Broj šest (2009)

U Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» održan je 10. decembra 2009. godine 16. izborni sastanak Skupštine Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji.
Sastanku je prisustvovalo, 53 bibliotečka radnika.
Posle pozdravne reči predsednika Zajednice dr Aleksandra Sedmaka, usvajanja dnevnog reda i izbora verifikacione komisije: (Aleksandra Popović, Emilija Filipović); izborne komisije: (Maja Đorđević, Marija Bulatović, Dejana Kavaja, Oja Krinulović)  i komisije za zaključke: (Stela Filipi Matutinović, Aleksandar Sedmak, Mr Vera Petrović).
Izabrani su članovi: Izvršnog i Nadzornog odbora.

IZVRŠNI ODBOR ZAJEDNICE BIBLIOTEKA UNIVERZITETA U SRBIJI

1. Prof.dr Aleksandra Vraneš, Filološki fakultet u Beogradu
2. Prof.dr Marko Ivetić, Građevinski fakultet u Beogradu
3. Prof. dr Julijana Vučo, Filološki fakultet u Beogradu
4. mr Biljana Kosanović, Narodna biblioteka Srbije
5. Mira Matić, Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu
6. Snežana Jančić, Univerzitetska biblioteka «Nikola Tesla» u Nišu
7. mr Mirjana Brković, Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sdu
8. Ivanka Klajn, Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu
9. dr Stela Filipi Matutinović, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
10. Aleksandra Popović, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
11. Katarina Kovačević, Filozofski fakultet u Beogradu
12. mr Nevena Tomić, Dom kulture Studentski grad u N. Beogradu
13. mr Medisa Kolaković, Filozofski fakultet u Novom Sadu

NADZORNI ODBOR ZAJEDNICE BIBLIOTEKA UNIVERZITETA U SRBIJI

1. Prof.dr Mirka Zogović, Filološki fakultet u Beogradu
2. dr Svetlana Mirčov, Pravni fakultet u Beogradu
3. Aleksandar Dučić, Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu

STALNE KOMISIJE ZAJEDNICE BIBLIOTEKA UNIVERZITETA U SRBIJI SU:

Komisija za unapređenje bibliotečkog poslovanja:

1. mr Goran Petrović, Pravni fakultet u Kragujevcu
2. mr Mr Vera Petrović, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
3. mr Jelena Dobrilović, Institut za puteve u Beogradu
4. Dragana Nikolić-Miljuš, Mašinski fakultet u Beogradu
5. Zorica Đokić, Medicinski fakultet u Novom Sadu
6. Božidar Dinić, Univerzitetska biblioteka u Nišu
7. Bojana Popović, Filološki fakultet u Beogradu
8. Ivana Gavrilović, Dom kulture Studentski grad u N. Beogradu

Komisija za ekonomski i statusni položaj biblioteka:

1. Violeta Rakić, Filozofski fakultet u Novom Sadu
2. dr Biljana Živković, Medicinski fakultet u Novom Sadu
3. Olivera Jevtić, Ekonomski fakultet u Beogradu
4. Vera Rajačić, Pravni fakultet u Beogradu

Komisija za koordiniranu nabavku:

1. mr Medisa Kolaković, Filozofski fakultet u Novom Sadu
2. Vanja Eror, Pravni fakultet u Beogradu
3. Nataša Vasiljević, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
4. Tatjana Stanisavljević Brzulović, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu

Komisija za izradu standarda:

1. Branka Nogić, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
2. Slavica Nestorović Petrovski, Filozofski fakultet u Novom Sadu
3. Vesna Stojanović, Pravni fakultet u Nišu

Komisija za razvoj:

1. dr Stela Filipi Matutinović, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
2. Zoran Živković, Univerzitetska biblioteka u Nišu
3. Mira Matić, Univerzitetska biblioteka  u Kragujevcu
4. Branislav Đurašević, Institut za nuklearne studije-Vinča
5. Ana Jovičić Popović, Pravni fakultet u Beogradu
6. Andrijana Zubić, Mašinski fakultet u Beogradu

Komisija za zaštitu bibliotečkog materijala:

1. dr Nikola Marković, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu
2. Ivana Pajić, Pravni fakultet u Beogradu
3. Mirjana Mančev, Pravni fakultet u Beogradu

Komisija za marketing:

1. Prof.dr Gordana Stokić Simončić, Filološki fakultet u Beogradu
2. mr Nevena Tomić, Biblioteka studentskog grada u N. Beogradu

Usvojen je:

• Izveštaj o radu Zajednice za 2009. godinu.
• Plan rada Zajednice za 2010. godinu.

Izdavačka delatnost Zajednice je realizovala planirano.
Objavljen je dvobroj INFOTEKE, i do sada je objavljeno pet brojeva lista Viskoškolskih biblioteka.
Skupština je prihvatila potrebu da se održavaju odgovarajući kursevi za profesionalno usavršavanje bibliotekara:

1. Primena Veb 2.0 tehnologija u bibliotekarstvu : Facebook i Twitter
2. Veb 2.0 bibliografije i lična karta istraživača : End Note, Scopus, Researcher ID
3. Autorska prava u Srbiji i u inostranstvu (Creative Common Licence, Springer licence, potpisivanje licencnog ugovora). Google books i Europeana
4. Uzajamna katalogizacija u sistemu COBISS
5. Klasifikacija u sistemu COBISS
6. Elektronske knjige

Prisutnima su se obratili sa stručnim izlaganjima Biljana Kosanović, Stela Filipi Matutinović, Tatjana Brzulović Stanisavljević i Mirko Marković.

Sekretar Zajednice
Mr Vera Petrović

1. Otvaranje skupštine i pozdravna reč predsednika prof. dr Aleksandra Sedmaka
2. Izveštaj o radu Zajednice u 2009. godini – sekretar mr Mr Vera Petrović
3. Formiranje verifikacione komisije: (Aleksandra Popović, Emilija Filipović)
   –  izborne komisije: Maja Đorđević, Marija Bulatović, Dejana Kavaja, Oja Krinulović)
   –  i komisije za zaključke: (Stela Filipi Matutinović, Aleksandar Sedmak, Mr Vera Petrović).
4. mr Biljana Kosanović
   Zašto je kod KOBSON-a stalno nešto novo, kad većina voli staro (na poslu)?
5. Tatjana Brzulović Stanisavljević
   Izveštaj sa IFLA-e
   Dr Stela Filipi-Matutinović
   Šta je novo u svetskom bibliotekarstvu i šta da očekujemo?
6. Mirko Marković
   Skice impresija posete Nacionalnoj Medicinskoj biblioteci SAD i univerzitetskim bibliotekama Kalifornije
7. dr Cvetana Krstev (glavni i odgovorni urednik) INFOTEKA
8. Plan rada Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji za 2010. godinu
9. Razno

Uvod

U Pragu je održana radionica pod nazivom Koncept generacija: promene ili kontinuitet u okviru predaktivnosti za INFORUM 2009 – 15. godišnja konferencija profesionalaca informacionih izvora (15th Annual Conference on Proffesional Information Resources). Prisustvovalo je 17 bibliotekara iz Češke, Slovačke, Srbije i Poljske.

Kratka biografija Dejvida Baudena

Radionicu je vodio Dejvid Bauden sa Gradskog univerziteta u Londonu. On je profesor informacionih nauka u Školi informatike na Gradskom univerzitetu u Londonu. Od 1990. godine radi u sektoru za informatiku. Diplomirao je organsku hemiju, a master i doktorske studije iz informacionih nauka je završio na Univerzitetu u Šefildu. On je i ko-direktor gradskog Centra za informacione nauke koja je koordinator za nastavu, istraživanje i stipendije u osnovnim oblastima informacionih nauka. Trenutno vodi modul iz bibliotekarstva : informacione nauke, upravljanje znanjem, posebno iz oblasti tezaurusa, analiza domena, informacioni izvori i informaciono ponašanje u različitim oblastima. On je i član odbora EUKLID (European Association for Library and Information Education and Research) .

Struktura sadržaja radionice

U Velikoj Britaniji i Americi su velike polemike oko informacionih navika nove generacije mladih ljudi : generacije H, generacije Y, milenijum generacije, Gugl generacije itd. Postoje komentari da su nove generacije „digitalni domoroci” i da imaju potpuno drugačije ponašanje i potrebe. Oni žele kompletno različit informacioni pristup baziran na digitalnim društvenim medijima u odnosu na sadržaj koji pružaju biblioteke i baze podataka.
U prvom delu diskusije je bilo reči o našim iskustvima u informacionom ponašanju i očekivanjima mladih ljudi, kao i o projekciji promena u narednih 10 godina.
U drugom delu diskusije smo pokušali da predvidimo potrebe naših korisnika i šta bi biblioteka trebalo da učini da bi opstala u virtuelnom okruženju.

Korisnici i podela na generacije

Korisnici informacija su kategorisani po starosti, polu, obrazovnom profilu, statusu zaposlenosti itd. Generalno, podela je po godini rođenja. To je po definiciji „starost u vezi”. Svaka generacija ima svoje karakteristike u skladu sa okruženjem u kome je rođena i odrasla. Naročito je na ovome naglasak u nekoliko poslednjih godina, posebno u kontekstu uticaja informacionih tehnologija: net generacija, Gugl generacija itd. Sugeriše se da biblioteke obrate pažnju na različite generacije i usklade informacije prema njihovim potrebama i na način na koji oni to očekuju. Iz ove perspektive bi mogle da se znatno poboljšaju bibliotečke usluge. Opšteprihvaćeno je da postoji pet generacija koje su važne kao korisnici biblioteka i informacionih usluga:
veterani, bumeri, generacija H, generacija Y ili milenijumska, generacija Z ili Gugl generacija. U sledećoj tabeli je prikazan raspon generacija po godinama i njihov status (rođenje, škola, fakultet, posao i karijera, penzija).

Biblioteka i njene informacione usluge moraju potencijalno da zadovolje sve ove generacije, kao i da se pripreme  za nove generacije. Razlike između generacija nisu, po mišljenju mnogih,  samo starosna struktura nego i jedinstven životni stil koji je zasnovan na zajedničkom okruženju (društvenom, ekonomskom, kulturnom, tehničkom) tokom ranijih godina povezanih sa različitim svetskim događajima u užem i širem okruženju. Na odrastanje u različitim društvenim i kulturnim okruženjima utiču različite tehnologije, veštine  i očekivanja. Mnogi su se entuzijastički prilagodili promenama. To se, naravno, najviše odnosi na milenijumsku generaciju. Gugl generacija je već odrasla uz kompjutere i njihovo korišćenje kao obavezni deo života. Bumeri su bili oduševljeni promenama, a mnogi su se izjednačili sa prethodnom ili sledećom generacijom, u zavisnosti od afiniteta i očekivanja. Mnogi komentarišu generacije H i Y kao zajedničku, kao i Y i Gugl kao „digital natives – digitalni domoroci”. Moramo da pazimo da podele među generacijama ne postanu stereotip (ili čak i predrasuda) i da budemo svesni da su podele po godini rođenja prilično proizvoljne. Generacije se preklapaju najmanje za 7 do 8 godina, uvek postoje izuzetni pojedinci koji preskaču sve barijere u tehnološkom razvoju, mnogi ljudi se sami identifikuju u različitoj generaciji. Većina literature o generacijama uopšte se bave zapošljavanjem i karijerom, upravljanjem, obrazovanjem u školi i fakultetu.

Veterani

Drugi nazivi su tradicionalna generacija (1900-1924), tiha (1925-1945), generacija  A (1930-1945). Rođeni su između 1915. i 1945. godine. Doživeli su svetske ratove i ekonomske krize. U 2009. godini su uglavnom u penziji u sedamdesetim i osamdesetim godinama. Vidovi komunikacije su radio, bioskop i knjige.

Osobine:

1. Dobra edukacija na tradicionalan način
2. 70% Britanaca iznad 65 godina nikada nije koristila Internet, ali ostalih 30% su onlajn mnogo duže nego mladi imeđu 18 i 24 godina, i mnogo su vičniji Internet pretraživanjima od mlađih osoba.
3. Vole ličnu interakciju u anonimnim sistemima
4. Oduševljeni su korisnici tradicionalnih biblioteka
5. Koriste podršku zajednice, uključujući i javne biblioteke
6. Koriste rasprostranjenu informaciju na bazi trebalo bi da znam
7. Samo 1 od 7 hoće da radi posle odlaska u penziju, 1 od 5 putuje više, virtuelno ne uče nove informacione veštine.

Bejbi bumeri

Poznati su i kao bumeri, rođeni između 1945. i 1965. Oni su u ranom životu doživeli ekonomski rast i stabilnost, Vijetnamski rat. Danas su u pedesetim i šezdesetim godinama, pojedinci su u penziji. Vidovi komunikacije su televizija, knjige u papirnom obliku, telefon, ploče, video trake.

Osobine:

1. Visoko samopoštovanje, individualci
2. Relativno bogati, dobrog zdravlja
3. Aktivniji u poznijem dobu: 40% želi da nastavi sa radom posle penzije, više od pola putuje više, 1 od 3 uči nove veštine
4. Najviše obrazovana generacija
5. Vrednuju privatnost i nezavisnost
6. Spremni da probaju novu tehnologiju.

Generacija H

Poznati su i kao post bumeri, MTV generacija. Rođeni su od 1965. do 1980. U ranom životu su iskusili ekonomska previranja, hladne ratove, socijalne potrese. Danas su u tridesetim, četrdesetim godinama, sa karijerom, promenom karijere ili povratkom na studije. Vidovi komunikacije su kompjuteri, MTV, CD-ovi.
Osobine:

1. Cinični, pesimisti
2. Vole anonimnost
3. Nemaju fleksibilnost
4. Vole vikipediju
5. Poznaju tehnologiju, ali nisu entuzijasti.

Generacija Y

Poznata i kao milenijumska, generacija D, net generacija, eho bumer generacija. Rođena je između 1980. i 1995. U ranom životu je uspostavila kontakt sa digitalnim svetom. To je poslednja generacija pre pojave Interneta, doživela je kraj hladnog rata, socijalnu i ekonomsku kantradiktornost, raspad Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, uvođenje u Indiji i Kini zapadnog modela življenja. Danas su u kasnim tinejdž godinama, dvadesetim, na koledžu ili fakultetu. Vidovi komunikacije su veb, mobilni telefon, kompjuterske igrice.

Osobine:

1. Optimistični, inovativni, interaktivni
2. Malo su zabrinuti za privatnost , grupno orijentisani
3. Malo im je dosadno, žive za rad, a ne rade za život
4. Očekuju posao koji odgovara njihovom stilu radije nego da se prilagode radnom okruženju, rad od kuće, prekid karijere
5. Upoznati sa tehnologijom kao delom života, radije raditi nego znati,
6. Očekivanje vizuelno privlačnog interfejsa i fizičkog prostora
7. Dobro vladaju veštinama, prilikom edukacije zahtevaju podršku, rade na kratke rokove sa određenom specifikacijom i očekuju da će završiti sve na svoj način.

GeneracijaZ ili Gugl generacija

Poznata i kao Fejsbuk generacija, nova tiha generacija, generacija alfa. Njoj pripadaju oni rođeni posle 1995. godine. Oduvek poznaju umrežene digitalne informacije. Danas su tinejdžeri u školi. Koriste za komunikaciju društvene mreže, poruke, ajpod.

Osobine:

1. Uvek na mreži onlajn, korisnici više izvora informacija istovremeno
2. Zahtevaju vrhunsku grafiku, glavni faktori su brzina i lakoća korišćenja Interneta
3. Nemogućnost za koncentraciju; skeniranje i prepisivanje koriste radije nego pisanje i razmišljanje; površni, nisu dobri u pronalaženju dobrih informacija, čak i kad koriste tehnologiju, ali su ubeđeni da jesu dobri.
4. Ogovaranje i podsmevanje radije nego znanje, radije na mreži od razmišljanja i individualnog učenja.
5. Vole slike, zvuk, video više nego tekst

Biblioteke i koncept „Generacija”

Koncept generacija je vrlo koristan u bibliotekama za sagledavanje informacione pismenosti korisnika. Bibliotekari moraju da se prilagođavaju različitim starosnim grupama korisnika i njihovim potrebama. Možda je podela po godini rođenja generacija previše nefleksibilna, ali je svakako potrebna. Ako posmatramo informacionu pismenost u Americi i Velikoj Britaniji i sa druge strane polaznike radionice došli smo do zaključka da su prve dve zemlje superiornije u primeni informacione tehnologije, ali između Češke, Slovačke, Poljske i Srbije nismo konstatovali prevelike razlike. Biblioteke pružaju najbolje usluge bumerima, generaciji H i milenijumskoj generaciji. Za Gugl generaciju nemamo još uvek dovoljno iskustva i biblioteke moraju da se više prilagode našim najzahtevnijim mladim korisnicima, koji ne vole da čitaju, koriste Fejsbuk, rečnik im je nesavršen i sužen. 

Zaključci

Potrebno je postaviti pred biblioteke novi cilj za naredne generacije.  Jedna od mogućnosti je da portal biblioteke podseća na Guglovu veb stranicu. Naravno da biblioteke ne treba da se transformišu u Gugl nego da zadrže svoju primarnu ulogu. Različite usluge mogu da se organizuju u nešto slično vikipediji, tj. vikibiblioteci. Jedno od postavljenih pitanja su bila da li će knjige postati slične vikijima, a časopisi blogovima i kolika će interakcija biti potrebna između korisnika i bibliotekara. Bibliotečki prostor u budućnosti bi trebalo više da bude virtuelan i interaktivan sa korisnicima. Svi su se složili da biblioteka ne treba da liči na Fejsbuk, ali je potrebno da ga ima. I konačno, koliko servisi treba da budu lični, da li je potrebno formirati Ja-biblioteka odnos.
Generalni zaključak je da moramo da pratimo razvoj informacione tehnologije i da budemo u korak sa našim korisnicima i njihovim potrebama jer će u protivnom korisnici otići na svoju stranu, a biblioteke će nastaviti svojim tradicionalnim putem na kome ne moraju nikad da se sretnu sa korisnicima.
Razlike između urbanih i ruralnih područja, kao i između bogatih i siromašnih zemalja su važni modifikatori generacija (i ekonomski i informaciono). Pored naših korisnika mora se obratiti i pažnja na generacije bibliotekara koje dolaze i koje imaju drugačije ideje i kao zaposleni i kao korisnici.

Literatura:

1. Inforum 2009. http://www.inforum.cz/archiv/inforum2009/en/ (25.12.2009.)
2. Blog Davida Baudena http://www.soi.city.ac.uk/~dbawden/ (25.12.2009.)
3. How net generation students work http://communication.howstuffworks.com/how-net-generation-students-work3.htm (25.12.2009.)

Aleksandra Popović
Informator savetnik
Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković” u Beogradu

Društvo bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka Jugoistočne Evrope je osnovano 2008. godine. Formiranje Društvapredstavlja krunu neformalne saradnje pravnih i srodnih biblioteka našeg regiona. Ta saradnja je započela oktobra 2003. godine u Mariboru, na inicijativu tamošnjeg Pravnog fakulteta Univerziteta u Mariboru i tada su se, po prvi put, okupili bibliotekari pomenutih biblioteka.
     I po drugi put je oktobra 2006. godine domaćin ovih susreta bio Pravni fakultet u Mariboru. Prisutni predstavnici biblioteka su najveću pažnju posvetili načinu formiranja Asocijacije pravnih i srodnih biblioteka  Jugoistočne Evrope i nakon konstruktivnih dogovora  potpisano je Pismo namere. Bilo je planirano da Asocijacija bude formirano u junu 2007. godine u Neumu, s tim što bi rukovodioci institucija u čijem su sastavu biblioteke prethodno potpisali akt o formiranju Asocijacije. Ova Asocijacija je trebalo da se kasnije priključi Svetskoj asocojaciji pravnih biblioteka (International Association of  Law Libraries). Gost Susreta je bio prof. dr Holger Knudsen prethodni predsednik ove svetske asocijacije.  Pisma namere su potpisana, ali je Društvo formirano tek 2008. godine i to kao asocijacija bibliotekara, sa mogućnošću da joj se priključe i biblioteke.
      U Neumu su se, takođe, u periodu od 2005. do 2009. godine okupljali bibliotekari pravnih i srodnih biblioteka, i to iz godine u godinu u sve većem broju i iz sve većeg broja institucija. Ova okupljanja su bila u okviru savetovanja Aktualnosti građanskog i trgovačkog zakonodavstva i pravne prakse koje organizuju Pravni fakulteti Sveučilišta u Splitu i Mostaru. Centralni događaj za bibliotekare su uvek bili okrugli stolovi na kojima se razgovaralo o aktuelnim temama i zadacima biblioteka visokoškolskih i drugih biblioteka pravne orijentacije.
       Dugogodišnja saradnja je konačno ozvaničena formiranjem Društva bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka Jugoistočne Evrope. Osnivači i članovi Društva su predstavnici velikog broja pravnih i srodnih biblioteka koje je okupio isti cilj – saradnja   na svim poljima bibliotečke delatnosti, prvenstveno u razvijajnju bibliotekarstva, širenju i unapređenju struke, poboljšanju svih vidova međubibliotečke saradnje, posebno međubibliotečke razmene publikacija na prostoru Jugoistočne Evrope.
       Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 23. 08. 2008. godine u Biblioteci Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, okupili su se bibliotekari iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine,  doneli   osnivački akt i Statut  i izabrali  Upravni odbor Društa koji čine:  Edita Bačić, upravnica Biblioteke Pravnog fakulteta u Splitu, kao predsednik i  dr Svetlana Mirčov, upravnica Biblioteke Pravnog fakulteta u Beogradu, Ljiljanka Šunje, upravnica Biblioteke Pravnog fakulteta u Mostaru, mr Goran Petrović, upravnik Biblioteke Pravnog fakulteta u Kragujevcu i Dragutin Nemec bibliotekar  Biblioteke  Pravnog fakulteta  u Zagrebu,  kao  članovi.
Društvo je u skladu sa odlukom donetom na Osnivačkoj skupštini, registrovano kao asocijacija u Županijskom uredu Splitsko-dalmatinske županije sa sedištem na Pravnom fakultetu u Splitu.
       Pun naziv je Društvo bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka jugoistočne Evrope, a skraćeni naziv je BPSB. Naziv na engleskom je Southeast Europe Association of Law Libraries, sa skraćenim nazivom SEALL.
       Kao poseban zadatak označen je rad na prijemu novih članova, kako fizičkih lica – bibliotekara, tako i pravnih lica – biblioteka pravnih fakulteta i srodnih institucija, univerzitetskih biblioteka i biblioteka iz oblasti sudstva i advokature, skupštinskih i  nacionalnih  biblioteka iz regiona.
       Članovi Društva su se složili da je izuzetno važno pokretanje zajedničkih projekata, izrada vodiča, uspostavljanje međunarodne saradnje i mogućnost dodatnog obrazovanja i usavršavanja članova Društva, a  prioriteti  su i:

1.  uspostavljanje i razvoj razmene publikacija i to u prvom redu udžbenika, zbornika sa naučnih skupova i savetovanja kao i  izdanja matičnih institucija;
2. razmenjivanje publikacije i službenih dokumenta koji se tiču prilagođavanja bolonjskoj reformi u svakoj od  zemalja članica;
3. razmenjivanje publikacija i informacija o pravnim propisima i  publikacije iz oblasti bibliotekarstva;
4. obavljanje i međubibliotečke pozajmice publikacija;
5. podsticanje mobilnosti i razmene bibliotekara radi permanentnog učenja i sudelovanja u zajedničkim projektima;
6. izrada projekta za regionalno povezivanje i međubibliotečku saradnju (na partnetrskoj osnovi), uz iznalaženje sredstva iz fondova EU;
7. pronalaženje najpovoljnijih načina konzorcijalne nabavke elektronske građe;
8. povezivanje visokoškolskih biblioteka u jedinstvenu univerzitetsku  celinu  što će pospešiti i olakšati i  regionalnu saradnju svih univerziteta u regionu;
9. izrada vodiča biblioteka članica i e-mail liste svih članova radi lakše komunikacije.

       Jedan od ciljeva Društva je učlanjenje u Svetsku asocijaciju pravnih biblioteka, što bi omogućilo bolje praćenje svetskih trendova u bibliotekarstvu i osavremenjivanje i unapređenje bibliotečke delatnosti.
Nakon Osnivačke skupštine održane su dve redovne godišnje skupštine, u Neumu, 13. 06. 2008.  i  u Beogradu u Biblioteci Pravnog Fakulteta. 26. oktobru 2009. godine, kada su primljeni i novi članovi iz Republike Srpske. U međuvremenu su nam se pridružile i kolege iz Slovenije, a uskoro će članovi Društva postati i bibliotekari iz Makedonije i Crne Gore.  
Na kraju treba naglasiti da se u skladu sa Bolonjskom deklaracijom vrši  reforma visokog obrazovanja koja menja i ulogu i značaj bibliotekara u obrazovnom procesu. Oni postaju saradnici u nastavi i aktivni učesnici u realizaciji nastavno-naučnog programa. Zato su ovakvi vidovi udruživanja bibliotekara veoma korisni, jer, pored uspostavljanja i proširenja svih vidova saradnje, omogućavaju razmenu znanja i iskustava u realizaciji novih zadataka. Formiranje Asocijacije bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka i pozitivni rezultati koje je Društvo postiglo mogu biti podsticajni i za sve druge visokoškolske biblioteke i bibliotekare.

Vanja Eror

Na sastanku podružnice Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu i visokoškolskih biblioteka, imali smo čast da budemo domaćini profesorki Hermini Angelesku iz Amerike. Održala je sjajno predavanje o bibliotekama i bibliotekarima u narednoj godini i njihovim izazovima i mogućnostima.
Hermina G.B. Angelesku magistirala je književnost na Univerzitetu u Bukureštu, a magistarski rad iz bibliotekarstva i doktorat odbranila je na Univerzitetu Teksas u Ostinu.  Do 1992 radila je kao bibliotekar u Nacionalnoj biblioteci Rumunije, a od 1999. je predavač Državnog univerziteta Vejn u Detroitu (Mičigen, SAD). Predsednik je Sekcije za istoriju biblioteka IFLA-e, član više uređivačkih odbora periodičnih publikacija i konsultant na projektima pri Fondaciji Bil i Melinda Gejts. Trenutno radi na projektu Global Libraries/Biblionet project u Rumuniji.
Njeni  radovi uključuju prevode na rumunski i uređivanje šest zbornika radova sa konferencija.Pored toga, bila je saradnik na brojnim međunarodnim bibliografijama objavljenim u Istočnoj Evropi; sastavljač je indeksa pojmova, autor članaka, poglavlja u knjigama i brojnih prikaza knjiga. Dobitnik je Ordena za zasluge u kulturi u rangu viteza za doprinos unapređenju rumunske kulture, civilizacije i istorije.
Danas se gotovo sve biblioteke bore za svoje korisnike i imaju velike teškoće, jer im ostale institucije „kradu“ korisnike. Brojne su mogućnosti za korišćenje slobodnog vremena: pozorišta, bioskopi, muzeji, opere, parkovi, restorani, šetnje, posete prijateljima. Ipak idite u biblioteku! I u biblioteci možete osim čitanja i istraživanja, da slušate muziku, učite strane jezike, pišete pisma, igrate igrice, čitate novine, srećete prijatelje, da se družite, da četujete i radite na vašem doživotnom obrazovanju. Biblioteke se menjaju zajedno sa promenama u društvu i napretkom tehnologije. Nameću nam nove izazove koji su isti bez obzira u kom delu sveta živite i u kojoj biblioteci radite.
Ekonomska krize se reflektuje i na biblioteke, budžeti su skresani i biblioteke moraju da se uklope u smanjene budžete. Takođe dolazi i do velikih promena u kolekcijama biblioteka. Sve više se nabavljaju elektronske knjige, a manje štampane publikacije. Treba ići u korak sa novim mogućnostima i novim tehnologijama. Prepoznati potrebe korisnika i ponuditi im nešto novo. Sve biblioteke se žale na nedostatak osoblja, i traže više edukovanog osoblja. Naravno studenti i volonteri su uvek dobrodošli kao ispomoć a ponekad i kolege koje su otišle u penziju. Nedostatak prostora je jedan od izazova. Kolekcije uvek prerastu zgradu u kojoj je  biblioteka. Treba rekonfigurisati prostor i prilagoditi ga potrebama korisnika i učiniti da se korisnici osećaju udobno u našim bibliotekama. Bibliotekari treba da se upoznaju sa novim tehnologijama, da posećuju konferencije i radionice i razmenjuju iskustva sa drugim kolegama u zemlji i inostranstvu. Ne treba se ustručavati, treba pitati sve što ne znamo i potruditi se da naučimo.
Biblioteke imaju sofisticirane korisnike.  Oni su različitih starosnih dobi i različitog obrazovanja i interesovanja. Treba se prilagoditi svima i svakome ponuditi informaciju koju traži. Tradicionalne usluge koje nude biblioteke više ne zadovoljavaju potrebe visoko obrazovanih korisnika za specifičnim informacijama. Biblioteke su tu da korisnicima pružaju informacije non stop, preko onlajn kataloga i drugih servisa korisnik mora u bilo koje doba dana i noći dobiti neophodnu informaciju. Omogućiti korisnicima korišćenje tekstova u otvorenom pristupu i u punom obimu.  Vrata biblioteke treba otvoriti svima. Treba izaći u zajednicu i ponuditi svima mogućnost korišćenja biblioteke. Studenti ne žele da idu u biblioteke, oni žele da koriste biblioteku od kuće iza ponoći,  da pretražuju baze, i da čitaju tekstove u punom obimu.
Biblioteke treba da osmisle kako da opstanu u novom digitalnom okruženju, kako da sebi osmisle postojanje. Kao informacioni stručnjaci živimo u periodu velikih izazova. Ovo je doba promena u svim aspektima života. Šta mi kao bibliotekari možemo da uradimo?  Potrebno je  da naše izazove pretvorimo u mogućnosti.
Treba da budemo spremni da se suočimo sa nepoznatim, da se ne plašimo i ne odustajemo od nepoznatog. Treba prihvatiti novine. Koristiti nova dostignuća, jer mi pružamo informacije. Upoznajmo se sa mogućnostima koje nudi Web 2.0.i sa novostima u nauci. Bibliotekari su ključ univerzuma znanja.  Prihvatimo nove tehnologije, koristimo ih u našem poslu. Svi znaju da pretražuju Gugl, mi moramo da pokažemo korisniku da mi možemo i umemo bolje pretraživati. Bibliotekari treba da pokažu značaj biblioteka u digitalnom okruženju.
Važno je razvijati, nove programe, nove usluge i nove servise. Treba razmišljati kako da privučemo pažnju korisnika. Mi postojimo kroz publiku kojoj služimo. Budite dobar slušalac! Posmatrajte svoje korisnike  budite u stanju da predvidite njihove potrebe. Upoznajte svoje korisnike, približite biblioteku javnosti . Budite deo društvene zajednice, uključeni kroz svoje korisnike u život zajednice. Bolje komunicirajte sa korisnicima i sa kolegama. Što je komunikacija bolja, bolje su i servisi.
Ujedinite snage sa drugim kolegama. Biblioteke moraju da sarađuju na taj način štede novac, vreme i energiju.  Koristite usluge konzorcijuma za nabavku publikacija. Koristite uzajamne kataloge. Kreirajte bazu podataka sa lokalnim sadržajem. Ponovo osmislite biblioteku. Budite kreativni! Virtuelni bibliotekari su tu, prisutni u sajber prostoru, spremni da svakom pruže informnaciju. Rekonstruišite prostor biblioteke i dajte mu novo značenje. Korisnik treba da se oseća prijatno u biblioteci kao kod svoje kuće. Posle kuće i radnog mesta, biblioteka  treba da bude mesto koje korisnici rado žele da posete. Ljudi treba da imaju želju da odu u biblioteku, gde će ih dočekati ljubazno i nasmejano lice bibliotekara, spremno da pomogne. Biblioteka je mesto za interakciju i druženje članova zajednice. Osmeh na lice! Nemojte se žaliti da se suočavate sa brojnim izazovima.  Očuvajte tradiciju i prihvatite nove principe koji će pomoći bibliotekama i bibliotekarima da ostanu u društvu sa svojim korisnicima.
Tradicionalna uloga biblioteka prilikom selekcije, prikupljanja, interpretacije i arhiviranje informacija će se promeniti, međutim, vi nećete izgubiti svoj identitet. Vi ćete i dalje biti bibliotekar sledeće generacije, informacioni radnik, radnik znanja ali ćete uvek, kao što  kameleon menja boje, biti bibliotekar. To je bibliotekar 21. veka.

Tatjana Brzulović Stanisavljević
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu

Youngok Choi,
Professor
School of Library and Information Science
The Catholic University of America
Washington DC. U.S.A.
choiy@cua.edu

Edie Rasmussen,
Professor and Director
School of Library, Archival and Information Studies
The University of British Columbia
Canada
edie.rasmusse@ubc.ca

Sažetak: Bibliotekarstvo se danas nužno menja, uglavnom zbog činjenice da je sve više informacija dostupno u digitalnoj formi, te shodno tome i edukacija budućih digitalnih bibliotekara postaje veoma važan segment obrazovanja u bibliotekarstvu. Da bi pripremili i ponudili odgovarajuće kurseve i predavanja za obuku digitalnih bibliotekara, predavači bi najpre morali da definišu koje su to veštine i znanja koja bi trebalo da poseduju budući bibliotekari u ovom novom radnom okruženju. Naše istraživanje ima za cilj da upoznamo radno okruženje u okviru digitalne biblioteke i da odredimo neophodne atribute (znanja i veštine) koje bi trebalo da poseduju budući digitalni bibliotekari.

1. Uvod

Digitalne biblioteke predstavljaju veoma važnu koncepciju u savremenom bibliotekarstvu, zbog nezaobilazne činjenice da biblioteke danas pružaju informacije i usluge sve češće u digitalnoj formi. Kako se uloga biblioteke menja u novom digitalnom okruženju, razvijaju se i nova sredstva i usluge u bibliotekarstvu.  Digitalne biblioteke imaju specifične karakteristike, različite od tradicionalnih biblioteka i njihovog načina u pristupanju i pružanju informacija. Stanovište po kome biblioteke evoluiraju u pravcu digitalnih biblioteka zasnovano je upravo na praktičnom radu u bibliotekama i iskustvima na informacionom tržištu. Međutim, osnovni smisao i cilj digitalnih biblioteka ostaje isti kao i kod tradicionalnih biblioteka – one organizuju, čuvaju, održavaju i distribuiraju informacione resurse.
Sve veća potreba da se izjednači DL* primena sa tradicionalnim bibliotečkim uslugama zahteva  osoblje sa posebnim stručnim veštinama, što otvara novu dimenziju bibliotečke prakse. Mnogi istraživači koji su se bavili ovim fenomenom (naročito Chowdhury, Tanner, Stoffle) govoreći o ulozi i zadacima digitalnih biblioteka, nastojali su da definišu koje su to veštine koje se zahtevaju od bibliotekara, a koje diktira ova nova uloga biblioteka. Danas se od bibliotekara očekuje da, pored njihovih tradicionalnih poslova i znanja, poseduju dodatne veštine potrebne za rad u svetu digitalnih informacija, te su prinuđeni da se stalno usavršavaju. Bibliotekari obučeni za rad u dinamičnom i kompleksnom digitalnom okruženju postaju danas imperativ savremenog bibliotekarstva.
Važan korak u rešavanju ove potrebe savremenog bibliotekarstva  jeste organizovanje odgovarajućih edukativnih programa koji bi pripremili buduće bibliotekare za novo radno okruženje. Da bi kreirali ovakve programe neophodno je da se na osnovu uzorka – određenog broja već zaposlenih bibliotekara u DL praksi, upoznamo sa aktivnostima i zadacima sa kojima su oni suočeni u DL okruženju, i otkrijemo koje su to praktične veštine koje im omogućavaju produktivniji rad. Studija opisana u ovom članku doprineće razvoju edukacije digitalnih bibliotekara u ovom prvom veoma važnom koraku.

Ciljevi ove studije:

– Upoznati se sa kadrom zaposlenim na poslovima digitalne biblioteke        
– Uočiti ključne aktivnosti digitalnih bibliotekara
– Ustanoviti koje su to veštine i znanja potrebne digitalnim bibliotekarima
– Na osnovu ovih saznanja pripremiti studente za rad u ovakvom digitalnom okruženju .

2. Metoda

            Da bi odredili niz aktivnosti u koje su digitalni bibliotekari uključeni, kao metod našeg istraživanja koristili smo anketu. Poslali smo je direktorima 123 biblioteka članica ARL (Association of Research Libraries), sa namerom da anketirani budu oni bibliotekari koji već rade na projektima digitalizacije ili projektima vezanim za DL u periodu od septembra do decembra 2006.godine.
U anketi su digitalni bibliotekari definisani kao “zaposleni uključeni u tehnološke procese kojima se prosleđuju digitalni informacioni resursi u okviru službi koje ne rade sa publikom”.
Informacije prikupljene anketom uključuju demografske podatke (starost ispitanika, pol i obrazovanje), podatke o poslu koji trenutno obavljaju u biblioteci, o svim prethodnim poslovima, akademsko zvanje, lično zapažanje o znanjima i veštinama potrebnim za obavljanje njihovog posla, kao i sugestije ispitanika o programima edukacije.
Anketirano je 48 ispitanika iz 38 biblioteka.

3. Rezultati

3.1 Demografski

Četrdesetjedan ispitanik smatra sebe profesionalnim bibliotekarom (85%), dok su ostali naveli titule kao što su “menadžer”, “direktor programa digitalne biblioteke” ili “pomoćnik direktora”. Od 48 ispitanika 37 (77%) ima master ili doktorske studije iz oblasti bibliotekarstva, ostalih 7 (15%) su inženjeri ili menadžeri. Neznatno je manje žena (27.56%) u odnosu na muškarce (21.44%). Jedna trećina ispitanika starosne je grupe od 30-40 godina.

Od 41 ispitanika koji je sebe ocenio kao profesionalnog bibliotekara, njih 18 (43.9%) ima relativno kratko radno iskustvo u bibliotekarstvu. Ostali su prethodno radili na poslovima informacija (16), specijalnih kolekcija/arhiva (13) i kataloga (9).

            3.2 Titula/zvanje

Prethodne dve studije, rađene nekoliko godina ranije, pokazale su da potreba za novim profesionalcima koji bi bili zaduženi da rukovode poslovima digitalne biblioteke postoji i u tradicionalnim bibliotekama (Association of Research Libraries, 2002; Croneis and Hederson, 2003). Većina ispitanika naše ankete već ima termin “digitalni” u nazivu svoje struke (“Digital Initiatives Librarian”, “Digital Progect Manager”, “Director of Digital Library Development”, “Head of Digital Project Department”). Među ovim ispitanicima 18 (64.3%) ispitanika radilo je na DL poslovima manje od tri godine, dok je jedna trećina zaposlena na ovim poslovima više od tri godine. Konstantno rastući broj “digitalnih bibliotekara” pokazuje kolika je danas potreba za bibliotekarima koji bi preuzeli poslove upravljanja i koordinisanja uspešnog prerastanja bibliotečkih servisa u servise digitalne biblioteke.
Zvanja kao što su  “Director of Preservation and Digital Programs”, “Chair of Digital Initiatives and Special Collections” i “Digitalization Librarian” ilustruju nam  potrebu za digitalnim bibliotekarima, koja je u tesnoj vezi sa digitalnim inicijativama u pristupu primarnim resursima.Oko 40% ispitanika bilo je uključeno u poslove digitalne biblioteke, dok su ostali radili na poslovima katalogizacije, u odeljenjima posebnih kolekcija i odeljenjima za čuvanje publikacija isl. Iz ovoga se može zaključiti da formiranje, razvoj i organizacija u digitalnim bibliotekama zahteva saradnju osoblja različitih sektora u okviru biblioteke.

   * nedostaje 1 odgovor

Osnovne aktivnosti/zadaci

            Od ispitanika je zatraženo da navedu svoje obaveze na poslu. Prema ovome podeljeni su u šest kategorija. Zaduženja i odgovornosti u okviru tih kategorija:

1. Menadžment (45.99%)
   Upravljanje, uređenje i vođenje projekata, saradnja, planiranje, supervizija, zastupanje.
2. DL (17.14%)
   Digitalne inicijative, zaduženja vezana za tehničke standarde, dizajn, kontrola DL razvoja i DL primena.
3. Tehnologija (15.71%)
   Website, digitalizacija, tehnička podrška, sistem-administracija, konverzija podataka, testiranje sistema, razvoj, testiranje upotrebljivosti, operativnost, tehnologije digitalne biblioteke. 
4. Razvoj (8.57%)
   Zaduženja vezana za meta-podatke, pristup i poboljšanje bibliografskih zapisa, kontrola kvaliteta, baze podataka.
5. Kolekcija i izvori (7.14%)
   Razvoj, načini čuvanja, održavanja i  beleženja informacija, online izvori
6. Ostalo (6.43%)
   Obuka osoblja, javni servisi, koordinacija.

            Najčešće navedene dužnosti ispitanika vezane su za Website zadatke (35%), nadzor i rukovođenje poslovima (28%), superviziju (26%), poslove na digitalnim projektima i inicijativama (26%), kontrolu tehničkih standarda (21.7%) i administrativne subvencije (21.7%).

Potrebna znanja i veštine

            Od ispitanika se tražilo da ocene koje su to veštine i znanja koja bi trebalo da poseduje onaj ko se bavi DL poslovima, imajući u vidu tri aspekta – tehnička znanja i veštine, znanja potrebna za obavljanje standardnih poslova u biblioteci i druge veštine. Pet visoko rangiranih sposobnosti su: veština u komunikaciji i interpersonalnim odnosima (4.60), sposobnost rukovođenja poslovima (4.56), poznavanje softvera i strukture DL (4.52), poznavanje potreba korisnika (4.42) i  poznavanje tehničkih standarda (4.33).
Rezultati ove ankete potvrdili su naše zaključke iz prethodnih studija – koliko je važna veština komunikacije i sposobnost rukovođenja projektima, kao i rukovođenje timom stručnjaka u ovim poslovima. Kako su u ovoj studiji DL poslovi definisani kao poslovi ograničeni na interne a ne javne servise, znanja i veštine potrebne u obavljanju poslova vezanih za referentne službe, obuke zaposlenih isl. nisu adekvatno  rangirani u ovoj anketi,kao što bi to bio slučaj kada bi se bavili poslovima  vezanim za  javne službe. 

Kursevi/obuka

            U anketi je zahtevano od ispitanika da navedu koji su im kursevi ili obuka koju su prethodno pohađali najviše koristili u poslovima koje sada obavljaju. Od 48 ispitanika 21 ispitanik je odgovorio na ovo pitanje, a odgovori su bili najrazličitiji – od kursa katalogizacije do pripravničkog staža. Najčešće navedeni kursevi su iz oblasti katalogizacije, razvoja i upravljanja elektronskim resursima, kao i obuka o informacionim tehnologijama. DL kurs spomenut je samo jednom.

3.3 Nedostaci u obuci i ocena i sugestije o DL edukaciji

            Poslednje pitanje u ovoj anketi odnosilo se na kvalitet obuke, stručnih kurseva i DL edukacije. Naime, ispitanici su navodili koja su to znanja potrebna u njihovom poslu a za koje ih nisu adekvatno pripremili na kursevima:

1. Poznavanje kompleksnosti i interaktivnosti softvera
2. Nedovoljno poznavanje stručne terminologije u komunikaciji sa tehničkim osobljem
3. Poznavanje Web tehnologije
4. Web dizajn
5. Programiranje
6. XML standardi i tehnologije
7. Osnovni sistemi administracije

Manje navedeno u anketama: poznavanje digitalizacije i raznih aspekata digitalne biblioteke, rukovođenje projektima, menadžment, administracija, supervizija, struktura organizacije, svakodnevni poslovi, pregovaranje, poslovi usko vezani za licence.
Pojedini ispitanici u svojim komentarima isticali su značaj aktuelnih analiza koje se bave novinama i suštinskim promenama u digitalnim bibliotekama.
Sugestije ispitanika odnosile su se na neophodnost praktičnog rada u ovom novom radnom okruženju i nedostatak tehničke i praktične obuke u okviru akademskih kurseva, koji su zasnovani više na teorijskom znanju nego na praktičnoj obuci. Većina ispitanika smatrala je da se do sada nije vodilo računa o ravnoteži i usklađivanju teorijskog znanja i praktičnih veština.

4. Rezime i zaključak

– Radno okruženje digitalne biblioteke zahteva saradnju zaposlenih u svim segmentima – od kompjuterskih sistema do tradicionalnih bibliotečkih funkcija.
– Profesionalci zaposleni na ovim poslovima uglavnom su mladi ljudi koji su relativno skoro završili studije. DL poslovi pokazali su se veoma atraktivnim za buduće generacije bibliotekara.
– Osnovni zadaci digitalnih bibliotekara podrazumevaju menadžment, rukovođenje poslovima i projektima i naravno, zadatke vezane za Web. Menadžment podrazumeva planiranje i nadgledanje projekata digitalne biblioteke, dok rukovođenje i ekspertiza podrazumeva ostvarivanje saradnje svih zaposlenih u biblioteci, kao i kontakte sa korisnicima. Stalne analize kao što su kontrola i nadzor prakse i standarda postojećih digitalnih biblioteka od izuzetne važnosti su u ovom poslu.
– Anketa je potvrdila da je od izuzetne važnosti veština komunikacije, timskog rada, saradnje i fleksibilnosti u izvršenju ovih zadataka. Kako se priroda digitalnih biblioteka konstantno menja, savremeni digitalni bibliotekari morali bi biti spremni da se prilagođavaju čestim promenama i stalnim obukama i usavršavanjima.
– U toku DL edukacije pokazala se potreba za dva ključna segmenta u ovom poslu :

1. potreba za tehničkim i informatičkim znanjima i veštinama u praktičnom radu, i
2. veština komunikacije, saradnje i nadzora.

Jasno je da su digitalne biblioteke budućnost akademskih i istraživačkih institucija i da će se od digitalnih bibliotekara očekivati da pored znanja iz tradicionalnog bibliotekarstva poseduju i tehnička znanja, kao i veštinu u komunikaciji i međuljudskim odnosima. Zbog komleksnosti poslova u digitalnim bibliotekama i u okviru DL projekata, stručni edukativni programi morali bi obuhvatati ne samo obuku iz standardnih bibliotečkih poslova i tehničkih struka, već naročito iz komunikologije i menadžmenta, i to kroz praksu na konkretnim digitalnim projektima. Ovi novi profesionalci trebalo bi konstantno da rade na razvijanju i negovanju uspešne saradnje, interpersonalne komunikacije i timskog duha.

5.Napomena

Ovo istraživanje omogućilo je Udruženje za edukaciju iz oblasti bibliotečkih i informacionih nauka (ALISE).  

*Digital Library

Tekst na engleskom jeziku dostupan preko:
www.dlib.org/dlib/september06/choi/09choi.html

Prevod teksta :
Dragana Mihailović,
viši bibliotekar ,
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”,
Beograd