Naslov ovog rada može odmah izazvati kod čitaoca dve dileme, zašto stručno osoblje, postoji li i nestručno i zašto teritorijalno ograničenje. Ko sve radi i kakva je strukovna konfiguracija zaposlenog kadra u visokoškolskim bibliotekama, pokušaću da odgovorim uz pomoć Zakona o bibliotečkoj delatnosti i podataka koje visokoškolske biblioteke dostavljaju o svom radu, Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković», kao matičnoj.
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» je po odluci Ministarstva kulture, nadležna za vršenje matičnih funkcija u ustanovama koje obavljaju bibliotečku delatnost na univerzitetima, fakultetima, višim školama i u naučnoistraživačkim ustanovama, na teritoriji grada Beograda i opština Mačvanskog, Kolubarskog, Podunavskog, Braničevskog, Šumadijskog, Pomoravskog, Borskog, Zaječarskog, Zlatiborskog, Moravičkog, Raškog, Rasinskog, Nišavskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Za matične funkcije, na teritoriji Vojvodine je nadležna biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, a za biblioteke na Kosovu i Metohiji Narodna i univerzitetska biblioteka u Prištini.
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” od 1997. godine, sprovodi anketu među visokoskolskim bibliotekama. Anketa sadrži 15. grupa pitanja, raspoređenih na sedam strana, koje svake godine popunjavaju rukovodioci biblioteka. Podaci su: adresa i podaci za adresar; podaci o fakultetu/ustanovi u čijem se sastavu nalazi biblioteka; bibliotečki prostor; bibliotečka oprema; računarska oprema; komunikaciona oprema; fondovi biblioteke; smeštaj i pristup fondu; vrste inventara i kataloga; korisnici biblioteke; korišćenje bibliotečke građe i usluga; finansiranje i organizacija rada; bibliotečki kadar; bibliotečki radnici; podaci o radniku.

Stručno osoblje

Zaposleno stručno osoblje u visokoškolskim bibliotekama je neophodno za uspešan proces obrazovnog, naučnog i istraživačkog rada.
«Zakon o bibliotečkoj delatnosti» u članu 21.definiše, stručne poslove u biblioteci zavisno od vrste i složenosti koje mogu obavljati lica s odgovarajućom visokom, višom i srednjom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom, kao i da ministar kulture propisuje: vrste stručnih poslova u biblioteci, vrstu i stepen stručne spreme potrebne za njihovo obavljanje. Članom 22. su definisani uslovi za polaganje stručnog ispita, nakon stručnog osposobljavanja provedenog na praktičnom radu u biblioteci,  koji mogu polagati radnici s visokom i višom stručnom spremom posle godinu dana, a radnici sa srednjom stručnom spremom posle devet meseci. Stručni ispit za radnike svih stepena stručne spreme je i državni ispit, organizuje ga i sprovodi Narodna biblioteka Srbije. Program stručnog ispita i način njegovog polaganja propisuje ministar kulture.
Sve visokoškolske ustanove su dužne da u skladu sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti, donesu Pravilnike o radu svojih bibliteka, a samim tim i da regulišu prava i obaveze stručnog osoblja zaposlenog u visokoškolskim bibliotekama. Specifičnost rada u ovom tipu biblioteka se ogleda u tome što bibliotečki radnik mora da odgovori u svakom trenutku na sve zahteve svojih korisnika, a da bi ove zahteve ispunio mora permanentno da se usavršava.  Podaci iz Anketa za 2008. godinu o bibliotečkom kadru, bibliotečkim radnicima, podaci o radniku su upotrebljeni za analizu u ovom radu.

Ukupan broj zaposlenih

U visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama na teritoriji centralne Srbije je zaposleno 347 stručnih bibliotečkih radnika. U visokoškolskim bibliotekama je 255 stručnih bibliotečkih radnika, a u 3 univerzitetske biblioteke (u Beogradu, Nišu i Kragujevcu) je 92 bibliotečka radnika.

Tabela broj 1: Broj stručnih bibliotečkih radnika u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama u Republici Srbiji

Analizirajući broj zaposlenih radnika u visokoškolskim bibliotekama nameće se zaključak da je njihov broj nedovoljan, 29% ovih biblioteka ima po dva bibliotečka radnika, 46% visokoškolskih biblioteka ima samo jednog zaposlenog, dok na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu za tri biblioteke je zadužen jedan biblioteka. U bibliotekama gde rade dva bibliotečka radnika, rad se organizuje u dve smene, pa je opravdano posmatrati zajedno visokoškolske biblioteke sa jednim ili sa dva zaposlena: podaci sada pokazuju još težu situaciju, jer ovih biblioteka je tri četvrtine (75%) među visokoškolskim bibliotekama. Nisu u mnogo boljem položaju ni one biblioteke koje imaju tri ili četiri bibliotečka radnika (njih je među visokoškolskim bibliotekama 18%), a najmanji je broj biblioteka sa pet ili više bibliotečkih radnika (samo 7%). Posmatrano pojedinačno, najveći broj zaposlenih ima Biblioteka Pravnog fakulteta u Beogradu, njih 11, po 6 zaposlenih Filozofski fakultet u Nišu, Saobraćajni, Ekonomski, Medicinski i Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, a po 5 bibliotečkih radnika  je u bibliotekama Ekonomskog i Medicinskog fakulteta u Nišu.
Razlika u broju bibliotečkih radnika po jednoj biblioteci uslovljena je samom organizacijom rada biblioteka u okviru fakulteta. Pojedini fakulteti imaju centralizovane biblioteke, pa tako imaju i veći broj bibliotečkog osoblja, drugi su organizovali rad u više seminarskih ili katedarskih biblioteka sa jednim ili dva zaposlena bibliotečka radnika. Ovakva organizacija najčešće se sprovodi zbog strukture fondova i korisnika, pa u seminarskim bibliotekama rade bibliotekari koji su specijalisti za naučne oblasti koje se na njima izučavaju. Tako, na primer: Filološki fakultet u Beogradu ima 14, a Filozofski fakultet 13 (katedarskih, odeljenskih i seminarskih) biblioteka.
Nedovoljan broj zaposlenih u većini visokoškolskih biblioteka, otežava i usporava često poštovanje pojedinih zakonskih obaveza, kao što je revizija knjižnog fonda, a veliki problem predstavlja i permanentno usavršavanje, jer to iziskuje odsustvo sa posla što korisnici biblioteka ne podržavaju.

Kvalifikaciona struktura

Tabela broj 2: Kvalifikaciona struktura osoblja visokoškolskih biblioteka

Tabela broj 3: Kvalifikaciona struktura osoblja univerzitetskih biblioteka

Treba naglasiti da bibliotekari u visokoškolskim bibliotekama najčešće imaju završenu istu ili srodnu disciplinu, onoj na čijim katedrama rade. I pored dobre kvalifikacione strukture, manji broj  biblioteka nema nijednog zaposlenog bibliotečkog radnika sa visokom ili višom stručnom spremom. Objašnjenja su uvek različita, da nema namenskih sredstava, da i u drugim službama ima kadrovskih problema, da se intenzivno radi na prevazilaženju i rešavanju bibliotečkog kadra.
Istakla bih, da bez obzira na profil bibliotečkog kadra, svi bibliotečki radnici, pored osnovnog zanimanja, imaju i potrebu da ovladaju veštinama korišćenja telekomunikacione, kompjuterske i  reprografske opreme. Ova vrsta znanja neophodna je za pretraživanje uzajamnih kataloga, baza podataka, elektronskih publikacija, korisničkih servisa.

Položen/nepoložen stručni ispit

Stručnost radnika koji rade u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama posmatrana je i na osnovu broja radnika sa položenim stručnim ispitom.

Tabela broj 4: Položen stručni ispit osoblja visokoškolskih biblioteka

Tabela broj 5: Položen stručni ispit osoblja univerzitetskih biblioteka

            Kompleksno je pitanje, zašto je ovako visok procenat bibliotečkih radnika sa nepoloženim stručnim ispitom. Odgovori bi se mogli grupisati u one lične prirode, kao na primer da u biblioteke biva premešteno nastavno osoblje, ili pak iz biblioteke žele da pređu u nastavno osoblje fakulteta. U oba slučaja, zakonski ne postoji mogućnost da takvog bibliotečkog radnika privolite da polaže stručni ispit. Organizacija sa jednim ili dva bibliotečka radnika je često izgovor rukovodstvu da im omogući polaganje stručnog ispita, zbog toga što se seminari organizuju u radno vreme.

Polna i starosna struktura

I u slučaju visokoškolskih i univerzitetskih biblioteka potvrđuje se činjenica da je bibliotekarstvo u velikom procentu žensko zanimanje, što pokazuju i rezultati ove analize:

Tabela broj 6: Polna struktura bibliotečkih radnika visokoškolskih biblioteka

Tabela broj 7: Polna struktura bibliotečkih radnika univerzitetskih biblioteka

Tabela broj 8: Starosna struktura bibliotečkih radnika visokoškolskih biblioteka

Tabela broj 9: Starosna struktura bibliotečkih radnika univerzitetskih biblioteka

Prosečan bibliotekar visokoškolske ili univerzitetske biblioteke u Srbiji, prema rezultatima ove analize je, bibliotečki radnik ženskog pola, starosti između 40 i 59 godina, sa visokom stručnom spremom, položenim stručnim ispitom, profilom zanimanja istim ili srodnim disciplini na čijoj katedri radi.
Uzrok zašto u ovom tipu biblioteka ne radi više bibliotečki školovanog kadra, treba potražiti u obrazovnom sistemu i samoj politici zapošljavanja već postojećeg stručnog kadra.
Bibliotečki radnici moraju redovno da se upoznaju sa obrazovnim programom fakulteta, da stiču stručna znanja i veštine iz određenih oblasti, kao i tehničke veštine za rukovanje novom računarskom opremom i novim vrstama informacija jer su korisnici ovih biblioteka sve zahtevniji u svojim očekivanjima.
Stručni ispit. kao zakonska obaveza i verifikacija stručne osposobljenosti bibliotekarskog kadra, koji se polaže najranije posle devet meseci, odnosno godinu dana, a najduže za tri godine, je i državni ispit. Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković», u vršenju matičnih funkcija svim bibliotekama za koje je ona matična, dostavlja informaciju o terminima za polaganje stručnog ispita, priprema neophodnu literaturu i organizuje konsultativnu pomoć za usmeni i pismeni deo stručnog ispita, koji se organizuje dva puta godišnje u Narodnoj biblioteci Srbije. Razlozi, zašto nemaju položen stručni ispit svi stručni radnici kad za to steknu uslov, su lične ili objektivne prirode. Uvidom u stručni rad ovih biblioteka, uvek se preporučuje takvim stručnim radnicima i osnivaču da omoguće polaganje stručnog ispita, ali pošto konsekvence ne postoje, situacija je nezavidna.
Sledeća zakonska mogućnost za verifikaciju stručnog napredovanja je sticanje stručnih zvanja . Za biblioteke kojima je Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» matična, ona je prva instanca. Komisija za utvrđivanje predloga za sticanje zvanja priprema i proverava, za svakog kandidata pojedinačno, da li je stekao uslove za dobijanje konkretnog zvanja, pre nego što dokumenta budu dostavljena Republičkoj komisiji. Na osnovu predloga Komisije upravnik Narodne bibioteke Srbije donosi odluku o sticanju zvanja svakog pojedinačnog kandidata, bilo da su viša ili savetnička zvanja. 

ZAKLJUČAK

            Stručni radnici u visokoškolskim bibliotekama imaju naučna i stručna zvanja. Postojanje mogućnosti za realizaciju kontinuiranog obrazovanja koji je dvosmeran proces. On od bibliotečkih stručnjaka, koji moraju biti sposobni, kreativni i fleksibilni, zahteva da se neprekidno usavršavaju i da svoja stečena znanja i iskustva dalje prenose, kako profesor Savićević kaže: «Učenje nije prosto dodatak životu, nešto spolja nametnuto. Učenje je suština života.» Neophodno je poboljšati, na celoj teritoriji centralne Srbije kavantitativnu i kvalitativnu strukturu kadra u visokoškolskim bibliotekama. Bibliotečki stručnjaci u visokoškolskim bibliotekama moraju biti provajderi informacija, predavači i menadžeri znanja u radu sa korisnicima u svom okruženju i kao takvi treba da budu prihvaćeni, ne kao administrativno osoblje, već kao saradnici u nastavi.

Literatura

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // Službeni glasnik RS, br. 34/94; 63/94; 20/95
Ankete o bibliotečkom poslovanju
Filipi Matutinović, S. 6(2005) Vrednovanje rada biblioteka i procena uspešnosti njihovog poslovanja: pregled literature i pregled mogućih pokazatelja za biblioteke u Srbiji. Infoteka, 1/2, 3
Savićević, D (2006). Andragoške ideje u međunarodnim okvirima. Beograd: Filozofski fakultet; Institut za pedagogiju i andragogiju: društvo za obrazovanje odraslih.

Mr Mr Vera Petrović
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»
pertovic@unilib.bg.ac.rs

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // Službeni glasnik RS, br. 34(1994), 1053

Filipi Matutinović, Stela. Vrednovanje rada biblioteka i procena uspešnosti njihovog poslovanja: pregled literature i pregled mogućih pokazatelja za biblioteke u Srbiji: Infoteka 6, 1/2(2005), 3

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // Službeni glasnik RS, br. 34(1994), 1053

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // Službeni glasnik RS, br. 34(1994)

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // SlužbeniglasnikRS, br. 34(1994)

Dušan M. Savićević: Andragoške ideje u međunarodnim okvirima. – Beograd: Filozofski fakultet; Institut za pedagogiju i andragogiju; Društvo za obrazovanje odraslih, 2006. – Str.335

Medicinska biblioteka u Hanoveru je osnovana 1965. godine i nalazi se u Kampusu medicinskih fakulteta (medicinski, stomatološki, farmaceutski i veterinarski). Broj studenata na fakultetima je 3000. U nabavci i obradi radi 10 zaposlenih bibliotekara, a u naučnim informacijama 4.

Prilaz Biblioteci

Glavni ulaz 

 
Izdavanje i vraćanje publikacija

Nabavka publikacija

Budžet za 2009. godinu je 1 milion evra koji im služi za nabavku publikacija u elektronskoj i papirnoj formi. Nabavljaju godišnje 700 časopisa u papirnoj (štampanoj) formi i oko 3000 časopisa u elektronskoj formi. Nabavka monografskih publikacija je usmerena uglavnom na potrebe studenata i nabavljaju i po 15 kopija istih publikacija. Od ove godine su počeli da nabavljaju elektronska izdanja monografija isključivo za potrebe studenata i njihovog obrazovanja. To je postavljeno potpuno slobodno na vebu. Nabavka elektronskih knjiga je drugačija nego preko našeg konzorcijuma KoBSON-a. Nabavljaju elektronska izdanja koja postaju njihovo vlasništvo i elektronska izdanja sa pravom na korišćenje (licenca). Licencirana elektronska izdanja koriste pod istim uslovima kao i KoBSON. Korisnici u Srbiji ne mogu još da shvate da mi nismo vlasnici elektronskih izdanja nego samo njihovi korisnici. Elektronske knjige se mnogo manje koriste nego elektronski časopisi . Ista situacija je i sa korisnicima u Srbiji. Studenti u Nemačkoj manje koriste literaturu na engleskom jeziku i radije bi koristili na svom maternjem jeziku, kao i kod nas.

U Nemačkoj postoji više manjih konzorcijuma preko kojih ide objedinjena nabavka.

20% knjižnog fonda je na engleskom jeziku, a čak 60% časopisa je na engleskom jeziku. Interesantan je podatak da su u Biblioteci dužni da domaću literaturu nabavljaju u knjižarama u Hanoveru. Inostrana literatura se uglavnom kupuje preko konzorcijuma i to iz zemalja  Evropske unije zbog zaračunatog poreza. Nabavka američke literature je daleko manja zbog poreza koje moraju da plate na tu vrstu literature.

Korišćenje publikacija

Monografije je moguće iznositi i elektronski produžavati. Neka referensna literatura se ne iznosi iz biblioteke ili se daje na 24 časa van biblioteke. Periodika se ne iznosi, ali u hodniku postoji niz fotokopir aparata (tačno 6) koji su povezani sa automatima za kartice na kojima je uplaćen određen broj kopija. Korisnici sami kopiraju (kao i svuda u svetu) i skidaju sa svojih kartica određene sume novca.

Međubibliotečka pozajmica

Biblioteke su bolje povezane u mreži i pozajmica je daleko razvijenija nego kod nas. Medicinska biblioteka je povezana sa nemačkim elektonskim servisom SUBITO-om i preko njega ostvaruje godišnje 17.000 zahteva međubibliotečke pozajmice. Ovaj broj se odnosi i na zahteve u zemlji i na zahteve iz inostranstva. Imaju jedan „veliki „ skener i svi članci se isporučuju u elektronskoj formi. Zaposleni magacioneri se smenjuju na skeniranju po 2 sata. Vrlo pažljivo se skenira i obrađuju skenovi sa programom koji ide u paketu sa skenerom.

Objašnjeno nam je da oni korisnicima naplaćuju i zato skenovi moraju da budu besprekorni (koliko to publikacija dozvoljava). Pozajmica u zemlji se takođe naplaćuje , kako za studente, tako i za zaposlene.
Članak je moguće dobiti za 3 časa, za 24 časa i za 3 dana. To je, naravno, u vezi sa cenom. Pošto i oni imaju potpisane autorske ugovore sa izdavačima, često šalju takozvane zaštićene članke koji mogu samo jednom da se odštampaju, a onemogućeno je elektronsko umnožavanje.

Čitaonice

Interesantna je organizacija čitaonica. Postoje čitaonice gde je potpuna tišina, gde nije potpuna tišina i tamo gde je dozvoljeno da se razgovara (čitaonice za grupni rad). U biblioteci postoje odvojeni boksovi sa vratima za individualni rad korisnika gde oni mogu da ostave svoje stvari , knjige, beleške itd. Svuda je moguće koristiti svoje laptop računare. U svim čitaonicama se nalazi bar po 20-tak računara za korisnike.

Čitaonica za grupni rad 

Čitaonica za Internet
pretaživanja

Medijateka

Postoji i medijateka gde je moguće pogledati , ali i pozajmiti elektronske medije sa različitim sadržajima.

Edukacija

U Odeljenju za naučne informacije je veoma razvijena edukacija. 4 informatora su zaposlena. 4 puta nedeljno organizuju različite  module. Svaki kurs traje oko 1 sat i korisnici mogu da se upišu na papire koji su za to namenjeni (svaki je druge boje zbog izbegavanja grešaka). Grupa je od po pet polaznika i, pošto već duže vreme organizuju kurseve, svaka grupa je uvek puna. Sadržaj kurseva je sledeći:

1. Baze podataka PUBMED i SCOPUS
2. Citatni indeksi
3. Elektronskih časopisa u punom tekstu
4. Elektronski katalozi i knjige

Kod njih su deponovane teze u elektronskom i štampanom obliku i jednom mesečno organizuju po jedan školski čas pripremu teza u elektronskoj formi za sve doktorante.

Polaznici kurseva su uglavnom studenti na master i doktorskim studijama, ali se prijavljuju i studenti.

Digitalne disertacije

Na veb sajtu Biblioteke se nalazi link do disertacija u digitalnoj verziji. Korisnik je dužan da dostavi elektronsku verziju teze na CD-u i u štampanoj formi. Postavljene su teze od 1990. godine sporadično, a od pre nekoliko godina je obaveza doktoranata da se postave teze u digitalni repozitorij.

Zaključak

Medicinska biblioteka u Hanoveru ima odličnu organizaciju rada sa korisnicima. U odnosu na našu biblioteku, poseduje nekoliko puta veći broj računara za korisnike. Prilagođen je svaki prostor prema potrebama korisnika (grupni rad, rad u tišini, individualni rad) i, naravno, nabavka je potpuno drugačija. To je direktno vezano za budžetska sredstva. Mnogo je više razvijena edukacija na nižim nivoima studija i onda nije neophodna edukacija profesora i istraživača, kao što je slučaj u našoj zemlji.

Napomena: Sve slike su skinute sa veb sajta Medicinske biblioteke u Hanoveru u 11 h, 17. novembra 2009. godine (http://www.mh-hannover.de/index.php?id=924&L=1)

Autor teksta
Aleksandra Popović
Informator savetnik
Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković” u Beogradu

Ovogodišnji sedamdesetpeti Kongres IFLE održan  je  godine u Milanu, u Italiji od 23-28. avgusta. Na ovom glamuroznom Kongresu bilo je prisutno 4496 prijavljenih delegata iz 160 zemalja, među njima su bili  bibliotekari iz celog sveta, izlagači, novinari, volonteri i gosti. Tema ovogodišnjeg kongresa je „Biblioteke stvaraju budućnost : izgradnja kulturne baštine“.

Na ovoj konferenciji bilo je prisutno 20  kolega iz Srbije koji su se predstavili svojim radovima i poster prezentacijama.
1. Gordana Stokić-Simončić i Zoran Vukadinović: “ Srpske knjige i biblioteke na Kosovu i Metohiji“. Izlaganje pogledajte na adresi http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/78-stokic-en.pdf
2. Vesna Injac, NBS: „National Library of Serbia as the coordinator of the European Romani Digital Collection“. Informacije o izlaganju možete naći na adresi http://www.ifla.org/en/events/ifla-2009-milan-library-services-to-multicultural-populations-session, a ceo rad je dostupan na adresi http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/158-injac-en.pdf.
3. Bogdan Trifunović, Gradska biblioteka u Čačku: „Developing Services for Local History Research Through Digitization Project: The Public Library Case Study“. Informacije o izlaganju možete naći na adresi http://www.ifla.org/en/node/721, a ceo rad je dostupan na adresi http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/204-trifunovic-en.pdf
4.  Katarina Mihajlović, Dragana Mihailović i Miljana Đukić, Biblioteka grada Beograda, imaće prezentaciju postera pod brojem 22: „The Reading Tally“.
5.  Nada Arbutina – Biblioteka grada Beograda, imaće prezentaciju postera pod brojem 31: „Book is a Picture Gallery (made for the workshop “Be Active, Be Creative – Learn from your Grandparents, Leave Something to your Children”)“
6.  Stela Filipi Matutinović i Aleksandra Popović, UB „Svetozar Marković“, takođe predstavljaju poster sa temom „University Library role in permanent education of librarians and researchers“ pod brojem 102.

Sve poster prezentacije pogledajte na adresi :
http://www.ifla.org/annual-conference/ifla75/poster-sessions.htm
Za najbolji poster izabran je poster pod nazivom „Kako u Guangzuu održati kulturnu baštinu živom“ kineskimh autora Ni Junminga i Huang Kuankinga.
U okviru programa poseta biblioteka organizovane su posete najpoznatijim i najznačajnim bibliotekama  kao što su Ambrosiana, Trivulziana, Braidensa, kao i posete javnim i univerzitetskim bibliotekama.

Ceremonija otvaranja održana je u nedelju 23. avgusta u velikoj sali Kongresnog centra Milano. Uvodna izlaganja održali su Mauro Gerini, predsednik Italijanskog nacionalnog komiteta, Leticija Morati , gradonačelnica Milana, ministar kulture Sandro Bondi i Klaudija Luks, predsednica IFLA-e.  
Posle svečanog otvaranja, uveče su učesnici kongresa imali  zadovoljstvo da slušaju koncert u čuvenoj Milanskoj Skali. Program je bio specijalno namenjen bibliotekarima i imao je naslov „Ne smetaju svi zvuci bibliotekarima“.

Tokom Kongresa održano je preko 200 različitih sastanaka i izloženo preko 1500 radova. Sesije su prevođene na sedam zvaničnih jezika IFLA -e (engleski, francuski, nemački, španski, ruski, arapski i kineski). Izlaganja koja su stigla do 15.06. nalaze se na CD-Rom-u koji je svaki učesnik dobio. Najznačajnije teme: Zaštita digitalne građe i nove Internet prezentacije, Istraživanja u oblasti otvorenog pristupa, Novosti o ISBD, UNIMARC-u, E-metrija u akademskim bibliotekama, Slobodan pristup informacijama-etika u bibliotekarstvu, Biblioteke i Web 2.0, Bibliografska kontrola, Doživotno e-učenje i biblioteke…

Barbara Tile , iz Kongresne biblioteke predstavila je Nova međunarodna kataloška načela. IFLA je godinama centar svih dešavanja vezana za bibliografske standarde.  Kao što je svima poznato u Parizu su doneta kataloška pravila davne 1961. i od tada su u upotrebi, poznatija kao Pariska načela. Na konferenciji 2001. Natalija Kasparova, iz ruske državne biblioteke podsetila je Sekciju za katalogizaciju da pravila koristimo već 40 godina i da ih treba menjati i osavremeniti.

Podstaknuta ovom sugestijom IFLA  je u narednih 5 godina, počev od 2003, održala regionalne sastanke na kojima je sa ekspertima katalogizacije diskutovala o promenama. Na ovim sastancima uočeno je da biblioteke koriste uglavnom angloamerička pravila (AACR2), francuska pravila (AFNOR)  prilagođena međunarodnim standardima ISBD za obradu knjiga. Na kraju procesa usledili su konačni predlozi i dogovori, kao i usaglašavanje termina na više jezika.Ovo je iziskivalo jako veliki napor i trud svih učesnika oko usklađivanja terminologije širom sveta.  Finalno izjašnjavanje bilo je u decembru 2008. godine. Rezultiralo je Novim načelima koji su praćeni rečnikom termina, i objavljeni su na Iflanetu 2009. Štampana verzija, priređena je za konferenciju i može se naći na 20 jezika.

Alberto Petručiani, sa Univerziteta u Pizi predstavio je nova italijanska pravila , REICAT (Regolo italiane di catalogazione), koja su objavljena u junu 2009. Ova pravila zamenila su stara pravila RICA (Regolo italiane di catalogazione per autore), izdata 1979. godine i zasnovana na principima Pariskih načela.  Nova pravila baziraju se na razvoju onlajn kataloga i  iskustvima bibliotečke mreže u poslednje tri dekade. Nacionalna mreža biblioteka uključuje 3700 biblioteka, sa katalogom koji sadrži 9 miliona zapisa (naslova) na 43 lokacije i 3 miliona normativne baze. Nova pravila treba da odgovore potrebama velikog zajedničkog kataloga zasnovanog na uzajamnoj katalogizaciji u kojoj učestvuje čak hiljadu bibliotekara.

Nova pravila donose važne promene u sadržaju kataloga i dostupnoj tehnologiji, naime važan faktor je razvoj onlajn kataloga koji su postali slobodno dostupni korisnicima širom sveta preko Interneta, 90-tih godina. U svijim ranim godinama katalog je sadržao samo poručene knjige, ali on se popunjavao i novim publikacijama, preko projekata retrokonverzije i samim razvojem biblioteka. Danas OPAC nije samo veliki već raste u smislu da važna dela biblioteke imaju u više izdanja, reprint, fototipska izdanja i u različitim formatima (npr. Biblija).

Nova pravila fokusirana su na sam rad, čiji je cilj identifikovati sva dela predstavljena u katalogu.  Sada se primarna odgovornost unosi samo jednom za uvek. To olakšava rad. Npr. Dante Aligijeri autor je Božanstvene komedije, unosi se samo jednom u polje odgovornosti, ne ponavlja se za svako izdanje.

Grupa za reviziju ISBD-a  predstavila je i novosti u ISBD-u. Prvi međunarodni standardi za  bibliografski opis datiraju iz 1971. godine.  Preliminarno izdanje zasnovano na reviziji ISBD, razvoju  i novim projektima objavljeno je  2007. Ovo izdanje sadrži opise svih vrsta materijala u bibliotekama predstavljenih u katalozima. Za dve godine rada, grupa za reviziju ISBD pravila pripremila je novo izdanje pravila koje se očekuje u ovoj 2009. U radu je učestvovalo e mnogo ljudi, IFLA Komisija za katalogizaciju. Predloženo je mnogo primera. Svako je dao doprinos na svom jeziku, tako da je predloženo preko 200 primera ( arapski, kineski, hrvatski, danski, engleski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, korejski, ruski, španski, afrički jezici). Rezultati su publikovani  na engleskom jeziku, kao zvaničnom jeziku IFLA-e. Ovi standardi preporučeni su u praksi da bi podupirali razmenu bibliografskih podataka i saradnju između biblioteka. Cilj je uspostaviti konzistenciju prilikom razmene bibliografskih podataka.

ISBD grupa za reviziju ima 7 novih članova koji reprezentuju svoja pravila: kineska, hrvatska, finska, francuska, nemačka, koreanska, španska. Prilikom revizije konsultovana su i REICAT pravila, slovenačka kao i ruska kataloška pravila. Vrlo važna je i preporuka IME ICC (IFLA Meetings of Experts on an International Cataloguing Code). U aprilu ove godine objavljene su novosti i  upoznavanje sa novim poljem. Uvodi se novo polje „0“ . Ovo polje služi da identifikuje formu u kojoj se nalazi sadržaj i da pomogne korisnicima kataloga da identifikuju i selektuju izvore koji odgovaraju njihovim potrebama. Sastoji se od tri elementa.

Zanimljiva je bilo da je promenjeno mesto održavanja sledećeg Kongresa. Negde u junu ove godine Upravni odbor IFLA -e obavestio je da Kongres 2010. godine neće biti održan u Brizbejnu u Australiji kako je bilo planirao. Razlog je, da organizator Nacionalno udruženje biblioteka Australije, nije uspeo da obezbedi dovoljno sredstva za održavanje Kongresa. Reakcije sa svih strana su bile vrlo različite i burne. Zaista, ovo je prvi put u istoriji IFLA-e da se tako nešto dogodi. Pošto je grad kandidat za održavanje Kongresa 2012. Geteborg u Švedskoj, njima je ponuđena organizacija IFLA -e 2010. i oni su prihvatili. Dogovoreno je da će se 2012. IFLA Održati u Helsinkiju u Finskoj, a 2013. odabranaje oblast Azije i Okeanije, jer su se stručnjaci iz tih oblasti bunili što su neki regioni zapostavljeni.
Mauro Gerini  je na zatvaranju konferencije rekao da je ovako impozantan broj prisutnih veliki uspeh za konferenciju imajući u vidu globalnu ekonomsku krizu.

Tatjana Brzulović Stanisavljević
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu

Ovogodišnja 3. Međunarodna konferencija na temu Partnerstvo u digitalnom dobu održana je u Bošnjačkom institutu u Sarajevu od 16-17. oktobra ove godine. Organizator konferencije je bila Asocijacija informacijskih stručnjaka – bibliotekara, arhivista i muzeologa (BAM), uz svesrdnu pomoć brojnih suorganizatora i sponzora.
Program konferencije obuhvatio je 16 predavača i prezentacija među kojima su bili zastupljeni stručnjaci iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Nemačke, kao i zastupnici ZyLAB-a, EBSCO Publishing-a, CEEOL-a i OVID-a. Uz to je prezentirano i 6 posterskih izlaganja, održane su 2 promocije knjiga i obavljena je studijska poseta Travniku.

Okupljene učesnike najpre su pozdravili predsednica Asocijacije BAM, g-đa Amra Rešidbegović i predstavnik Ministarstva prosvete BiH, nakon čega je usledio kraći umetnički program i prezentacija knjige Leksikon Sarajeva čiji je autor Valerijan Žujo iskoristio ovu priliku da prikaže kraći dokumentarni film o autoru ilustracija, poznatom slikaru Čarlsu Biliću, pod nazivom: SymphonyofSarajevo: impressionsofCharlesBillic.

U prvoj sesiji radove su saopštili predstavnici Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH, Univerzitetske biblioteke iz Beograda, Nacionalne i sveučilišne knjižnice iz Zagreba i Arhiva Tuzlanskog kantona. Izostalo je najavljeno predavanje Zorana Krstulovića iz Narodne i univerzitetske biblioteke u Ljubljani Ostvarivanje funkcije knjižnice u mrežnom okruženju: od digitalne knjižnice Slovenije do Europeane zbog bolesti autora.

Muamera Smajić i Nadina Grebović iz Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH prikazale su rad pod nazivom: Izgradnja digitalnih kolekcija Specijalnih zbirki NUBBiH. Prva faza projekta započela je 2005. godine u saradnji sa drugim institucijama i pojedincima, odabirom građe i početkom rada na digitalizaciji 420 orijentalnih rukopisa. Autorke su predstavile različite faze ovog projekta i ukazale na teškoće sa kojima su se pri realizaciji suočavale.

Nataša Vasiljević iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“ u Beogradu predstavila je zajednički rad (koautori Vuka Jeremić i Cveta Kostov) pod naslovom: Na putu ka novim partnerskim odnosima: modeli saradnje naučnih biblioteka radi formiranja mreže znanja.
Rad Irene Pilaš iz Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod nazivom: Službeni informacijski izvori i obavezni primjerak Republike Hrvatske u elektroničkom obliku imao je za cilj da predstavi Digitalni arhiv hrvatskih mrežnih publikacija (DAMP) u kome su pohranjene službene publikacije RH, koje korisnici inače teško prepoznaju kao takve. Autorka je iskoristila ovu priliku da predstavi ukupna dostignuća NSK  u oblasti prikupljanja obaveznog primerka elektronskih izvora informacija, pristupa stranim elektronskim bazama podataka za koje Ministarstvo prosvete RH ulaže velika materijalna sredstva, i sveobuhvatnog korisničkog servisa.
Esaf Lević predstavio je rad autora Izeta Šabotića iz Arhiva Tuzlanskog kantona pod nazivom: Primjena standarda u arhivskoj djelatnosti u BiH u kome je istaknuto da Bosna i Hercegovina kasni u procesu prihvatanja međunarodnih standarda (kao i u donošenju sopstvenih) u oblasti arhivske delatnosti. Naglašeno je da do danas ranije usvojeni standardi i normativi nisu stavljeni van snage, iako se ne primenjuju zbog, kako je navedeno, totalne decentralizacije i administrativne razuđenosti BiH i odsustva sinhronizacije u donošenju propisa na tri nivoa. Pored toga,  veliki problem predstavlja nizak nivo unutrašnjih potencijala arhivske delatnosti, budući da su raspoloživi objekti, oprema, kadrovi nedovoljni za obavljanje složene funkcije koja im pripada.

U drugoj sesiji čuli smo i videli prezentacije iz Instituta za standardizaciju BiH, Sarajevske škole za nauku i tehnologiju i MTTC- Centra za napredne tehnologije iz Gračanice.

Biljana Baljaj predstavila je rad O Institutu za standardizaciju BiH sa osvrtom na standardizaciju u oblasti bibliotekarstva, u kome je naglašeno da je urađena analiza potreba i priprema predloga za preuzimanje međunarodnih i evropskih standarda te da su Tehnički komiteti Instituta do sada usvojili 54 standarda iz oblasti informacije i dokumentacija. Više informacija o radu Instituta na adresi:   http://www.bas.gov.ba/

Fuad Ćurčić je u oviru rada: ExcellenceinInovationsdvema prezentacijama predstavio projekte www.dzamije.ba i trodimenzionalnog skeniranja objekata – muzejskih eksponata. Prva prezentacija predstavila je projekat geokodiranja džamija u Sarajevu pomoću aplikacije Google Earth i kreiranje vizuelnih istorijskih zapisa sa protokom vremena. Ciljevi projekta su: geokodiranje svih džamija u Sarajevskom medžlisu, izrada  web stranice, video animacija izgradnje džamija u poslednjih 550 godina, izgradnja detaljne mape sa kompletnim spiskom objekata u Excel-u i osnovnim informacijama o njima. Druga prezentacija je predstavila proces 3D skeniranja kulturnog blaga korišćenjem 3D Z-corp 750 skener na primeru muzejskih eksponata skeniranih za potrebe jedne privatne firme. Ovaj projekat je urađen preko MTTC Centra za napredne tehnologije iz Gračanice (www.mttc.ba), uz tehnologiju koja omogućava digitalno arhiviranje stvarnog izgleda predmeta i fizičkih objekata.
Selma Rizvić, Belma Ramić-Brkić i Aida Sadžak iz Sarajevske škole za nauku i tehnologiju autori su veoma interesantnog rada: Virtuelna rekonstrukcija i digitalna prezervacija objekata pravoslavne kulture u BiH, nastalog u okviru naučno-istraživačkog rada iz digitalizacije kulturnog nasleđa u BiH, kroz partnerstvo sa Pravoslavnom Crkvom u vidu dva projekta: Virtuelna rekonstrukcija Crkve Sv. Trojice u Mostaru i Multimedijalna prezentacija i maketa Saborne crkve u Sarajevu. Ovaj projekat je na autore izveštaja ostavio najupečatljiviji utisak, te će stoga biti malo opširnije predstavljen.
Crkva Sv. Trojice u Mostaru je veoma značajna za Bosnu i Hercegovinu kao verski, ali i kao objekat kulturnog nasleđa. Ovaj objekat koji je važio za jedan od najlepših pravoslavnih hramova na Balkanu, potpuno je uništen od strane HVO-a juna 1992. godine i još uvek se traže sredstva za njegovu fizičku rekonstrukciju. Zbog toga je u Sarajevskoj školi za nauku i tehnologiju, pod pokroviteljstvom Grčke ambasade u BiH i grčkog Ministarstva spoljnih poslova, kreirana virtuelna rekonstrukcija i multimedijalna prezentacija. Potpuna virtuelna 3D rekonstrukcija sastoji se od interaktivnog 3D modela, web prezentacije, multimedijalnog DVD-a, 3D štampe makete modela i digitalne priče.
Multimedijalna prezentacija Saborne crkve u Sarajevu, sagrađene 1874. godine, uključuje 3D model spoljašnjeg i unutrašnjeg dela, web i DVD prezentaciju, kreiranje panoramskih fotografija i kreiranje makete većih razmera i maketa prototipa za izradu suvenira. Projekti su veoma povoljno prihvaćeni od strane Pravoslavne crkve kao i javnosti u zemlji i inostranstvu i predstavljaju značajan doprinos multietničkom duhu BiH i popularizaciji kulturnog nasleđa Bosne i Hercegovine.

Treća sesija bila je posvećena predstavnicima  ZyLAB-a, EBSCO Publishing-a i IPS-a, kao i promociji knjige Ane Gerc – Biblioteka u digitalnom okruženju.

Adnan Čeljo iz kompanije Disti d.o.o. i Diederik van Braam van Vloten (ZyLAB) održali su prezentaciju softvera ZyLAB: Information Access Solution. Prema navodima predstavnika kompanije pomenuti softver predstavlja najbolji alat za pretraživanje arhivske građe (skenirane i elektronske), Word dokumenata, elektronske pošte i drugih dokumenata. O tome svedoči 26 godina iskustva u pretraživanju elektronskih podataka i preko 7.500 ugrađenih instalacija širom sveta. Softver ostvaruje 100% odziv na upit, omogućava pretraživanje na više od 200 jezika (uključuje i ćirilično pismo) i podržava oko 800 različitih elektronskih formata. Kompatibilan je sa oko 1.000 vrsta skenera i digitalnih aparata za kopiranje i pruža mogućnosti kao što su importovanje  3rd party slika, stoprocentnu očuvanost originala,fuzzy pretraga, markiranje podataka na slici, napredna navigacija kroz dokumente i podatke, automatsko prepoznavanje jezika, identifikacija duplih podataka. U pitanju je otvorena tehnologija koja se može individualno prilagođavati svakom korisniku i jednostavno se može integrisati u postojeće sisteme. Jedini “problem“  za biblioteke mogla bi predstavljati cena ovog softvera koja okvirno iznosi od 10.000 evra pa naviše.

Dragan Nikolić ispred firme EBSCO Publishing održao je prezentaciju EBSCO Publishing stručne baze podataka i servisi za akademsku zajednicu BiH, predstavljajući bogatu ponudu koju trenutno koristi preko 800 pretplatnika u regionu. Vreme predviđeno za prezentaciju delimično je ustupio predstavniku IPS pretplatničkog servisa, koji je naglasak svog izlaganja stavio na mogućnosti pretplate periodičnih publikacija u tradicionalnom formatu.

Ana Gerc, bibliotekar u penziji, održala je promociju svoje knjige: Biblioteka u digitalnom okruženju. Knjiga je napisana u želji da posluži kao priručnik za bibliotekare i objasni uticaj informacijske tehnologije na profesiju u proteklim decenijama.

Učesnici konferencije mogli su da pogledaju poster prezentacije predstavnika NUBBiH, koja je proglašena za najuspeliju, Četvrte gimnazije sa Ilidže, koja je dobila 2. nagradu, Univerzitetske Biblioteke iz Beograda, Bošnjačkog instituta iz Sarajeva, Bibliotečko-informacionog centra Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Muzeja hrvatskog Zagorja.

Nakon pauze učesnici su imali priliku da u paralelnim sesijama prisustvuju prezentacijama predstavnika KoBSON-a iz Beograda, CEEOL-a i OVID-a.

Drugog dana konferencije, takođe u paralenim sesijama, na programu su bile prezentacije iz Državne i univerzitetske biblioteke iz Hamburga, Biblioteke grada Beograda i INFOBIRO-a iz Sarajeva.

Dragan Golubović je u svom radu pod nazivom Digitalni formati kao jezik razumijevanja u digitalnom dobu predstavio INFOBIRO,  Digitalni arhiv Media centra iz Sarajeva (www.infobiro.ba). Postoji više definicija pojma “digitalna biblioteka“, a u radu je on prihvaćen kao  mašinski posredovana reprezentacija bibliotečkog materijala u kojoj je istovremeno integrisana informaciona organizacija namenjena korisniku u pronalaženju specifične informacije. Razmena materijala u digitalnom formatu viđena je kao jedan od neminovnih puteva saradnje biblioteka i arhiva koji će u značajnoj meri smanjiti troškove i istovremeno povećati pristup materijalima i poboljšanju uslužnosti. Formati kao produkt digitalizacije predstavljeni su kao “jezik“ za razumevanje među bibliotekama u digitalnom okruženju na primeru digitalizacije prvog bosanskohercegovačkog časopisa i publikacije “Bosanski prijatelj“, čija je prva sveska objavljena 1850. godine. Digitalizaciju je uradio INFOBIRO u okviru projekta “Digitalna zaštita i arhiviranje kulturno-istorijskog blaga BiH: BH štampa 1866-2016“ u saradnji sa Zemaljskim muzejom BiH, a zvanična promocija je bila organizovana povodom  Međunarodnog dana slobode medija, 3. maja 2009. godine.

Konferencija je završena dodeljivanjem nagrada za najbolje poster prezentacije i sertifikata učesnicima. Što se manje formalnog dela konferencije tiče,  prvi dan završen je posetom Svrzinoj (bosanskoj) kući, a nakon završenih prezentacija učesnici su bili u prilici da  posete rodnu kuću i muzej Ive Andrića u Travniku.

Cveta Kostov
Nataša Vasiljević

Dodaci:

Nataša Vasiljević, Vuka Jeremić, Cveta Kostov
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković», Beograd
vasiljevic@unilib.bg.ac.rs
jeremic@unilib.bg.ac.rs
kostov@unilib.bg.ac.rs

NA PUTU KA NOVIM PARTNERSKIM ODNOSIMA

–  modeli saradnje naučnih biblioteka radi formiranja mreže znanja –

Rezime
U radu se razmatraju modeli saradnje naučnih biblioteka u različitim oblastima bibliotečkog poslovanja. Digitalno okruženje kao najčešće motive za pojavu konzorcijuma i drugih vrsta partnerskih odnosa među bibliotekama nameće koordiniranu nabavku, zajednički nastup pred izvorima finansiranja i usvajanje i primenu novih tehnologija. Različiti vidovi međubibliotečke saradnje prospektivno su evaluirani radi planiranja konkretnih budućih partnerskih odnosa Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» sa bibliotekama iz okruženja. Kao osnovni pravci u kojima treba obezbediti funkcionisanje ugovora o saradnji opisani su zajedničko korišćenje tradicionalnih i elektronskih izvora informacija (uključujući zajedničke platforme za njihovo pretraživanje), kooperacija pri formiranju digitalnih repozitorijuma u slobodnom pristupu, obezbeđivanje stalnog stručnog usavršavanja u okviru članica konzorcijuma i racionalno raspoređivanje najčešće ograničenih finansijskih sredstava.

Ključne reči: naučne biblioteke, međubibliotečka saradnja, transfer znanja       

Mr Vera Petrović
Univerzitetska biblioteka
«Svetozar Marković» u Beogradu
petrovic@unilib.bg.ac.rs

KONZORCIJUM VISOKOŠKOLSKIH BIBLIOTEKA
NA TERITORIJI UŽE SRBIJE

«Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON)», koji je organizovao biblioteke u novembru 2001. godine, sa ciljem: nabavke stranih naučnih informacija, prelaska sa papirnih na elektronska izdanja, unapređenju pristupa elektronskim informacijama, kao i  povećanja iskorišćenosti pretplaćenih resursa. Formiranje su inicirale Narodna biblioteke Srbije u Beogradu, Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu, Univerzitetska biblioteka «Nikola Tesla», u Nišu, Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu, Biblioteka SANU u Beogradu i predstavnici Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji.
Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije finansira celokupan sistem pretplate.
Na teritoriji uže Srbije je korišćenje elektronskih servisa preko KoBSON-a omogućeno za 238 visokoškolskih biblioteka: 4 univerzitetske, 112 fakultetskih, 30 visokoškolskih i 92 institutske i specijalne biblioteke.
Centralni uzajamni katalog(COBBIS) je formiran februara 2003. godine. Od 111 biblioteka koje su u sistemu, univerzitetskih i visokoškolskih biblioteka je 65, a institutskih i specijalnih je 18 biblioteka.
Dosadašnjom dinamikom uključivanja visokoškolskih biblioteka u sistem centralne uzajamne katalogizacije možemo očekivati, da će u narednoj dekadi biti sve bioblioteke u sistemu i da će se tako realizovati u potpunosti ideja o jedinstvenom bibliotečko informacionom sistemu.

            Majkl Habib, holandski stručnjak za komunikaciju u nauci dolazi iz jedne od najvećih izdavačkih kuća u oblasti naučnih informacija – Elzevir čiji su servisi Science direct, Scopus i Engineering village najpoznatiji srpskoj naučnoj javnosti. U okviru projekta “Nauka 2.0 upoznajmo, uključimo se i unapredimo: Majkl Habib u Beogradu“ g. Habib je u Beogradu održao dva predavanja,  29. i 30. oktobra 2009. Cilj ovih predavanja je da se srpska naučna zajednica upozna sa novim trendovima u nauci i naučnim komunikacijama. Pored predavanja g. Habib je, u okviru projekta, posetio i nekoliko institucija nauke i kulture u našem gradu i imao razgovore sa članovima srpske akademske zajednice.
Svoje naučno intersovanje g. Habib vezuje za proučavanje savremenih trendova u komunikacijama u oblasti nauke i bibliotekarstva. Od velikog značaja je njegov doprinos definisanju pojma Biblioteka 2.0.

            U prvom predavanju “Od Visokoškolske biblioteke 2.0. ka istraživanju 2.0: Pregled stanja, šta smo do sada naučili, mogućnosti za razvoj“ predstvljen je teorijski okvir koji definiše koncept Visokoškolske biblioteke 2.0.  Biblioteka 2.0 predstavlja skup bibliotečkih usluga dizajniranih tako da zadovolje potrebe korisnika prouzrokovane direktnim i indirektnim efektima fenomena Web 2.0. Web 2.0 predstavlja “novi Internet“ koji pospešuje  komunikaciju među korisnicima i kreiranje sadržaja od strane korisnika, za razliku od Interneta kakvog smo poznavali u vremenu koje je iza nas, a koji su činile neinteraktivne veb lokacija na kojima su korisnici bili ograničeni na pasivno pregledanje informacija.

            U drugom predavanju “Naučni identitet 2.0.: Šta internet kaže o tvom istraživanju?“ g. Habib je predstavio mogućnosti koje naučnici imaju na raspolaganju za promociju svojih dostignuća i znanja i upravljanje svojom naučnom reputacijom. Društveni mediji danas kreiraju velike količine podataka vezanih za identitet i naučnici moraju na neki način da rukuju podacima koji su važni za njih, a nisu direktno vezani za naučni rad. Razmoterni su različiti tipovi sadržaja koji određuju identitet, a koje kreiraju društvene mreže, ali i drugi sadržaji dostupni na Internetu. Predstavićemo neke od tema koje je g. Habib prezentovao u okviru ovog predavanja, a koje smatramo naročito zanimljivim zbog mogućnosti primene u našoj naučnoj zajednici.
U okviru prezentacije mogućnosti servisa Scopusa vezanih za naučni  identitet predstavljene su i mogućnsoti tehnologije RSS, koja se koristi za obaveštavanje korisnika o promenama u sadržajima koji se često ažuriraju – naučni blogovi, vesti, citatne baze, uključujući i obaveštenja o audio i video sadržajima u standardizovanimm formatima. RSS dokument, koji korisnik dobija, obuhvata pun ili sažet tekst i meta podatke, kao što su datum izdavanja i autorstvo, a pristupa mu se pomoću RSS čitača.
Predstavljena je usluga Google Alert koja obaveštava svoje korisnike putem elektronske pošte o najnovijim pojavljivanjima ključnih reči, koje su oni zadali, u vestima i veb stranicama na Internetu. Putem ove usluge naučnici mogu da prate pojavljivanja vezana za njih i njihov rad na Internetu, ali i da prate pojavljivanja vezana za teme koje ih zanimaju: dodelu stipendija i drugih vrsta finansiranja, najnovije vesti vezane za određenu uskostručnu temu i pojavljivanja na Internetu vezana za konkurenate i saradnike. 
Od globalnih društvenih mreža pomenti su Faceebook i LinkedIn kao dve mreže namenjene ličnom i profesionalnom povezivanju i predstavljanju. Prezentovan je značaj pretstavljanja ne samo profesionalne strane naučnog identiteta, već i one druge, do sada zanemarne, lične, koja govori dosta o tome  kakva očekivanja možemo imati od saradnje sa nekim, nama nepoznatim naučnikom ili istraživačem. Nešto detaljnije je prezentovana Internet lokacija ClaimID koja omogućava upravo ovakvu sveobuhvatnu prezentaciju identiteta korisnika, uključujući kako naučni rad, tako i lične preference. Svi prezentovani veb servisi su besplatni za sve korisnike.

Predavanja su održana u prijatnom ambijentu Kongresnog centra hotela “Zira“ u organizaciji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, Univerziteta u Beogradu i Konzorcijuma za objedinjenu nabavku biblioteka Srbije – KoBSON. Prisutne su pozdravili Prof. dr Marko Ivetić, prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu, Prof. dr Nada Dragović, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj i gospođa Aleksandra Gojković, član Gradskog veća grada Beograda. Održavanje predavanja pomogle su kompanije Zira, Lufthanza, Epson – Bs Procesor i Apple – Premium Resller.

Snimak oba predavanja možete pogledati na youtube kanalu Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“ www.youtube.com/UBSMBeograd  

Marija Bulatović, Oja Krinulović,
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Ovogodišnja dvodnevna Ministarska konferencija o informacionoj infrastrukturi nauke, obrazovanja i kulture COBISS 2009 održana je u Kongresnom centru Habakuk  u Mariboru od 11-12. novembra ove godine. Organizator konferencije bio je Institut informacijskih znanosti iz Maribora u saradnji sa Ministarstvom za visoko školstvo, nauku i tehnologiju, Ministarstvom za kulturu i Ministarstvom za inostrane poslove Republike Slovenije.

Program konferencije obuhvatio je dve panel diskusije sa po 7 učesnika i  12 individualnih izlaganja. Među predavačima bili  su zastupljeni stručnjaci iz zemalja korisnika sistema, ali i predstavnici Unesco-a, Commonwealth of Learning i OCLC-a.
Okupljene učesnike pozdravio je direktor IZUM-a Tomaž Seljak, nakon čega je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Slovenije Vojko Volk govorio na temu učešća Slovenije u procesu približavanju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, a predstavnica Uneska, Stamenka Uvalič-Trumbić predstavila je rad Nova dinamika visokog obrazovanja i istraživanja za društvene promene i razvoj. Usledili su paneli Dostupnost informacija o istraživačkim potencijalima i razultatima istraživačkog rada za saradnju u regiji i Bibliotečko-informacioni sistemi za pregled stvaralaštva, na kojima su učestvovali predstavnici ministarstava za nauku odnosno kulturu Slovenije, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Albanije.

Panel: Dostupnost informacija o istraživačkim potencijalima i rezultatima istraživačkog rada za saradnju u regiji vodio je Jozef Gjorkos (Jόzsef Györkös), državni sekretar u Ministarstvu za visoko školstvo, nauku i tehnologiju Republike Slovenije. Informisao nas je o Ljubljanskom procesu koji, između ostalog, predviđa i proširenje ERA – European Research Area  izvan granica zemalja članica Evropske unije i o tzv. 5. slobodi koja treba da omogući dostupnost znanja i istraživača (brain circulation). Nakon toga prezentovane su nam informacije o strukturi zapisa u COBIB.SI bazi (monografije, članci,…) i povezanosti SICRIS i COBIB.SI baze, odnosno da od oko 3,5 miliona zapisa u COBIB.SI bazi preko milon zapisa ima unetu šifru istraživača. U radu panela učestvovali su predstavnici ministarstava za nauku država koje su do sada ispoljile interesovanje za saradnju na projektu COBISS.Net.

Po završetku panela predsednik organizacije Commonwealth of Learning, ser Džon Danijel prezentirao je ulogu obrazovanja na daljinu u današnjem svetu visokog obrazovanja. Na početku svog izlaganja objasnio je da se termin učenje na daljinu odnosi na vid obrazovanja koji omogućava da se lični kontakt studenata sa profesorima svede na minimum, ili da ga čak uopšte nema, što znači da je potrebno primeniti različite oblike komunikacione tehnologije da bi se premostio jaz između nastavne institucije i korisnika njenih usluga. Istorija ovakvog učenja je istorija razvoja tehnologija koje danas nude vrlo širok dijapazon mogućnosti komunikacija. Izneo je da je iz susreta sa mnogim ministrima obrazovanja saznao da oni pokušavaju da ostvare tri cilja: širi pristup obrazovanju da bi bilo dostupno svim građanima koji su zainteresovani; što je moguće kvalitetnije obrazovanje, a istovremeno i što manje troškove. Pri korišćenju klasičnih metoda prenošenja znanja licem u lice, ta tri parametra formiraju „gvozdeni“ trougao, koji ako se proširi na jednoj od stranica mora biti umanjen na drugim, dok se uvođenjem novih tehnologija on može transformisati u fleksibilni trougao, odnosno u isto vreme su mogući: širi pristup, viši kvalitet i niži troškovi obrazovanja. Osvrnuo se i na etički aspekt obezbeđivanja bibliotečkih usluga studentima na daljinu otvorivši i pitanje intelektualne svojine. Ukazano je i na neke smernice za rad biblioteka pri univerzitetima koji nude ovakav vid obrazovanja, pošto studenti ne traže usluge lično od bibliotekara već se obraćaju biblioteci kao instituciji u celini.

Drugog dana konferencije, zapaženo izlaganje na temu Putujući kroz tranziciju: od preživljavanja do procvata imala je potpredsednica WorldCat&Metadata services OCLC-a, Karen Kalhun. Osnovne teme kojima se bavila bili su trendovi u bibliotekarstvu i bibliotečkoj praksi, preusmeravanje «bibliotečkog univerzuma» sa biblioteke na korisnika, te sa pronalaženja informacija na njihovu isporuku; interaktivna komunikacija nove generacije bibliotečkog kataloga i metodi za postizanje efikasnosti u upravljanju metapodacima. Kao osnovne trendove u bibliotekarstvu istakla je pritisak finansijera da se smanje budžet, osoblje i skladišni prostor; promenljivo informacijsko okruženje kome se biblioteke prilagođavaju na različite načine i preispitivanje temeljnih bibliotečkih vrednosti. Kao osnovne delatnosti koje trpe promene istaknute su tehničke vrste bibliotečkih usluga, pre svega katalogizacija. Paralelno se javlja potreba za uvođenjem novih vrsta usluga koje se odnose pre svega na elektronski pristup dokumentima. U težnji da zadovolje i zahteve finansijera i zahteve korisnika,  biblioteke su usmerene na zajedničko kreiranje novih usluga i novih modaliteta saradnje.
Poslednje dve sesije bile su posvećene iskustvima iz regiona u oblasti obrazovanja, katalogizacije, primene novih formata, konverzije podataka i organizovanja nacionalnih informacionih centara. Predstavnici Sveučilišta u Zadru predstavili su rezultate istraživanja o kataloškoj praksi u regionu, dok je prof. Primož Južnič predstavio nove trendove u obrazovanju bibliotekara.
O racionalizaciji katalogizacije govorila je Marta Seljak iz IZUM-a, na temu Kako racionalizovati katalogizaciju i poboljšati funkcionalnost sistema COBISS. U izlaganju je stavljen akcenat na potrebu pojednostavljivanja katalogizacije i fleksibilnost upotrebe kataloških pravila tako da se mogu koristiti i van bibliotečke struke. Dat je pregled razvoja sistema COBISS.SI i COBISS.Net, analiziran je broj bibliotekara koji kreiraju zapise u sistemu COBISS, kao i broj zapisa i učinak po bibliotekaru kreatoru. Razmatran je i kvalitet nasumično izabranih zapisa kreiranih tokom 2009. godine. Rezultati nisu zadovoljavajući – učinak je nizak, a kvalitet zapisa neodgovarajući. Zaključeno je da je potrebno promeniti nešto u načinu katalogizacije, preći na nova pravila i nove formate kako bi se povećao učinak i poboljšao kvalitet uzajamne katalogizacije.

Prelazak na aplikacije COBISS 3 u bibliotekama u Sloveniji je u svom radu analizirao Miro Kolarič iz IZUM-a. Programska platforma COBISS 3 počela je 2000. godine da se koristi u Sloveniji. Prva biblioteka u kojoj je ova platforma instalirana bila je Centralna tehnička knjižnica u Ljubljani. Godine 2001. već je 15 biblioteka koristilo COBISS 3 za međubibliotečku pozajmicu, nabavku i ispise. Do 2008. godine broj takvih biblioteka je porastao na 274. Za svaku biblioteku najpre je instalirano testno okruženje, a nakon probnog perioda i pravo okruženje. Danas u testnom okruženju još uvek rade 33 slovenačke biblioteke. Radi lakšeg rada u novom okruženju bilo je neophodno organizovati kurseve. Za osnovna uputstva o novoj programskoj platformi održava se jednodnevni kurs, za pozajmicu u sistemu COBISS 3 obuka traje dva dana, a za nabavku je predviđen četvorodnevni kurs. Analiza stanja ukazuje na činjenicu da se u Sloveniji COBISS 3 najviše i najuspešnije koristi u javnim bibliotekama.

O Konverziji kataloga Nacionalne biblioteke Bugarske u format COMARC govorila je Nađa Karačodžikova. Projekat konverzije podrezumevao je niz pripremnih radnji: izbor baza za konverziju, prevođenje priručnika, slanje zapisa na analizu i redakciju zapisa. Sedam bibliografskih baza podataka, koje su obuhvatile kataloge raznih vrsta građe i normativnu datoteku ličnih imena, je iz formata ISIS konvertovano u  COMARC/B format pri čemu je korišćen XML format. Problemi u konverziji su bili veliki jer ISIS nije bio kompatibilan sa UNIMARC formatom, a nije ni uvek bio poštovan Međunarodni standard za bibliografski opis. Problem je bio i u definisanju ponovljivosti potpolja, nepostojanju kodiranih podataka u formatu ISIS, kao i u unosu podataka o odgovornosti. Konverzija je vršena direktno na programskoj platformi COBISS 3. Postupak konverzije sa svim iteracijama trajao je godinu i po dana.
Predstavnici NUK-a iz Ljubljane su predstavili mogućnosti pristup digitalizovanim dokumentima preko aktuelnih korisničkih platformi.

Funkcionisanje nacionalnog COBISS centra Srbije opisala je u svom izlaganju Vesna Stevanović iz NBS.
Zahvaljujući organizatorima skupa, predstavnicima UB iz Beograda su bili pokriveni troškovi smeštaja u hotelu Habakuk, kao i autobuskog prevoza iz Beograda.

Bila je ovo lepa prilika da se uspostave novi kontakti i obezbedi prisustvo predstavnika Univerzitetske biblioteke iz Beograda na značajnim skupovima u regionu.

Program KONFERENCIJE dostupan na: http://home.izum.si/cobiss/konference/konf_2009/program.asp

Aleksandra Trtovac, Mr Vera Petrović, Jelena Đurđulov, Mile Stijepović,
Nataša Vasiljević, Tatjana Brzulović-Stanisavljević

Svrha održavanja seminara je permanentno obrazovanje bibliotekara. Cilj je okupiti bibliotekare visokoškolskih biblioteka i biblioteka instituta koje su u nadležnosti Ministarstva nauke, obrazovanja i sporta kako bi razmenili mišljenja i iskustva o novim smerovima razvoja bibliotekarstva i informatike. Organizatori skupa su CARnet, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu i Fakultet eletrotehnike i računarstva Sveučilišta u Zagrebu.

Slijedeći trendove u savremenom bibliotekarstvu, ove godine su glavne teme skupa: reorganizacija biblioteka, novi prostori, usluge, modeli upravljanja, ljudski resursi u bibliotekama, doživotno obrazovanje bibliotekara i procena kvalitete biblioteka.

Nakon pozdravne reči prvo predavanje održao je gost iz Amerike, profesor Džon Lubans sa Univerziteta Severna Karolina u Durhamu. Tema je „Je li prošla baba sa kolačima?: visokoškolske biblioteke u okolnostima romana“. On je govorio o efektima ekonomskih i tehnoloških napora u okviru aktivnosti bibliotekara. Smatra da postoje dve vrste promena o kojima se može govoriti: 1. promene koje smo započeli i 2. promene koje treba nametnuti. Biblioteke bi trebale da imaju bar dve strategije za suočavanje sa promenama, jedna bi bila autokratska a druga demokratska. Svaka strategija  mora da promoviše promene uključujući i proces transformacije, kao i budućnost pretraživanja. Autor lično je za demokratske promene i o tome govori iz svog iskustva koji je stekao radeći timski u velikim bibliotekama, i na osnovu studije koje o organizaciji poslova u bibliotekama. Autor zaključuje diskusiju navodeći da je osnovni preduslov promena u bibliotekarstvu da čovek poseduje lične veštine i sposobnosti koje mu omogućavaju da radeći u biblioteci pruža osnovne informacione usluge bez obzira da li ih pruža na tradicionalan način ili na neki nov način koji tek treba da bude razvijen.
Sledeće predavanje održao je Ivan Pehar iz gradske biblioteke Zadra zajedno sa koleginicama Valerijom Barada i Željkom Zdravković sa Sveučilišta u Zadru. Tema njihovog predavanja „Knjižnica kao generator kulturnog sadržaja u gradu Zadru: metodološki pristup i rezultati istraživanja“. Gradska biblioteka u Zadru svojim radom i delovanjem stvara kontekst koji generiše društveni sadržaj i utiče na društveni kontekst grada. Taj kontekst deluje i povratno na samu biblioteku kao organizaciju ali i kao drštveni akter u gradu. Za istraživanje društvenog odnosa i konteksta u kome biblioteka deluje, ali i koji sama stvara korišćena  je složena metodološka strategija. Primenjivane su razne kvalitativne i kvantitativne metode kao što su ankete, intervjui, posmatranje sa i bez delovanja i fokusne grupe.
Kako bi se dobila kompleksna slika obuhvaćene su korisnici kojima je biblioteka upravo namenjena. To su korisnici, novinari, privrednici i drugi predstavnici civilnog društva.  Govorili su takođe i o delovanju Bibliobusa koji povezuje  grad i okolinu.

Sledeće predavanje održao je Damir Hasenau profesor sa Sveučilišta u Osijeku „Promjene u obrazovanju knjižničara- izazov ili teret?“ U radu je predstavio rad nastavnog odseka informatike na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Osijeku i dosadašnja iskustva u obrazovanju knjižničara i informatičkih stručnjaka. Govorio je o promenama koje se događaju u sferi informacione nauke i poslovanja u informacionim institucijama i mogućnostima koje one nude za obrazovanje. Fleksibilnost i dinamičnost su neophodan uslov za obrazovanje kadra koje nam može pomoći u reorganizaciji poslovanja informacionih ustanova i biblioteka. U skladu sa tim govorio je o veštinama, znanju i kompetenciji. Kritički je razmotren prenos najnovijih naučnih i stručnih dostignuća u obrazovni proces, kao i prenos znanja iz obrazovanja u praksu. Naglašena je uloga primene praktičnih iskustava na kreiranje obrazovnog procesa.

Dijana Mašala je izložila svoj rad „Cjeloživotno učenje: što i zašto učimo i nakon diplome“. Doživotno učenje prihvata činjenicu da se iskustvo učenja može steći formalnim i neformalnim obrazovanjem kao  i informalnim učenjem. U dinamičnim okolnostima informacionog progresa znanja usvojena inicijalnim obrazovanjem sve brže zastarevaju, a „vek trajanja „diploma je sve kraći. Odgovornost za trajno državanje nivoa postignutog obrazovanja i nivoa stručnosti i kompetencije u domenu je mnogih učesnika, ali najviše samih bibliotekara. Rezultati istraživanja sprovedeni u okviru projekta „Doživotno učenje“ pokazuju koje kompetencije bibliotekari i upravnici biblioteka treba da poseduju, a koje su značajne za bibliotekarsku profesiju.

Vedrana Juričić  predstavila je  biblioteku HAZU-a u radu  „Knjižnica Hrvatske Akademije znanosti i umjetnosti – suživot staroga i novog“. Biblioteka Akademije preselila se u novu zgradu početkom ove godine. Otvorena je za javnost 29.04.2009. Nova zgrada donela je pozitivne promene za sve, kako za bibliotekare i korisnike, tako i za smeštaj fonda. U novom većem prostoru, sa novim nameštajem i informatičkom opremom i na novoj lokaciji u centru grada mnogo je lepše raditi. Nedostatak za korisnke je što biblioteka radi samo 4 sata sa korisnicima, a to se pravda nedostatkom kadra i samo 15 zaposlenih bibliotekara. Zbog toga nema napretka u poslovanju.

Irena Kranjec sa koleginicama prezentovala je rad „Knjižnica filozofskog fakulteta: nove usluge u novim prostorima“. Početkom 2009. godine biblioteke filozofskog fakulteta ujedinjene su i preseljene u novu zgradu. Novi prostor uslovio je novi način rada i otvorio mogućnost novih usluga. Mnoge od tih usluga nisu novost za bibliotekare, ali za korisnike jesu. Značajan napredak je 12-časovno radno vreme, stalna dostupnost službe  informacija na nekoliko mesta u zgradi, automatizovana cirkulacija, veliki broj čitalačkih mesta, i kompjutera, otvoreni pristup građi i koordinisana međubibliotečka pozajmica. U novom prostoru omogućen je adekvatan smeštaj građe i briga o posebnim zbirkama. Savremena opremljena informatička učionica koristi se za razna predavanja i uključena je u obrazovni proces matičnog fakulteta. Savremena IT oprema i integracija nekoliko postojećih informacionih programa korisnicima je donela  niz pogodnosti kao na primer samostalno zaduživanje i razduživanje građe, samostalno fotokopiranje, skeniranje i ispis na uređajima u biblioteci.

Osim ovih predavanja održano je i par radionica. Prva je bila kafa sa Džonom, druga je bila Zotero i upravljanje informacijama , treća Zaštita autorskog prava u e-učenju i četvrta Kriterijumi za evaluaciju naučnih časopisa: prednosti i mane.

Za mene je najzanimljivija bila radionica koja se bavila autorskim pravima kod e-učenja. Ovu radionicu vodili su Jasna Tingle iz CARnet-a i Dragutin Nemec. Radionica se bavila pitanjima produkcije i korišćenja digitalnih obrazovnih materijala i načinima na koji se mogu zaštiti autorska prava u domenu e-učenja. Ima li zaštita autorskih prava u e-učenju svojih specifičnosti koje su vezane za digitalni sadržaj, objavljivanje na Internetu i produkciju? Koja je uloga autora, nosioca prava, nastavnika, korisnika, biblioteke i naučne obrazovne institucije?

 Tatjana Brzulović Stanisavljević
Univerzitetskla biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu