Broj jedan (2011)

Jelena Mitorvić, Adam Sofronijević
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković“

Antička Aleksandrijska biblioteka, osnovana za vreme vladavine Ptolomejske dinastije, bila je najveća biblioteka antičkog sveta i jedan od najnaprednijih centara za učenje u svetu. Osnovao ju je Aleksandar Veliki 300. godine pre nove ere, a potpuno je uništena 642. godine nove ere. Predstavljala je glavni repozitorijum drevne mudrosti i znanja.

Matematičari i filozofi poput Eratostena i Euklida, mnogi poznati astronomi i drugi naučnici dolazili su do značajnih otkrića upravo u prostorijama ove biblioteke.

U blizini mesta na kom se nalazila stara biblioteka, na obali mora među oronulim stambenim zgradama, 2002. godine podignuta je jedanaestospratnica od stakla i betona, delo norveške arhitektonske firme Snoheta.

Zgrada oblikom podseća na ogroman solarni disk, okrenut prema Mediteranu. Na granitnom zidu koji gleda na jug uklesana su slova većine svetskih pisama, što predstavlja svojevrsnu promociju nacionalne, kulturne i jezičke šarolikosti materijala koji se čuvaju u ovoj građevini.

Ukupna površina se procenjuje na 40.000 kvadratnih metara, a na policama ima mesta za oko 8 miliona knjiga.

U Aleksandrijskoj biblioteci nalazi se najveća javna čitaonica na svetu, konferencijski centar, planetarijum, kao i specijalizovane dečje čitaonice, čitaonice retkih knjiga, rukopisa, mikrofilmova, a njen sastavni deo je i muzej. U realizaciju ovog ambicioznog projekta egipatska vlada uložila je 120 miliona američkih dolara, a organizacija UNESKO prikupila je još 100 miliona.

Za manje od 10 godina, koliko ova biblioteka radi, uvedene su informacione tehnologije koje se smatraju najsavremenijim u svetu. Istraživači ove biblioteke usavršili su softver za prepoznavanje karaktera (OCR) za arapski jezik, i digitalizovali najznačajnije spise kako bi ih diseminirali putem interneta. Sa preko 1,5 miliona posetilaca i 700 organizovanih događaja samo u protekloj godini, Bibliotheca Alexandrina (formalni naziv na latinskom) postala je mesto okupljanja naučnika, književnika i drugih mislilaca iz celog sveta.

Mladi, istraživači i turisti često posećuju zgradu Aleksandrijske biblioteke kako bi došli do mnogih materijala koje je teško pronaći u drugim arapskim zemljama. Kolekcije biblioteke sadrže i mnoga dela koja kritikuju islam, dela u kojima je tema homoseksualnost, dostupna su čak i dela Salmana Rušdija, premda se čuvaju u posebnom skladištu, kao i izdanja knjiga iz istorije umetnosti u kojima se nalaze aktovi.

Ovo obnovljeno skladište znanja, koje je nekoliko puta uništavano u antičko doba, pošteđeno je usred aktuelnih nasilnih nereda zahvaljujući mladima koji su, držeći se za ruke, oformili ljudski štit oko masivne zgrade Aleksandrijske biblioteke.
Pobuna u Egiptu izbila je 25.januara 2011. godine, podstaknuta donekle i dešavanjima u susednom Tunisu, gde je u decembru 2010. godine izbila revolucija. Egipatski narod traži ostavku predsednika Hosnija Mubaraka, koji se na toj poziciji nalazi još od 14. oktobra 1981. godine.

Mubarak je 1. februara 2011. objavio da se neće opet kandidovati za predsednika u predstojećim predsedničkim izborima. Nekoliko dana kasnije, 5. februara, egipatski državni mediji preneli su da su visokopozicionirani članovi vladajuće Nacionalne demokratske stranke, uključujuči predsednika Mubaraka, podneli ostavke na vodeće uloge u toj političkoj partiji. Kasnije je razjašnjeno da će Mubarak svejedno ostati na poziciji predsednika, a protesti se nastavljaju nepromenjenim intenzitetom.

Protesti su privukli svetsku pažnji delom i zbog povećanog korišćenja socijalnih mreža i servisa: Tvitera (Twitter), Fejsbuka (Facebook), Ju Tjuba (You Tube) i drugih socijalnih medija koji su omogućili komunikaciju i saradnju između aktivista i posmatrača, kao i blagovremeno dokumentovanje događaja. Mnoge druge zemlje su organizovale proteste u znak podrške Egipćanima.

Kako je nivo publiciteta rastao, egipatska vlada počinjala je sve više da ograničava pristup Internetu, naročito pristup socijalnim medijima. Posle toga, snimci protesta i policijskog nasilja nad protestantima nastavili su da pronalaze put do gledalaca zahvaljujući kamericama mobilnih telefona i posebno razvijenog servisa, koji omogućava slanje poruka na servisu Tviter, putem telefonskog poziva.

Onlajn organizovanje odigralo je veoma značajnu ulogu, jer su ljudi mogli da diskutuju i donose odluke bez održavanje formalnog sastanka koji je policija mogla rasturiti, a značajna je činjenica da je mnogo generacija mladih Egipćana svoja prva znanja o korišćenju Internet tehnologija steklo upravo u prostorijama Aleksandrijske biblioteke.

Biblioteka je od 28. januara 2011. godine privremeno zatvorena, ali dr Serageldin, direktor biblioteke, obećao je da će ona biti otvorena odmah po ukidanju policijskog časa u Egiptu.

U celosti prenosimo saopštenje koje je direktor Aleksandrijske biblioteke dr Ismaila Serageldina uputio prijateljima biblioteke u svetu i koje je dostupno na sajtu Aleksandrijske biblioteke:

„Našim prijateljima širom sveta:

Događaji u Egiptu

Čitav svet je upoznat s neredima na ulicama Egipta, koji su počeli zbog opravdanih zahteva mladih ljudi u Egiptu za više slobode, demokratije, prilika za zaposlenje i za nižim cenama osnovnih životnih potrepština. Ovi mladi zahtevaju trenutne i dalekosežne promene.

Njihovi zahtevi rezultirali su nasilnim sukobima s policijom.Vojska je pozvana i naišla je na dobrodošlicu demonstranata, ali je u početku njeno prisustvo bilo više simbolično nego aktivno. Situacija se ubrzo pogoršala i počele su pljačke i opšte bezakonje.

Mladi ljudi su u organizovanim grupama usmeravali saobraćaj, štitili svoje komšiluke, i štitili važne javne ustanove kao što su Egipatski muzej i Aleksandrijska biblioteka.
Mladi sarađuju s vojskom. Ovakav improvizovani scenario biće na snazi dok ne dođe do potpunog smirenja situacije u zemlji.

Biblioteka je bezbedna zahvaljujući mladima Egipta, bilo da su to zaposleni biblioteke ili predstavnici demonstranata, koji su nam se pridružili u nastojanjima da odbranimo zgradu od potencijalnih vandala i pljačkaša.

Ja sam tamo svakodnevno, u okviru ograničenja vremena određenog policijskim časom. Ipak, biblioteka će u narednih nekoliko dana biti zatvorena za javnost, dokle god policijski čas bude bio na snazi, i dok ne dođe do prestanka nezakonja i do razrešenja političkih problema koji su izazvali demonstracije.“

Zgrada nekadašnje Aleksandrijske biblioteke bila je spaljivana tri puta – nadamo se da se istorija neće ponoviti i da će mladi Egipta nastaviti da štite ovaj svetionik nade u turbulentnim događajima koji se odigravaju u drugom najvećem gradu Egipta. Ostaje i želja da će ova biblioteka ubrzo moći da nastavi svoju društvenu i kulturnu delatnost, i da će njen uticaj i značaj na svetskoj bibliotečkoj sceni biti veći nego ikada.

Adam Sofronijević
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Projekat „Biblioteke Europeane“ (Europeana libraries) okupio je 25 partnera, od kojih su 24 biblioteke iz zemalja Evropske Unije, dok je jedini partner iz zemlje koja nije članica Unije Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda.

Trajanje projekta je dve godine, a tokom 2011. i 2012. godine projekat će sa 3.100.000,00 eura finansirati Evropska komisija kroz program CIP ICT PSP.

Puni naziv projekat „Biblioteke Europeane: agregacija digitalnog sadržaja evropskih biblioteka“ jasnije otkriva značaj ovog projekta, koji svakako mnogostruko prevazilazi njegov budžet.

Jedan od ciljeva ovog, sa sigurnošću možemo reći, najvažnijeg projekata u bibliotekarstvu Evrope u naredne dve godine, je izgradnja bibliotečkog agregatora za portal digitalnih objekata Evrope – Europeanu.

Druga dva cilja projekta su omogućavanje vidljivosti 5 miliona novih digitalnih objekata za korisnike Europeane i uključivanje vidljivosti objekata sa punim tekstom za korisnike ovog portala.

Koordinator i nosilac projekta je Kraljevska biblioteka Holandije – KB (Koninklijke Biblioteheek), a naučni koordinator projekta je University College London.

U projektu učestvuju i podržavaju ga tri najveća udruženja biblioteka u Evropi: CENL (Conference of European National Librarians), LIBER (Association of European Research Libraries), CERL (Consortium of European Research Libraries), kao i fondacija Europeana (The Europeana Foundation).

Pored navedenih udruženja, partneri u projektu su i pojedinačno neke od najvažnijih bibliotečkih institucija Evrope:

• Bodlijan biblioteka Oksford Univerziteta
• biblioteke univerziteta u Luvenu
• Gentu
• Beču
• Dablinu
• Tartuu
• Upsali
• Lisabonu
• Madridu
• Bavarska državna biblioteka
• nacionalna biblioteka Velsa i druge.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ pozvana je da učestvuje u ovom važnom projektu zahvaljujući odličnim rezultatima u radu koje je ostvarila u prethodnom periodu, uspešnoj diseminaciji ovih rezultata na međunarodnim skupovima bibliotekara, kao i izuzetnim uspesima u realizaciji ciljeva Tempus projekata koje je koordinirala i trenutno koordinira.

Portal digitalnih objekata Evrope – Europeana obezbeđuje objedinjenu pretragu digitalnih objekata iz kulturnih i naučnih institucija Evrope.

Institucije koje se opredele da učine svoje digitalne zbirke vidljivima za korisnike Europeane nemerljivo povećavaju vidljivost svojih digitalnih objekata, pa samim tim i njihovo korišćenje.

Institucije Europeani dostavljaju metapodatke o svojim digtialnim objektima, a Europeana na osnovu ovoga usmerava korisnike ka repozitorijumima institucija gde ovi mogu pristupati samim digitalnim objektima.

Pošto je ogroman broj institucija zainteresovan za saradnju sa Europeanom, u pitanju su hiljade isnitucija kako iz zemalja Evropske unije, tako i iz ostalih Evropskih zemalja, osmišljen je sistem agregacije sadržaja i agregatora.

Agregator predstvlja ustanovu koja promoviše postojanje Europeane i mogućnsoti koje ona pruža evropskim institucijama kulture i nauke, pruža pomoć drugim institucijama da digitalizuju svoje kolekcije i kreiraju metapodatke koji će te kolekcije predstaviti na Europeani i koja, najvažnije, prikuplja metapodatke od tih institucija i prosleđuje ih agregatoru višeg nivoa.

U Europeanu se slivaju metapodaci iz biblioteka, muzeja i arhiva Evrope, kao i audio-vizuelni materijali.

U tom smislu predviđeno je postojanje četiri krovna agregatora europeane: bibliotečkog, muzejskog, arhivskog i audio-vizuelnog.

Krovni agregator koji obuhvata sve agregatore nižeg nivoa za biblioteke Evrope biće kreiran kao rezultat projekta „Biblioteke Europeane“ po završetku projekta 2013. godine.

Ovaj agregator zameniće trenutno postojeći sistem agregacije u kome TEL (The European Library) predstavlja krovni agregator za bibliotečke sadržaje Europeane.

TEL trenutno vrši agregaciju metapodataka nacionalnih biblioteka, dok digitalni objekti naučnih biblioteka Evrope nisu vidljivi na Europeani.

Pored ovog nedostatka sistem agregacije koji postoji u ovom trenutku ne uključuje agregaciju objekata sa punim tekstom, što u značajnoj meri smanjuje mogućnosti za pretragu za korisnike, a time i posećenost Europeane.

Oba ova nedostatka biće otklonjena realizacijom projekta Biblioteke Europeane, a broj objekata dostupnih za pretragu u Europeani će se povećati za trećinu, sa sadašnjih 15 miliona na 20 miliona.

Projekat Biblioteke Europeane realizuje se kroz šest radnih paketa koji grupišu poslove i zadatke na realizaciji ciljeva projekta. U okviru radnog paketa 1 vrši se upravljanje projektom, koordinacija i nadzor.

Radni paket 2 treba da na osnovu istraživanja i razvoja kojim rukovodi ekipa stručnjaka sa University College London realizuje definisanje bizins modela i biznis plana koji će opisivati rad bibliotečkog agregatora Europeane.

Radni paket 3 obuhvata poslove agregacije novih digitalnih sadržaja, a predviđeno je da to bude 5 miliona objekata, pretežno iz velikih kolekcija kao što su Google books, DART, DOAJ.

Radni paket 4 odvija se pod rukovodstvom ekipe računarskih stručnjaka univerzitetske biblioteke iz Lisabona i orjentisan je na unapređivanje tehničkih karakteristika korišćenja Europeane, na primer pretrage punog teksta.

U okviru radnog paketa 5 realizovaće se prelazak sa modela metapodataka koji se trenutno koristi ESE (Europeana Semantic Elements) na novi model metapodataka EDM (Europeana Data Model) koji treba do omogući bolju funkcionalnost pri opisivanju kompozitnih objekata.

Ovo će u velikoj meri unaprediti upotrebljivost Europeane i pored neposredog unapređenja bibliotečkog i posebno arhivskog i muzejskog agregatora, doneće i mogućnosti za razvoj u drugim oblastima, pre svega u digitalnim humanističkim naukama.

Radni paket 6 obuhvata poslove na diseminaciji projekta, promociji rezultata i važnosti projekta za bibliotekare, korisnike i širu društvenu zajednicu.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ učestvuje u projektu kao partner koji će realizovati radne zadatke iz većine radnih paketa.

Svakako najvažniji neposredno vidljivi rezultat učešća biblioteke u projektu biće dostupnost za korisnike Europeane dve važne zbirke iz fonda biblioteke.

Na inicijativu i ideju rukovodioca Odeljenja retkosti dr Nikole Markovića i bibliotekara savetnika Danice Filipović biblioteka će korisnicima Europeane predstaviti biblioteku Hajnriha Kristensena o Aleksandru Makednoskom i zbirku orijentalnih rukopisa.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ došla je u posed vredne zbirke o Aleksandru Velikom 1928. godine kada je ona kupljena u Nemačkoj na osnovu ratnih reparacija.

Hajnrih Kristensen (1849-1912) je bio visokoškolski professor u Hamburgu i sam je pisao o Aleksandru Velikom. Sakupio je oko 150 knjiga u 300 svezaka, koje imaju istu temu – Aleksandra Velikog.

Knjige su napisane na različitim evropskim jezicima i objavljene u različitim evropskim gradovima, od 15. do 19. veka. Najstarija knjiga potiče iz 1494. godine.

Ova zbirka sadrži i deset doktorskih disertacija koje se odnose na Aleksandra Velikog. Korisnicima će biti predstavljeno ukupno 28.000 stranica u formi PDF dokumenata koji će moći da se pronađu pretragom na portalu Europeana, a preuzmu iz digitalnog repoztirijuma Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Zbirka orijentalnih rukopisa ima 166.000 stranica koje čine 686 dela u 395 tomova. Rukopisi su nastali u periodu od 13. do 18. veka i pisani su na tri orijentalna jezika: arapskom, otomanskom (turskom) i persijskom.

Najviše ih je na arapskom, 525, zatim na osmanskom, 149 i na persijskom 13. Veliki broj rukopisa nastao je na ovim prostorima i u njima je vidljiv uticaj lokalnog jezika i kulture na sadržaj, stil i način pisanja.

Najviše dela, 198, biblioteci je poklonio Jermenin Aram Čalikjan, zubar iz Beograda koji je kupovao rukopise, dok je pre Drugog svetskog rata živeo u Makedoniji.

Narodni muzej iz Beograda poklonio je 1963. godine 32 rukopisa. Lepa Perović, savetnik u Ministarstvu prosvete, poklonila je 12 rukopisa 1957. godine. Od Ismeta Imamija iz Peći kupljeno je 1957. godine 79 rukopisa.

Tokom pedesetih godina su od različitih osoba kupljeni i ostali rukopisi koji danas čine ovu zbirku. Veliki broj rukopisa je religioznog karaktera, ali je znatan broj i klasika stare arapske i persijske kulture. Prepis dela Znalci dubinskog znanja o sufizmu, koje je napisao čuveni mistik Suhravardi (1145-1235), osnivač derviškog reda u Bagdadu, završen je 1206. godine i predstvlja najstariji rukopis u ovoj kolekciji.

Od osatlih rukopisa izdvajaju se prepisi dela čuvenih persijskih pesnika – Hafiza (14 v.), Sadija (13 v.) i Džamija (15 v.), kao i delo „Obrazovanost pisca“ Ibn Kutajba (živeo u 9 veku) koji se smatra jednim od najvećih antologičara klasične arapske književnosti.

Čitava zbirka podeljena je, prilikom obrade, na osam predmetnih grupa: pravne nauke, lingvistika i srodne discipline, razne naučne discipline: matematika, medicina, algebra, itd., islamska dogmatika, Kuran i discipline vezane za proučavanje Kurana, književnost, sufizam i istoriografija.

Projekat Biblioteke Europeane važan je ne samo za bibliotekare Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ koji će neposredno učestvovati u njemu, veći i za sve ostale bibliotekare u Srbiji i regionu.

Oni će imati priliku da kroz buduću saradnju sa kolegama iz Univerzitetske biblioteke u Beogradu brže i lakše pokrenu projekte digitalizacije, pripreme metapodatke u odgovarajućem formatu i tako učine vidljivim svoje digitalne kolekcije za sve korisnike Europeane.

Obavezu da projekat realizuju na visokom nivou do sada realizovanih evropskih projekata bibliotekari koji čine projektni tim Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ doživljavaju kao prvi korak u realizaciji ideje o kreiranju bibliotečkog agregatora naučnih biblioteka Zapadnog Balkana.

Iskustva stečena u ovom projektu i početne aktivnosti diseminacije i pomoći u započinjanju projekata digitalizacije i izrade metapodataka koja će biti pružena drugim naučnim i stručnim bibliotekama sa ovog prostora, a koje izraze poterbu za tim, predstavljaju dobru osnovu da se saradnja biblioteka Zapadnog Balkana, započeta kroz tekući Tempus projekat i druge zajedničke aktivnosti iz prethodnog perioda nastavi uspešno u cilju predstavljanja digitalnih sadržaja za korisnike Europeane.

Jelena Andonovski, Adam Sofronijević
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Katalozi predstavljaju osnovni informacioni aparat svake biblioteke i kao takvi daju osnovne podatke o njenim fondovima. Katalošku teoriju i praksu su kroz istoriju pratila različita kataloška pravila počev od kataloških pravila Antonia Panicia (1841), u predgovoru prvog toma štampanog kataloga Biblioteke Britanskog muzeja u Londonu, preko Pravila za unakrsni (rečnički) katalog Čarlsa Katera (1876), Pruskih pravila (1899), Anglo-američkih pravila (1908) pa sve do Pariskih načela (1961) i ISBD standarda (International Standard for Bibliographic Description) koji su, u godinama koje su usledile, postali široko zastupljeni ali i osnova za različita međunarodna kataloška pravila.

Vremenom, sa razvojem tehnologije, nastaju automatski sistemi za stvaranje i obradu bibliografskih podataka. Sve je veći broj međunarodnih i nacionalnih baza podataka sa bibliografskim zapisima iz programa uzajamne katalogizacije koje stvara i koristi na hiljade biblioteka koje su deo ovakvih programa.

Do uzajamne katalogizacije dolazi zbog potrebe da se smanje troškovi izrade metapodataka i da se kataloška teorija i praksa uskladi sa pojavom elektronskih publikacija i mrežnim pristupom informacionim resursima. Primenom sistema uzajamne katalogizacije efikasno se odgovora na sve veći broj zahteva i potreba korisnika.

Upravo iz ovih razloga održan je seminar o bibliografskim zapisima u Stokholmu 1990. godine koji su organizovale i finansirale IFLA Sektor za bibliografsku kontrolu i Program za univerzalnu bibliografsku kontrolu i međunarodni MARC program (UBCIM).

Na seminaru je postavljena osnova FRBR-a i utvrđeno sledeće:

1. potrebno je uvažiti ekonomsku realnost i potrebu da se smanje troškovi katalogizacije u bibliotekama,
2. neophodno je izaći u susret potrebama korisnika,
3. činjenično je stanje da postoji sve više različitih materijala na kojima se beleže bibliografski zapisi, kao i konteksti u okviru kojih se koriste,
4. važno je pažljivo ispitivanje veze između pojedinačnih elemenata zapisa i potreba korisnika,
5. treba realizovati standard za osnovni zapis kako bi se potstakla realizacija programa uzajamne katalogizacije.

IFLA studijska grupa za FRBR je u periodu od 1992-1995 razvijala model entitet-veze koji je usvojen 1997. a objavljen 1998. godine. Model je postao nezavistan u odnosu na bilo koji kataloški sistem i njegovu primenu i predstavlja korak napred ka elektronskim katalozima i orijentisanoj katalogizaciji. Osmišljen je kao konceptualni model koji se zasniva na entitetima, vezama između entiteta i atributima, odnosno metapodacima.

Srpski prevod Funkcionalni zapisi za bibliografske zapise: završni izveštaj objavljen je 2005. godine u izdanju Narodne biblioteke Srbije i predstavlja osmi u nizu prevoda originalnog teksta na različite svetske jezike. Prevodilac je Bogoljub Mazić, a u Predgovoru srpskom izdanju Gordana Popović-Božović kaže da FRBR predstavlja novi način promišljenja katalogizacije i donosi novi pogled na bibliografske zapise.

FRBR ne nudi shemu metapodataka i ne predstavlja celovit model podataka na kome bi mogli da se grade novi bibliotečki sistemi, ali vidno utiče na polje terminologije, područje katalogizacije i područje automatizovanih bibliotečkih sistema. U srpskom izdanju, kako bi se čitaocima olakšalo razumevanje FRBR-a, navedeni su primeri iz domaće bibliotečke prakse.

Ciljevi, obuhvat, metodologija

FRBR studija ima dva osnovna cilja: da obezbedi jasno definisani okvir za povezivanje podataka iz bibliografskih zapisa sa potrebama korisnika tih zapisa i da preporuči osnovni nivo funkcionalnosti za zapise koje stvaraju nacionalne bibliografske agencije.

U studiji je biblografski zapis definisan kao agregator podataka koji su u vezi sa entitetima opisanim u bibliotečkim katalozima i nacionalnim bibliografijama. Tom skupu podataka pripadaju: elementi podataka koji su opisani u ISBD standardima; elementi koji se koriste u odrednicama za osobe i kolektivna tela, naslove i predmetne oznake; elementi koji se koriste za organizaciju zapisa, kao što su klasifikacioni brojevi; anotacije, kao što su sažeci ili apstrakti, podaci specifični za pojedine primerke u bibliotečkim kolekcijama.

Tekstualni, muzički, kartografski, audiovizuelni, grafički i trodimenzionalni materijali; različite vrste fizičkih medijumi na kojima su opisani bibliografski zapisi (papir, film, magnetna traka, optički medijum, itd.); sve vrste formata (knjige, listove, diskove, kasete, kertirdže, itd.) i svi načini beleženja informacija (analogno, akustično, elektirčno, digitalno, optičko, itd.) su područja kojima se bavi FRBR studija.

U studiji se predpostavlja da podatke u bibliografskim zapisima koristi širok krug korisnika, čitaoci, studenti, istraživači, bibliotečko osoblje, izdavači, distributeri, knjižari, agencije za autorska prava i drugi, i to u sledeće svrhe:

• da utvrde koji informacioni zapisi postoje, možda na određenu temu ili od određenih autora
• da provere postojanje i/ili dostupnost određenog dokumenta
• da identifikuju jedan ili više izvora iz kojih dokument može da se dobije i uslove pod kojima je dostupan
• da utvrde da li već postoji zapis za jedinicu koja je dodata kolekciji ili treba da se napravi novi zapis
• da utvrde da li stavka može da se uključi u sistem međubibliotečke pozajmice
• da izaberu dokument ili grupu dokumenata koja će zadovoljiti njihove informacione potrebe itd.

Metodologija koja je korišćena zasniva se na tehnici analize entiteta. Prvi korak tehnike analize entiteta je izdvajanje entiteta za koje su zainteresovani korisnici informacija u određenom domenu. Analiza se prvo fokusira na ono sto opisuju podaci a ne na same podatke. Kada se utvrde entiteti i veze između njih onda se identifikuju važne karakteristike ili atributi entiteta.

Entiteti

Entiteti u FRBR-u predstavljaju predmete od interesa za korisnike bibliografskih zapisa i podeljeni su u tri grupe. Entiteti prve grupe su osnova FRBR-a i predstavljaju različite aspekte korisničkih interesa u odnosu na proizvode intelektualnog ili umetničkog napora.

Prvu grupu entiteta čine:

• delo (litrarna jedinica) – proizvod umetničkog ili intelektualnog stvaralaštva.Delo je apstraktan entitet i upravo iz tog razloga teško je definisati granice tog entiteta.U različitim kulturama različito se tumači šta je to delo i gde su granice između dva dela a sve zavisi od kriterijuma za određivanje granica koji su postavljeni u bibliografskim konvencijama različitih kultura.Parafraze, adaptacije za decu, parodije, muzičke varijacije na temu, besplatne transkripcije muzičkih kompozicija, adaptacije dela sa jedne književne ili umetničke forme na drugu, apstrakti, rezimei smatraju se novim delom.Međutim, različite revizije, popravke ranijih tekstova, proširenja teksta, dodatni delovi, prevodi sa jednog jezika na drugi, pratnje uz muzičku kompoziciju, filmovi sa prevodima i sinhronizovani filmovi definisani su kao različiti izrazi nekog dela.Definisanje dela kao entitet omogućava imenovanje i uspostavljanje veza između izraza istog dela u slučaju kada nije moguće uspostaviti direktne veze između pojedinačnih entiteta.
• izraz dela – intelektualna ili umetnička realizacija dela u formi alfa-numeričkog ili notnog zapisa, zvuka, slike, objekta, pokreta ili u bilo kojoj kombinaciji ovih formi.Kada se delo realizuje kao tekst njegov izraz jesu specifične reči, rečenice, paragrafi, a kada se realizuje muzičko delo izrazi su posebne note, muzičke fraze i sl.Bilo koja promena forme, intelektualne konvencije ili instrumenta koji bi trebalo da izražavaju delo, promena intelektualnog ili umetničkog sadržaja, pa i bilo koja revizija ili modifikacija teksta predstavljaju novi izraz dela.Od prirode samog dela i potreba korisnika zavisiće bibliografska razlika između različitih izraza dela.
• pojavni oblik dela – manifestacija (bibliografska jedinica).To je fizički oblik izraza dela i obuhvata rukopise, knjige, periodiku, mape, postere, zvučne zapise, video zapise, filmove i drugo. Realizacija dela može biti na papiru, audio i video traci, platnu i sl.Može da postoji jedinstveni fizički primerak manifestacije dela ali može postojati i više kopija kako bi se publici olakšala diseminacija ili distribucija. U ovom slučaju odgovornost preuzimaju izdavači, stvaraoci ili distributeri.Može se takođe napraviti i ograničen broj kopija za potrebe privatnih istraživanja.U svakom slučaju ovakvi primerci predstavljaju vrstu manifestacije dela.Promene fizičke forme, one koje utiču na karakteristike izgleda (promena slova, veličina fonta, oblik strane itd.), promene fizičkog medijuma (prebacivanje sa papira na mikrofilm) i promene na sadržiocu (promena sa kasete na kertridž kao sadržalac trake) predstavljaju novu manifestaciju.Namerne ili nenamerne promene u procesu proizvodnje, koje utiču na određeni primerak, predstavljaju novu manifestaciju, ali promena na pojedinačnom primerku je samo primer manifestacije koji odstupa od napravljene kopije.Definisanje manifestacije kao entiteta omogućava imenovanje i opis čitavog niza jedinica građe, opis značajnih karakteristika određene publikacije, izdanja, rukopisa, uljanih slika, opis fizičkih karakteristika jedinica građe i karakteristika povezanih sa proizvodnjom i distribucijom tih jedinica građe, kao i uspostavljanje veza između specifičnih manifestacija dela.
• jedinica građe (fizička jedinica) – jedinstveni primer manifestacije.Ovo je konkretan entitet i u mnogim primerima samostalan fizički objekat, ali ne mora da znači (npr. zvučni zapis objavljen na tri CD-a). U pogledu intelektualnog sadržaja i fizičke forme jedinica građe koja predstavlja manifestaciju ista je kao i manifestacija, ali postoje varijante jedinice građe.Do toga uglavnom dolazi zbog nekih spoljnih uticaja i ne zavisi od proizvođača manifestacije (npr. oštećenja nakon stvaranja jedinice građe). Definisanje jedinice građe kao entiteta omogućava da se identifikuju primerci manifestacije, da se opišu karakteristike koje su jedinstvene za određeni primerak i da se uspostave veze između primeraka manifestacija.

Entiteti druge grupe su oni koji su na bilo koji način odgovorni za intelektualni ili umetnički sadržaj, fizičku produkciju i diseminaciju ili predstavljaju vlasništvo nad entitetima prve grupe.

U entitete druge grupe spadaju:

• osoba – entitet koji predstavlja ličnosti koje su odgovorne za nastanak dela.U FRBR studiji su osobe definisane kao entiteti kada su na neki način uključeni u stvaranje ili realizaciju dela (autori, kompozitori, umetnici, izdavači, prevodioci i sl.) ili ako su predmet dela (kao predmet autobiografskog ili biografskog dela).Definisanje osobe kao entitet omogućava imenovanje i identifikaciju pojedinca bez obzira na njegovu ulogu u realizaciji dela i omogućava uspostavljanje veza između određene osobe i dela ili izraza tog dela za koje je osoba odgovorna, ili između dela i osobe koja je predmet dela.
• kolektivno telo (organizacija ili grupa pojedinaca i/ili organizacija) – entitet koji predstavlja organizaciju ili gupu pojedinaca i/ili organizacija pod nekim imenom koje su odgovorne za nastanak dela, uključujući i one koje su prestale sa radom i više ne postoje.Kolektivna tela su definisana kao entiteti kada su na neki način odgovorni za stvaranje ili realizaciji dela (npr. sponzori ili žiranti dela) ili ako su predmet dela (predmet istorije).Definisanje kolektivnog tela kao entitet omogućava imenovanje i identifikaciju grupe ili organizacije koja je na neki način odgovorna za stvaranje dela i uspostavljanje veza između određenog kolektivnog tela i dela ili izraza tog dela za koje je telo odgovorno, ili između dela i kolektivnog tela koje je predmet dela.

Treću grupu čine entiteti koji su predmet untelektualnog ili umetničkog napora:

• pojam (abstrakt ili ideja) – entitet definisan kao pojam obuhvata: oblasti znanja, discipline, škole mišljenja (filozofije, religije, političke ideologije), teorije, procese, tehnike, itd.Pojam je definisan kao entitet samo ako je predmet dela (predmeti filozofskih rasprava, u kritici škola mišljnja). Definisanje pojma kao entiteta omogućava imenovanje i identifikovanje pojma koji je predmet nekog izraza dela ili njegove manifestacije i uspostavljanje veza između dela i pojma koji je predmet dela.
• objekat (materijalna stvar) – entitet definisan kao objekat predstavlja širok krug materijalnih stvari koji su predmet dela: živi i neživi objekti iz prirode; nepokretni i pokretni objekti koje stvara čovek; objekti koji više ne postoje.Objekti se tretiraju kao entiteti samo ako su predmeti dela. Definisanje objekta kao entiteta omogućava imenovanje i identifikovanje objekta koji je predmet nekog izraza dela ili njegove manifestacije i uspostavljanje veza između dela i objekta koji je predmet dela.
• događaj (dešavanje) – entitet definisan kao događaj obuhvata širok krug aktivnosti i dešavanja koji mogu biti predmet dela: istorijski događaji, epohe, vremenski periodi i drugo.Događaji se tretiraju kao entiteti samo ako su predmeti dela. Definisanje događaja kao entiteta omogućava imenovanje i identifikovanje događaja koji je predmet nekog izraza dela ili njegove manifestacije i uspostavljanje veza između dela i događaja koji je predmet dela.
• mesto (lokacija) – entitet definisan kao mesto obuhvata lokacije: zemaljske i vanzemaljske, istorijske i savremene, geografske karakteristike i geopolitičke nadležnosti.Mesto je definisano kao entitet samo ako je predmet dela. Definisanje mesta kao entiteta omogućava imenovanje i identifikovanje mesta koje je predmet nekog izraza dela ili njegove manifestacije i uspostavljanje veza između dela i mesta koje je predmet dela.

Veze između entiteta

IFLA je u izveštaju iz 1998. godine dala i dijagrame predstavljajući na taj način veze između entiteta ove tri grupe. Dijagrami se mogu videti na sajtu http://archive.ifla.org/VII/s13/frbr/frbr1.htm.

Delo može da se realizuje preko jednog ili više njegovih izraza dok je pak izraz realizacija samo jednog dela. Izraz dela može biti sadržan u jednoj ili više manifestacija, a manifestacije mogu da sadrže jedan ili više izraza dela. Manifestacija može biti predstavljena preko jedne ili više jedinica građe ali jedinica građe može da predstavi samo jednu manifestaciju.

Entiteti prve i druge grupe su međusobno povezani. Delo može da nastane radom jedne ili više osoba ili jednog ili više kolektivnih tela, a osoba i kolektivno telo mogu da stvore jedno ili više dela. Izraz dela može da realizuje jedna ili više osoba i kolektivno telo i obrnuto. Manifestaciju može da proizvede jedna ili više osoba i/ili kolektivno telo i obrnuto, a jedinica građe može da bude u vlasništvu jedne ili više osoba i/ili kolektivnog tela i obrnuto.

Jedno delo može kao svoj predmet imati jedan ili više pojma, objekata, događaja i/ili mesta. Takođe, pojam, objekat, događaj i/ili mesto mogu biti predmet jednog ili više dela. Delo može da ima kao svoj predmet jedno ili više dela, njegovih izraza, manifestacija, jedinica građe, osoba i/ili korporacijaskih tela.

Deo FRBR-a su i veze celina-deo i deo-deo. Ove veze su posebno relevantne za bibliografsku kontrolu nad digitalnim resursima i važan faktor kako bi se zadovoljile potrebe korisnika. Npr. veb sajt može da se sagleda kao celina, a njegove komponente kao delovi ili se ceo digitalni resurs i njegove komponenete mogu sagledati kao delovi koje prate tehnički metapodci za skladištenje i predstavljanje digitalnih informacija.

Veze deo-deo uključuju sekvencijalne i pratilac veze. Pratilac veze mogu biti zavisne ili nezavisne, što će uticati na to koliko će bibliografskih zapisa biti urađeno za povezana dela i njihove manifestacije. Broj zapisa u suštini zavisi od odluke katalogizatora i zasniva se na lokalnoj politici i lokalnim potrebama korisnika. Katalogizacija može biti na nivou kolekcije dela, individualnog dela ili komponente dela. Katalogizacija na nivou kolekcije dela obuhvata opis svih delova tog dela i pristup svakoj komponenti. Katalogizacija na nivou komponente obuhvata postavljanje veza prema celini.

Atributi

Atributi stoje uz entitete i pomažu korisnicima prilikom formulisanja upita i u tumačenju rezultata pri traženju informacija o entitetima. Mogu se podeliti u dve grupe: prvu grupu čine atributi koji su povezani sa entitetom (fizičke karakteristike i informativne oznake) a drugu grupu čine atributi koji su spolja pridruženi entitetu (identifikacione oznake i informacije o kontekstu).

U FRBR-u atributi su definisani na logičkom nivou, odnosno nisu definisani na način na koji ih definišu osobe koje sastavljaju bibliografske zapise, kao elementi podataka, već kao karakteristike entiteta. Međunarodni standardi za bibliografski opis (ISBD), Uputstva za normativne i uputne jedinice (GARR), Uputstva za predmetne normativne i uputne jedinice (GSARE) i Priručnik za UNIMARC poslužili su kao glavni izvor za analizu značajnih podataka za bibliografske zapise na osnovu koje su definisani atributi u FRBR studiji.

Postupci korisnika

Struktura entitet-veza se u FRBR studiji koristi kao okvir za procenu relevantnosti svakog atributa i veza prema postupcima koje korisnici bibliografskih zapisa izvode prilikom pretraživanja nacionalnih bibliografija i kataloga.

Za potrebe FRBR studije definisani su funkcionalni zahtevi za bibliografske zapise u odnosu na sledeće korisničke postupke koji se obavljaju prilikom pretraživanja i korišćenja nacionalnih bibliografija i kataloga:

• pronalaženje – korišćenje prodataka kako bi se pronašli materijali koji odgovaraju utvrđenim kriterijuma korisnika pri pretraživanju (npr. pretraživanje svih dokumenata vezanih za određenu temu)
• identifikacija – korišćenje pronađenog podatka u identifikovanju entiteta (npr. potvrditi da dokument zapisa odgovara dokumentu koji je tražio korisnik ili razlikovanje sličnih resursa)
• selekcija – korišćenje podataka kako bi se odabrao entitet koji odgovara potrebama korisnika (npr. izabrati tekst na jeziku koji razume korisnik ili izabrati verziju računarskog programa koji je kompatibilan sa hardverom i operativnim sistemom koji je dostupan korisniku) ili odbaciti entitet koji nije u skladu sa potrebama korisnika
• direktan pristup relevantnim bibliografskim podacima – korišćenje podataka sa ciljem da se pristupi opisanom entitetu (npr. podneti zahtev za pozajmicu kopije knjige iz bibliotečke kolekcije ili pristupiti online elektronskim dokumentima koji se nalaze na udaljenom računaru)

FRBR model je napravljen kako bi omogućio reviziju postojećih kataloških pravlila i principa kao i njihovo prilagođavanje novom digitalnom okruženju. U njemu je predstavljena strukutura i veze bibliografskih i normativnih zapisa, ali i precizniji vokabular koji će pomoći stvaraocima kataloških pravila i dizajnerima sistema da izađu u susret potrebama korisnika.

IFLA nastavlja da promoviše upotrebu i razvoj FRBR-a. Radna grupa za katalogizaciju za FRBR, kojom predsedava Patrik LeBoeuf, ima aktivnu online diskusionu listu i veb sajt http://www.ifla.org/VII/s13/wgfrbr/wgfrbr.htm na kome se nalaze prezentacije, alati za obuku, online bibliografije koje su uvek ažurne i još mnogo toga.

Literatura:

• Functional Requirements for Bibliographic Records: Final report – 1998. Dostupno online: http://archive.ifla.org/VII/s13/frbr/frbr1.htm (26.01.2011.)
• What is FRBR?: A Conceptual Model for the Bibliographic Universe / Barbara Tillett // Technicalities. – Vol. 25, br. 5 (Sept./Oct. 2003). Dostupno online: http://www.loc.gov/cds/downloads/FRBR.PDF (26.01.2011.)
• FUNKCIONALNI zahtevi za bibliografske zapise : završni izveštaj / [priredila] Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija,Radna grupa IFLA za funkcionalne zahteve za bibliografske zapise ; [preveo Bogoljub Mazić]. – Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2005 (Beograd : Zuhra).

Jelena Mitorvić, Adam Sofronijević
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Kompanija Gugl često nam priređuje prijatna iznenađenja, a servisi kao što su Google Books, Google Scholar, Google Earth postali su deo naših svakodnevnih rituala i navika.

Nedavno je na dugačku policu na kojoj se čuvaju poslastice u Guglovom špajzu dodat proizvod koji će obradovati sve ljubitelje vizuelnih umetnosti. Spisku veoma korisnih i upotrebljivih servisa pridružen je Guglov umetnički projekat dostupan na adresi googleartproject. Google Art Project predstavljen je na konferenciji za novinare 1. februra 2011. godine u Londonu.

Gugl u ovom projektu svoju tehnologiju Uličnog pogleda (Street View) primenjuje na unutrašnjost poznatih svetskih galerija i muzeja.

Ulični pogled je tehnologija koja se koristi u Guglovim servisima Gugl mape (Google Maps) i Gugl Zemlja (Google Earth) i nudi panoramski prikaz sa različitih pozicija duž mnogih ulica na svetu. Zvanična primena ove tehnologije počela je 25. maja 2007. godine, prvobitno samo u nekoliko američkih gradova.

Guglov Ulični pogled prikazuje slike koje su dobijene video opremom iz posebno prilagođenih automobila. Oblasti kojima se ne može prići automobilom, kao što su pešački prelazi, veoma uske ulice, prolazi i skijaške staze, ponekad se snimaju pomoću takozvanih Google Trikes (tricikala) ili automobila za vožnju po snegu.

Na svakom od ovih vozila postavljeno je po 9 kamera, usmerenih tako da pružaju pregled od 360 stepeni na visini od oko 2,5 metra, i tri laserska merača udaljenosti za merenje do 50 metara levo, ispred, i desno od vozila, dakle pregled od 180 stepeni. Na vozilima se nalaze i 3G/GSM/Wi-Fi antene za pronalaženje tačaka na kojima se može koristiti bežični internet (hotspots).

U Guglovom umetničkom projektu tehnologija Uličnog pogleda prilagođena je tako da posetiocima omogući obilaženje poznatih galerija i muzeja, uz mogući pogled od 360 stepeni. Slike se prikazuju u gigapikselskoj rezoluciji, što omogućava gotovo mikroskopsku detaljnost prikaza. Ponuđeni kvalitet slika je zapanjujući, jer se radi o 14 milijardi piksela. Za sada samo po jedna slika iz svakog muzeja ima „gigapikselski tretman“, ali se očekuje da će ih ubuduće biti više.

Korišćenje gigapikselske tehnologije za predstavljanje umetničkih dela nije potpuna novina u svetu umetnosti – 2007. godine tako je prikazana Da Vinčijeva „Poslednja večera“, ali Gugl je ovu tehnologiju iskoristio za pokretanje globalnog umetničkog projekta.

Što se ostalih slika tiče, korisnicima je omogućeno da uveličavaju detalje, pišu komentare i dele svoje utiske s poznanicima preko društvenih mreža, kao i da naprave sopstvene kolekcije slika, njihovih delova i detalja koje mogu da pokažu drugima.

Neki od muzeja i galerija koji su uključeni u ovaj projekat su:

• Versajska palata kod Pariza
• Ermitaž u Sankt Peterburgu i Tretjakovska galerija u Moskvi
• Nacionalna galerija i galerija Tejt u Londonu
• Muzej moderne umetnosti u Njujorku
• Smitsonijan muzej u Vašingtonu
• Muzej kraljice Sofije u Madridu
• Državni muzej i Van Gogov muzej u Amsterdamu
• Galerija Ufici u Firenci

Projekat obuhvata 11 gradova, 9 zemalja, 385 galerijskih prostorija, 486 umetnika, 1061 umetničko delo visoke rezolucije i više od 6000 panorama u tehnologiji Uličnog pogleda.

Zahvaljujući Guglovom umetničkom projektu, neka od najznačajnijih slikarskih dela muzeja i galerija širom sveta postala su široko dostupna korisnicima Interneta. Postavlja se pitanje da li je to dobro ili loše za ove muzeje i galerije?

S jedne strane, ovaj projekat približava klasična umetnička dela većem broju ljudi , i svakako će mnogi poklonici umetnosti koji do sada nisu bili u mogućnosti da vide ta dela sada to moći. Zato postoji bojazan da će fizičke posete muzejima postati manje učestale, jer je preko Guglovog umetničkog projekta pristup besplatan.

Ipak, većina umetničkih kritičara smatra da digitalne verzije ne mogu postati zamena za original i da gledanje umetničkih dela u Internet pretraživačima svakako nije isto što i posmatranje tih dela u muzeju ili galeriji. Zato će ovaj Guglov novi projekat možda poslužiti i kao svojevrsna reklama za muzeje i galerije, tj. više ljudi će poželeti da ova dela vidi i uživo.

Ovom Guglovom projektu neophodna su mnoga poboljšanja. Za sada se u visokoj rezoluciji ne mogu videti detalji svih dela – Gugl i muzeji su zapravo umesto korisnika odlučili koja dela su najznačajnija i zaslužuju detaljnije izučavanje.

Mnogima je to zasmetalo, pa tako Alister Suk, novinar britanskog lista Dnevni telegraf, za ovaj projekat kaže: „Guglov umetnički projekat nalikuje alatu za branje trešanja – ali ja mnogo više volim da sam odaberem trešnje koje ću ubrati.“

Još kritika na račun ovog projekta stiglo je zbog činjenice da se od 17 muzeja i galerija uključenih u ovaj projekat, 13 nalazi u Evropi, a u Americi nijedan muzej u matičnoj državi kompanije Gugl, Kaliforniji, nije uključen u projekat.

Nedostatak ovog projekta je i to što u muzejima nisu mapirane sve prostorije, te korisnici ponekad mogu završiti u ćorsokaku, onemogućeni da pređu u sledeću prostoriju.

Navigacioni alati tehnologije Uličnog pogleda ponekad su neprecizni, pa se dešava da korisnik ode mnogo dalje od zacrtanog cilja, da bude usmeren u zid, te da mora da se vraća unazad i započne proces ispočetka.

Vagajući mane i nedostatke zaključujemo da Guglov umetnički projekat već sada donosi fantastične mogućnosti za korisnike i da će postati neizostavni uvod u svaku buduću posetu muzejima koji su na njemu predstavljeni.

Verujemo da će svi nedostaci i mane servisa biti vremenom ispravljeni i da će Guglov umetnički projekat u budućnosti biti važan alat koji će se koristiti i u našim bibliotekama.

Dr Stela Filipi Matutinović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Na godišnjoj konferenciji LIBER-a održanoj u Aarhusu, Danska, osnovna tema konferencije bila je „Ponovno otkrivanje biblioteka“.

Bilo je nekoliko veoma interesantnih izlaganja u kojima je prikazano sadašnje stanje razvoja informaciono-komunikacione delatnosti i uticaj na biblioteke i njihove korisnike.

U svim izlaganjima naglašena je potreba da se biblioteke transformišu u skladu sa tehnološkim mogućnostima i očekivanjima korisnika, kako bi sačuvale svoju osnovnu funkciju pružanja informacija korisnicima iz svih raspoloživih izvora.

To podrazumeva promene i u organizaciji rada i prostora u bibliotekama, kao i promene u obrazovanju kadrova koji će u takvim transformisanim bibliotekama raditi.

Posebno je bila zanimljiva celodnevna radionica koju su vodili Birger Larsen sa Fakulteta za bibliotekarstvo i informacione nauke iz Kopenhagena i Kurt de Belder iz Univerzitetske biblioteke Univerziteta u Lajdenu.

Kurt de Belder: Budućnost akademskih biblioteka u svetlu promena

Prvi deo radionice vodio je Kurt de Belder, a naslov je bio: „Budućnost akademskih biblioteka u svetlu promena“.

U okviru ove radionice izložena su lična mišljenja predavača o svim oblastima rada u akademskim bibliotekama i projekcije budućnosti svake od danas uobičajenih službi svake akademske biblioteke.

Iako možda mnogima danas ova mišljenja izgledaju diskutabilno i mnogi bibliotekari nisu spremni da se sa njima slože, ipak ih treba pažljivo razmotriti i izvući iz njih odgovarajuće zaključke, jer promene su neminovne i veoma brze.

Biblioteke su deo stručnih službi univerziteta u doba krize izložene su budžetskim restrikcijama.

Osim toga, promene u oblasti širenja informacija i razvoja informacione tehnologije su toliko brze da biblioteke to ne mogu da prate.

Google se razvija mnogo brže nego biblioteke. To će u narednim godinama znatno uticati na sve poslove.

Nabavka i izbor literature

U roku od pet godina doći će do promene načina nabavke časopisa – neće više biti moguće nabavljati samo „pakete“ časopisa od izdavača, već će biti opet moguće vršiti izbor naslova.

Starija godišta časopisa biće dostupna u digitalnom obliku u režimu otvorenog pristupa, najčešće na sajtovima samih izdavača.

Nabavka knjiga će se promeniti – umesto da se naručuju pojedinačni naslovi, za manje od 10 godina očekuje se licenciranje „paketa“ elektronskih knjiga na sličan način kao što se to sada radi za časopise, ili će ih korisnici sami naručivati onda kada im budu potrebne.

Institucionalni repozitorijumi će se formirati na svim univerzitetima i za manje od pet godina sadržaće disertacije, sivu literaturu, manje baze podataka i obrazovni materijal.

Katalogizacija

Sada postoji razmena zapisa kreiranih u bibliotekama za publikacije koji se obrađuju pojedinačno.

Za manje od pet godina zapise će kreirati izdavači ili neka druga lica van biblioteka, a katalogizatori će samo dodavati podatke o holdinzima.

Za manje od 10 godina podacima će se upravljati na globalnom nivou, preko institucija kao što je OCLC, i obrada publikacija i pravljenje elektronskih kataloga više neće biti potebno.

Smeštaj fonda

Fond se sve više premešta iz otvorenog u zatvoreni pristup zbog nedostatka prostora u bibliotekama i nedostatka sredstava za izgradnju i održavanje skupih bibliotečkih zgrada.

Za petnaest godina većina kolekcija će biti digitalizovana, a papirna izdanja će se čuvati u specijalnim skladištima na nacionalnom ili regionalnom nivou.

Samo posebne zbirke će ostati u bibliotekama.

Elektronske kolekcije

Za manje od pet godina ostvariće se ugovori sa izdavačima kojima se oni obavezuju da obezbede bibliotekama stalni pristup bez obzira na moguće tehnološke promene nosilaca elektronskih informacija, a za manje od 10 godina doneće se nacionalne strategije digitalnog arhiviranja.

Za 10 godina digitalizacija kolekcija postaće nacionalni projekat, za razliku od sadašnjeg stanja kada biblioteke same odlučuju šta će digitalizovati.

Informacije

Služba referalnih informacija još postoji u bibliotekama, a za pet godina biće zamenjena virtualnim informacionim pultom koji će sa korisnicima komunicirati elektronskom poštom, četom ili telefonom.

Informacioni pultovi biće zamenjeni pultovima na kojima ćese pružati pre svega tehnička pomoć korisnicima.

Specijalisti za pojedine naučne oblasti koji pružaju informacije i učestvuju u nabavci literature više neće biti potrebni.

Umesto toga postojaće bibliotekari za vezu sa pojedinim fakultetima, koji će biti partneri fakulteta u pretraživanju, obuci studenata, pronalaženju podataka potrebnih istraživačima, objavljivanju elektronskih publikacija i rešavanju problema u vezi sa autorskim pravima.

Kolekcije

Biblioteke danas grade svoje kolekcije na osnovu pretpostavki bibliotekara i konsultanata sa univerziteta šta će korisnicima biti potrebno – princip nabavke „za svaki slučaj“ („just in case“).

Za manje od pet godina elektronske knjige i e-čitači preuzeće glavnu ulogu, knjige će se štampati samo po posebnom zahtevu, a biće uobičajeno da se isporučuju u elektronskom obliku.

Za manje od deset godina princip nabavke kolekcija biće „u pravo vreme“, odnosno tek ako postoji tražnja, knjige će se nabavljati.

Posebne zbirke

Za pet godina ove kolekcije će postojati samo ako imaju neku ulogu u obrazovnom procesu na univerzitetu ili su od značaja za dobijanje posebnih sredstava preko projekata i donacija, a za manje od 15 godina ovakve kolekcije će ukoliko je njihova funkcija pre svega „muzejska“ biti sklonjene sa univerziteta i prenete u nacionalne biblioteke ili neke odgovarajuće institucije kulture.

Upravljanje tehnologijom

Tehnologija danas postavlja mnoge izazove pred biblioteke.

Za pet godina možemo očekivati da svi bibliotečki sistemi budu preneti u oblake, a da se softverska rešenja prave po posebnim zahtevima.

Za manje od sedam godina biće rešeni tehnološki problemi povezivanja informacionih sistema u oblacima i lokalnih aplikacija i alata.

Mogućnosti

• Zadovoljavanje informacionih potreba fakulteta
• Funkcija menadžera informacija na univerzitetu
• Podrška kreiranju i širenju znanja
• Uloga čvorišta u mreži
• Pružanje informacija u okruženju korisnika

Biblioteke će postati veoma atraktivna mesta za studente, papirne kolekcije će se skloniti iz zgrada koje će postati mesto za susrete, konferencije, predavanja, i pre svega virtuelni centri znanja.

Prepreke

Na putu transformacija biblioteka ima mnogo prepreka koje usporavaju razvoj.

Navešćemo neke od njih:

• Korisnici, pretežno stariji profesori iz humanističkih nauka koji imaju otpor prema tehnologiji
• Bibliotekari koji imaju otpor prema tehnologiji
• Tradicionalističko obrazovanje koje bibliotekari stiču na fakultetu
• Rizičnost same transformacije
• Rukovodstva univerziteta.

Kako promene uloge univerziteta utiču na akademske biblioteke?

Doživotno učenje i promena načina komunikacije u nauci zahvaljujući svetskoj mreži značajno utiču i na univerzitete.

Državno finansiranje univerzitetskog obrazovanja svuda u svetu se smanjuje i oni su prinuđeni da privlače što više studenata i da naplaćuju svoje usluge.

Troškovi naučnih istraživanja su sve veći, tako da bez saradnje to više nije moguće.

Pitanje koje uprave univerziteta u svetu svuda postavljaju glasi: „Da li dobijamo odgovarajuču vrednost za uloženi novac?“ Biblioteke takođe moraju da dokažu da je novac uložen u njihov rad opravdan.

To je posebno važno kada je na primer istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo da 60% knjiga koje su bibliotekari izabrali da nabave nisu pozajmljene nijednom.

Biblioteke se suočavaju sa time da u doba restrikcija finansiranja moraju da odlučuju o tome kako da smanje troškove, koje poslove da ustupe drugim instutucijama (digitalizaciju, izradu zapisa, retrospektivnu konverziju lisnih kataloga, održavanje opreme …), koje službe da ukinu ili smanje njihov obim (referensne informacije, štampane časopise, međubibliotečku pozajmicu…), a koje nove usluge treba da uvedu.

Jedna od obaveznih novih stvari je uspostavljanje i održavanje digitalnog repozitorijuma u otvorenom pristupu, koji značajno doprinosi boljoj vidljivosti rezultata univerziteta u svetskim razmerama i tešnja saradnja sa računarskim centrom univerziteta i sa nacionalnom bibliotekom.

Neophodna je i bolja saradnja sa istraživačima, praćenje trendova i stalno učenje novih veština kako bi se uspešno igrala uloga posrednika između istraživača i tekuće svetske naučne produkcije.

Birger Larsen: Procena učinka istraživača i uloga bibliotekara

Drugi deo radionice pod naslovom „Procena učinka istraživača i uloga bibliotekara“ vodio je Birger Larsen, profesor fakulteta za bibliotekarstvo i informacione nauke u Kopenhagenu, čija je uža specijalnost bibliometrija.

Univerzitetske vlasti sve više teže tome da zasnuju svoje odluke na merljivim podacima, od praćenja istraživačke produkcije do bibliometrijskih procena rezultata istraživanja zasnovanim na publikacijama i citatnoj analizi.

U ovom tipu biblimetrijskih istraživanja učešće bibliotekara je izuzetno važno, jer oni dobro poznaju baze iz kojih se podaci koriste, pa uspevaju da iz baza izvuku mnogo tačnije podatke nego oni koji nemaju iskustva.

Profesor Larsen je ukazao na prednosti i nedostatke bibliometrijske analize i neophodne rezerve prilikom interpretacije rezultata analize. Posebno je naglasio da se uvek mora vršiti normalizacija rezultata ako se porede rezultati iz različitih naučnih oblasti, jer su komunikacioni kanali, a samim tim i citiranost autora iz tih oblasti, veoma različiti.

Dok su u prirodnim naukama, medicini i tehnici glavni komunikacioni kanal časopisi, u humanističkim naukama su to još uvek knjige a u tehnološkim zbornici sa konferencija.

Stoga se rezultati bibliometrijskih analiza ne smeju koristiti kao jedino merilo za procenu učinka istraživača i ne smeju se porediti rezultati istraživača i institucija koji pripadaju različitim naučnim oblastima.

Prikazani su rezultati istraživanja uticajnosti autora i institucija iz nekoliko naučnih oblasti u Norveškoj i ukazano je na to da rezultati pokazuju da je impakt faktor časopisa u kojem je rad objavljen loše merilo kvaliteta rada, pošto je nađeno mnogo radova norveških čija je citiranost bila daleko viša nego što je impakt faktor časopisa u kojem su objavljeni.

Prikazan je i sistem vrednovanja istraživanja u Danskoj, koji je preuzet iz Norveške.

Vrednuju se samo naučne publikacije sa nekim oblikom recenzije. Ukupno je uzeto u obzir oko 20.000 časopisa oz citatnih baza i nacionalnih časopisa, koji su klasifikovani u jednu od 50 kategorija., a boduju se i knjige i zbornici sa konferencija.

Zapisi o radovima su preuzeti iz baza podataka i dopunjeni, ili su uneti lokalno u odgovarajućim bibliotekama.

Publikacije su klasifikovane u dva nivoa, s tim što je u prvi nivo klasifikovano prvih 20% sa rang liste publikacija po kvalitetu za svaku oblast.

Za koautorske radove svakom autoru dodeljen je deo bodova.

Članci na prvom nivou nose 1 bod, a oni klasifikovani u drugi nivo nose tri boda.

Radovi na konferencijama nose 0,7 bodova, a oni klasifikovani u drugi nivo nose 1 bod. Knjige nose 5 bodova, a one klasifikovane u drugi nivo nose 8 bodova.

Na taj način su nivelisane razlike između oblasti prema tipu publikovanja rezultata.

Citiranost radova nije uzeta u obzir, iako je prethodnim istraživanjima pokazano da rangiranje časopisa prema impakt faktoru ne mora da bude u skladu sa citiranošću radova objavljenih u njemu.

Dilema koja je prisutna kod bibliotekara u skandinavskim zemljama je da li treba da se uključe u ovakva istraživanja, s obzirom da su osposobljeni da daju najtačnije podatke.

Korišćenje tih rezultata na neadekvatan način postavlja pred bibliotekare etičke dileme, jer upravljači gledaju samo brojne vrednosti i ne žele da se udubljuju u njihovu relativnost, koje su bibliotekari itekako svesni.

bibliotekar savetnik Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković»

Danica Filipović

Dana 22. februara 2011. ispratili smo na večni počinak našu koleginicu Anđu Tošić, rođenu Masleša. Još jednom nas je Anđa okupila, ali se ovom prilikom nije čuo njen zvonki glas, nije bilo njene topline, vedrine i uvek ljubazne reči.

Ako postoji osoba koja je sjedinjavala u sebi sve najbolje ljudske osobine, to je bila naša Anđa. Rođena je 1936. godine u selu Vranići-Đakovica gde su joj roditelji bili kolonizovani 1932. Godine 1941. cela porodica je prinuđena da napusti Kosovo, pa se vraća u Hercegovinu, selo Tulje kod Trebinja, ranije mesto boravka roditelja.

Posle rata, 1945. doživljava novu kolonizaciju, pa prelazi u Banat, selo Ravni Topolovac gde uči osmogodišnju školu. Srednju bibliotekarsku školu završava u Beogradu 1956. godine i odmah se zapošljava u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» u kojoj je radila punih četrdeset godina.

Menjala je radna mesta po potrebi službe, počev od nadzornika u Studentskoj čitaonici do bibliotekara u Prijemnom i Odeljenju obrade. Uz rad je završila i Filološki fakultet u Beogradu, grupu za srpski jezik i književnost.

Kasnije je prešla u Odeljenje retkosti, a od 1983. pa sve do odlaska u penziju, oktobra 1996. godine, bila je i rukovodilac ovog odeljenja. Menjajući radna mesta i poslove, Anđa je upoznala svaki proces rada u Biblioteci i mogla je da pruži pouzdan odgovor na sva pitanja, kako mladih kolega, tako i onih starijih, koji su, bez ovakvog iskustva, bili uskraćeni za potpunu viziju razvoja struke.

Radila je na kompletiranju, čuvanju, zaštiti, pružanju informacija i davanju na korišćenje zbirke stare i retke knjige i rukopisa.

Pored toga, radila je na istraživačkim i bibliografskim poslovima i objavila niz radova, od kojih navodimo samo najznačajnije:

1. Popis radova nastavnika i saradnika Beogradskog univerziteta za godine 1964, 1965. i 1966 / priredili za štampu Ljiljana Milačić, Evdokija Grueva i Anđa Masleša
2. Bibliografija radova Isidore Sekulić / uradili Ljiljana Milačić, Evdokija Grueva i Anđa Masleša – Sabrana dela Isidore Sekulić, knj. 12, Beograd, 1966, str. 457-539
3. Đački dnevnik : 1845-1848 / Dimitrije Matić ; priredili za štampu Ljubomir Durković-Jakšić, Bosiljka Janković i Anđa Masleša. – Beograd : Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, 1974.
4. Pokloni Mihajla Pupina Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu / Anđa Masleša. – U: Bibliotekar. – God. 32, br. 1/6 (1980), str.127-132.
5. Poklon Mihajla Pupina Univerzitetskoj biblioteci : katalog knjiga / [pripremila Anđa Masleša]. – Beograd : Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, 1981 (Beograd : Prosveta)
6. Branislav Nušič : bibliografičeskiй ukazatelЬ / [sostaviteli Andža Masleša-Tošič, Valeriя Ю. Kudrяvceva]. – Moskva : VGBIL, 1990
7. Uroš Džonić : prvi upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu / Anđa Tošić. – U: Bibliotekar. – God. 43, br. 1/2 (1993), str. 61-68.
8. Štampane srbulje Univerzitetske biblioteke u Beogradu : katalog izložbe / [izložbu i katalog pripremila Anđa Tošić]. – Beograd : Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“,1994
9. Britanski putopisci u našim krajevima / [izložbu i katalog pripremili Anđa Tošić, Danica Filipović, Nikola Marković] = British travellers through our region / [exhibition and catalogue Andja Tošić, Danica Filipović, Nikola Marković]. – Beograd : Univerzitetska biblioteka“Svetozar Marković“ =The University Library [„Svetozar Marković“] : Britanski savet =The British Council, 1996

Pored toga, Anđa Tošić i Ružica Stojković uradile su kompletnu bibliografiju radova Isidore Sekulić, uz popis njene zaostavštine u Univerzitetskoj biblioteci – biblioteke i rukopisa. Obiman rukopis je pripremljen za štampu za sabrana dela Isidore Sekulić koja su objavljena 1977. godine, ali nije objavljen zbog nedostatka sredstava, što ne sprečava čitaoce da ga koriste u rukopisu u Odeljenju retkosti Univerzitetske biblioteke, inače Spomen sobi Isidore Sekulić.

Anđa je objavljivala stručne članke u časopisima i novinama. Pripremila je mnogo značajnih izložbi koje su bile zabeležene u prilozima Televizije Beograd, Radio Beograda i dnevnih listova, kao što su izložba o Mihajlu Pupinu,Ćirilu i Metodiju, Jovanu Jovanoviću Zmaju, kosovskom boju, retkostima u fondu Univerzitetske biblioteke, Dositeju Obradoviću, već pomenutim srbuljama i britanskim putopiscima.

Za katalog britanskih putopisaca u našim krajevima tako dobro je istražila podatke da je poslužio kao osnova za izradu mnogih magistarskih radova. Neke od ovih izložbi su bile postavljene i u drugim gradovima, a izložba o Dositeju i u Berlinu. Anđa je govorila o knjizi i našoj struci u više emisija Radija i Televizije Beograd i Novi Sad i davale intervjue novinarima dnevnim listova.

Bila je decenijama i član mnogih komisija u kojima je radila na unapređenju bibliotekarstva.

Šta je još karakterisalo Anđin rad?

Mlada duhom, radoznala za nova znanja, radna, sposobna, obrazovana, posedovala je izuzetno osećanje odgovornosti prema korisnicima, i u ophođenju, a naročito u svom radu. Imajući uvek na umu njihove potrebe, stalno je beležila sve podatke koje je nalazila u starim knjigama, izrađivala uputne listiće i formirala mnoge kartoteke.

Često su čitaoci tražili fotografiju određene ličnosti, nekog mesta, institucije. Pošto nije uvek mogla da odgovori na njihove zahteve, Anđa je došla na ideju da popisuje ilustracije u starim knjigama i periodici.

Tako je nastala, danas veoma značajna, kartoteka ilustracija koju koriste, kako pojedinci, tako i mnoge televizijske ekipe iz zemlje i inostranstva. Najviše priznanje u oblasti bibliotekarstva, nagradu «Milorad Panić Surep» koja se dodeljuje pojedincima za značajne rezultate u radu u biblioteci, unapređenju bibliotekarstva i na društvenoj afirmaciji bibliotekarskog poziva, dobila je 1991. godine.

Volela je i knjigu i svoj posao bibliotekara. Njen drag lik će nam ostati u trajnom sećanju, a njeno delo će nastaviti da živi i dalje.

Danica Filipović