Odbranjen doktorat Aleksandre Pavlović na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu

Mr Sanja Antonić

Tema doktorskog rada Aleksandre Pavlović – Međubibliotečka pozajmica u Srbiji: razvoj i transformacija u skladu sa transformacijom komunikacionog sistema u nauci jeste razvoj snabdevanja naučnim dokumentima u Srbiji u okviru adekvatnih sistema komunikacije u nauci uopšte.

Tema je problematizovana na način da se međubibliotečka pozajmica i snabdevanje dokumentima posmatralo kao svojevrsna, čvrsta, temeljna ali i prikrivena struktura naučnih informacija i dokumenata, koja se, zajedno sa nekim drugim strukturama, uspostavila neposredno posle Drugog svetskog rata, dodeljivanjem autonomne uloge nauci i do tada najvećim ulaganjima u naučna istraživanja.

Za problematizaciju teme inspirativan je bio i rad američkog istoričara kulture Roberta Darntona (Darnton), «Gugl i budućnost knjiga» koji je, u pronalaženju analogija između privilegija u svetu književnosti u 18. stoleću u Francuskoj i svetu savremenog elektronskog izdavaštva, podelio i autorove sumnje, dileme i  zaključak rada o krajnjem divergiranju naučnih ideala i naučne prakse danas u svetu nauke.

Stoga se tema u punom obliku uspostavila na multidisciplinarnom planu, razmeđi svakako teorije bibliotekarstva i informatike, po prirodi stvari i prirodi materijala koji je obuhvatila ali i filozofije i sociologije nauke jer se, u središtu istraživanja, uspostavio metaplan ove delatnosti kroz koji je autor sagledavao promene do kojih je došlo ne samo u bazičnoj delatnosti ili nauci, nego i u onome što danas nazivamo sistemom komunikacija u nauci uopšte.

Rad je podeljen na četiri temeljna dela, naslovljena Kontekst i prezentacija sadržaja (3 poglavlja, 43 strane, 7 priloga,  5 slika, 3 tabele), Ekonomija tržišta naučnih informacija (2 poglavlja, 62 strane, 11 slika, 5 tabela), Razvoj i transformacija međubibliotečke pozajmice u Srbiji u skladu sa transformacijom komunikacionog sistema u nauci(4 poglavlja, 89 strana, 55 slika, 17 tabela)i Prevalentni tipovi pristupa naučnim informacijama(poglavlje, 3 strane, 4 slike), u okviru kojih se sagledava razvoj domaće i međunarodne međubibliotečke pozajmice u Srbiji, od početaka do najnovijih kretanja na polju isporuke dokumenata. Postavljene su hipoteze da su se upravo u ovoj delatnosti, kao elitnom aspektu zajedničkog korišćenja izvora, našli fokusirani temeljni resursi savremenog informacijskog društva, te da «otvoreni sistemi» i neprekidna aplikacija novih tehnologija jeste neophodnost u daljem razvoju delatnosti. Istovremeno, cirkulacija dokumenata koja se uspostavlja u svakodnevnoj praksi međubibliotečke pozajmice i snabdevanja dokumentima čini posebnu vrstu organizacije naučnih dokumenata koja, kroz dinamične odnose sa nekim drugim organizacijama naučnih dokumenata, ocrtava sistem komunikacije u savremenoj nauci.

Prva dva dela rada, Kontekst i prezentacija sadržaja i Ekonomija tržišta naučnih informacija predstavljaju istorijski kontekst problema i teorijsku analizu svih aktera koji danas učestvuju u oblikovanju savremene delatnosti. Poglavlja Uvod, Teorijska zasnivanja i Filozofija delatnosti (I deo) predstavljaju istorijski pregled razvoja delatnosti i prva teorijska utemeljenja u svetu i u Srbiji. Predstavljena su dokumenta od sasvim posebnog kulturno-istorijskog značaja koja do sada nisu bila sistematski prikupljena, objavljena a ni, najčešće, prevedena na srpski jezik. Prevodeni tekstovi su, prema relevanciji, uneseni najčešće u punom obliku u osnovni tekst a originali su predstavljeni u prilozima.

Posebna poglavlja su posvećena pitanjima standardizacije delatnosti u Srbiji, kao i pitanjima filozofije cirkulacije naučnih dokumenata uopšte u svetu nauke, sa pratećim relevantnim dokumentima.

U delu u kome se sagledavaju opšti i posebni «agensi promene» snabdevanja dokumentima (poglavlja Korisnici i servisi za otkrivanje informacija, Redefinisanje delatnosti, II deo), postavljena je jedna od temeljnih hipoteza rada: da su informacione tehnologije nedvosmisleno doprinele unapređenju delatnosti ali da su, potpuno neočekivano i paradoksalno, upravo one ili, preciznije, konsekvence do kojih je njihovim aplikacijama došlo na planu intelektualnih svojina, pred delatnost postavile restrikcije, snažne do mere da delatnost danas ponekad ne može da funkcioniše. U njihovom prevladavanju, međutim, a kroz aktivnosti sa kojima se delatnost prvi put sreće, ona se regeneriše, redefiniše i širi prostor. U vezi sa ovim aktivnostima autor izdvaja komunikacije sa izdavačima, direktno povezivanje korisnika i autora i permanentno otkrivanje novih izvora informacija ali ovog puta i alternativnih (otvoreni pristup).

Treći deo rada, sa poglavljima Informacione tehnologije, modeli naučne komunikacije i organizacije naučnih informacija i dokumenata, Klasična međubibliotečka pozajmica u Srbiji1960-1987, Integracija elektronskih resursa u bibliotekama i međubibliotečka pozajmica; 1988-2001, Alternativni modeli pristupa dokumentima 2002-2009, predstavlja analizu evolucije ove specifične cirkulacije naučnih dokumenata, od papirne do digitalne forme, urađenu na materijalu svih biblioteka koje su obavljale ovu delatnost u Srbiji i za sve naučne discipline. Na osnovu iscrpnih statističkih podataka, anketa, intervjua i lične komunikacije urađen je set grafikona na osnovu kojih se zaključivalo o varijacijama ponude i potražnje i u fizičkoj pozajmici i u snabdevanju dokumentima, što je uvek iskazivano u respektivnim procentima.

Analiza ove evolucije rađena je uvek u interakciji sa drugim strukturama naučnih informacija i dokumenata i uvek u evropskom i svetskom kontekstu.

Materijal je podeljen na tri evolutivne etape – 1960-1987, 1988-2001 i 2001-2009. Razlozi za ovakvu podelu leže u uverenju da upravo ona oslikava specifičan odnos razvoja informacionih tehnologija, adekvatnih modela u naučnoj komunikaciji i korespondirajućih promena na planu pozajmice i snabdevanja dokumentima.

Prva etapa (1960-1987) je klasična pozajmica koju karakterišu nekonsolidovane informacione tehnologije, nedostatak koordinacije, nedostatak planiranja, neadekvatan budžet, veliki problemi u deviznom poslovanju i fizička transimisija dokumenata. U ovom periodu se, kao redak fenomen na svetskoj sceni, javlja diskretni ili separatni sistem, u okviru određenih naučnih disciplina koji će, obimom i kvalitetom, znatno nadmađiti osnovni tok pozajmice i činiti prethodnicu kasnijoj elektronskoj fazi.

Druga etapa (1988-2001) se vezuje za početke automatizacije poslovanja u bibliotekama, uključivanje biblioteka u Sistem naučnih i tehničkih informacija Jugoslavije i predstavlja prvi snažni talas integracije elektronskih resursa u bibliotekama. Drastično je zaustavljen uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti Jugoslaviji, maja 1992. godine.

Treća etapa (2001-2009), koja traje i danas obuhvata sve postojeće pristupe naučnim informacijama i dokumentima i autor je određuje kao etapu kojom dominiraju alternativni pristupi naučnim dokumentima. Pored pristupa već zabeleženih u teoriji, autor izdvaja i nove – pre svih, retrospektivnu konverziju serijskih publikacija, elektronske knjige i otvorene pristupe. Ova etapa je, nažalost, danas sputana rigidnim zakonima o autorskim pravima, čemu je u posebnom ali i u zaključnim poglavljima posvećeno značajno mesto.


Četvrti deo rada Prevalentni tipovi pristupa naučnim informacija predstavlja pokušaj interpretacije evolucije ove posebne organizacije i cirkulacije naučnih dokumenata (1960-2009). Predstavljena je podjednako nizom grafikona, od kojih nam se čine najznačajnijim oni koji upućuju na pitanja prevalence u pristupu naučnim informacijama, dominacije različitih vektora difuzije naučnih informacija u okviru humanističkih i društvenih, kao i prirodnih i tehničkih nauka, kao i pitanja različitih kategorija naučnog «materijala» danas u snabdevanju naučnim dokumentima i konkurentnih i partnerskih odnosa u različitim pristupima naučnim informacijama u svetu i Srbiji danas.

Na kraju rada se zaključuje o prekidima u komunikaciji u okviru sistema nauke danas, te novoj i temeljnoj poziciji delatnosti u prevazilaženju ovih paradoksa.

Rad je odbranjen 5. jula 2010. godine pred komisijom u sastavu dr Aleksandra Vraneš, dr Cvetana Krstev i dr Bojan Đorđević i ocenjen kao najbolji doktorski rad koji je do sada odbranjen na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu.

Tatjana Avramović, Knjižničar

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda  je mlada i samostalna visokoškolska ustanova, koja ostvaruje osnovne akademske i diplomske master studije. Dozvolu za rad dobila je 04.07.2008. godine, a akreditovana je od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje 23.04.2010. godine.
Biblioteka je osnovana i ogranizovana po svim odredbama Zakona o bibliotečkoj delatnosti i  Pravilnika o radu visokoškolskih biblioteka a upisana je i u registar biblioteka, matične Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu. Poseduje više od 1000 bibliotečkih jedinica koje omogućavaju realizaciju studijskog programa naše Visoke škole i pokrivaju  predmete užih naučnih oblasti koje se izučavaju: Ekonomija i finansije, Komunikologija, Primenjena matematika, Opšti menadžment, Proizvodni i ulsužni menadžment,  Pravo, Informatika, Sociologija, Filologija i druge relevantne naučne oblasti iz kojih se realizuje nastavni proces i omogućava naučno-istraživački rad. 
Fond je formiran kupovinom i poklonima. Prof. dr Slavko Karavidić predsednik  Komisije za bibliotečku delatnost i rukovodilac biblioteke Dragica Jovančević, dipl. Ekonomista,  izvršili su izbor literature koja omogućava odvijanje obrazovnog i naučnoistraživačkog procesa. Svi profesori naše škole  poklonima i sugestijama su doprineli kvalitetu i količini knjižnog fonda. Biblioteka tako, pored udžbenika u izdanju naše Škole, poseduje udžbenike i izdanja srodnih fakulteta, kao što su Ekonomski fakulteti u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Univerzitet Singidunum, Beogradska poslovna škola, Fakultet za industrijski menadžment iz Kruševca i drugih.
Ctudenti su već prilikom upisa obavešteni o slobodnom korišćenju  fonda Biblioteke, na koji ih upućuju  profesori, kako bi im izbor preporučene literaturu omogućio što kvalitetniju izradu seminarskih radova.

Prostor za smeštaj fonda nalazi se u renoviranoj prostoriji, dobro osvetljenoj, police su nove i  zastakljene i omogućavaju slobodan pristup celokupnom knjižnom fondu.
Knjižni fond je  smešten po UDK sistemu (broj grupe i objašnjenje su upisani na policama) što omogućava preglednost, bolje snalaženje i dostupnost korisnicima.
Izdanja renomiranih domaćih i stranih izdavača (Ekonomski fakultet u Beogradu, Data Status, Adižes, Asee, Jossey-Bass, Prentice Hall, Oxford University Press, Mc Graw Hill, Amacom i dr.), kao i rečnici, leksikoni, periodične publikacije, smešteni su   u posebnim izložbenim vitrinama, a po Pravilniku o radu biblioteke studenti ih mogu koristiti samo u čitaonici, dok profesori i asistenti ih mogu iznositi van Biblioteke.

U okviru Biblioteke je i čitaonica sa 12 mesta, 2 računara, 10 laptopova  sa neograničenim pristupom internetu. Čitaonica je zajednička za studente i profesore, što može biti i prednost, jer studenti mogu uspostaviti neposredan kontakt sa profesorima.
Kompletan bibliotečki fond je evidentiran u elektronskom katalogu, pa korisnici samostalno, putem pretraživača (autor, naslov, izdavač, ključne reči) brzo i lako mogu doći do potrebne literature.
Po dosadašnjem iskustvu, studenti najčešće koriste usluge Biblioteke zbog izrade seminarskih i diplomskih radova, u čemu im je od najveće pomoći upravo elektronski katalog.
U cilju obezbeđenja i unapređenja kvaliteta nastave, kao i upoznavanja studenata sa savremenim tendencijama iz oblasti ekonomije, menadžmenta, preduzetništva, VŠ PEP nastavlja sa planskim popunjavanjem bibliotečkog fonda, uspostavlja saradnju sa bibliotekama fakulteta sličnih studijskih programa, trudeći se da u svim segmetnima realizuje principe Bolonjske deklaracije.

Mr Sanja Antonić

Udruženje bibliotekara Mađarske (mađ. Magyar Könyvtárosok Egyesülete-MKE) ima veoma dugu tradiciju. Naime, osnovano je 1935. godine. Ima oko 2 200 članova pojedinaca i oko 60 članova kao institucije (http://www.mke.oszk.hu). Kao mesto održavanja svoje 42. godišnje konferencije Udruženje bibliotekara Mađarske je odabralo grad Baju, 15-17 jul 2010., a  demografska slika iz 2009. je sledeća :

  •   93.5% Mađara
  •   2.7% Nemaca
  •   1.3% Hrvata
  •   0.4% Srba
  •   0.1% Slovaka
  • 0.5%  Roma.

Idealno mesto za godišnju konferenciju koja je nosila naziv : „Susret kultura: Biblioteke i bibliotekari kao centri uzajmnog razumevanja„ jer je Baja tipična multietnička sredina i odličan  primer multikulturalnosti.

Predsednica društva prof. Bakos Klára otvara godišnju skupštinu

Prof. BaratneHajduAgnes,  Prof. BakosKlára i Eva Jaky

Udruženje bibliotekara Mađarske je uputilo poziv udruženjima bibliotekara  zemalja u okruženju Slovačkoj, Hrvatskoj i Srbiji da prisustvuju njihovoj  42. godišnjoj konferenciji. Predstavnici Bibliotekarskog Društva Srbije (BDS) bili su Milica Stevanović, član Komisije za međunarodnu saradnju BDS, zaposlena u Narodnoj biblioteci Kruševac i Sanja Antonić, član Upravnog odbora BDS, zaposlena u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu. Predsednica, a istovremeno i predstavnica  Slovačkog bibliotekarskog udruženja je bila Silvia Stasselová http://www.infolib.sk/index/podstranka.php?id=475.
Najbrojnija je bila delegacija Hrvatskog knjižničarskog društva (HKD) jer su oni, nedavno potpisali sporazum o saradnji http://www.hkdrustvo.hr/. Hrvatsko knjižničarsko društvo su predstavljale: Tamara Krajna – predsednica Stručnog odbora HKD,  Vesna Golubović – blagajnica HKD, Sanja Žunić – stručna sekretarica HKD i Marina Vinaj – predsednica Društva knjižničara Slavonije i Baranje.

Predstavnici delegacija Srbije i Hrvatske

Svečano otvaranje 42.  godišnje konferencije Udruženja bibliotekara Mađarske bilo je 15. jula  na „Eötvös József” fakultetu. Otvaranju godišnje skupštine Udruženja bibliotekara Mađarske je prisustvovalo oko 300 delagata iz cele Mađarske, a samom otvaranju su predsedavali prof. Bakos Klára, predsednica Društva, predstavnik Ministarstva kulture Mađarske koje podržava  i finansira Udruženja bibliotekara, zatim nekoliko delagata iz uprave društva kao i predstavnici lokalne uprave  i biblioteka Baje. Posle ceremonije otvaranja i raskošnog  umetničkog predstavljanja kulture Mađarske, počeo je radni deo Konferencije koji je trajao dva dana u nekoliko sekcija. Na primer, Sekcija za korisničke servise, sekcija za naučne (eng. Sci-Tech) i muzejske biblioteke, sekcija za napredno korišćenje informacionih tehnologija i razvijanje informacionog društva, sekcija bibliografa, sekcija mađarskih elektronskih biblioteka, sekcija biblioteka za muziku, sekcija bibliotekara za društvene nauke, sekcija školskih i dečjih biblioteka itd.  

Ispred Eötvös József fakulteta sa sjajnom profesorkom Barat Hajdu Agnes
Početak obilaska Baje i biblioteke Endre Ady

Pored toga smo imali organizovane brojne kulturno-umetničke manifestacije. Pored razgledanja i detaljnog predstavljanja biblioteke na „Eötvös József” fakultetu, gde je bila i registracija za Konferenciju, usledila je poseta gradskoj biblioteci „Endre Ady”. Svakako sjajna biblioteka, no poseban utisak predstavlja sinagoga, jedna od retkih koja je opstala i u ovom delu Evrope,  u kojoj je deo biblioteke Endre Ady smešten.

Biblioteka Endre Ady

Posetili smo i dečje odeljenje i odeljenje starih i retkih rukopisa i knjiga. Pokazali su nam i  knjigu koju je oslikao veliki Jeronimus Boš. Zatim je usledio koncert orgulja u katedrali Sveti Nikola. Mnogo impresija, kontakata, značajnih informacija i razgovora sa koleginicama i kolegama iz zemalja u okruženju Mađarske, Slovačke i Hrvatske.


Srpska pravoslavna crkva u Baji, Mađarska

Opšti zaključak je da sve zemlje u okruženju žele da sarađuju, da udruženja kao što su Udruženja bibliotekara Mađarske i Hrvatske finansira Ministarstvo kulture u oba slučaja, veoma su dobro organizovana, imaju najmanje dvoje stalno zaposlenih, svoje prostorije i sklapaju ugovore o saradnji i stvaraju nove projekte. Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) ulaže napore da uspostavi saradnju sa srodnim udruženjima, posebno sa zemljama u okruženju. Naše  prisustvanje  42. godišnjoj konferenciji Udruženja bibliotekara Mađarske, Baja predstavlja samo jedan korak  u nizu faza  saradnje  sa mađarskim kolegama.
Neizmernu zahvalnost dugujemo profesorki Baratne Hajdu Agnes, koja  je sve vreme   brinula o nama, sem kada je imala profesionalne obaveze, a tada smo imali drugog predstavnika koleginicu Eva Jaky, Nacionalna galerija u Budampešti. Čini mi se da ne postoji, barem trenutno,  adekvatan način da se zahvalimo našim domaćinama na predusretljivosti i gostoprimstvu. Inače, profesorka Baratne Hajdu Agnes predaje na Univerzitetu u Segedinu i vodeći je evropski stručnjak za jednu od mnogih interesatnih oblasti u nauci o informacijama – Upravljanje znanjem ( eng. Knowledge Management-KM). Na  IFLA konfereciji u Geteborgu i ove godine će predsedavati Komisijom za KM http://www.ifla.org/en/km/standing-committee.

Sanja Antonić

http://en.wikipedia.org/wiki/Baja,_Hungary

prevela Tamara Stošić

Web 2.0 je svakoga pustio da se igra: bilo je to vreme učestvovanja, i stvarno smo to činili. Tolika koncentracija on-line dostupnih informacija izazvala je pravu eksploziju koja je kod mnogih od nas stvorila osećanje neprijatnosti zbog preopterećenosti informacijama.

Kako sadržaj na internet mreži nastavlja da se širi, u potrazi smo za takozvanim internet pretraživačima i drugim srodnim servisima koji se međusobno nadmeću u zadovoljenju naših potreba za pronalaženjem informacija. Da bi se pristupilo ogromnom sadržaju skladišta dokumenata na Web-u, ove alatke za pretraživanje upotrebljavaju struktuirane i povezane podatke, real-timesearch, kao i fokusiranije tehnike filtriranja. Ukoliko ste ljubitelj žargona(buzzwords), mogli bismo da kažemo da smo ušli u Web 3.0, novu eru koja je nastala iz potrebe za efikasnijim organizovanjem, filtriranjem i pristupom informacijama na internetu.

Bar što se tiče pretraživača, odgovarajući žargon je nedavno zaživeo – uključujući govor semantičkih pretraživača Hakia i Wolfram Alpha, real-time pretraživača Twitter Search i Topsy, decision pretraživača Bing, pretraživača računarskog znanja Wolfram Alpha, i ne tako novih pretraživača Indeed i Scirus, koji se koriste za vertikalno pretraživanje.

Nema sumnje da se upravo sada u prostoru za pretraživanje ne dešava mnoštvo inovacija: iako Google drži poziciju giganta sa preko 78% udela na tržištu, ne znači da više ne postoji konkurencija. Jedna stvar koju smo naučili od Web verzije 2.0 je da bi novokreirane aplikacije (upstart application), koje su se bavile pojedinačnim zadacima (npr. YouTube za video, Twitter za ažuriranje stanja, Flickr za fotografije itd.) i pružale dobra rešenja, mogle ravnopravno da se nadmeću sa gigantima za koje se može pomisliti da su ih stvorili.

U periodu od samo nekoliko nedelja pojavila su se tri različita pretraživača: Wolfram Alpha (18. maj 2009.), Microsoft Bing (28. maj 2009.) i Google Squared (3. jun 2009.), svaki sa svojim jedinstvenim ponudama. Isto tako, izbila je čitava gužva oko borbe između Facebook i Twitter sajtova u radovima, a špekuliše se da Google tiho planira da na tržište izbaci real-time mikro-blog alatku za pretraživanje. Da li smo svedoci ponovne pojave starih ratova između pretraživača?

Microsoft-ov Bing pretraživač

Microsoft Bing je zamena za kompanijinu prethodnu i ne tako popularnu Live Search verziju pretraživača i snabdeva nas temeljnim znanjem organizovanim u nekolicinu vertikala, koje uključuju: kupovinu, putovanje, lokalni biznis i zdravlje. Samog sebe karakteriše kao pretraživač odluka(decision pretraživač), nudeći korisnicima uvid u „odluke od značaja” , čak i funkciju „ekstrakcija sentimenata” koja skenira Web radi korisnikovih ponovnih pregledavanja i ocenjivanja aktivnosti.

Iako ovi domeni ne moraju svakoga da interesuju, ono što je vredno pažnje je kombinacija karakteristika i interfejs dizajna koja je angažovala pretraživače u poslednjem mesecu. Bing nudi mogućnost rafinisanog pretraživanja čija osnova leži u kriterijumima za pretraživanje, obezbeđujući kategorisane filtere za brzo pronalaženje važnih informacija. Na primer, samo traganje za bolivudskom glumicom  Aishwarya-omRai-om u sebi sadrži vesti, postere, plakate, biografiju, intervjue, citate, slike, video snimke i ocenu popularnosti (xRank), sve moguće filtere za pretraživanje, kao i nekolicinu predloženih srodnih pretraga.

Bing teži da obezbedi „instant odgovore”, nudeći relevantnu informaciju u okviru opisa rezultata pretrage da bi korisnik uštedeo na vremenu koje bi potrošio «klikćući» po websajtu. Ostala sredstva za uštedu u vremenu uključuju mogućnost da se uz pomoć miša pregledaju rezultati pretraživanja u obliku video-klipova koji predstavljaju kratke preglede, kao i inserte i rezimee dolazećih filmova postavljajući sa desne strane svakog rezultata pretraživanja lebdeće indikatore.

Prošle godine Microsoft je proizveo pretraživač za putovanja, Farecast, i tako  ugradio većinu svoje funkcionalnosti u Bing-ove pretraživače hotela i cena avionskog transporta. Još jedna prinova je Powerset pretraživač semantike, koju Microsoft koristi za indeksiranje stranica Wikipedia-e. Ovaj novi poklon nije zaveštao Google, ali iznenadni Microsoft-ov medijski bljesak stavlja Bing-a u istu situaciju u kojoj se našlo 300 odlučnih Spartanaca u borbi protiv sile koja pred sobom sve ruši. Zatim je Google dodelio nagradu Bing-u predajući mu udeo svojih akcija na tržištu – pomogavši mu tako da se sa Yahoo-om bori za drugo mesto u areni pretraživača.

Semantički pretraživač i Wolfram Alpha 

Wolfram Alpha (WA) je naziv pretraživača računarskog znanja, jer će on pre da izračuna odgovore na pitanja na osnovu sakupljenih činjenica  nego što će da da listu rezultata rangiranih po važnosti – više od 10 triliona podataka do sada. Takođe, dok je u procesu rada, nudi korisniku mogućnost da se služi svojim prirodnim jezikom.

U vreme preopterećenosti informacijama ne želimo da tragamo kroz milionske rezultate pretrage – mi želimo da kompjuteri za nas obave veći deo teškog posla. Jedan od načina na koji bi mogli to da izvedu je da prvo organizuju traženu informaciju na konstruktivan način dodavanjem metapodataka koji opisuju datu informaciju tako da kompjuteri mogu  da je „shvate“, dodaju kontekst, i na kraju daju odgovore na pitanja. Ovo je jedan od osnovnih koncepata semantičkog Web-a, po kome je Wolfram Alpha u mogućnosti da ponudi ovu vrstu servisa. WA je potpuno vođen ljudskom inicijativom, sa svakom činjenicom koju kreira i unosi njegov tim stručnjaka. Na dnu strane sa rezultatima korisnici mogu da pristupe izvoru informacije za svoje pretrage.

WA je odlična alatka za gotovu preporuku i kviz pitanja kao što su: „Koliki je bruto nacionalni dohodak Svazilenda”, „Koliko kalorija sadrže McDonald’s-ov hamburger i pomfrit?”  i mnoštvo drugih relevantnih primera kojim je snabdeven websajt. Isto tako, veoma se preporučuje za pitanja vezana za prirodne nauke i matematiku, pošto je WA sastavljen na osnovu prethodne Stephen Wolfram-ove prvobitne ideje – Mathematica-e, računarskog softverskog programa. Profesori matematike već diskutuju o tome kako će na njihova predavanja, koja počinju u jesen, uticati mogućnost pretraživača da izračuna sofisticirane matematičke probleme, kao i da ponudi uputstva korak-po-korak koja vode do rešenja.

Google Squared i Rich Snippets

Još uvek na listi Google Labs – oblasti koja je rezervisana za pokretanje eksperimentalnih ideja – Google Squared je nazvan ovako zbog svoje sposobnosti da rezultate pretraživanja organizuje u preglednu koordinatu ili kvadrat. Ova semantička alatka za pretraživanje, koja je odlična za kategorije predmeta kao što su rase pasa, predsednici Sjedinjenih Američkih država i Havajska ostrva, služi se prečišćavanjem podataka na Web-u da bi se izgradili u traženu sklopljenu informaciju.

Pretrčavanjem po bilo kom kvadratu u okviru matrice koja liči na unakrsnu tabelu, prikazaće se izvor informacije. Korisnici mogu da dodaju ili uklone kolone i redove u cilju dalje prerade ili proširenja svog pretraživanja. Iako je interfejs intuitivan, ograničava ga sopstvena priroda i mnogi rezultati mogu ili da nedostaju ili brzo da se izgube. Izgleda da će biti potrebno da prođe neko vreme da iskrsne iz Labs-a.

Međutim, Google ima drugi semantički pretraživač u rezervi. Naziv mu je Rich Snippets i lansiran je 12. maja ove godine. Sa ovom novom linijom, korisnici Google-a mogu da pogledaju dodatne, bitne informacije o websajtovima u okviru opisa rezultata (slično Bing-ovim instant odgovorima – Bing’s Instant Answers), koje proizvode struktuirani podaci koje su njihovi kreatori ugradili na web stranice. Ovo daje autorima websajtova mogućnost pružanja detalja o njihovom sajtu, tako bi spisak njihovih rezultata dobio na većoj vrednosti, a korisniku olakšavajuće pitanje relevantnosti.

Real-time: Facebook protiv Twitter pretraživača

Twitter, potomak Summize-a, je real-time pretraživač, društvena mreža i mikro-blog alatka koja svojim korisnicima omogućava da čitaju tuđe i šalju svoje mikro-tekstualne unose tzv. Tweet-ove. Ovakav najmoderniji tip tehnologije pretraživača je posebno vredan zbog svoje real-time komunikacione alatke kao što je Twitter, u kome korisnici neprestano ažuriraju svoj status. Odlična sprava za vođenje on-line razgovora o važnim novostima kao što su smrt Michael Jackson-a ili protesti zbog izbora u Iranu, a isto tako pomoću koje može da se prati mišljenje korisnika i skupe komentari organizacija.

Nedavno je došlo do talasanja u razvoju real-time pretraživača uključujući tu i Topsy, Scoopler, Friendfeed i OneRiot (sada u paketu sa IE8). Ipak, najviše se raspravlja o Facebook-ovoj novoj karakteristici real-time pretraživača koju sada testira ograničen broj članova. Ova nova sposobnost pretraživača je posebno značajna, jer će korisnici Facebook-a uskoro moći da ažuriraju svoj status i sadržaj kao što su fotografije i video snimci objave javno pre nego samo u okviru svoje mreže. Osim toga, Facebook–u blizak real-time pretraživač će dati rezultate vezano za vaše prijatelje, stranice kojih ste fan i one koje javno objavljuju svoje statuse.

Upravo sada se mnogo spekuliše o tome da se Facebook priprema za borbu sa Twitter-om za prvo mesto, međutim, već neko vreme su za većinu korisnika informacije ograničene podešavanjem za zaštitu privatnosti. Ipak, Facebook-ov real-time pretraživač će biti koristan za praćenje diskusije među prijateljima sa bilo kojom osobom iz sveta kao što je i Twitter pretraživač.  

Još jedan džoker u ovoj oblasti je Google. Trenutno kruže nepotvrđene glasine po kojima gigantski pretraživač planira da razvije mikro-blog alatku pomoću koje će moći da funkcioniše slično kao postojeći Twitter pretraživač.  

Neka igre počnu    

Dok budemo gledali kako se u areni odvija borba između pretraživača, bibliotekari i informacioni stručnjaci će želeti da zabeleže trendove koji će moći da pomognu i unaprede našu pretraživačku praksu i međusobnu povezanost.

Mnogi od novih pretraživača koriste struktuirane podatke čime se obezbeđuje da se  stranice sa rešenjima nalaze na jednom mestu. Takođe, uključuju važnu informaciju unutar opisa rezultata, čime se smanjuje dodatno “kliktanje”. Ostali pružaju vrlo tražene real-time rezultate koje korisniku omogućavaju da prate i učestvuju u on-line konverzacijama. Još uvek se ostali prilagođavaju prirodnom jeziku samog korisnika, nudeći pri tome sredstva za uštedu na vremenu zajedno sa prethodnim pregledima websajtova, predstavljajući preporuke i korisne filtere za prečišćavanje rezultata.

Bilo da su se atovi između pretraživača ponovo rasplamsali ili ne, u ovom trenutku postoji toliko toga što treba posmatrati pošto svaka nova inicijativa teži da korisniku pruži najbolji pristup informaciji u okviru njegove oblasti specijalizacije. 

Ellyssa Kroski je savetnik za informacije, bibliotekar-informator, pisac i konferencijski govornik, kao i redovni član Long Island Univerziteta, Pratt Instituta i državnog San Jose Univerziteta. Ona vodi blog  iLibrarian.