Savez Balkanskuh biblioteka je osnovan 29. jula 2009. godine, u Jedrenu na Trakia univerzitetu. Osnivačkom sastanku su prisustvovali predstavnici iz šest zemalja i deset ustanova. Cilj BLU-a je da poveže sve biblioteke na Balkanu i na taj način obezbedi očuvanje i pristup kulturnoj baštini na Balkanu.
Od 21-23. oktobra 2010. godine, na Trakia univerzitetu je organizovan međunarodni skup «Jedrene u arhivskim izvorima balkanskih zemalja», gde su učesnici rasvetlili doprinos, mesto i uticaj Jedrena sa svih aspekata kroz istoriju.
Paralelno je organizovan godišnji sastanak predstavnika BLU-a.
Izveštaj sa sastanka je dostupan na adresi http://www.balkanlibraries.org.tr/eng/

SAVEZ BALKANSKIH BIBLIOTEKA

IZVEŠTAJ SA RADNOG GODIŠNJEG SASTANKA

Godišnji radni sastanak BLU je održan od 21-23. oktobra 2010. na Univerzitetu Trakia. Sastanku je prisustvovalo 47 delegata iz 28 institucija članica iz Turske, Srbije, Bugarske, Kosova, Makedonije, Rumunije i Albanije u Balkanskom konferencijskom centru.
Sastanak je počeo pozdravnim govorom, posle koga je godišnji izveštaj o radu Saveza balkanskih biblioteka podneo predsednik BLU-a, Ender BİLAR, koji je pozitivno ocenjen od strane članova.
U drugom delu sastanka, predstavnici 28 institucija, su ostale članove Saveza balkanskih biblioteka, upoznale sa svojim aktivnostima, predstavljajući sopstvene institucije u najkraćim crtama.
Na sastanku su, drugog dana formirane radne grupe, određeni su članovi ovih radnih grupa i razgovaralo se o mogućim zajedničkim projektima, kako bi dalje aktivnosti Saveza balkanskih biblioteka bile efikasnije i dobro planirane. Na osnovu zajedničke odluke, pod okriljem BLU-a, formirane su dve radne grupe.
Radne grupe su sledeće:
1 – Univerzitetske i naučne biblioteke
2 – Narodne i gradske biblioteke

1. Radna grupa za Univerzitetske i naučne biblioteke

Radna grupa se sastoji od sledećih zemalja članica i institucija:
BOSNA I HERCEGOVINA
– Univerzitet u Tuzli, Narodna i univerzitetska biblioteka «Derviš Sušić», Tuzla / BIH
– Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske Banja Luka / BIH
BUGARSKA
– Univerzitetska biblioteka «Sveti Kliment Ohridski», SOFIJA / BUGARSKA
-Biblioteka Državnog univerziteta iz bibliotekarstva i informacionih tehnologija, SOFIJA / BUGARSKA
-Arhitektura, Građevinarstvo i Geološki fakultet Univerzitetska biblioteka, SOFIJA / BUGARSKA
KOSOVO
– Narodna i univerzitetska biblioteka, PRIŠTINA / KOSOVO
RUMUNIJA
– Univerzitet u Bukureštu, Centralna biblioteka «Karol I», Bukurešt / Rumunija
– Univerzitet poljoprivrednih nauka i veterinarske medicine  «Ion lonescu de la Brad» Biblioteka i dokumentacioni centr, IASI / Rumunija
-«A.I. Kuza» Univerzitet, Centralna biblioteka «Mihai Eminescu», IASI / Rumunija
SRBIJA
– Univerzitet u Beogradu, Univerzitetska biblioteka “Svetazar Marković“, Beograd / SRBIJA
TURSKA
– Traska Univerzitetska Centralna biblioteka, Jedrene / Turska
– Namik Kemal Univerzitet Centralna biblioteka, Tekirdag / Turska
– Kirklareli Univerzitet Centralna biblioteka, Kirklareli / Turska
– Jeditepe Univerzitet Informativni centar, Istanbul / Turska
– Marmara Univerzitet, Fakultet umetnosti i nauka, Odsek za informisanje i upravljanje dokumentacijom, Istanbul / Turska
Na sastanku radne grupe univerzitetskih i naučnih biblioteka predsednik BLU-a, Ender BİLAR je izneo sledeće predloge:
1-Objavljivanje na web stranici BLU-a, objavljivanje časopisa u specifičnim periodima (3-4-6 meseci godišnje),
Kao odgovor na ovaj predlog, gospođa Ms. Matilda Moisa iz Rumunije je predložila i objavljivanje novina. Oba predloga su dobila pozitivne reakcije od svih predstavnika institucija.
2-Predloženo je osnivanje sledećih komisija koje će biti veoma korisne za:
– Poređenje i razmenu statističkih podataka
– Upravljanje ljudskim resursima
– Marketing
– Digitilizacija
– Upravljanje podacima
– Organizaciju
– Zgrade za biblioteku
Prisutnim predstavnicima institucija, predstavljeni su sledeći predlozi:
– Razvoj zajedničkih kolekcija u periodici
– Razmena resursa između institucija članica
– Stvaranje regionalnih radnih grupa
– Stvaranje grupe e-pošte, u cilju povećanja saradnje između članova,
– Uspostavljanje politike

Nakon ovih komentara i sugestija, odlučeno je da se obrazuju komisije, «Ljudski resursi i menadžment» i «Digitalizacija i deljenje materijala» u okviru univerzitetskih i naučnih biblioteka, sa ciljem realizacije navedenih ideja i stvaranja zajedničkih projekata.
Članovi podgrupe za Digitalizaciju i deljenje materijala su:

  1. Bahattin Demirelli (Turska)
  2. Elmedina Abdullahi  (Makedonija)
  3. Bukurije Haliti   (Kosovo)
  4. Abdurrahman Çelebi (Albanija)
  5. Scutariu Viorica (Rumunija)
  6. Sultz Mariana (Rumunija)
  7. Moisa Matilda (Rumunija)
  8. Salih Dönmez (Turska)
  9. Ahmet  Güzel (Turska)
  10. Nilgün Atay (Turska)
  11.  Dr. Ivona OLARIU (Rumunija)

            Članovi podgrupa za Digitalizaciju i deljenje materijala su izabrali Elmedinu Abdullahi za predsednika, i dogovoreno je da počnu sa radom na sledećim temama.
Odlučeno je da se uspostavi e-pošta grupe, sa ciljem obezbeđivanja protoka informacija i obezbeđivanja pre svega zajedničke komunikacije meću članovima. Podgrupa za Digitalizaciju i deljenje materijala je odlučila da započne rad na zajedničkom korišćenju online kataloga, razmenu međusobnih informacija u elektronskom obliku u potpunosti, stvaranju međubibliotečke saradnje sistematski, zajedničko korišćenje više primeraka publikacija u bibliotečkim zbirkama i dostavljanje svake objavljene publikacija između biblioteka koje su članice.
Podgrupa Ljudski resursi i menadžment je održala sastanak sa učešćem sledećih članova:

  1. Recep Zogo (Turska)
  2. Sali Bashota (Kosovo)
  3. Jusuf  Osmani (Kosovo)
  4. Gülden Abdula ((Rumunija)
  5. Vera  Petrovic (Srbija)

Na sastanku podgrupe Ljudskih resursa i menadžmenta, razgovaralo se kako se menja osoblje BLU članova i šta bi trebalo uraditi nakon isteka. Članovi su odlučili da za kandidate budu uključeni menadžeri i bibliotekari. Odlučeno je da se o pojedinostima postigne međusoban dogovor.
Doneta je odluka o razmeni osoblja članica od 2011. godine, i dogovoreno da troškove snosi institucija domaćin, a da putne troškove snosi institucija gost.

2. Radna grupa Narodne biblioteke

Radna grupa Narodne biblioteke se sastoji od sledećih članova:

BOSNA I HERCEGOVINA
-Narodna i univerzitetska biblioteka «Derviš Sušić» u Tuzli Narodna biblioteka, Tuzla / BIH
BUGARSKA
– «Petro Rachev Slaveykoy» Regionalna narodna biblioteka, Trnovo / BUGARSKA
– «Pencho Slaveyko» Narodna biblioteka, Varna / BUGARSKA
RUMUNIJA
– Panait Istrati Biblioteka grada, Braila / Rumunija
– «V.A. Urechia» Gradska biblioteka, Galati / Rumunija
TURSKA
– Jedrene Pokrajinska javna biblioteka, Jedrene / Turska
– Izmir Ataturk Pokrajinska javna biblioteka, Izmir / Turska

Biblioteke su se međusobno predstavile sa osnovnim podacima o sebi i razmenile kontakt informacije.
Razgovarano je kako se može unaprediti saradnja, kod prenosa informacija u bibliotekama i povećanja čitanja kao navike. Govorilo se takođe o sopstvenim aktivnostima i projektima. Obezbeđena je razmena informacija o svim kolekcijama, preko čitača, i procesa zaduživanja knjiga.
Osnovane su komisisije za međunarodnu komunikaciju, za međunarodne projekte i saradnju između biblioteka osnivača.

      Koordinator za komunikacije: Ufuk MAZLUM  İ.B.B. Ataturk biblioteka
      Međunarodni koordinator za projekte: Kristiana Diucheva
      Glavni za saradnju između bibliotečkih komisija: Letitia Bruiana 

UČESNICI:

  1. Tuba KARATEPE; Univerzitet Marmara
  2. Semra DÖNMEZ; Pokrajinska javna biblioteka Jedrene
  3. Nezahat ÖNSOY; Pokrajinska javna biblioteka Izmir Ataturk
  4. Ramazan ELMAS; İ.B.B. Biblioteka Ataturk
  5. Ufuk MAZLUM; İ.B.B. Biblioteka Ataturk
  6. Kristiana Diucheva; Varna Bugarska
  7. Daniela Ilieva;  Varna Bugarska   
  8. Ivan Aleksandrov; Trnovo Bugarska
  9. Kalina Ivanova; Trnovo Bugarska
  10. Rachev Slaveynar; Trnovo Bugarska
  11. Letitia Buruiana; Galati Rumunija
  12. Gülten Abdula;Aşağı Tuna Šef turskog kulturnog centra Galati Rumunija

Na kraju sastanka je odlučeno da članovi obe grupe razmenjuju informacije o svojim aktivnostima međusobno putem e-maila i da ih sve predstave javno kroz strateške programe, prezentujući ih Odboru direktora BLU-a. Svi članovi su se složili da će institucije koje nisu mogle da prisustvuju godišnjem sastanku 2010. godine, moći da učestvuju u komisijama kad god žele i da prisustvoju godišnjim radnim sastancima Saveza Balkanskih biblioteka. Sastanak 2010. godine se uspešno završio.

Dr Stela Filipi Matutinović

(tekst o Europeani je izvučen iz članka: Sally Chambers and Wouter Schallier: Bringing Research Libraries into Europeana: Establishing a Library-Domain Aggregator, Liber Quarterly Volume 20 Issue 1 2010 117, a bio je saopšten na godišnjoj konferenciji LIBER-a u Arhusu 2010. i dostupoan je na adresi http://liber.library.uu.nl/publish/articles/000494/article.pdf )

Misija Evropske digitalne biblioteke, Europeana, je da omogući ljudima da istražuju digitalne resurse evropskih muzeja, biblioteka, arhiva i audio-vizuelnih zbirki.  Europeana obezbeđuje pristup do digitalnih resursa biblioteka, muzeja, arhiva i audio-vizuelnih arhiva.  U leto 2010. puštena je prva radna verzija Europeane koja uključuje preko deset miliona digitalnih objekata iz muzeja, biblioteka, arhiva i audio-vizuelnih arhiva širom Evrope. Vebsajt Evropske biblioteke je dostupan na adresi http://www.theeuropeanlibrary.org.

Evropska biblioteka, The European Library, obezbeđuje pristup do digitalnih i bibliografskih zbirki evropskih nacionalnih biblioteka. Trenutno 49 evropskih nacionalnih biblioteka učestvuje u European Library i sve su članice Konferencije evropskih nacionalnih biblioteka (Conference of European National Librarians – CENL). Članice CENL-a su nacionalne biblioteke država članica Saveta Evrope. Usluge održavanja i finansiranja podržava CENL. Sedište European Library se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Holandije.

Postoje hiljade kulturinih i naučnih institucija u Evropi koje imaju sadržaje i zbirke od interesa za Evropeanu. Od proleća 2010, Evropska biblioteka je preuzela novu ulogu – agregatora digitalnih sadržaja iz nacionalnih biblioteka, koje svakog meseca šalju nove digitalizovane sadržaje. Agregatori skupljaju materijal od pojedinih organizacija, ujednačavaju format fajlova i metapodatke i uključuju ih u Europeanu prema uputstvima i procedurama koji su usvojeni za Europeanu. Agregatori pružaju podršku provajderima sadržaja na području administracije, operativnih postupaka i obuke.

Agregacija sadržaja iz naučnih biblioteka za Europeanu

Strategija Europeane zahteva da postoji agregator bibliotečkih sadržaja na nivou domena, pozicioniran zajedno sa drugim agregatorima istog domena za muzeje, arhive i audio-vizuelne zbirke. Da bi to omogućili, LIBER (Association of European Research Libraries), CERL (Consortium of European Research Libraries) i CENL (Conference of European National Librarians) su odlućili da ujedine napore i razviju aggregator u domenu biblioteka za Evropu. Oni su podneli predlog projekta ‘Europeana Libraries’ Evropskoj Komisiji, u kontektstu CIP-ICT PSP-2010-4 ‘Digital Libraries’ programa. Konzorcijum projekta ‘Europeana Libraries’ je uspeo kod Evropske Komisije – projekat je prihvaćen i realizacija kreće u januaru 2011.

‘Europeana Libraries’ će objediniti visokokvalitetne sadržaje iz devetnaest vodećih naučnih biblioteka iz trinaest zemalja: Austrije, Belgije, Estonije, Nemačke, Mađarske, Irske, Rumunije, Srbije, Španije, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije i Velsa. Partneri koji obezbeđuju digitalni sadržaj za Evropeanu su svi članovi ili LIBER-a ili CERL-a. Ukupno 5,168,453 stranica, slika, knjiga, teza, AV klipova i članaka će biti dostupno preko Europeane kao rezultat realizacije ovog projekta.

U okviru projekta Europeana Libraries postoje tri ključna radna dela koji će zajedno obezbediti efikasnu agregaciju i uključivanje digitalnih sadržaja iz naučnih biblioteka u Europeanu. U okviru dela Radni paket 3 — Agregacija sadržaja naučnih biblioteka u Europeanu, rešiće se kako rukovoditi i vršiti stvarnu agregaciju digitalnih sadržaja  svih partnera i olakšavati njihovo uključivanje u Europeanu. The Europeana Foundation, rukovodeće telo Europeane, će ohrabrivati provajdere sadržaja i agregatore da aktivno učestvuju u Savetu provajdera sadržaja i agregatora. Sve vrste organizacija ili projekata koji obezbeđuju sadržaje za Europeanu mogu biti članovi ovog Saveta. Savet provajdera sadržaja i agregatora (Council of Content Providers and Aggregators) treba da bude panevropski forum koji nije ograničen domenima, u kojem se gledišta svih provajdera sadržaja mogu izraziti. On predstavlja muzeje, biblioteke, arhive i AV arhive iz javnog i privatnog sektora zemalja članica.

Drugi ključni zadatak je da se proširi postojeća infrastruktura European Library tako da omogući agregaciju digitalnih sadržaja iz evropskih biblioteka u Europeanu. To će se postići nadogradnjom alata koji se sada koriste u okviru tehničke infrastructure European Library i onoga što će biti dostupno svima u mreži preko Europeana Labs software repozitorijuma. Prvi zadatak će biti da se odrede funkcionalni zahtevi za infrastrukturu agregatora u oblasti biblioteka, posebno uzimajući u obzir zahteve iz zajednice naučnih biblioteka. Proces razvoja softvera će biti izveden korišćenjem prakse iterativnog razvoja. Upotrebljivost i funkcionalnost alata će se vrednovati u celoj bibliotečkoj zajednici,

Podizanje nivoa pretraživosti kulturnih sadržaja koji su već dostupni u okviru Europeane je ključni cilj u Objective 2.2 — Enhancing/Aggregating content in Europeana u pozivu CIP IST PSP. Predlog projekta Europeana Libraries ima poseban radni deo posvećen ovom problemu. Cilj ovog dela projekta je da preduzme pripremno ujednačavanje bibliotečkih metapodataka koji su već obezbeđeni u Evropeani u sadašnjem formatu zasnovanom na Dablin koru, Europeana metadata format Europeana Semantic Elements (ESE), za jedinstveni Europeana Data Model (EDM). Europeana Data Model je novi predlog za strukturisanje podataka koje će Europeana uključivati, održavati i objavljivati. To će pomoći korisnicima da listaju sadržaj Europeane na nove načine, i olakšati učešće Evropeane u semantičkom vebu. EDM treba da se naslanja na i da bude kompatibilan sa ESE. Filozofija na kojoj se zasniva EDM je da model ne treba da se zasniva na bilo kojem posebnom zajedničkom standardu, već da usvoji otvoren okvir zasnovan na semantilčkom vebu i bez ograničenja na bibliotečki domen, kako bi mogao da  obuhvati obseg i bogatstvo pojedinačnih zajedničkih standarda.

Razvoj efikasnog, održivog i ekonomičnog agregatora za oblast biblioteka je esencijalan za uspeh projekta Europeana Libraries. Stoga je važno da se razvije odgovarajuća infrastruktura za agregaciju koja će biti kompatibilna sa postojećim bibliotečkim domenom u Evropi. Do kraja projekta biće pripremljen i spreman za implementaciju izveštaj koji će preporučivati održivu strukturu za agregaciju u Evropi i za period po završetku projekta.

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” je partner u projektu Europeana Libraries, uglavnom kao davalac sadržaja, ali sa nadom da će dobiti mnoga znanja neophodna za uspešnu realizaciju projekata iz oblasti digitalizacije kulturne i naučne baštine.

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u Beogradu ima veoma značajnu i vrednu zbirku o Aleksandru Velikom. Godine 1928. na osnovu reparacija u Nemačkoj je za Univerzitetsku biblioteku kupljena biblioteka Heinricha Christensena. Christensen (1849-1912) je bio visokoškolski professor u Hamburgu i sam je pisao o Aleksandru Velikom. Sakupio je oko 150 knjiga u 300 svezaka, koje imaju istu temu – Aleksandra Velikog. Knjige su napisane na različitim evropskim jezicima i objavljene u različitim evropskim gradovima, od XV do XIX veka. Najstarija knjiga je iz 1494. Ova zbirka sadrži deset doktorskih disertacija koje se odnose na Aleksandra Velikog, i ima ukupno  28.000 stranica koje će biti skenirane u formatu TIFF, komprimovane u JPEG, 300dpi, i konvertovane u PDF.

Zbirka orijentalnih rukopisnih knjiga u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković” u Beogradu sadrži 395 numerisanih jedinica sa 686 dela. Sadrži rukopise na tri orijentalna jezika: arapskom (525 dela), Otomanskom turskom (149) and persijskom (13). Najstarija knjiga je iz 1206. Sve knjige potiču iz evropskog dela Otomanske imperije i pod jakim su uticajem lokalne tradicije, načina pisanja i jezika specifičnog za region. Zbirka sadrži 133.560 stranica koje će biti skenirane u formatu TIFF, komprimovane u JPEG, 300dpi, i konvertovane u PDF.

Verujemo da je projekat Europeana Libraries i njegovo proširenje na što više biblioteka sa područja Balkana dobar put. Naša biblioteka je bila pozvana da učestvuje u projektu kao članica LIBER-a, i verujemo da je LIBER strukovna organizacija koja može pomoći balkanskim zemljama da modernizuju svoje biblioteke.

Aleksandra Popović

LIBER je mreža naučnih i istraživačkih biblioteka u Evropi. Osnovana je 1971. godine kao nevladina organizacija pod pokroviteljstvom Saveta Evrope. Obuhvata više od 400 nacionalnih, univerzitetskih i drugih istraživačkih biblioteka u 45 zemalja. Mreža biblioteka nije ograničena na biblioteke u Evropskoj uniji, već su dobrodošle i one van nje.

CILJ LIBER-a

Cilj LIBER-a je da zastupa interese evropskih istraživačkih biblioteka, njihovih univerziteta i naučnika. Promoviše efikasne informacione sisteme, pristup istraživanju informacija bilo da su elektronske ili u štampanoj formi, očuvanje kulturnog nasleđa, kao i efikasno i efektivno upravljanje. Da bi se ispunili svi ovi zadaci, LIBER razvija i sistematski podržava stvaranje i razvoj funkionalne mreže nacionalnih i univerzitetskih biblioteka i drugih istraživačkih biblioteka u Evropi i van nje.

AKTIVNOSTI LIBER-a

Aktivnosti LIBER-a su:

  1. Naučne komunikacije
  2. Digitalizacija i otkrivanje resursa
  3. Očuvanje i nasleđe zbirki
  4. Organizacija ljudskih resursa
  5. LIBER usluge
  6. Ostale aktivnosti

 

39. GODIŠNJA KONFERENCIJA LIBER-a

Svake godine se održava godišnja LIBER konferencija i ove godine je to bila 39. Održala se u Arhusu u Danskoj, od 29. juna do 02. jula u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci. Predstavnici iz Srbije smo bile dr Stela Filipi Matutinović i ja, Aleksandra Popović. Učestvovale smo sa posterom pod naslovom Edukacija korisnika u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu: istorija i novi trendovi. Imali smo kratku usmenu prezentaciju, ali na svakoj pauzi smo imale mogućnosti da porazgovaramo sa zainteresovanim kolegama.

RADIONICE

Prvog dana su u prepodnevnim satima bile organizovane 3 radionice. Prvu su vodili stručnjaci iz Velike Britanije i bila je posvećena komunikacijskoj strategiji biblioteka na tržištu univerzalnog znanja. Bibliotekari moraju mnogo da komuniciraju i pomognu korisnicima u prikupljanju informacija, moraju da slušaju korisnike i da prilagode svoje usluge njihovim potrebama. Moraju da dokažu da su njihove usluge vredne i da su bibliotekari menadžeri znanja. Dobra strategija komunikacije i spremnost prilagođavanja je osnovno oruđe efikasne komunikacije.

Druga radionica, kojoj sam i ja prisustvovala, je bila o DART- evropskom portalu elektronskih teza i disertacija. DART – Evropa je partnerstvo evropskih istraživačkih organizacija koje rade zajedno kako bi poboljšale upravljanje i objavljivanje elektronskih teza i disertacija u režimu otvorenog pristupa. Cilj ove radionice je bio da se da pregled elektronskih teza u globalnom kontekstu.

DART je osnovan 2005. godine. Njega čine 283 univerziteta, 19 evropskih zemalja i 166.104 teza u slobodnom pristupu. Vrlo je jednostavno priključenje  njihovom portalu, ali je neophodno da se ima već digitalni repozitorijum. Oni postavljaju samo meta podatke o tezi ili disertaciji, a sam univerzitet (biblioteka) brine o digitalnoj kolekciji.

            Prikazan je portal (uglavnom) američkih teza i disertacija (NDLTD), portal teza i disertacija u Španiji (RECOLECTA), u Češkoj,  u Irskoj (Dublin City University).

            Teze u digitalnoj formi u otvorenom pristupu onemogućavaju plagijarizam, a omogućavaju veću citiranost kao i bržu razmenu naučnih informacija.

            Najveći problem je dugotrajno čuvanje digitalnih sadržaja.

            Odeljenje za naučne informacije i edukaciju je upoznato sa nekim od ovih portala i na svojim edukacijama obrazuje korisnike u njihovom korišćenju. Takođe su neke adrese stavljene i na KoBSON-ovom sajtu http://kobson.nb.rs/servisi/strane_doktorske_disertacije.99.html

Treća radionica je bila o bibliotekama i tranziciji.

            PREDAVANJA

Program je bio bogat i raznovrstan. Paralelne sesije su omogućavale da se prisustvuje predavanjima po želji i interesovanju učesnika.

Najbolja predavanja su imali Ana van Megan Silva  i Graham Stoun koji su i pobednici LIBER konferencije.  Ana van Megan Silva   je održala predavanje na temu: Koliko ozbiljni moramo da budemo? Primena informacionih veština kroz igrice i interaktivne elemente. Ona radi na Univerzitetu u Amsterdamu u Holandiji. Napravili su video igricu Kako spasti Aziju za inostrane studente sa tih prostora. Igrica je posvećena samo besplatnim izvorima informacija i kako doći do njih. Kad se studenti vrate u svoju zemlju, neće imati pristup do plaćenih elektronskih izvora informacija koji su im dostupni u Biblioteci.

Studenti vole da budu aktivni, vole video zapise, igrice, ne vole da su sami već u grupi i vole da rade u grupi, instrukcije im treba dati preko You Tube-a, ne vole da čitaju po poglavljima već sa više sajtova, i vole da pretražuju više prozora odjednom.

Uradili su i vrednovanje informacija preko igrice pre i posle cele odigrane igrice. Postigli su sasvim dobre rezultate što samo pokazuje da korisnici vole da uče, ali na svoj način kome mi, bibliotekari, moramo da se prilagodimo.

Ovo je bio mali, ali vrlo uspešan projekat. Budžet je bio 15.000,00 evra i trajao je svega tri meseca. Prezentacija je na adresi http://www.statsbiblioteket.dk/liber2010/presentations/Ana_van_Meegen.pdf

Graham Stoun je održao najbolje predavanje : Pretraživanje života, univerzuma i svega. Implementacija Summonna Univerzitetu u Hadersfildu. Započeo je predavanje sa pitanjima zašto je pretraživanje Gugla tako jednostavno, a biblioteka tako teško i zašto želimo da naše korisnike naučimo da budu bibliotekari. Oni su napravili program koji objedinjuje sve pretrage po katalogu biblioteke, Guglu, plaćenim elektronskim servisima, elektronskim knjigama, ukratko, svim postojećim izvorima informacija. Preko jednostavnog portala, koji ima isti interfejs kao i Gugl, korisnici mogu da dođu mnogo lakše do informacija koje su im potrebne. Filteri se vrlo lako koriste, isključuju se i uključuju da bi se dobili što relevantniji rezultati u što kraćem vremenu. Cela prezentacija je postavljena na adresi  http://www.statsbiblioteket.dk/liber2010/presentations/Graham_Stone.pdf

Tamara Pianos iz Ekonomske nacionalne biblioteke iz Nemačke je u predavanju EconBiz – u susret korisničkim potrebama sa novim tehnologijama na jednostavan način predstavila korisničke potrebe i želje. Korisnici žele jednostavno pretraživanje, toleranciju grešaka u kucanju, brzo pretraživanje, brze odgovore, rangiranje rezultata po važnosti, direktan pristup ogromnim kolekcijama knjiga, časopisa i članaka, filtere sa različitim mogućnostima.

ZAKLJUČAK

Generalni zaključak je da je konferencija bila izvrsno organizovana i da se strogo pridržavala satnice predavanja i pauza. Bilo je dosta predavanja gde smo mogli da se upoznamo sa novim trendovima u bibliotekarstvu, da vidimo gde smo mi u odnosu na druge, kao i šta treba da uradimo u budućnosti kako bismo poboljšali naš rad.
Korisnici žele informacije, ali na svoj način i pred nama je period kada više moramo da se prilagođavamo potrebama korisnika kako bi ih zadržali kao korisnike naših biblioteka i informacija koje biblioteke mogu da ponude. Znanje postaje kolektivno, korisnici žele da koriste tuđa iskustva i zapažanja, kao i da podele svoja sa ostalim zainteresovanima. Svet je tamo gde su sve informacije i podaci povezani.

Teži se Otvorenom pristupu u izdavaštvu, biblioteke treba da se centralizuju i potrebno je da bude što bolja saradnja među njima. Svaki univerzitet mora da ima svoje repozitorijume koji će se onda povezati na globalnu svetsku mrežu.

Zoran Zdravković

Međunarodna naučna konferencija Knjiga i jezik u razvoju savremenog društva na Filološkom fakultetu u Beogradu održana je 24. do 26. septembra 2010. godine. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Viskonsin univerzitetom (SAD), Emporia univerzitom (SAD), Bredford koledžom (Velika Britanija), Univerzitetom „Sv. Kliment Ohridski“ (Bugarska), „Gete“ institutom u Beogradu, Bibliotekom Matice srpske (Novi Sad), Bibliotekom grada Beograda i Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“, organizovao je desetu međunarodnu naučnu konferenciju iz bibliotekarstva i informatike, doprinoseći realizaciji Godine knjige i jezika pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Srbije.
Kao podstrek Godini knjige i jezika predstavljeni su naučni, istraživački i teorijski radovi iz širokog raspona oblasti organizovanih prema sledećim temama: egzistencija knjige; analogni i elektronski resursi; odnos knjige i drugih medija; licenca u izdavaštvu i bibliotekarstvu; uloga jezika u multikulturalnim društvima; uloga bibliografskih i kataloških informacija u razvoju društva znanja; autorsko i reprografsko pravo.
Organizacioni odbor i Programski savet konferencije opredelili su da usled impozantnog odziva i velikog broja prijavljenih radova konferencija i rad učesnika teku plenarno i u sekcijama, odnosno sesijama. Filološki fakultet u Beogradu i Američki kutak bili su pravo mesto a na pojedinim sesijama i jedva dovoljno, da primi sve zainteresovane koji bi konferencji prisustvovali. Izuzetni napori organizatora omogućili su visok stručni nivo konferencije, naučnost radova, tehničke uslove učesnicima ali i prijatan boravak stranim gostima tokom konferencije. Tokom dva radna dana tehnička opremljenost, simultani prevod i akademska atmosfera doprineli su praćenju izlaganja ali izazvali i bogatu diskusiju, razmenu mišljenja i izražavanje stavova učesnika. Razmena iskustava i primeri dobre prakse dragoceni su podstrek za kolege iz naše zemlje i sve učesnike konferencije kojih je bilo iz SAD, Engleske, Irske, Rumunije, Bugarske, kolege iz različitih tipova biblioteka iz gradova širom Srbije kao i naučnih radnika, istraživača sa instituta, nastavnog kadra, predstavnika i predavača visokoškolskih ustanova i pripadnika nacionalnih manjina i multikulturalnih sredina. 

KNJIGA I JEZIK U RAZVOJU SAVREMENOG DRUŠTVA  
Plenarni radni deo konferencije odvijao se kroz predavanja, izlaganja učesnika i diskusije u salama Filološkog fakulteta. Pored Sale heroja izlaganje naučnih radova tokom paralelnih sesija odvijalo se i u Američkom kutku u Domu omladine u Beogradu, gde je za ovu priliku bilo kao posebnost ovogodišnje konferencije uspostavljanje međunarodnog linka sa Vašingtonom i telekonferensing na temu promena čitalačkih navika korisnika u Americi („Changing Reading Habits in America“ William Middleton, Information Resource Officer, Washington D.C.).     
Konferenciona izlaganja doprinela su dijalogu i razmeni mišljenja, predstavila teorijski i empirijski pristup, razmatranju pravnih aspekata, etičkih pitanja i doprinela razvoju savremenog bibliotekarstva, nauke i društva. Pozitivni efekti konferencije koji će se realizovati kroz uticaj na naučni i nastavni rad u Srbiji uz kulturološki uticaj iskustava iz regiona i međunarodne primere ujedno afirmaciono deluju i na procese zaštite bibliotečkih fondova, digitalizaciju kulturnog i istorijskog blaga, relevantno informisanje, promovisanje znanja i informacionu pismenost u Srbiji.
Skup su otvorili predstavnici organizatora, a nakon pozdravnih reči pokrovitelja  formirana su radna predsedništva i otpočeo je rad konferencije, najpre plenarne sednice a potom i paralelnih sesija. Kako su izlagači bili iz različitih tipova biblioteka, iz zemlje i inostranstva, tako su i teme bile veoma raznorodne. Pokrivale su sve aspekte elektronskog i digitalnog, od automatizacije i elektronizacije bibliotečkog poslovanja, digitalizacije i zaštite bibliotečkog materijala, očuvanja tradicije i kulturne baštine, preko novih usluga korisnicima i savremenih bibliotečkih servisa, baza podataka u punom tekstu, bibliotečkog softvera do novih marketinških koncepata biblioteka i bibliotečkih konzorcijuma; primena u humanističkim naukama, kulturi, izdavaštvu ali i kulturnom, estetskom i umetničkom doživljaju, pa sve do budućih koncepata biblioteka i veba 2.0.
Izlaganjem radova razmatrane su sledeće teme: knjiga, jezik, demokratija; obrazovanje, nastava; savremeno društvo, informaciona pismenost, egzistencija knjige u novom milenijumu; kulturna politika, izdavaštvo; lingvistički i kulturološki aspekti, evolucija knjige i drugih medija; razvoj i metamorfoza medija; razvoj tehnologije, nove tehnologije, uticaj tehnologije; knjiga pred izazovima novih tehnologija, tradicionalni i savremeni mediji; sredstva komunikacije; očuvanje kulturne baštine; bibliografija, arhiviranje, digitalizacija, digitalni resursi; informaciono društvo, društvo znanja, Internet; mesto i uloga biblioteka i bibliotekara; multimedija; autorska prava i etički aspekti.
Pauze za osveženje osim za predah učesnici su koristili i za razmenu stavova između  prezentacija. Naročita interesovanja izazvali su pregledi stanja u drugim zemljama i u okruženju te je dosta pitanja postavljano gostima iz inostranstva. Ovog puta svojim radovima skup su  izlaganjem i prezentovanjem obeležili Dejvid Litl (Irska), Brajan Hajndmarč (Engleska), Gven Aleksander, Houp Olson, (SAD), Milena Milanova, Aleksandar Dimčev, Teodora Staneva, Stela Koleva, Ivan Ivanov, Evgenija Stefanova Rusinova, Poli Rumenova Mukanova (Bugarsaka), Gabriela Pancel, Didi-Jonel Kenuser, Marina Puja-Badesku, Mariana Dan (Rumunija), kao i veliki broj domaćih stručnjaka iz oblasti bibliotekarstva i drugih nauka kao i bibliotekarstvu srodnih disciplina.
Plenarni deo obilovao je intenzivnim radom i obiljem informacija ali je koncert na gitari Uroša Dojčinovića dodatno uveličao ovaj naučni skup sa kompozicijama na gitari namenjenim svim nacijama koje su na konferenciji učestvovale. Kulturno-istorijska ekskurzija i poseta Kostolcu, Viminacijumu, Smederevu i smedrevskoj tvrđavi poslednjeg dana imala je stručni, istorijski i kulturološki karakter. Prerasla je u intersantnu rekreaciono-kulturnu posetu antičkih rimskih i srednjovekovnih srpskih istorijskih lokalitega i pružila uvid u značajne kulturne vrednosti i  znamenitosti ovog dela Srbije.
Prateći materijal, Zbornik radova sa IH konferencije „Etika u nauci i kulturi“ i Zbornik rezimea sa ovogodišnje konferencije odštampani za ovu priliku obogatili su stručnu bibliotekarsku literaturu i doprineli naučnom i istraživačkom procesu u savremenom biblotekarstvu.
Diskusija koja je prožela ovogodišnju konferenciju pretočiće se kroz zaključke i celokupne radove u zbornik radova „Knjiga i jezik u razvoju savremenog društva“ koji nas uskoro očekuje.

Nikola Krsmanović

Izvod
Ovaj rad istražuje promeljivu ulogu organizacije znanja u predstavljanju jezika za pretraživanje informacija u kroskulturalnom i multikulturalnom društvu. U radu se proučava pojam koncept kroskulturalnog i multikulturalnog društva — odnos jezika i kulture. Globalizacija i internet međusobno zbližavaju kulture, intelektualne produkte i korisnike, ali i prikazuju razlike među njima. Što se tiče organizacije znanja, osnovni problem je: Kako da korisnici iz različitih sredina koriste sličan interfejs na sličan način? Autor predstavlja mađarsko rešenje koje označava različite tematske termine, predmete, UDK kodove na konceptualnom nivou.

1. Uvod
Danas se putem infrastrukture svetske mreže informacije brzo i lako prosleđuju van državnih granica, ali često zaboravljamo lingvističke i kulturološke barijere, koje pretraživanje informacija čine komplikovanijim. Rešenja mogu biti:
• upotreba višejezičnog tezaura
• višejezične predmetne odrednice
• adaptacija i korišćenje klasifikacionih sistema, koji nisu zasnovani na jeziku, kao UDK (UDC – UniversalDecimalClassification)
• mašinsko prevođenje ili mašinski potpomognuto prevođenje.

Sve više se stavlja akcenat na izgradnju svetske mreže informacija. Pretraživanje informacija je postalo globalno, iako „globalni jezik“ još uvek nije razvijen. U određenoj meri engleski se može nazvati takvim, jer se širom sveta koristi u različitim oblastima istraživanja u razvoju. Pored globalizacije, može se posmatrati i drugi proces: lokalizacija. Samo oni proizvodi koji koriste lokalni jezik mogu biti uspešni na lokalnom tržištu. Danas projektanti proizvoda koriste lokalni jezik i pokušavaju da ugode posebnim karakteristikama lokalne kulture i običaja. Lokalni jezici dobijaju sve više na značaju, iako je mreža ostala globalna. Možemo pristupiti norveškim, korejskim ili holandskim dokumentima iz Mađarske, kao što su i mađarski dokumenti dostupni iz najudaljenijeg dela sveta.

2. Jezik i kultura
2.1. Jezik
Evropska Unija pridaje veliki značaj proceni mera politike za manjinske jezike u Evropi. Sve je veća svest o važnosti jezičke raznolikosti u Evropi. „Godišnji izveštaji Evropskog centra za manjine posebno važe za politike manjinskih jezika.” (Grin, 2000). U izveštaju iz 2000. godine se kaže:

Lingvistička raznolikost se dugo prepoznaje kao određujuća karakteristika Evrope, kao element koji vodi uspostavljanju njenog identiteta, i kao uslov za njen demokratski razvoj; sada se sve više prepoznaje i kao vrednost koja doprinosi kreativnosti u svim domenima društvenog života, uključujući socijalnu koheziju i ekonomski učinak. (Grin, 2000)

Kao što smo naveli, engleski je jedan od najvažnijih jezika za globalno pretraživanje informacija, ali ne i jedini. Ponekad on izgleda kao jedini jezik koji se koristi u međunarodnoj i naučnoj komunikaciji. Istraživači koji ispituju razvojne tendencije interneta kažu da je danas manje korisnika koji koriste engleski kao maternji jezik, nego onih koji ga ne koriste kao maternji (Japanci, Kinezi, Španci). Druga istraživanja pokazala su da je broj veb stranica koje nisu na engleskom jeziku prevazišao broj veb stranica na engleskom.

To je razlog sve veće potrebe za međujezičnim sistemima , koji pomažu da se prevaziđu jezičke barijere. Međujezični sistem pretraživanja potreban je onima koji mogu da pretražuju samo na jednom jeziku, ili za one koji govore više od jednog jezika, ali im je pretraživanje informacija lakše i efikasnije na jednom jeziku.

Neki tipični međujezični zadaci pretraživanja su: 

•     pretražiti jednojezične kolekcije na jeziku koji korisnik ne može da pročita
•     preuzeti informacije iz višejezične kolekcije korišćenjem jednojezičnog upita
•     izabrati slike iz kolekcije indeksirane slobodnim tekstualnim naslovima u nepoznatom jeziku
•     pronaći dokumente u višejezičnoj kolekciji skeniranih slika.

2.2. Kultura, ne samo jezik

Kultura je svojstvena homosapijensu, zajedno sa materijalnim objektima koji se koriste kao sastavni deo ovog ponašanja. Stoga, kultura obuhvata jezik, ideje, verovanja, običaje, kodove, institucije, alatke, tehnike, umetnička dela, rituale i ceremonije između ostalog. U svetu postoji 6000 jezika, što znači skoro 6000 različitih kultura, a to znači da svakodnevni problemi pri pronalaženju informacija u nekoj bazi podataka ili digitalnoj biblioteci potiču iz različitih kultura.

Mađarska je mala zemlja, ali ima 13 priznatih zajednica nacionalnih manjina (romsku, nemačku, slovačku, hrvatsku, rumunsku, srpsku, slovenačku, jermensku, grčku, bugarsku, poljsku, rusinsku, i ukrajinsku). Naravno, tu je mnogo više nacionalnosti, ali ove manjine imaju posebnu nacionalnu etničku kulturu u Mađarskoj i sopstvene školske sisteme, radio programe itd.

Ljudska socijalnost  zasićena je značenjem (Holtgraves & Kashima, 2008, 73). Pitanje stvaranja značenja i razmene značenja – kako ljudi stupaju u smislenu misao i delovanje u socijalnim kontekstima – centralno je pitanje socijalne kognicije. (Kashima, 2000).

 

Definicija kulture
Kultura se može definisati iz više perspektiva, u skladu sa društvenom naukom kojom se neko bavi. Jedna od dobro poznatih je definicija Klakhona.

On jasno razdvaja kulturu od ograničenih koncepata običnog jezika, istorije i književnosti. Antropološki termin označava one aspekte ukupnog ljudskog okruženja, opipljivog i neopipljivog, koje stvaraju ljudi. „Kultura“ se odnosi na određeni način života grupe ljudi, njihov potpuni „plan za življenje“. Izgleda da je kultura glavni koncept američkih antropologa. Za etnologe, folkloriste, antropološke lingviste, arheologe i socijalne antropologe, kulture je uvek polazna tačka ili referentna tačka, ako ne neizostavno centralna tačka. (Kluckhohn,1951; Heidrich, 2002, 26)

Kreber i Klakhon su dali veoma kompleksnu definiciju kulture:
Kultura se sastoji iz šablona, eksplicitnih i implicitnih za ponašanje koji se primaju i prenose putem simbola, a koji čine distinktivno dostignuće grupa ljudi, uključujući njihovo otelotvorenje u rukotvorinama; osnovno jezgro kulture se sastoji od tradicionalnih (tj. sa istorijskim poreklom i odabirom) ideja i naročito od njihovih dodatih vrednosti; kulturni sistemi se mogu, sa jedne strane, smatrati proizvodima delovanja, a sa druge strane, uslovnim elementima budućeg delovanja. (KroeberandKluckhohn, 1952)

 

2.3. Kroskulturalna ili krosnacionalna
Pitanja o razlikama između kultura su retka, studije su obično fokusirane na jezike u oblasti organizacije znanja. Suzana Keranen je izučavala ovaj problem u svojoj doktorskoj disertaciji (Keränen, 2002). Ona je ispitala ekvivalentnost značenja, metoda i dimenzija za merenja istih. Ona je predstavila mnogo studija slučaja u svojoj praksi stvaranja engleskih i finskih višejezičnih tezaura. Postoje tri problema u istraživanju kroskulturalnih studija koje treba uzeti u obzir:

1. Pojam  „kultura“se koristi na tako mnogo načina da akademici nisu postigli konsenzus oko definicije;
2. Razlika između kulturnih i naconalnih granica je problem koji ima za posledicu korišćenje „nacije“ kao sinonima za „kulturu“;
3. Merenje uticaja kulturnih atributa na  organizaciono funkcionisanje je problematično zbog nedovoljno jasne definicije. (Clark, 1994)

Stoga je drugi problem, osim različiith aspekata definicije kulture, taj što se „kultura“ često menja „nacijom“. Dva termina se često međusobno zamenjuju. „Nacija“ se neizostavno koristi kao sinonim za „kulturu“, što za posledicu ima to da se razlike između nacija tumače kao kulturne razlike. Stoga, prema Bagatu i Mekkejdu (1982), „ono što se naziva kroskulturalnim razlikama su u stvari samo krosnacionalne razlike“.
Klark ispravno kaže da je preveliko pojednostavljivanje tvrditi da kulturne granice odgovaraju nacionalnim (političkim) granicama, budući da nijedna nacija nije toliko čista da svi njeni članovi dele zajednički skup kulturnih faktora. Svaka nacija je kolaž različitih i jedinstvenih subjektivnih kultura. Stoga, iako dve nacije mogu deliti zajednički jezik, klimu, politički sistem i religiju, razlike u mešavini njihovih subjektivnih kultura (podkultura) će rezultirati distinktivnim sistemima verovanja, normi, vrednosti i kognitivnih mapa.  Nacionalna kultura stoga odražava jedinstvenu interakciju, i kombinaciju, između skupa subjektivnih kultura. Postoji mnoštvo primera ovih subjektivnih (pod)kultura, koje se jasno prepoznaju kao regionalne kulture u Belgiji, Kanadi, Nemačkoj, UK, itd. (Heidrich, 2002, 27)

Postoji više nivoa i izvora multikulturalizma: starost, geografija, nacionalna pripadnost, religijska pripadnost, jezik, tradicija, istorijski elementi, klima, ekonomija, rasni miks, politički sistem, pol, modernizacija i mnoge druge neopipljive stvari. Tako da ako smo u potrazi za nekim opštim rešenjem organizacije znanja, trebalo bi da znamo da je problem veoma kompleksan i da prost prevod ne daje precizno rešenje. Zbog toga rezultat na konceptualnom nivou može pružiti zadovoljavajuće dostignuće.

Karakteristike kulture:
• društveni proizvod —zasniva se na uzajamnom efektu i interakciji
• naučeno saznanje i znanje — socijalizacija, sistem saznanja i norme
• pojedinac — tehnička i intelektualna pojava, šta svet tumači jezikom
• drugo značenje — zasnovano je na kulturnom iskustvu

Pravila kulture:
• Kultura je naučena
•  Kultura potiče od bioloških, komponenti okruženja, psiholoških i istorijskih komponenti ljudskog postojanja
• Kultura je struktuirana
• Kultura je podeljena na aspekte
• Kultura je dinamična
• Kultura je promenljiva
• Kultura iskazuje pravilnosti koje omogućavaju njenu analizu naučnim metodama
• Kultura je instrument kojim se pojedinac prilagođava svom ukupnom okruženju i dobija sredstva za kreativno izražavanje. (Herskovits, 1940)

Stanje interkulturalne komunikacije:
• Turista
• Službene posete, naučnici, delegacija
• Imigranti i migranti
• Višenacionalno radno okruženje
• Manjine, etničke grupe, podkultura
• Internet korisnici, itd.
• Ljudi u globalizaciji

3. Ekvivalentnost u organizaciji znanja i digitalno okruženje
3.1. Ekvivalentnost
Osnova problema je jednakost između svetova i koncepata u multikulturnom i multijezičnom okruženju. Mi treba da definišemo vrednost praga, nivo ekvivalencije za rešenja organizacije znanja (višejezični tezauri ili predmetne odrednice, adaptacija i korišćenje klasifikacionih sistema i mašinsko prevođenje ili mašinski potpomognuto prevođenje). Mi treba da pokušamo da predvidimo i odlučimo kakvu vrstu tematskih pojmova ćemo koristiti u našem sistemu za pretragu informacija.

U Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju standardi  Dokumentacija – Smerniceza uspostavljanje i razvoj višejezičnih tezaura (ISO, 1985, p. 8) ekvivalentnost je podeljena na tačnu ekvivalenciju, netačnu ekvivalenciju, delimičnu ekvivalenciju, jedan-na-više ekvivalenciju i neekvivalenciju (Keränen, 2002, 797).

3.2. Digitalno okruženje
Sve je više konstruisanih i dostupnih digitalnih biblioteka u svetu. Ove biblioteke su na nacionalnim jezicima, tako da mogu biti meta kroskulturalne i međujezične pretrage informacija. Dizajneri, provajderi sadržaja i korisnici digitalnih biblioteka mogu da imaju različito kulturno poreklo, tako da su ove biblioteke na najmanje tri nivoa kroskulturalne. Pitanja kroskulturalne upotrebljivosti u digitalnim bibliotekama važna su oblast za socijalnu informatiku. Pogrešno tumačenje boja, oblika, simbola, metafora, jezika i upotrebe najčešće su greške u kroskulturalnom projektu.
Fokus istraživanja na digitalnim bibliotekama je godinama na rešavanju tehničkih problema digitalizacije i razvoja. Upotrebljivost se činila kao relativno malo pitanje. Iako je bilo istraživača i developera koji su ispitivali ovo međukulturalno pitanje uzimajući u obzir kulturne aspekte projektovanja globalnog informacionog sistema na temeljniji način. Ovaj način rada se može grupisati u četiri kategorije koje se preklapaju:

• kroskulturalne studije upotrebljivosti
• internacionalizacija industrijskih proizvoda
• internacionalizacija softvera
• međunarodni veb dizajn.

Elke Duker, izučavajući kroskulturalnu upotrebljivost, otkrila je u jednom od svojih istraživanja da preferencije boja studenata sa različitih kulturnih područja mogu da se drastično razlikuju. Ona je istakla činjenicu da upotreba digitalne biblioteke i njene metafore nije nedvosmisleno za svakog. Iako su računarske metafore postale sastavni deo dizajna informacionih sistema, ipak su duboko ukorenjene u kulturnim praksama.

Danas postoji nekoliko projekata u Evropi koji imaju za cilj da pomognu i podrže projekte digitalizacije evropskih zemalja, i da se bave problemom međujezične pretrage u tim digitalnim bibliotekama. Neki od njih su: MinervaandMichael, MACS (Višejezični pristup predmetima), Calimera, Madieraproject (Višejezični pristup infrastrukturi podataka evropske istraživačke oblasti).

 

4. Višejezičnitezauri
Jedno od rešenja za pomoć pri međujezičnom pretraživanju informacija može biti upotreba višejezičnog tezaura. Pravi višejezični tezaur nudi kompletne konceptualne i terminološke unose za svaki predstavljeni jezik; još važnije, predstavlja potpuno razvijenu strukturu tezaura (tj. svi semantički odnosi ekvivalentnosti, hijerarhije i povezivanja/srodnosti) u svakom jezika tezaura.  

Jedan od glavnih uslova projektovanja višejezičnih tezaura ja da se različite verzije razvijaju istovremeno. Višejezični tezaur ne treba da bude prevod postojećeg jednojezičnog tezaura. Praksa nije ekvivalent sa teorijom, zato što postoji nekoliko višejezičnih tezaura koji su se razvili prevođenjem iz ekonomskih razloga.

Obećavajuće dostignuće je Eurovoc tezaur. Eurovoc tezaur je objavljen na zvaničnim jezicima Evropske zajednice (bugarski, češki, danski, holandski, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, grčki, mađarski, italijanski, letonski, litvanski, malteški, poljski, portugalski, slovački, slovenčki, rumunski, španski i švedski) i još jednom jeziku (hrvatski). Svi ovi jezici imaju jednak status: svaki deskriptor na jednom jeziku obavezno odgovara deskriptoru na bilo kom drugom jeziku. Međutim, ne postoji jednakost između nedeskriptora u različitim jezicima, pošto bogatstvo rečnika u svakom jeziku varira od oblasti do oblasti (Eurovoc, 2008).

5. Opšti jezički rečnik preuzimanja informacija — MÁTrIkSz
Korišćenje klasifikacionih sistema koji se ne zasnivaju na jezicima može biti jedno od rešenja problema međujezičnog pretraživanja informacija, iako postoji nekoliko problema koje treba rešiti. Značajne prednosti su konceptualni nivo, odsustvo jezičkih znakova između ostalog, ali dizajneri treba da uvide, postave i usvoje klasifikacione koncepte za ne samo stranu konceptualnu strukturu, već da uspostave veze sa različitim temama i tematskim terminima.
Mátriksz(Rečnik za pretragu opštih informacija) projekat je završen2000. u Széchényi Narodnoj biblioteci Mađarske, i neke od karakteristika su:
• To je najveći mađarski rečnik za pretragu informacija (oko 28,000 leksičkih pojmova do 2002.).
• Izrađen je uz pomoć moderne tehnologije, kompjuterski sa elektronskom podrškom, u pogledu informacione mreže i interneta. Softver koji koristi zove se RELEX.
• Moguće ga je razviti i održavati na Internetu dinamički.
• Može da radi sa MARC formatom.
• Ima veoma laku konstrukciju rečenice i sintaksu.
• Visokog je nivoa, efikasan, otvoren, fleksibilan, lak za upotrebu, sa bogatim rečnikom i jasnom strukturalnom šemom.
• Obuhvata neke od mađarskih tezaura od 1990 do danas. Njih ima preko 20.
• Može se koristiti i putem automatske klasifikacije i sistema indeksiranja.
• Obuhvata i UDK indeks novog mađarskog izdanja.
• Slabost ovih tezaura je malo bibliografskih zapisa, koji se veoma koriste u ovim sistemima. Tako je MÁTrIkSz projekat bio dobra prilika za  KÖZTAURUSZ i OSZK tezaur. (HajduBarát, 2003)

Koncept projekta je bio: da se da mogućnost zajedničkog pretraživanja tematskih termina (predmet, deskriptori, UDK kodovi, itd.) u katalozima i bazama podataka nekih velikih biblioteka koje imaju različite strukture i metode pretraživanja informacija.

MÁTrIkSz je kooperativni sistem informacija učesnika koji traži metode i baze podataka. KÖZTAURUSZ/OSZK tezaur je među njima zauzeo istaknutu ulogu, ali učesnici su jednaki njemu. Nezavisni su i imaju priliku za zajedničku pretragu. Postoji odgovarajući korisnički interfejs za pretragu rečnika  svakog učesnika i za korišćenje različitih tematskih termina, kao što su UDK termini, predmeti, deskriptori.

MÁTrIkSz ima i sopstveni jezički rečnik za pretragu informacija, koji je, nezavisan od drugih bibliografskih baza podataka, ali pretražuje i te sisteme. Postoji zajednički onlajn indeks, i njegovi zapisi imaju lokalnu identifikaciju. Rezultat nije samo bibliografski zapis, već postoji sadržaj tematskih termina. Različiti klasifikacioni sistemi i njihove bibliografske baze podataka pojavljuju se u jednoobraznom i homogenom okruženju. Svaka baza podataka sadrži svoje deskriptore, termine, i ako imaju bilo kakav sličan izraz sa različitim morfološkim oblicima, čine da se fraze KÖZTAURUSZ-a pojave u 750 polja (ekvivalentnih) MARC zapisu. Rezultati pretrage bi dolazili od svih bibliografskih baza podataka, predstavljajući raznolike izraze biblioteka učesnika bez ikakve analogije. Rezultati pretrage će doći samo iz sopstvene baze podataka (Bánki, 2002, p. 35).

Projekat je pomogao novo izdanje UDK indeksa. Adaptacija UDK MRF (UDCMRF – UniversalDecimalClassificationMasterReferenceFile) u vezi KÖZTAURUSZ/OSZK tezaua i UDK indeks je ugrađena u tezaur. UDK kodovi postali su pretraživi u MÁTrIkSz sistemu, i daju osnovu pretraživanju u multikulturalnom i višejezičnom okruženju, zato što su UDK kodovi i deskriptori na koceptualnom nivou i UDK je nezavisan od jezika.

6. Zaključak — Koncentracija znanja na konceptualnom nivou
Ovaj rad ima za cilj istraživanje promena organizacije znanja u ulozi i mogućnosti reprezentacije jezika za pretraživanje informacija u kroskulturalnom i multikulturalnom društvu. Poslednjih decenija bilo je pokušaja unifikacije i standardizacije bibliografskih sistema širom sveta. To znači da su tradicionalna klasifikacija (UDK na primer) i tezauri trenutno rastegnuti na pokrivanje kulturnih i lingvističkih  artefakta i koncepti će biti znatno drugačiji i širi od prvobitno planiranih.

Nataša Dakić

Melanie Chu, Outreach Librarian
California State University San Marcos, USA
mchu@csusm.edu

Uvod

Prema statistici, od 10 bibliotekara skoro jedna osoba je mlađa od trideset godina.1 Prosečna starost diplomiranog studenta iz oblasti bibliotekarstva i informatike je između 30 i 35 godina.2 Između 2010. i 2020. godine 45% bibliotekara će dostići starosnu penziju što znači da će imati preko 65 godina.3 Relativna starost profesije će nastaviti da pada sa povećanjem broja penzionisanih osoba. Statistički rečeno, populacija mladih bibliotekara postaje manjina.
Mladi, novi bibliotekari suočavaju se sa starosnom diskriminacijom, koja uključuje kako neprimeren tretman na radnom mestu tako i nerealna očekivanja u izvršavanju zadataka od strane pretpostavljenih. Starosna diskriminacija u visokoškolskim bibliotekama dovela je do nezadovoljstva među novim bibliotekarima kao i do gubitka interesovanja za posao među njima. Ovaj “trend zatvaranja vrata“ novim bibliotekarima je posebno problematičan ako se ima u vidu prosečna starost bibliotekara danas.4 U nastavku rada sledi istraživanje bibliotečke literature na temu predrasuda starijih bibliotekara i prikaz usmenih dokaza koji se odnose na starosnu diskriminaciju u  visokoškolskim bibliotekama.5

Pregled dosadašnjih istraživanja

 

Većina dosadašnjih istraživanja o starosnoj diskriminaciji u bibliotekarstvu je fokusirana na izazove sa kojima se suočavaju stariji bibliotekari. Ovi izazovi se kreću od stereotipa (na primer: nefleksibilan i nekreativan, nespreman da prihvati promene ili nove tehnologije6) do diskriminacije u zapošljavanju, unapređenju i evaluaciji.7 Mnogo je bilo napisano i na temu starenja profesije ili takozvanom „osedelom“ bibliotekarstvu, koje je prevashodno vezano za pitanja penzionisanja i zapošljavanja.8 Međutim, istraživanja koja su specifična za starosnu diskriminaciju mladih i/ili novih bibliotekara su ograničena.
Lancaster razmatra profesionalne i personalne razlike između bibliotekara iz četiri različite generacije: tradicionalisti, rođeni pre 1946. godine; pripadnici “baby boom“ generacije, rođeni 1946-64.g.; pripadnici generacije Iks (Generation X ili Gen Xer), rođeni 1965-81.g. i milenijumci (Millenials), rođeni 1982-2000. g.9 Ona navodi frustracije bibliotekara, pripadnika generacije Iks: „Znam da izgledam kao da mi je 12 godina (…), ali ja sam profesionalni bibliotekar sa master diplomom i pet godina radnog iskustva“.10 Drugi istraživač Gordon nam ukazuje na činjenicu da neki mladi bibliotekari smatraju da pravi moto u kampanji zapošljavanja ALA-e (American Library Association) ustvari glasi „zaposliti, odbaciti, podsmehnuti se“.11 Primećena je i dihotomija između aktivnog zapošljavanja novih bibliotekara i lošeg tretmana prema njima na radnom mestu: „(…) bibliotečki rukovodeći kadar kao i stariji bibliotekari tretiraju mlade, tek diplomirane bibliotekare na nezadovoljavajući način“.12 U literaturi nedostaje sveobuhvatna studija o međugeneracijskim odnosima bibliotečkog osoblja.
Jedno istraživanje koje se bavi prvim zaposlenjem jednog bibliotekara ukazuje na birokratiju i otpor kao na izvore nezadovoljstva na radnom mestu – drugim rečima, slušanje uobičajenog refrena „jer se uvek radilo na taj način “ izaziva frustracije.13 Pored toga, novi bibliotekari se osećaju izolovano i suočavaju se sa veoma izraženim iskazivanjem nepoštovanja, takozvanim „culture of disrespect“, u visokoškolskim naučnim bibliotekama.14 Zbog ovih predrasuda i iskazane pristrasnosti u odnosu na mlade bibliotekare, a naročito zbog njihovog nedostatka iskustva, mnogi se osećaju „obeshrabreni i omalovaženi“.15
S obzirom na raspon iskustva, obrazovanja, kao i načinima komunikacije u biblioteci, određeni stepen sukoba na radnom mestu je izgleda neizbežan. Ipak, samo 57,9% od ispitanih bibliotekara početnika slaže se sa izjavom: „Biblioteke su otvorena i afirmativna mesta za nove bibliotekare“.16 Impozantnih 59% mladih bibliotekara sa jednom do tri godine radnog iskustva su promenila posao bar jednom, a nezadovoljstvo poslom objasnili su delimično i  kao „nesposobnost starijih generacija da ih shvati i prihvati kao kolege“.17 Kao jedan od razloga navodi se i to da mladi bibliotekar „sagori“ na novom poslu, preuzima previše odgovornosti,18 a sve verovatno zbog neodrživog i nerealnog očekivanja pretpostavljenog ili starijih kolega. Ovi faktori stvarne i opažene diskriminacije mladih bibliotekara kulminiraju u gubitku interesovanja kako za profesiju tako i  za bibliotekarstvo.
Bery apeluje na „baby boom“ generaciju da ponudi razumevanje i bude prijemčiv prema novim, mladim bibliotekarima: „Pustiti znači iskazati poštovanje ovim novim bibliotekarima, njihovom stilu, a posebno njihovim idejama o tome kako bismo mogli da popravimo bibliotečke usluge. (…) To znači odbaciti potrebu da im se kaže kako su to učinili pogrešno, kako smo mi tu istu njihovu ideju pokušavali godinama da ostvarimo, ili kako smo taj problem rešili mnogo pre njih.“19 Dalja istraživanja starosne diskriminacije mladih bibliotekara su neophodna kako bi mogli bolje da razumemo njen uticaj na zapošljavanje, ostajanje na poslu i zadovoljstvo poslom.

            Rezultati ankete

Sledeći uzorak usmenih komentara koji je prikupljen predstavlja preliminarnu dokumentaciju o starosnoj diskriminaciji. Anketni list koji je sadržavao zahtev za navođenje primera, posebno kako se mladi i/ili novi bibliotekari ne tretiraju jednako kao i druge kolege, je poslat elektronskom poštom novim bibliotekarima.20 Dobili smo dvadeset jedan odgovor. Dodatno su uključeni odgovori koji su dobijeni privatno, preko ličnih poznanstva. Komentari su grupisani u kategorije, a sve identifikacione informacije su uklonjene zarad očuvanja tajnosti, a takođe,  neki preopširni odgovori su skraćeni.
U prvoj kategoriji nalaze se primedbe starijih bibliotekara upućene mlađim, novim bibliotekarima čiji je ukupan ton ocenjen kao prezriv i pokroviteljski:

  • „Ja sam bio bibliotekar i pre nego što su se pojavili računari. Čak ni HTML nije postojao dok sam ja studirao bibliotekarstvo.“
  • „Uvek se radilo na ovakav način.“
  • „Zar još niste udati/oženjeni?“
  • „Mi smo već sve to pokušali.“

 

Slede primedbe koje ukazuju na nedostatak razumevanja. Komentari kolega studenata koji se odnose na nove bibliotekare otkrivaju njihovo nepoštovanje:

  • „Koliko imaš godina?“
  • „Hoćeš li da izađemo ponekad?“
  • „Da li ti ovde radiš kao student?“

 
U trećoj kategoriji smešteni su saveti od mentora i veterana bibliotekarstva upućeni mladim bibliotekarima koji, najvećim delom, odražavaju podršku ali i pozivaju na opreznost:

  • „Držite usta zatvorena na sastancima i platite članarinu. Tako se to radi u akademskim krugovima.“
  • „Kada se osećate marginalizovanim, nađite nekog cenjenog, starijeg bibliotekara da iznese vaše ideje.“
  • „Ne zaboravite da drugi odlučuju o vašem ugovoru/zaposlenju.“

 
Dalje, zapažanja mladih i/ili novih bibliotekara dodatno potvrđuju starosnu diskriminaciju odražavajući očiglednu frustraciju i nezadovoljstvo:

  • „Zašto su me uopšte zaposlili, ako ne žele da čuju ono što imam da im kažem?“
  • „Neću uopšte da progovorim ukoliko me se to lično ne tiče.“ Ili: „To nije vredno ućutkivanja ili dobijanja otkaza.“
  • „Toliko ima puno sukoba i iskazanog nepoštovanja između novih i iskusnih bibliotekara.“
  • „Neću se osećati bezbedno dok me ne prime za stalno.“

 
Konačno, poslednja kategorija obuhvata ono što su neki opisali kao izražavanje nerealnih očekivanja. Naime, od mladih bibliotekara se očekuje da budu: tehnološki obrazovani; da budu prijemčivi za promene i aktivni zagovornici promena; visoko motivisani i produktivni; optimisti (npr. da „nije sagoreo na poslu“ ili da „nije ciničan“); energični, entuzijasti sa „svežim“ idejama; voljni i sposobni da rade više sati; fizički zdravi; spremni da „prevrnu svaki kamen“; i uopšte, da budu više „u kontaktu“ sa studentima. I zaista, imajući u vidu ovakva preterana očekivanja sa kojima se susreće nov bibliotekar njegova iscrpljenost i nezadovoljstvo deluju krajnje očekivano.

Diskusija

           
Iako je ono što je prikazano u  Pregledu dosadašnjih  istraživanja dato u ograničenom obimu i bez detaljnog konteksta, ono pored stereotipa, otkriva i još opasniju diskriminaciju novih bibliotekara. Dodatna istraživanja mogla bi da ukažu na razliku između „mladog“ bibliotekara (termin koji obuhvata kako one koji su mlađeg uzrasta od svojih kolega, tako i one koji se jednostavno smatraju ili osećaju mladim) i „novog“ bibliotekara (termin koji uključuje i one koji su novi u struci, ali ne i nužno mladi). Takođe, bilo bi interesantno sprovesti studiju koja bi se bavila odnosom nenamernog i namerno izazvanog incidenata vezanog za starosnu diskriminaciju, ili studiju o starosnoj diskriminaciji u neakademskim bibliotekama.
Iako je svakako neophodno dalje empirijsko istraživanje o starosnoj diskriminacije mladih bibliotekara, postojeća literatura i usmeni dokazi ukazuju da nedostatak poštovanja na radnom mestu dovodi do nezadovoljstva i gubitka interesovanja za zaposlenje novih bibliotekara. Kao i kod etničke diskriminacije ili kod nekih drugih oblika diskriminacije, predrasude starijih kolega prema mlađim, novim bibliotekara ne mogu se otkloniti bez prethodnog priznanja kao i bez odgovarajuće dokumentacije. Ono što bi iskusni bibliotekari kao i oni koji su na rukovodećim pozicijama mogli da učine jeste da revidiraju stepen očekivanja radnog učinka mladih bibliotekara i organizuju radionice za profesionalni razvoj. Ovakve radionice bi služile i kao mesto  gde bi se na jedan neformalan način razmenjivala mišljenja između iskusnih i mladih bibliotekara. Autor će svojim narednim istraživanjem pokušati da prikaže i probleme vezane za zapošljavanje, ostajanje na poslu kao i stepen zadovoljstva poslom u visokoškolskim bibliotekama u odnosu na starosnu diskriminaciju koja vlada u ovim krugovima.

 

Ovaj članak je zasnovan na posteru autora na sesiji Diversity in Academic Libraries, koja predstavlja deo California Academic and Research Libraries, održanu maja 2007.

 

Tekst na engleskom jeziku objavljen kao:
Ageism in Academic Librarianship / by Melanie Chu // Electronic Journal of Academic and Special Librarianship; Summer 2009, Vol. 10, No. 2
dostupan preko:
http://southernlibrarianship.icaap.org/content/v10n02/chu_m01.html

 Prevod teksta:
Nataša Dakić,
viši bibliotekar,
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković“,
Beograd

Napomene:

1. Mary Jo Lynch, “Age of Librarians,” American Library Association, Office for Research and Statistics (1999), http://www.ala.org/ala/ors/reports/ageoflibrarians.htm
2. Denise M. Davis, “Library Retirements: What Can We Expect,” American Libraries 36, no. 8 (2005): 16.
3. Mary Jo Lynch, Stephen Tordello, and Thomas Godfrey, “Retirement & Recruitment: A Deeper Look,” American Libraries 36, no.1 (2005): 26.
4. Susanne Markgren, Thad Dickinson, Anne Leonard, and Kim Vassiliadis, “The Five-Year Itch: Are Libraries Losing Their Most Valuable Resources?” Library Administration & Management 21, no. 2 (2007): 70-76.
5. Note from author: For the purposes of this article, “young” and “new” are used interchangeably unless otherwise noted; it is an important distinction, however, that novice librarians may not, in fact, be young.
6. Elisa F. Topper, “Working Knowledge: Fighting Age Discrimination,” American Libraries 35, no.10 (2004): 60.
7. Gwen Arthur, “The ‘Graying’ of Librarianship: Implications for Academic Library Managers,” Journal of Academic Librarianship 24, no. 4 (1998): 323-327.
8. Davis, 16; Lynch, Tordello, and Godfrey, 26.
9. Lynne C. Lancaster, “The Click and Clash of Generations,” Library Journal 128, no. 17 (2003): 36-39.
10. Ibid., 38.
11. Rachel S. Gordon, “Get Over the ‘Graying’ Profession Hype,” LibraryJournal129, no. 1 (2004): 62.
12. Marylaine Block, “The Right Hand Knoweth Not,” Ex Libris: an E-Zine for Librarians and Other Information Junkies (October 2004): http://marylaine.com/exlibris/xlib228.html
13. Ria Newhouse and April Spisak, “Fixing the First Job,” Library Journal 129, no. 13 (2004): 44-46.
14. William K. Black and Joan M. Leysen, “Fostering Success: The Socialization of Entry-Level Librarians in ARL Libraries,” Journal of Library Administration 36, no. 4 (2002): 3-26.
15. Ibid., 8.
16. Ibid., 44.
17. Markgren and others, 76.
18. Ibid., 75.
19. John N. Berry III, “Memo to Baby Boomers,” Library Journal 129, no. 10 (2004): 12. 
20. Melanie Chu, “Ageism in Academic Libraries,” posting to NEWLIB-L: The Discussion List for New Librarians (May 10, 2007): http://www.lahacal.org/newlib/