011/334-9101, fax:2626-527
“iShop” – Delta City, Jurija Gagarina 16/16a, tel:011/2203-942
e-mail: office@apr.co.yu,