Visokoškolske biblioteke, 2008. godine u broju 3 su svoje čitaoce obavestile o potpisivanju Deklaracije sa Trakijskim Univerzitetom, a koja je rezultat održanog simpozijuma UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA/DOKUMENTIMA I SARADNJA IZMEĐU BIBLIOTEKA BALKANSKIH ZEMALJA, održane od 5. do 7. juna 2008. godine. Opširnije na:
http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god5/br3/5.php
Posle simpozijuma je osnovan Savez Balkanskih Biblioteka (Balkan Libraries Union), koji čine deset biblioteka članica osnivača iz pet zemalja: Turske, Bugarske, Bosne, Ruminije i Srbije.
Članovi BLU, mogu biti sve biblioteke na Balkanu, sajt je na adresi:
http://balkanlibraries.trakya.edu.tr/
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» je potpisnica Partnerskog sporazuma koji obuhvata tri aspekta saradnje: razmenu kadrova, razmenu knjiga i učešće na međunarodnim projektima i inicijativama.
Urednik
Sastanak je organizovan kako bi se definisali planovi i pravci razvoja LIBER–a i razmotrile mogućnosti pružanja podrške bibliotekama iz centralne i istočne Evrope. Prisustvovali su dr Pol Ajris, podpredsednik, Vuter Šalije, izvršni direktor i Marta Viragoš, član upravnog odbora LIBER-a i 22 delegata iz Mašarske, Hrvatske, Poljske i Srbije.
Prvu prezentaciju održala je Judit Skalicki iz Ministarstva obrazovanja i kulture Mađarske, koja je prikazala projekte koje su realizovale biblioteke iz Mađarske u periodu 1997-2007. Projekti su obuhvatali uspostavljanje nacionalnog sistema za isporuku dokumenata, nacionalnog uzajamnog kataloga, uspostavljanje Mašarskog instituta za bibliotekarstvo, uspostavljanje sistema akreditacije korisnika otvorenog za sve, podizanje kvaliteta usluga u skladu sa evropskim standardima, poboljšanje pristupačnosti fizičkih i virtuelnih bibliotečkih zbirki, koordinaciju projekata digitalizacije i poboljšanje imidža biblioteka. Strategija za period 2008-2013 sadrži važan program Portal, čiji je cilj da koordinira razvoj različitih tipova biblioteka, posebno u obezbeđivanju onlajn pristupa do nacionalne kulturne baštine i drugih bibliotečkih podataka i usluga za sve korisnike povezivanjem nacionalnog sistema isporuke dokumenata sa nacionalnim uzajamnim katalogom, uključivanju ovih resursa u obrazovanje i poboljšanje infrastrukture u bibliotekama, Ovaj projekat finansira European Regional Development Foundation (ERDA) sa 22,4 milijarde evra.
Vuter Šalije je govorio o ulozi LIBER-a u podršci evropskim naučnim bibliotekama i strategiji i misiji za naredne 4 godine. Stavio je naglasak na pojedine aktivnosti kao što je održavanje radionice za čuvanje digitalizovane građe koja je održana u Hagu 17. aprila 2009, sastanak sa komisijama EU nadležnim za informaciono društvo i medije, odgovoru na stavove Evropske komisije o autorskim pravima u ekonomiji znanja (EC Green Paper “Copyright in the Knowledge Economy”) i projektu PEARL koji je predložen EU u maju 2009. Cilj sastanka je da se što više biblioteka iz centralne i istočne Evrope priključi organizaciji koja danas broji preko 400 institucija i učestvuje u projektima.
Konstatovao je da LIBER treba da se obraća ne samo bibliotekama, nego i članovima akademske zajednice koji imaju veliki uticaj na razvoj visokoškolskih biblioteka. Sugerisano je da se razvije mreža ambasadora LIBER-a u zemljama centralne i istočne Evrope i da se organizuju konkretne akcije u tim zemljama koje bi privukle nove članove. Split je predložen kao mesto budućeg susreta Grupe za arhitekturu. Za ambasadora za Srbiju imenovana je dr Stela Filipi-Matutinović.
Istaknuto je da biblioteke iz centralne i istočne Evrope očekuju od LIBER –a da im omogući da dobiju pristup do projekata i aktivnosti na evropskom nivou, što bi vodilo do ostvarivanja njihovih prioriteta, koji su istovremeno i prioriteti LIBER-a, kao što je rad konzorcijuma za pregovore sa izdavačima, odgovori na izazove ekonomske krize, digitalizacija, zakonodavstvo i autorska prava, razvoj novih usluga, međunarodna saradnja, uspostavljanje digitalnih repozitorija, razmena iskustava itd.
Pol Ajris je govorio o evropskoj perspektivi strategije digitalizacije. Prikazao je evoluciju biblioteka od fizičkih do virtuelnih prostora i istakao ulogu LIBER-a u pomoći bibliotekama da se transformišu. Prikazao je aktivnosti LIBER-a na polju digitalizacije i najavio sastanak Komisije i planiranu radionicu za članice, posvećene digitalizaciji bibliotečke građe u Evropi, koja će se održati u Hagu od 19. do 21. oktobra ove godine. U okviru projekta EuropeanaTravel, 19 partnera članica digitalizovaće preko milion stranica posvećenih putovanjima i turizmu. LIBER je Evropskoj komisiji predložio i projekat PEARL, kojim je predviđena digializacija preko tri miliona stranica za evropsku digitalnu biblioteku Europeana. LIBER će u okviru promocije otvorenog pristupa naučnim informacijama biti od ove godine suoarganizator radionica o otvorenom pristupu informacijama koje se svake druge godine održavaju u Ženevi, i vodi DART-Europe servis koji je razvio portal za pristup punim tekstovima disertacija u otvorenom pristupu iz Evrope.
Katalin Baloci i Peter Dipold iz Nacionalne biblioteke Mađarske govorili su o procesu digitalizacije građe u Mađarskoj i istakli da je neophodna harmonizacija projekata koji se odnose na digitalizaciju. Pošto su i dokumenti zanimljivi za digitalizaciju rasuti po zbirkama biblioteka, muzeja i arhiva, trebalo bi uspostaviti zajedničke projekte kako se posao ne bi duplirao. Zbog nedostatka sredstava do sada to nije učinjeno, ali je upravo započet rad na nacionalnom registru digitalizovanog materijala. Razmotreni su problemi kao što je izbor materijala za digitalizaciju, standarda, tehnologije i pravne osnove.
U diskusiji je naglašeno da je velika šteta što Evropska unija digitalizaciju kulturnog nasleđa smatra nacionalnom odgovornošću, a nacionalne vlade ne obezbeđuju dovoljna sredstva za to. Veliki izazov je definisanje jedinstvene evropske politike na tom planu, kako bi ovi projekti bili uspešno finansirani i realizovani. Saradnja i razmena informacija je jedini način da se to realizuje i LIBER će pomoći na tom planu, posebno u raspravama sa Evropskom komisijom.
Osim kontakata sa DG Information Society and Media, predstavnici LIBER-a će se sastati i sa predstavnicima DG Research and the DG Market.
Projekat DART-Europe bi trebalo da uključi metapodatke i disertacije iz centralne i istočne Evrope. Za Mađarsku najbolji pristup je preko HUNOR-a, mađarskog konzorcijuma institucija koje imaju elektronske disertacije u svojim repozitorijumima.
Mnoge institucije u centralnoj i istočnoj Evropi nemaju repozitorijume. Stoga bi LIBER možda mogao da uputi poziv univerzitetima da uspostave repozitorijume i stvarno pomogne njihovim bibliotekama u tom procesu. U tom cilju LIBER će uspostaviti kontakt sa evropskim univerzitetskim organizacijama.
Zaključci i sledeći koraci
Zaključeno je da je veoma korisno da se uspostavi dobra saradnja sa kolegama iz centralne i istočne Evrope, čiji su prioriteti isti kao i prioriteti navedeni u strateškom planu LIBER-a za 2009-2012. LIBER treba da pojača napore da bude vidljiv u ovom delu Evrope i postane prepoznatljivo ime preko svojih proizvoda i usluga.
1. Digitalizacija sadržaja
- Pregled šta se dešava u EU
- Traženje potencijalnih izvora finansiranja
- Definisanje u čemu LIBER može da pomogne da se prevaziđe jaz.
2. Razgovor sa Research and Internal Market directorates u EU
3. DART-Europe treba da kontaktira HUNOR da vidi da li metapodaci mogu da se preuzmu
4. LIBER treba da lobira za bolje uslove nabavke elektronskih izvora informacija, definisane licencnim ugovorima
5. LIBER treba da lobira kod European Universities Association da univerziteti uspostave repozitorijume sa otvorenim pristupom i da ih pune sadrđajima, posebno elektronskim tezama i disertacijama
6. LIBER treba da lobira za reformu zakonodavstva u oblasti autorskih prava u Evropi
7. Akademska percepcija otvorenog pristupa se sporo menja. Postoji potreba da se lobira i sugerisano je da se na sledećem sastanku za godinu dana kolege iz centralne i istočne Evrope izlože konkretne podatke o napretku na ovom planu.
dr Stela Filipi Matutinović
Novoizgrađena zgrada fakultetske biblioteke Filozofskog fakulteta u Zagrebu, svečano je otvorena 11. marta 2009. godine. Druga biblioteka je po veličini u Hrvatskoj, odmah posle Nacionalne i univerzitetske biblioteke, a prva i jedina posebna zgrada za fakultetsku biblioteku. Izgradnjom ove biblioteke se ostvario generacijski san naučnog i nastavnog osoblja ovog najstarijeg fakulteta zagrebačkog sveučilišta. Potreba za proširenjem fakulteta, a samim tim i biblioteka inicirali su polovinom šezdesetih godina dvadesetog veka vizionari Filozofskog fakulteta. Šezdesetih godina dvadesetog veka, biblioteke su posedovale 169.991 svesku. Osamdesetih je fond narastao na 339.124 sveske. Na dan polaganja kamena temeljca fondovi biblioteka su imali 564.368 svezaka. Na dan otvaranja Pokušalo se sa realizacijom sedamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, ali se do realizacije došlo tek početkom 21. veka.
Od idejnog projekta do otvaranja je proteklo manje od šest godina. Sredstva za izgradnju su obezbeđena preko Ministarstva nauke, obrazovanja i sporta i kreditom Sveučilišta u Zagrebu. Kamen temeljac je položen 13. decembra 2005. godine. Zaslužne arhitekte za ovu velelepnu biblioteku su: Ante Vulin, Dina Vulin Ileković i Boris Ileković. Projektovali su za određenu svrhu, na određenom mestu i za poznate korisnike, sklad boja, svetlosti, forme, funkcionalnosti i oblika, svrsishodno namenjenih.
Prva faza izgradnje, koja je podrazumevala građevinske radove, je završena 2006. godine, a tokom 2007. dobijena su sredstva za drugu fazu izgradnje, za unutrašnje radove i opremanje enterijera.
Zgrada biblioteke je smeštena na više od 8500 kvadratnih metara, na osam spratova (podrum, prizemlje, pet spratova i instalacijski sprat).
U podrumskom prostoru je smješteno oko polovine ukupnog knjižnog fonda kao i male prostorije za individualni istraživački rad. U prizemlju je referentna zbirka i čitaonica za časopise sa oko 150 mesta i sale za projekcije sa 90 mesta. Na prvom spratu nalazi se najsavremenije opremljena čitaonica, namenjena aktivnostima biblioteke i fakulteta, od promocija knjiga, održavanja tribina, manjih naučnih i stručnih skupova do koncerata. Elektronska učionica namenjena korisnicima biblioteke i bibliotekarima, idealno je mesto za sve vrste kurseva i seminara.
Bibliotečna građa je smeštena u otvorenom pristupu na svih pet spratova zgrade, razvrstana po srodnim grupama. Na prizemlju je smeštena pozajmno-informaciona služba, služba za međubibliotečku pozajmicu, čitaonica časopisa, opšta referesna zbirka i fotokopirnica. Čitaonica ima 153 korisnička mesta i 32 kompjutera, a svako mesto ima priključak na internet mrežu. Čitaonica na prvom spratu ima 106 mesta, od kojih je 20 opremljeno računarima, a u slobodnom pristupu su smeštene društvene nauke. Na drugom spratu su istorijske nauke, sa čitaonicom od 93 mesta i 25 kompjutera. Na trećem spratu čitaonica ima 79 mesta i 16 kompjutera, tu je i čitaonica retkosti sa 8 kompjutera. Na četvrtom i petom spratu je 224 mesta sa 40 kompjutera smeštena je slavistika s kroatistikom, lingvistika, komparativna književnost a na petom germanske i romanske filologije. Posebna zbirka muzikalija i AV građe je na četvrtom spratu, opremljena najsavremenijom tehnologijom, namenjena multimedijskom načinu studiranja. Prostorije za individualni rad, njih 11 i kancelarije rukovodstva biblioteke su na trećem spratu, a na preostala dva sprata je prostor za smeštaj knjiga zatvorenog pristupa, i kancelarije osoblja.
Primarna veza biblioteke sa zgradom Fakulteta je preko glavnog hola, a pomoćnu vezu predstavlja most na drugom spratu južnog krila zgrade. Vozni pristup za dostavu knjiga i pomoćni parking prostor dostupni su s južne strane novom servisnom pristupnom ulicom.
U novu su biblioteku preseljene 24 manje biblioteke koje su do sada bile razmeštene po odsecima Filozofskog fakulteta, a planirana je i revizija knjižnog fonda koji obuhvata preko 600 000 svezaka. Veliki deo fonda je unet u KOHA softverski sistem, koji ima potrebne module za bibliotečko poslovanje: nabavku, obradu, pozajmicu, cirkulaciju, pretraživanje i statistike. Biblioteka ima najmoderniji sistem zaštite knjižnog fonda i protivpožarni sistem koji još nije primenjivan u bibliotekama u Hrvatskoj. U novoj biblioteci istovremeno može da radi oko 750 korisnika, a više od 200 radnih mesta je opremljeno računarima uključenim u mrežni sistem. Deo bibliotečkog fonda je dostupan u otvorenom pristupu, deo se nalazi u zatvorenim magacinima, a korisnici imaju i mogućnost samozaduživanja knjiga na za to predviđenim automatima. Biblioteka je otvorena za studente svih fakulteta/akademija Sveučilišta u Zagrebu. Tradicionalna otvorenost Filozofskog fakulteta, svih njenih seminarskih biblioteka, a danas jedinstvene bibliotečke službe široj društvenoj zajednici dovodi do mota: sloboda rastu znanja kako bi obogatilo ljudski život. Na tome je zasnovana, ne samo filozofija Fakulteta, već i njegovih informacionih resursa organizovanih u bibliotečki sistem, tako da se sva aktivnost Fakulteta, nastava, istraživačka i bibliotečko informaciona delatnost međusobno prožimaju i deluju jedinstveno.
mr Mr Vera Petrović
COBISS.SR (Cooperative Online Bibliographic System & Services) predstavlja organizacioni model povezivanja biblioteka u Srbiji u bibliotečko-informacioni sistem sa uzajamnom katalogizacijom, uzajamnom bibliografsko-kataloškom bazom COBIB i lokalnim bazama podataka biblioteka članica, kao i mnoge druge funkcije.
Bibliotekari koji rade na poslovima obrade bibliotečkog materijala, u bibliotekama koje ulaze u sistem COBISS.SR, su u obavezi da samostalno kreiraju trideset bibliografskih zapisa koji pored kataloške, obuhvataju i sadržinsku obradu. Bibliotekari Odeljenja za obradu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, u okviru VBS sistema, godinama unazad rade na poslovima pregledanja zapisa i davanja sugestija kolegama radi održavanja standarda u radu uzajamnoj bibliografsko-kataloškoj bazi.
Stiče se utisak da i posle osnovnog, odnosno početnog kursa koji kandidati pohađaju, postoje propusti u praktičnoj primeni teorijskih osnova formiranja predmetnih odrednica i pododrednica u segmentu sadržinske obrade, odnosno stručne klasifikacije, pa smo smatrali da bi bilo korisno da ponovo skrenemo pažnju na oblikovanje predmetne rubrike.
U programskom paketu COBISS za potrebe obrade bibliotečkog materijala koristi se COMARC standard, a za formiranje predmetnih odrednica i pododrednica koriste se pravila koja je ustanovila Narodna biblioteka Srbije, na osnovu usvojenih međunarodnih standarda.
Blok polja 600/609 u formatu UNIMARC koriste se za unos predmetnih odrednica (predmetnih rubrika). Neusvojeni oblici predmetnih odrednica unose se u blok 960/969.
Ova dva bloka polja paralelno su pretraživa, a povezuju se preko potpolja $6 unošenjem dvocifrene oznake (01 – 99). Unos neusvojenih predmetnih odrednica u blok 9– neophodan je radi uspostavljanja normativne baze kontrolisanog rečnika.
Svi termini u bloku 960/969 pišu se mali slovom, osim kada pravopis drugačije nalaže.
Prema Pravilima za definisanje predmetnog sadržaja dokumenta, predmetna odrednica predstavlja jezički izraz (termin), sastavljen od jedne ili više reči pogodnih i prihvaćenih da se izrazi pojam kojim se opisuje tema – sadržaj dokumenta. Važno je naglasiti da predmetna rubrika nije zbir ključnih reči, već jezički izraz izabran isključivo na osnovu sadržaja dokumenta. Za razliku od nje, ključne reči (polje 610) mogu se prihvatiti i iz naslova, apstrakta ili teksta.
Predmetne odrednice svrstavaju se u nekoliko grupa:
1. Imenske odrednice
a) Lično ime kao odrednica (polje 600–)
Odrednicu čine prezime (potpolje a), ime (potpolje b) i godina rođenja/smrti (potpolje f) ukoliko su poznati.
Nepoznate godine se zamenjuju vekom ili znakom pitanja.
Imena vladara i drugih državnih i crkvenih velikodostojnika vode se u utvrđenom obliku sa oznakom naslednog reda ispisanom rimskim brojevima, titulom (potpolje c) i godinama rođenja /smrti.
Imena ličnosti starog i srednjeg veka vode se u obliku koji je sačuvan.
Mitološka imena se unose u obliku koji je usvojen u u bibliografskom centru.
Ukoliko je predmet dokumenta odnos i međusobni uticaji dve ličnosti, drugo ime ima status opšte pododrednice.
Ako je predmet dokumenta određeno delo stvaraoca – naziv dela se tretira kao opšta pododrednica uz ime stvaraoca.
b) Naziv kolektivnog tela kao odrednica (polje 601–)
Pod nazivom kolektivnih tela vode se dokumenti o društvima i udruženjima, društveno-političkim organizacijama, političkim strankama, međunarodnim organizacijama, verskim zajednicama, preduzećima, savetovanjima, kongresima, simpozijumima, izložbama i drugim manifestacijama.
Ukoliko je naziv sedišta kolektivnog tela deo izvornog naziva ne navodi se u odrednici.
Izuzetak čine kolektivna tela koja imaju filijale (pogone i sl.) u drugim mestima.
Naziv kolektivnog tela u vidu skraćenice u načelu se razrešava. Izuzetno, skraćenica se usvaja za odrednicu ako je u opštoj upotrebi u jedinstvenom obliku (npr. UNESKO, UNICEF).
U polje 601a se unosi naziv korporacije kao predmetne odrednice, sedište (potpolje s), podređeno telo(potpolje b).
v) Porodično ime kao odrednica (polje 602–)
Porodična imena daju se u usvojenom obliku sa napomenom u zagradi npr: (porodica) ili (dinastija).
2. Opšte odrednice
a) Stvarni naslov kao odrednica (polje 605–)
Pod stvarnim naslovom vode se dokumenti o anonimnim delima, odnosno o delima u kojima autorstvo nije sa sigurnošću utvrđeno i ne može se u celini pripisati jednom licu ili grupi. Za predmetnu odrednicu se uzima jedinstveni stvarni naslov dela, podrazumevajući dela književnog ili verskog sadržaja, pravne dokumente, drame, radijske programe, filmove i dr.
b) Opšti pojam kao odrednica (polje 606–)
Označava pojedinačne pojmove, materijale ili proizvode rada, živa bića, prirodne pojave i procese, društvene pojave i procese, naučne discipline, delatnosti, istorijske događaje (godine uz istorijske događaje predstavljaju integralni deo odrednice i ne smatraju se hronološkim pododrednicama, niti se odvajaju zarezom), serijske publikacije, imena naroda.
U izražavanju sadržine dokumenta prednost se daje opštem pojmu u odnosu na geografski naziv, hronološke oznake i formalne karakteristike dokumenta.
Lično, odnosno porodično ime može biti deo opšteg pojma. U tom slučaju tretira se kao opšta odrednica (npr. Darvinizam, Omov zakon itd.)
Arhitektonske celine, objekti i fizičke strukture kao što su crkve i manastiri, kanali, putevi i sl., tretiraju se kao opšti pojam i vode se na svoje ime npr: Crkva svetog Marka (Beograd), Kanal Dunav-Tisa-Dunav i sl.
3. Geografske odrednice (polje 607–)
Geografska odrednica može biti ime svake geografske jedinice: kontinenta, regije, mora, jezera, reke planine, kao i države pokrajine, grada, i dr.
Geografskom odrednicom se izražava sadržaj dokumenata koji opisuju ili proučavaju geografsku jedinicu u celini, ili njena specifična svojstva ili entitete (pojave, događaje i objekte) neodvojivo vezane za određenu geografsku celinu.
Geografsko ime iskazuje se u odrednici u punom obliku (npr: Bosna i Hercegovina, Latinska Amerika, Kvarnerski zaliv).
U slučaju kada različiti geografske celine nose isti naziv, jednoznačnost se obezbeđuje napomenom u zagradi: npr. Tara (reka) i Tara (planina).
Skraćenice se upotrebljavaju samo ako su opšte prihvaćene a pun naziv opterećuje deskriptor (npr. SAD, SSSR).
Za strana geografska imena koriste se nazivi bibliografskog centra: npr. Grčka, Beč itd.
Predmetne odrednice sa imenima država formiraju se prema geografskom, a ne prema zvaničnom političkom nazivu, npr. Kina a ne Narodna republika Kina.
4. Vremenske odrednice (polje 608–)
Izražavaju sadržaj dokumenta koji se bavi određenim razdobljem ili vremenskom epohom u celini. To mogu biti razdoblja geološke ere, praistorijskog i istorijskog perioda, godine i datumi.
5. Formalne odrednice (polje 609–)
Formalne odrednice iskazuju književni ili materijalni oblik dokumenta. Koriste se kada tema dokumenta ne može da se izrazi sadržajnom odrednicom. Npr. Almanasi, Englesko-srpskohrvatski rečnici, Enciklopedije itd.
Predmetne odrednice pišu se u jednini ili u množini, u zavisnosti od prirode pojma, ali uvek u nominativu.
Predmetne odrednice mogu da se sastoje od jedne reči (proste predmetne odrednice) ili od dve i više reči (složene predmetne odrednice).
Preporuka je da se kod složenih predmetnih odrednica pridevi ne stavljaju u inverziju, već da se poštuje prirodan sled reči.
Jezički izrazi kojima se konkretizuje sadržaj dokumenta nazivaju se pododrednice i one mogu biti:
1. Opšte pododrednice (potpolje [h] u bloku 6–)
2. Geografske pododrednice (potpolje [y] u bloku 6–)
3. Vremenske pododrednice (potpolje [z] u bloku 6–)
4. Formalne pododrednice (potpolje [w] u bloku 6–)
Redosled pododrednica je formalizovan i sledi princip nabrajanja, pa je pri oblikovanju predmetne rubrike neophodno da se i ovo pravilo poštuje. Prema pravilima potpolje h je samo jedanput ponovljivo.
Obavezni redosled ispisa – u polju 600 je 600 a b d c f x y z w
– y polju 601 je 601 a c b g d f e h x y z w (potpolje b i potpolje e ponovljivo)
– u polju 602 je 602 a f x y z
– u polju 605 je 605 a h i q l k m n x y z w (potpolje i ponovljivo)
Za polja 606/609 obavezan redosled ispisa je 6– a x y z w.
U potpolje f se unosi vremenski interval arapskim brojevima sa crtom [–] bez zagrade (automatski se ispisuje na listiću).
Literatura:
Pravila za definisanje predmetnog sadržaja dokumenata / Ljiljana Kovačević, Sofija Jovanović, Beograd, 1991.
Gordana Lazarević i Jelena Đurđulov
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković», Beograd
Organizovana su dva velika stručna skupa za bibliotekare, posvećena savremenim tendencijama u razvoju bibliotekarstva, 2008. godine, uz podršku Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske,Društva bibliotekara Republike Srpske, Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske i Bibliotekarskog društva Srbije.
Prvi stručni skup “Biblioteke sadašnjosti i budućnosti : koncepcija – arhitektura – tehnologija”, se održavao od 22. do 24. aprila 2008. godine na Jahorini – Pale RS ispred oko 200 bibliotekara iz Srbije i Republike Srpske. Tokom seminara izlaganjima na visokom stručnom i profesionalnom nivou, izlagači su svojim referatima predstavili vizije savremenog bibliotekarstva, otvorivši bitne teme kroz prikaze teorijskog i praktičnog značaja za razvoj bibliotekarstva uopšte. Međunarodni karakter skupa obeležilo je predavanje predstavnika Evropske komisije za digitalizaciju knjižne građe Roba Dejvisa iz Londona, koji je drugog dana održao predavanje na temu projekta Evropske Digitalne Biblioteke. O paketu SRBOSOF govorili su Anđa Bjelić, Jasna Lazarević-Gavrilović i Miroslav Simić, a predstavljen je i multimedijalni priručnik za primenu programa “Publiko 2004”, autora Aleksandra Bjeličića. Savetovanje je bilo sa velikim interesovanjem i pažnjom propraćeno, a bibliotekari su u pauzama uz druženje razmenjivali svoja iskustva.
Drugi seminar, pod nazivom “Savremena biblioteka – evropski standardi u praksi” održan je 18. septembra 2008. u velikoj sali Kulturnog centra Banski dvor u Banja Luci. Teme obrađivane na ovom skupu su: zaštita bibliotečkih fondova, razvoj biblioteka, promovisanje znanja i releventnog informisanja na putu ka Evropi. Istaknuti bibliotečki naučni radnici iz Srbije i Republike Srpske su bili gosti i učesnici programa ovog naučnog skupa.
Kao učesnici stručnih skupova, sa svojim predstavnicima, pojavile su se biblioteke Srbije i Republike Srpske:
Biblioteka grada Beograda
Biblioteka “Đorđe Jovanović”
Narodna i Univerzitetska Biblioteka Republike Srpske, Banja Luka
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Biblioteka “Milutin Bojić”, Beograd
Biblioteka “Gligorije Vozarević”, Sremska Mitrovica
Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu
Pedagoški fakultet u Somboru, Univerziteta u Novom Sadu
Biblioteka filozofskog fakulteta, Pale
Narodna biblioteka Užice
Biblioteka “Dimitrije Tucović”, Lazarevac
Narodna biblioteka ”Filip Višnjić”, Bijeljina
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, Beograd
Društvo bibliotekara Republike Srpske objavilo je Zbornik radova sa ovih stručnih skupova u skromnom tiražu od 500 primeraka. Građa, obima 183 strane, predstavlja pregled značajnih autora i projekata sa ovih prostora:
- Mirko S. Marković : IZGRADNJA I ADAPTACIJA BIBLIOTEKA. POSTUPCI NA PUTU KA ARHITEKTONSKI I TEHNOLOŠKI SAVREMENOJ BIBLIOTECI
- Biljana Papić : PREDMETNA KLASIFIKACIJA – STANJE I RAZVOJ
- Milka Davidović, prof. : BIBLIOTEČKI STANDARDI
- Milka Davidović, prof. : NACIONALNE BIBLIOTEKE
- Dr Gordana Stokić – Simončić : BIBLIOTEKE U DRUŠTVU ZNANJA
- Ranko Risojević : PROJEKTI DIGITALIZACIJE U NARODNOJ I UNIVERZITETSKOJ BIBLIOTECI REPUBLIKE SRPSKE
- Mirjana Petronić : BIBLIOTEKAR 21. VIJEKA PRED IZAZOVOM
- Jasmina Ninkov : REKONSTRUKCIJA MREŽE BIBLIOTEKE “MILUTIN BOJIĆ”
- Vesna Petrović : PREPLITANJE DELATNOSTI JAVNIH I ŠKOLSKIH BIBLIOTEKA
- Docent dr Milena Maksimović : JAVNE BIBLIOTEKE PRED IZAZOVIMA
- Dr Aleksandra Vraneš : STANDARDI ZA BIBLIOTEKE – ZNAČAJ, PRINCIPI, SMJERNICE
- Ljiljana Petrović – Zečić : STANDARDI – USMJERENOST NA KORISNIKE
- Doc. dr Borjanka Trajković : ULOGA ŠKOLSKE BIBLIOTEKE U OSTVARIVANJU PEDAGOŠKE MISIJE ŠKOLE
- Dr Željko Vučković : BIBLIOTEKE BUDUĆNOSTI KAO MESTO LJUDSKOG SUSRETA
- Jasna Lazarević – Gavrilović : VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE UNIVERZITETA U ISTOČNOM SARAJEVU – STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA
- Anđa Bjelić : PROSTOR BIBLIOTEKE – STVARNOST ILI FIKCIJA
- Milica Matijević : SLOBODNO ISKLJUČI SVOJ JuTjub
- Valentina Živić : UTICAJ EKSPONENCIJALNOG PORASTA NOSILACA INFORMACIJA NA KONCEPCIJU, ARHITEKTURU I TEHNOLOGIJU BIBLIOTEKA
- Bojana Milošević : ISBD(CR) MEĐUNARODNI STANDARDNI BIBLIOGRAFSKI OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA I DRUGIH KONTINUINIRANIH IZVORA : PRERAĐENO IZDANJE ISBD(S) MEĐUNARODNI STANDARDNI OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA
- Dejana – Kavaja Stanišić, Adam Sofronijević, Maja Đorđević, Mr Vera Petrović: PREDUZETNIŠTVO I BIBLIOTEKARSTVO : TEORIJA, PRAKSA I MOGUĆNOSTI PRIMENE U BIBLIOTEKAMA SRBIJE
- Biljana Bilbija, prof. : VRIJEME PROMJENA : STANDARDIZACIJA POSLOVANJA BIBLIOTEKE NIJE SAMO CILJ, NEGO PRILIKA NOVOG RAZVOJA I POVEČANJA EFIKASNOSTI
- Željka Komlenić : BIBLIOTEKE KAO PUNKTOVI ZA INFORMISANJE O EVROPSKOJ UNIJI
- Biljana Bilbija, prof. : ULOGA BIBLIOTEKE U IZGRADNJI I PROMOVISANJU KULTURNE PLATFORME LOKALNE ZAJEDNICE
Projekti u zborniku su prikazani u celosti, sa kratkom biografijom autora ili grupe autora uz projekat.
Divna Milošević
Monografija «Od Čitališta šabačkog do Biblioteke šabačke» autorki mr Sonje Bokun-Đinić, Nade Radovanović i Vesne Adamović prilog je proslavi 160 godina postojanja ove ustanove. Delo je 2007. godine izdala Biblioteka Šabačka.
Na 216 strana nalazi se detaljna istorija Biblioteke. Odmerenim i sporijim stilom pisana, čitaocima / čitateljkama daje uvid u važne momente za ovu ustanovu, kao i širi društveni kontekst. Od Čitališta šabačkog preko Čitaonice šabačke, Šabačke narodne knjižnice i čitaonice, Narodne biblioteke Žika Popović pa sve do Biblioteke šabačke – nit koja se proteže jeste nastojanje i trud da se jedna kulturna ustanova održi, izgradi i razvije.
Ovo delo ujedno prati i teškoće sa kojima se većina biblioteka u nekom momentu svog postojanja suočava – problemi sa prostorom, finansiranjem, brojem korisnika/ca, fondom knjiga… Trajanje i opstajanje Biblioteke uprkos svemu, te njeno dalje razvijanje, jeste činjenica koja neminovno izaziva poštovanje.
Posebno bogatstvo monografije predstavljaju njene ilustracije – fotografije, plakati i faksimili koji su najvećim delom deo bogatog fonda Zavičajne zbirke. U prilogu knjizi nalaze se takođe i bibliografija radova o Biblioteci, imenski registar i spisak osnivača, obnovitelja i radnika Biblioteke.
Na samom kraju, u odgovoru na pitanje koje se danas neminovno nameće – pitanje uloge biblioteke u savremenom društvu informacionih tehnologija – autorke citiraju Pitera Brofija «Izgleda da će biblioteka zadržati ovu ulogu sve dok ljudska bića potpuno ne iščeznu u sajber prostoru».
Uz ovu optimističnu poruku, Biblioteka nastavlja svoje postojanje i rad – ka narednih 160 godina.
Emilija Filipović