Aleksandra Popović,
Sanja Antonić

Međunarodna konferencija profesionalnih informacionih izvora – Inforum  je održana sedamnesti put u Pragu u periodu od 24. do 26. maja 2011. godine. Međunarodna konferencija, koja sada ima već značajnu tradiciju, je i ove godine zadržala kvalitet i reputaciju koje itekako zaslužuje. Naime, pored sjajnih radova iz Češke republike i Slovačke, uvek uspeva da okupi stručnjake iz cele Evrope i šire. Možda je najbitnije da uspeva da svake godine obezbedi učešće vodećih svetskih informacionih stručnjaka za pojedine oblasti.
Ove godine je Univerzitetska biblioteka učestvovala na Inforumu 2011 sa dva rada. Naziv prvog rada je „Podsticanje otvorenog pristupa stvaranjem agregatora biblioteke za Europeanu: projekat Europeana biblioteke“ autora Sanje Antonić, Jelene Mitrović i Adama Sofronijevića http://www.inforum.cz/proceedings/2011/21. Cilj konkretnog rada je diseminacija znanja o veoma značajnom projektu „Europeana biblioteke“ koji je počeo januara 2011. godine i trajaće dve godine. Učestvuje ukupno 25 partnera iz čitave Evrope, a svakako je značajno istaknuti da je jedan od učesnika Univerzitetska biblioteka u Beogradu iz zemlje koja nije članica Evropske unije. Postali smo ravnopravni učesnici na osnovu mnogobrojnih aktivnosti i rezultata koje smo postigli tokom godina i mnogobrojnih projekata koji su uspešno realizovani. Kao u svim projektima Evropske unije a naročito kada u njima koordiniraju asocijacije kao što su LIBER (Liga evropskih istraživačkih biblioteka), CERL (Konzorcijum evropskih istraživačkih biblioteka) i CELN (Konferencija direktora nacionalnih biblioteka Evrope), svaka faza i parametri su veoma striktno i jasno definisani. Jedna od značajnih faza je svakako i uvođenje  novih modela metapodataka – EDM (Europeana model podataka). U samoj realizaciji će znajnu ulogu imati i Univerzitetska biblioteka. Posebno treba istaći da se planira da naša biblioteka bude glavni agregator za univerzitetske biblioteke u zemljama zapadnog Balkana.
Autori drugog rada – postera su Aleksandra Popović i Sanja Antonić čiji je naziv „Statistička analiza  rezultata citata istraživača u Srbiji“ http://www.inforum.cz/proceedings/2011/20. Na posteru su veoma precizno predstavljeni i objašnjeni rezultati o citiranosti naših istraživača za period 2008-2010. Urađena je  statistička analiza o broju citata za pojedine oblasti kao što su medicina, hemija, fizika, tehničke nauke, društvene nauke, itd.

Predstavnici biblioteke su ove godine bile Aleksandra Popović i Sanja Antonić. Opšta konstatacija je da ovogodišnji Inforum spada u jednu od  uspešnijih međunarodnih konferencija van zemlje. Naravno sklopljeno je mnogo kontakata, dobili smo nove ideje za dalji rad a neskromno rečeno i komplimente. Posebno nas je obradovao komentar predstavnice Biomed Central-a, koja je veoma pažljivo ispratila naše predavanje, diskutovali smo o Otvorenom pristupu a posebno prijatno iznenađenje je maskota kornjače o OA koju smo dobili na poklon. Između ostalog, to je još jedna potvrda kako ljudi koji podržavaju humane ideje se veoma lako prepoznaju, a kao zajednička konstanta se uvek pojavljuje  Otvoreni pristup.

Na Inforumu je učestvovalo oko 543 stručnjaka. Najbriljantniji predavač je bila Džejn Berk, čija je trenutna pozicija u Prokvestu (ProQuest ) potpredsednik za strategijske inovacije  SAD. Zaista je ogromno zadovoljstvo bilo čuti koleginicu koja je počela kao bibliotekar, a tokom decenije konstruisala mnogobrojne informacione sisteme, koji su se menjali i zastarevali. Naziv njenog predavanja je  bio «OPAK je mrtav». Uspela je, pre svega, da nam na osnovu svog ogromnog iskustva obrazloži mnogobrojna pitanja koja nam se svakodnevno nameću i takođe da nas ubedi da je «klasičan OPAK» definitivno mrtav. Misli se na formu i funkcionisanje onlajn kataloga koji i mi trenutno koristimo i na kom se zaista mnogo radi. Nove forme su se u svetu već pojavile i koriste se, a njihov interfejs je najsličniji najvećoj knjižari na vebu – Amazonu. Predavanje je propraćeno mnogobrojnim primerima tako da je preporuka da pogledate njenu prezentaciju na adresi http://www.inforum.cz/pdf/2011/burke-jane.pdf.  Zaključak njenog predavanja bi bio: fokusirajte  se na realnog korisnika i savremene zahteve, otkrivajte nove puteve ka stvaranju novih i kreativnih formi biblioteka i požurite. U suprotnom, pregaziće vas vreme, a većina biblioteka se upravo nalazi u ovoj poziciji.
Bilo je interesantno i predavanje Karen Blejkman «Personalizacija, lokalizacija, semantičko pretraživanje: da li to uopšte funkcioniše».  Na veoma duhovit način je obradila mnogobrojne aspekte semantičkog pretraživanja, a naravno primeri su predstavljali mnogobrojne nedostatke Gugla . Uspela je da dokaže da ih ima previše, jer koriste kako je više puta pomenula «špageti algoritme». Pretpostvka je da primenjeni algoritmi nisu nekog posebnog kvaliteta, naročito sa programerskog aspekta.

Koji su zaključci?

Svakako, da smo usled mnoštva predavača, nepravedno zanemarili naše češke i slovačke kolege, koji se bave zaista sjajnim temama. Uspeli smo da ispratimo prilično visok nivo njihove nauke o informacijama. Utisci, saznanja, kontakti, razmena iskustava su svakako najvažnije stvari koje i ostaju posle Inforuma. Naša lična opaska koja se svakako odnosi i na  naše mećunarodne konferencije je da  sve  prezentacije budu na engleskom,  a poželjno bi bilo i celi  tekstovi jer se konferencija odvija u dve sesije više dana.
Na navedenoj adresi su zabeleženi rezultati anketa na koju je odgovorilo 99 od 534 učesnika http://www.inforum.cz/en/conference-survey. Rezultati su prilično dobri, a najbolje ocenjeni predavači su posebno navedeni. Očigledno da su nam se mišljenja preklopila sa ostalim kolegama.

Sajt konferencije http://www.inforum.cz/en

Jelena Andonovski
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»

Hag, 19-20. septembar 2011.

Međunarodna naučna konferencija Klasifikacija i ontologije: formalni pristupi i pristup znanju (Classification & ontology: formal approaches and access to knowledge) organizovana je 19-20. septembra 2011. godine. Konferencije je organizovao UDK Konzorcijum (UDC Consortium) koji je 1992. godine osnovala Međunarodna federacija za informacije i dokumentaciju (FID) i koji je nastavio da radi na izmenama i dopunama UDK sistema. UDK Konzorcijum, kao samofinansirajuća, nekomercijalna organizacija sa sedištem u Hagu, počev od 2007. godine organizuje bijenalne konferencije koje imaju sledeće ciljeve:

  1. unapređenje istraživanja u oblasti bibliografske klasifikacije,
  2. unapređenje komunikacije između tvoraca i korisnika bibliografskih klasifikacija, posebno UDK,
  3. promovisanje interakcije između oblasti bibliografske kontrole i drugih informacionih oblasti u kojima klasifikacije znanja mogu da se koriste.

Ovogodišnjem seminaru, koji je održan u Nacionalnoj biblioteci Holandije (Koninklijke Bibliotheek), prisustvovali su delegati (141) iz 30 zemalja iz Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike i Australije. Skup su otvorili i pozdravili Alan Hopkinson (Alan Hopkinson) ispred UDK Konzorcijuma, Els van Eijk van Hesling (Els van Eijck van Heslinga) ispred Nacionalne biblioteke Holandije i Aida Slavik (Aida Slavic) ispred Programskog komiteta. Uvodno predavanje o značaju i ulozi semantičkog veba i povezanih podataka (linked data) kao i značaju klasifikacija i ontologija na vebu održao je Patrik Hajes (Patrick Hayes), nučnik i istraživač na Institutu za ljudsko i mašinsko prepoznavanje na Floridi.

Na konferenciji je za dva dana predstavljen dvadeset jedan referat i dve poster prezentacije. Bilo je 48 izlagača iz SAD, Holandije, Australije, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Indije i Slovenije. Predavači, iz različitih oblasti znanja, su na sebi jedinstven način predstavili ontologije kao novu vrstu sistema organizacije znanja, značaj i ulogu ontologija u oblastima kojima se bave, koji su aspekti ontološkog oblikovanja relevantni u svetu klasifikacije znanja, kako ontologije mogu biti predstavljene preko popularnog OWL (Web Ontology Language) jezika i RDF (Resource Description Framework) specifikacije, koja je uloga SKOS (Simple Knowledge Organisation System) ontologije u uspostavljanju interoperabilnosti između sistema organizacije znanja, značaj objavljivanja klasifikacionih šema kao sistem povezanih podataka (linked data), ulogu UDK u kreiranju ontologija zasnovanih na OWL jeziku, ulogu i značaj veb tezaurusa i njihovu povezanost sa ontologijama i klasifikacionim šemama.

Konferencija je realizovana kroz sedam sesija. Prvog dana su održane tri sesije na sledeće teme:

  1. uloga klasifikacija i ontologija na vebu,
  2. klasifikacije i ontologije pod određenim uslovima
  3. susret kalsifikacija sa vebom

Drugog dana održane su preostale četiri sesije:

  1. klasifikacija i ontologija u određenim oblastima znanja,
  2. kategorije i veze: ključni elementi ontologija,
  3. oblikovanje koncepata i struktura u analitičko-sintetičkim klasifikacijama,
  4. trnasformisanje i proširenje klasifikacionih šema.

Na konferenciji su predstavljene i dve poster rezentacije:

  1. evolucija znanja i njegova prezentacija u klasifikacionim šemama
  2. vizuelizacija univerzuma znanja: dizajn i vizuelizacija UDK.

Na internet strani seminara, http://seminar.udcc.org/2011/index.htm, može se pronaći program seminara i sažeci, Power Point prezentacije i audio zapisi izlaganja svih učesnika.

Jelena Andonovski
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»

U Beogradu su krajem septembra održane dve konferencije na temu Digitalizacija kulturne i nacionalne baštine. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu je 22. i 23. septembra 2011. godine održana deseta naučno-stručna konferencija Nove tehnologije i standardi: digitalizacija nacionalne baštine, nacionalni skup sa međunarodnim učešćem. Konferencija je bila posvećena multidisciplinarnim aspektima digitalizacije kulturne i naučne baštine i predstavlja redovan godišnji skup koji od 2002. godine organizuje Nacionalni centar za digitalizaciju (http://www.ncd.org.rs). Konferenciju su organizovali Matematički fakultet i Matematički institut SANU u Beogradu a pomogli su: Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, Nacionalni centar za digitalizaciju i Projekat III 44006, Razvoj novih informaciono-komunikacionih tehnologija, korišćenjem naprednih matematičkih metoda, sa primenama u medicini, telekomunikacijama, energetici, zaštiti nacionalne baštine i obrazovanju.

Cilj konferencije je da se predstave i razmene iskustva u vezi sa novim informacionim tehnologijma, standardima i drugim poljima u oblasti digitalizacije kulturnog i naučnog nasleđa, uključujući i:

  1. digitalno snimanje i prebacivanje iz analognog u digitalni oblik,
  2. opisivanje i predstavljanje objekata kulturnog i naučnog nasleđa i dokumentacije o njima,
  3. obrada digitalizovanog sadržaja,
  4. prezentacija i dugoročno čuvanje digitalnog sadržaja.

Na konferenciji su predstavljeni naučni, istraživački i teorijski radovi organizovani prema sledećim temama:

  1. razmatranje elemenata za formulisanje nacionalne strategije digitalizacije naučne i kulturne baštine i
  2. predstavljanje tekućih projekata digitalizacije, standarda za digitalizaciju, stručnu obradu, čuvanje i reprezentaciju nacionalne baštine, tehnoloških aspekata digitalizacije (algoritmi, softverska implementacija i primene novih tehnologija) i drugih pridruženih tema.

Tokom dva radna dana na konferenciji su, u prostorijama Matematičkog fakulteta u Beogradu, izložena 43 rada. Pored izlagača iz naše zemlje, kojih je bilo iz različitih kulturnih, naučnih i istraživačkih intitucaja, bilo je i izlagača iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Italije, Hrvatske. Izlagači su predstavili aktuelne projekte digitalizacije kulturnog i naučnog nasleđe, digitalne repozitorijume, ukazali na probleme koji postoje, predstavili svoja iskustva iz ove oblasti, dali preporuke i ideje kako realizovati slične projekte. Pauze između prezentacija učesnici su iskoristili da se bolje upoznaju i razmene stavove i mišljenja na aktuelne teme.

Za ovu priliku odštampana je Knjiga rezimea i urađen CD sa preѕentacijama svih iѕlagača. Svi radovi predstavljeni na konferenciji, koji prođu postupak recenzije, biće odštampani u časopisu Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju (NCD Review) (http://elib.mi.sanu.ac.rs/pages/browse_publication.php?db=ncd).

Međunarodna naučna konferencija Digitalizacija kulturne i naučne baštine, univerzitetski repozitorijumi i učenje na daljinu održana je na Filološkom fakultetu od 29. septembra do 2. oktobra 2011. godine. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Emporia univerzitetom (SAD), Univerzitetom «Sv. Kliment Ohridski» (Bugarska), Univerzitetskom bibliotekom «Svetozar Marković», Bibliotekom Matice srpske, Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu, Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske i Filološkim fakultetom iz Moskve organizovao je jedanaestu međunarodnu konferenciju iz bibliotekarstva i informatike. Na konferenciji su predstavljeni istraživački, naučni i teorijski radovi iz različitih oblasti organizovani prema sledećim temama:

  1. budućnost digitalizacije: digitalizacija dragocenih knjiga, periodike i nepublikovanih naučnih radova kao vid zaštite i promocije kulturne baštine; značaj digitalizacije kulturne baštine za razvoj nauke, kulture i nastave; digitalizacija udžbeničke literature i formiranje repozitorija; open source naučni časopisi; povezivanje srodnih istraživačkih i visokoškolskih ustanova u cilju globalizacije i podizanja kvaliteta obrazovanja; omogućavanje opšte dostupnosti naučnih i stručnih radova u permanentnim oblastima; transparentnost i dostupnost nastavnih materijala u digitalnoj formi; digitalno arhiviranje multilingvalnih tekstova i sadržaja; procedure i principi (tehničkih, pravnih, stručnih) koji obezbeđuju pravilnu transformaciju tradicionalnih u digitalne kolekcije; selekcija literature za digitalizaciju i briga o njenom pravilnom sprovođenju; obrazovanje nastavnika, bibliotekara i tehničkog osoblja za obavljanje poslova digitalizacije; standardizacija i kontrola kvaliteta digitalizacije; svetska književnost i digitalizacija;
  2. sadašnjost učenja na daljinu: učenje na bilo kojoj lokaciji; šta smo postigli do sad?; učenje jezika na daljinu: socijalni i kulturni aspekti; razvoj studijskog programa za e-learning; cloud computing; najbolje iz prakse: novi trendovi i uspešni standardi; platforma digitalne biblioteke za e-learning; e-learning copyright (pravila i primena); razvoj digitalne pismenosti; kombinovani e-learning i učešće u pedagogiji, tehnologiji i organizaciji; čuvanje materijala za e-learning i troškovni modeli za digitalno očuvanje.

Skup su otvorili i pozdravili predstavnici organizatora i pokrovitelji a nakon toga započeo je prvo plenarni deo konferencije a zatim i paralelne sesije u salama na Filološkom fakultetu. Zvanični jezici konferencije su bili srpski i engleski ali je bio obezbeđen simultani prevod sa srpskog na engleski za plenarne sesije.

Tokom dva radna dana oko 200 učesnika iz petnaestak zemalja predstavili su primere dobre prakse, ukazali ne probleme digitalizacije koji postoje kako kod nas tako i u svetu, razmenjivali mišljenja i iznosili svoje stavove i ideje u vezi sa aktuelnim temama. Izlagači su se kao stručnjaci iz različitih oblasti (profesori, bibliotekari, istraživači, nastavnici, informatičari i drugi) fokusirali na očuvanje dokumentarno-istorijske, kulturne i naučne baštine u digitalnom dobu. Predstavljeni su novi projekti digitalizacije kulturne i naučne baštine, digitalni repozitorijumi, istaknut je značaj i važnost zaštite autorskih prava u procesu digitalizacije, kao i različiti aspekti učenja na daljinu. Konferencija je prvi put okupila i deset studenata Emporija stejt univerziteta iz Kanzasa i studente iz Bugarske. Vreme na pauzama između prezentacija učesnici su iskoristili za osveženje i predah ali i da se bolje upoznaju jedni sa drugima i razmene stavove i mišljenja o aktuelnim temama.

Prvi put ove godine organizovane su predkonferencijske radionice 29. septembra. Program je obuhvatio nekoliko radionica (Professional Life Management – ProLifeMGMT, Moodle 2.1 – nova verzija, nove mogućnosti, Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu – PHAIDRA: karakteristike, učitavanje objekata i zaštita autorskih prava, Kreativnost i inovativnost uz upotrebu tehnologije – šta jeste a šta nije „elektronsko učenje“ (e-learning), Svremeni metodi primene metapodataka u naučnim bibliotekama: ESE i Yahoo! Pipes, Popularni interaktivni sistemi i mogućnost njihovog korišćenja u edukativne svrhe, Alati za vršnjačko učenje i ocenjivanje, Creative Commons Licence – Digitalizacija autorskog prava) na kojima su učesnici mogli da razmene iskustva i steknu nova znanja.

Kao i svake godine konferencija je završena jednodnevnom kulturno-istorijskom ekskurzijom na kojoj su učesnici posetili Kraljevski dvor na Dedinju, podnožje planine Avale, Oplenac (crkvu i kuću Petra Karađorđevića), Gradsku biblioteku u Topoli i Kraljevske vinograde. Za konferenciju je odštampan i prateći materijal, Zbornik radova sa desete konferencije «Knjiga i jezik u razvoju savremenog društva» kao i Zbornik rezimea sa ovogodišnje konferencije. Radovi sa ovogodišnje konferencije biće predstavljeni u zborniku «Digitalizacija kulturne i naučne baštine, univerzitetski repozitorijumi i učenje na daljinu».

PRAVNE NORME, STANDARDI I PREPORUKE
 
Sarajevo, Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 7. oktobar 2011.
Mostar, Narodna biblioteka Mostar i Muzej Hercegovine, 8. oktobar 2011.
Peta međunarodna konferencija „Evropske smernice za saradnju biblioteka, arhiva i muzeja“ BAM 2011 održana je u Sarajevu (Zemaljski muzej BiH) 7. oktobra i Mostaru (Narodna biblioteka Mostar i Muzej Hercegovine) 8. oktobra 2011. godine. Na konferenciji je učestvovalo više od 180 učesnika/ca iz BiH, Crne Gore, Francuske, Hrvatske, Rumunije i Srbije. Tokom trajanja konferencije prezentirano je 28 radova, 9 posterskih izlaganja a uspešno su realizovane i 2 radionice.
Svečano otvaranje Konferencije započelo je muzičkom numerom koju je izveo prof. klasične gitare sa Muzičke akademije u Sarajevu, magistar Đani Šehu. Prisutne su pozdravili: ispred domaćina Zemaljskog muzeja Marica Filipović, zamenica direktora, ispred suorganizatora dr Ismet Ovčina, direktor NUB BiH i Marijana Mišetić, predsednica Hrvatskog bibliotekarskog društva.
Konferenciju je otvorila prof. dr Marina Katnić-Bakaršić, profesorka Filozofskog fakulteta u Sarajevu i članica Upravnog odbora Fondacije Kemal Bakaršić. Uvodna izlaganja o glavnoj temi u skladu sa dosadašnjom programskom tradicijom konferencije, ispred Asocijacije BAM i domena bibliotekeizložila je predsednica mr. Amra Rešidbegović, a u ime  muzealaca govorila je muzejska savetnica Marica Filipović.
U prvoj pauzi, učesnici/e su mogli pogledati izložbu posterskih izlaganja. Promovisane su i tri publikacije: „Etički kodeks“ Asocijacije BAM, Zbornik radova Međunarodne konferencije BAM „Evropske smjernice za saradnju biblioteka, arhiva i muzeja: Partnerstvo u digitalnom dobu (Sarajevo, 16-17. oktobra 2009.)“ i „Humanistička baština, institucije memorije i digitalno doba“ autora dr Enesa Kujundžića.
Drugog dana konferencija se pretežno bavila problematikom muzeja. Uvodno izlaganje održao je direktor Muzeja Hercegovine Asim Krhan, potom gosti iz Hrvatske i Srbije, Goranka Horjan, Vlatka Filipčić-Maligec, Mirko Marković i Dragan Nikolić te Edin Topčić iz BiH. Nakon radnog diela, zahvaljujući zalaganju domaćina, učesnici/e su imali priliku da obiđu kulturno-istorijske znamenitosti grada Mostara, Kravica, Počitelja i Blagaja.
Konferencija je imala tri pozvana predavača: dr. Aleksandru Horvat (Filozofski fakultet u Zagrebu) sa temom „Autorsko pravo kao prepreka opsežnoj digitalizaciji kulturne baštine“, Vesnu Injac (Narodna biblioteka Srbije) koja je govorila o „Novim bibliotečkim zakonima i standardima u Srbiji“ i Françoise Pellé (ISSN International Centre in Paris) koja je prezentirala rad „Međunarodnog ISSN centra sa osvrtom na Međunarodni standard za serijske publikacije“.
Organizator konferencije bila je Asocijacija informacijskih stručnjaka bibliotekara, arhivista i muzeologa BAM dok su suorganizatori: Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH, Katedra za bibliotekarstvo Odseka za komparativnu književnost i bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta UNSA, Bošnjački institut – Fondacija Adila Zulfikarpašića, Bibliotečko-informacioni centar Ekonomskog fakulteta UNSA, ICOM BiH, Arhivističko udruženje BiH, Muzej Hercegovine, Narodna biblioteka Mostar, Muzej Sarajevo, Fondacija Kemal Bakaršić, Biblioteka Sarajevo i Zemaljski muzej BiH.
Partner konferencije bio je BH Telekom, a sponozori: EBSCO Publishing, Knjižara NUR, TKD Šahinpašić, University Press i ProQuest.
Konferenciju su podržali Fondacija za bibliotečku delatnost i Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo.
Univerzitetska bibloteka «Svetozar Marković» je na ovoj značajnojkonferenciji uzela učešće sa 3 posterska rada:

Mr Vera Petrović i Marija Bulatović: Standardi za bibioteke univerzitetau visokoškolskim bibliotekama na teritorii Centralne Srbije.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je centralna biblioteka Univerziteta u Beogradu i matična biblioteka za sve univerzitetske i visokoškolske biblioteke na prostoru Centralne Srbije. U svojoj redovnoj delatnosti prati kako se primenjuju standardi u njima. Permanentnim praćenjem i pružanjem stručne pomoći ovim bibliotekama, stručni rad se odvija u skladu sa postojećim standardima. Standardi za visokoškolske biblioteke su iz 1996. godine i odnose se na sve tipove biblioteka u sastavu univerziteta i visokih škola. Njima se reguliše minimalan broj knjižnog fonda, prostora i opreme, kao i broj i struktura bibliotečkog kadra. Primena Bolonjske deklaracije, izgradnja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema zahteva usklađivanje standarda kao zakonske regulative u bibliotekama.

Milutin Šahović: rezultati automatizovane pozajmice u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar marković»

Početkom januara 2003. godine u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković” je počeo da se primenjuje i deo softvera COBISS2\Pozajmica. Korisnicima je omogućeno, uz savremenu tehničku podršku, elektronsko zaduživanje i razduživanje publikacija, elektronska naplata usluga (upisa, penala…), evidencije potraživanja, izrada članskih karata sa šipkastim kodom, elektronsko pretraživanje građe, a uspostavljeno je i elektronsko evidentiranje podataka o svim članovima biblioteke.

Statistike pozajmice za UBSM – Univerzitetska biblioteka ‘Svetozar Marković’, Beograd

Mesec GodinaBroj pozajmicaBroj rezervacijaBroj produžavanja

Januar 2011

2,774

44

1,594

Februar 2011

3,087

141

1,993

Mart 2011

3,822

426

2,135

April 2011

3,124

656

1,975

Maj 2011

3,157

871

1,804

Jun 2011

3,037

967

2,341

Jul 2011

4,268

1,278

2,904

Avgust 2011

2,245

863

1,639

UKUPNO

25,514

5,246

16,385

Maja Đorđević: Matične funkcije univerzitetske biblioteke u «Zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti»

Do sada je matična delatnost u bibliotekarstvu Republike Srbije, bila definisana: Zakonom o bibliotečkoj delatnosti iz 1994. godine, kao i podzakonskim aktima Ministarstva kulture Republike Srbije, od kojih su najvažniji:  Rešenje o određivanju biblioteka koje obavljaju matične funkcije u bibliotečkoj delatnosti i Pravilnika o nadzoru nad stručnim radom u bibliotekama.
Narodna skupština Republike Srbije je u julu 2011 usvojila ZAKON O BIBLIOTEČKO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI u kome kao do sada, nema Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” kao matične biblioteke  za obavljanje matičnih funkcija “na univerzitetima i fakultetima, višim školama i u naučnoistraživačkim ustanovama.”
U članu 25 je napisano: “Nadzor nad stručnim radom drugih javnih biblioteka, školskih biblioteka, visokoškolskih biblioteka, biblioteka naučnoistraživačkih instituta i ustanova i specijalnih biblioteka vrši biblioteka kojoj je povereno vršenje matičnih funkcija, kao povereni posao.”
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” čeka podzakonska akta, kojima će biti regulisan deo matičnih funkcija u njenoj ingerenciji.

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji je u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» u Knowledge Center-u na spratu za sve zainteresovane kolege iz visokoškolskih i specijalnih biblioteka upriličila  program povodom obeležavanja devedeset godina od postavljanja kamena temeljca za Univerzitetsku biblioteku. U holu biblioteke prisutni su mogli da pogledaju izložbu o Ivi Andriću Kako je tumačen Ivo Andrić
povodom 100 godina od objavljivanja prvih književnih radova i
50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost.

Program:

Stela Filipi Matutinović:
Od prve cigle do digitalnog repozitorijuma – razvoj Univerzitetske biblioteke u Beogradu

Aleksandra Popović, Sanja Antonić, Dragana Stolić
Edukacija, digitalni repozitorijumi i otvoreni pristup

Bogoljub Mazić
Mreža digitalnih repozitorijuma na univerzitetima Zapadnog Balkana kao okosnica međuuniverzitetske saradnje u regiji

Tatjana Brzulović-Stanisavljević
Zaštita autorskih prava u institucionalnim repozitorijumima

Adam Sofronijević
“Biblioteke Europeane“ – temelj budućih projekata digitalizacije u visokoškolskim bibliotekama Srbije i regiona

Aleksandra Trtovac, Nataša Dakić 
Standardi i sheme za metapodatke u univerzitetskom repozitorijumu PHAIDRA i u projektu Europeana

Aleksandra Pavlović
«Zmija u rajskom vrtu»: intelektualna svojina u digitalnom milenijumu

Vera Petrović
Univerzitetske i fakultetske biblioteke na teritoriji Centralne Srbije u digitalnom okruženju

Danica Filipović (o knjizi)
«Izgradnja Univerzitetske biblioteke u Beogradu 1919-1925: Dnevnici Uroša Džonića»

Prevod teksta: Jasna Čanković

Jürgen Bunzel is responsible for the library and information sector at the Deutsche Forschungsgemeinschaft, Kennedyallee 40, 53170, Bonn, Germany
Roswitha Poll is chief librarian of University and Regional Library Münster, Krummer Timpen 3-5, 48143, Münster, Germany
Sistem visokog obrazovanja u Nemačkoj, zemlji od 82 miliona ljudi, obuhvata ukupno 355 institucija.Postoji 98 univerziteta, 156 politehničkih škola i 101 srednja škola za određene stručne profile. Informacione usluge ovim institucijama pruža 281 visokoškolska biblioteka različitog tipa: šest biblioteka nacionalnog obima, 34 regionalne biblioteke, 81 univerzitetska biblioteka i 160 biblioteka u politehničkim školama i drugim akademskim institucijama.
Finansiranje visokog obrazovanja je u nadležnosti 16 nemačkih pokrajina,od kojih je pet pridruženo tokom procesa ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke 1990.Sa izuzetkom nekih biblioteka nacionalnog obima i jednog malog dela privatnih institucija, pokrajine su, takođe, finansijski odgovorne za visokoškolske biblioteke.Ipak, postoje i dodatna sredstva od strane Savezne vlade, kao i od institucija koje finansiraju istraživanja, koja sleduju akademskim bibliotekama za specijalne zadatke i izvođenje određenih projekta.
Imamo tri glavna faktora koji utiču na stanje u visokoškolskim bibliotekama u Nemačkoj danas:
1. Proces restruktuiranja i reforme sistema visokog obrazovanja, posebno univerzitetskog sistema, koji još uvek traje;
2. Promene u informacionim tehnologijama i informacionoj industriji; i
3. Posledice procesa ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Nemačka je doživela nagli porast u broju studenata sa oko 800.000 1970-ih na oko 1,8 miliona sredinom 1990-ih godina. Pošto izdvajanja za troškove, koji su iznosili 27,5 milijardi evra u 2000. godini, nisu rasla proporcionalno u poslednjih nekoliko decenija, došlo je do smanjenja budžeta po studentu u visini od 20%. Visokoškolske biblioteke, sa ukupnim budžetom od oko 1,3 milijarde evra u 2001. godini, čine oko 5% ukupnih izdataka za visoko obrazovanje. Za njih ova rupa u finansiranju dovodi do stalnog smanjenja budžeta za nabavke. Znatna otkazivanja pretplata na časopise bila su neizbežna, a pored toga i dopunska izdanja za monografske kolekcije  su proređena. Ukupan broj zaposlenih u bibliotekama, oko 12.000 ljudi u 2001, je takođe značajno smanjen.
Osim pritiska zbog budžeta, univerzitetski sistem zaostaje i u prilagođavanju svojih nastavnih planova i programa, nastavnog okruženja, obrazovnih profila i organizacione strukture na izmenjene uslove.Naročito mora da se radi na poboljšanju kompatibilnosti nemačkog obrazovnog sistema na međunarodnom nivou.Nemačka visokoškolska kultura ima svoje specifičnosti koje, takođe, utiču na radno okruženje visokoškolskih biblioteka.Tako, na primer, skoro da ne postoji univerzitet gde studenti žive u kampusu.Većina studenata se odlučuje da studira na univerzitetima u blizini rodnog mesta, u koje se vraćaju vikendom, ili čak svako veče.Pored toga, veoma je mali broj vanrednih studenata, a model obrazovanja na daljinu još uvek nije široko rasprostranjen.Studijske programe obično pripremaju samostalno profesori i nastavno osoblje, najčešće na ad hok osnovi.Profesionalni nastavni programi, osmišljeni, kontrolisani i promovisani od strane naučnih timova uz učešće medijskih i bibliotekarskih stručnjaka, prava su retkost.
Kao rezultat opsežne rasprave o potrebi za reformom visokog obrazovanja u Nemačkoj trenutno se sprovodi paket mera, koje će imati veliki uticaj i na biblioteke. On uključuje:

  • Globalni budžeti i autonomija budžeta.Autonomija budžeta omogućiće univerzitetima fleksibilnost u preraspodeli finansijskih sredstava prema realnim potrebama, bez nepotrebno dugih pregovora sa državnim organima oko svakog pojedinačnog troška.Do sada su budžeti za nabavku bili u sklopu državnih budžeta, ali od sada oni će morati da se izbore za mesto u procesu interne preraspodele resursa na univerzitetima.Sa jedne strane, na ovaj način pruža se mogućnost za jačanje veze između univerziteta i biblioteke, ali, sa druge strane, postoji rizik da biblioteka ne dobije potrebnu podršku u konkurenciji sa ostalim sektorima institucije.Neke pokrajine su organizovale centralni fond kako bi sprečile ovakve nepravilnosti u lokalnim budžetima.Globalni budžeti još uvek ne uključuju budžet za osoblje.Opsežna reforma propisa koji regulišu zaposlene u državnoj službi koju je Nemačka sprovela je izvanredna.
  • Nova struktura rukovodstva.Sa uvođenjem finansijske autonomije pojavila se potreba za jačanjem rukovodilačke strukture u institucijama visokog obrazovanja.Uzevši u obzir informacionu infrastrukturu predloženo je uvođenje pozicije “šef odeljenja za informisanje” (Chief Information Officer – CIO) koji bi se nalazio u vrhu izvršne vlasti svakog univerziteta.Sistemi za obračunavanje troškova se ubrzano razvijaju i njihovo uvođenje je preduslov za koordinirano upravljanje fakultetima i centralnim institucijama.Druga opcija je interna podela troškova i naplata usluga onim fakultetskim odeljenjima koja traže posebne usluge, kao na primer, specijalne bibliotečke usluge.U bibliotekama nacionalnog obima uobičajeno je da obezbeđuju prihode putem naknade koju naplaćuju korisnicima za slanje dokumenata.
  • Oblikovanje univerzitetskih profila.Kako bi poboljšali svoju poziciju, nacionalnu i međunarodnu, nemački univerziteti su počeli da definišu i promovišu svoje specifične prednosti i sposobnosti profilisanjem istraživačkih i nastavnih programa.Na ovaj način biblioteke imaju novu šansu da poboljšaju svoju poziciju na tržištu jačanjem i isticanjem specifičnih sadržaja svojih zbirki i programa usluga, u skladu sa, i u saradnji sa univerzitetom kome pripadaju.
  • Saradnja i integracija servisnih centara.Razmatraju se nove forme koordinacije i saradnje među bibliotekama, računarskim centrima, medijskim centrima i fakultetskim informacionim jedinicama.Predložena su različita eksperimentalna rešenja, ali intenzivna integracija ponuđenih usluga verovatno će dati pozitivan rezultat.

Nemačke visokoškolske biblioteke su vrlo rano usvojile novine u informacionim tehnologijama. Kao rezultat, odlično je razvijen sistem pristupa bibliotečkim katalozima, integracija bibliotečkih baza podataka sa aktuelnim sadržajima i bazama podataka na mreži, sistem isporuke elektronskih dokumenata širom zemlje, spoljni pristup bibliotečkim uslugama preko veb portala, kao i onlajn pristup elektronskim časopisima u studentskim kampusima. Pored toga, u poslednjih nekoliko godina započet je rad na digitalizaciji specijalnih zbirki u bibliotekama.Brojne poteškoće postoje u oblasti elektronskih časopisa, posebno u pregovaranju sa izdavačima oko održivih ugovora o licenci.Stabilan konzorcijum i finansijski održiva rešenja koja bi mogla olakšati ovu krizu u fazi prelaska na model elektronskog izdavaštva nisu pronađena.Kao posledica toga, porasla je svest među univerzitetskim liderima o potrebi da se dobije veća nezavisnost od izdavača, kao i da se visokoškolske biblioteke uključe u izdavanje naučnih publikacija na nivou univerziteta.Ovo se podjednako može primeniti na promociju okruženja za elektronsko učenje, obrazovanje na daljinu i virtuelne univerzitete.
Skorašnji razvoj događaja u Nemačkoj ne može se proceniti pravilno bez osvrta i na proces političkog ujedinjenja.Sektor visokoškolskih biblioteka je bio veoma uspešan u jačanju profesionalnih veza između Istoka i Zapada i stvaranju jedinstvene profesionalne kulture.U istočnim pokrajinama bilo je neophodno obnoviti bibliotekarska udruženja i njihove zgrade, a osnovano je i nekoliko novih univerziteta.Impresivne arhitektonske kreacije nikle su u istočnim pokrajinama u poslednjih pet godina kao rezultat ovih građevinskih aktivnosti.Izgradnja novih prostorija za visokoškolske biblioteke finansira se iz posebnog fonda Savezne vlade, koji takođe obezbeđuje i srednjoročne godišnje subvencije za početnu nabavku knjiga i časopisa.Nameće se zaključak da će budžeti u istočnim pokrajinama doživeti nagli pad kada isteknu ove subvencije jer neće biti kompenzacije iz regionalnih budžeta. Pored toga, ostaje još jedan ozbiljan problem u inače uspešnom procesu integracije, a to je razlika u visini plata između Istoka i Zapada. Ovo je posebno teško kada, kao što je slučaj u Berlinu, ljudi zaposleni u istoj instituciji primaju različite plate u zavisnosti od lokacije na kojoj se njihova kancelarija nalazi.
CENTRALNE INSTITUCIJE I ORGANIZACIJE ZA AKADEMSKE BIBLIOTEKE
Mreža bibliotekarskih udruženja i centralnih koordinacionih institucija za visokoškolsko bibliotekarstvo u Nemačkoj je veoma kompleksna.Profesionalne interese visokoškolskih bibliotekara zastupaju „Verein deutscher Bibliothekare“ (VDB) – Nemačko udruženje bibliotekara, sa oko 1.600 visokoškolskih članova i „Berufsferband Information Bibliothek“ (BIB) – Profesionalno udruženje Informacionih biblioteka sa oko 7.300 profesionalnih bibliotekara.Kao institucije, visokoškolske biblioteke su udružene u „Deutscher Bibliotheksverband“ (DBV), – Nemačke biblioteke, organizaciju koja se sastoji od Sektora za opšte fakultetske biblioteke (sa 170 članova) i specijalnih biblioteka (sa 313 članova).Za koordinaciju odnosa sa javnošću različitih bibliotekarskih udruženja u Nemačkoj zadužena je organizacija “Bundesvereinigung Deutscher Bibliotheksverbande” (BDB) – Federalni savez nemačkih biblioteka.
Opštim bibliotekarskim pitanjima može da upravlja samo koordinaciono telo svih 16 pokrajina, tzv.“Kultusministerkonferenz” (KMK).KMK je operativna grupa zadužena za bavljenje zajedničkim interesima visokoškolskih i javnih biblioteka. Pored toga, Savezna vlada podržava razne integrativne i inovativne mere za visokoškolske biblioteke i finansira Deutsche Bibliothek – centralnu Narodnu arhivsku biblioteku za nemačko izdavaštvo od 1912, a takođe potpomaže i tri centralne specijalističke biblioteke nacionalnog obima, kao i onlajn informacione servise. “Deutsche Forschungsgemeinschaft ” – Nemačko istraživačko  udruženje (DFG), koje je glavni organ finansiranja za naučna istraživanja u Nemačkoj, neguje dugu tradiciju finansiranja projekata razvoja, poboljšanja i održanja nivoa osnovnih usluga akademskih biblioteka za naučne zajednice.
Visokoškolske bibliotekarske zajednice u Nemačkoj znatno su unazađene 2000.godine kada je, nakon evaluacije od strane “Wissenschaftsrat”-a (Nemački istraživački savet), zatvoren „Deutsches Bibliotheksinstitut” (DBI) – Nemački bibliotekarski institut, jedina agencija za istraživanje, inovacije i stručnu podršku bibliotekama.
Uprkos heterogenosti koordinacionih institucija i nedostatka centralne organizacije koja bi definisala rad biblioteka, nemačke visokoškolske biblioteke su se pokazale kao vrlo uspešne u uspostavljanju efikasnih struktura za opšte usluge i udruženi razvoj tehnologije i usluga, kao što su na primer, regionalni centralni katalozi, centralni katalog baza podataka za periodiku i posebne zbirke, sistem podele posebnih zbirki po oblastima, kao i veoma uspešan servis dostave dokumenata širom zemlje (SUBITO).Kao logičan sledeći korak, nameće se postavljanje koordinisanog koncepta za osnivanje Nacionalne digitalne biblioteke, što predstavlja još jedan izazov za udruženo organizovanje i saradnju nemačkih visokoškolskih biblioteka.
VISOKOŠKOLSKE BIBLIOTEKE U NJIHOVOM ORGANIZACIONOM OKRUŽENJU
Odgovornost za obrazovanje u nemačkom federalnom sistemu preneta je na pojedinačne pokrajine (Lander).Tako, univerziteti, politehničke škole i ostale institucije višeg obrazovanja potpadaju pod različite pravne propise, u zavisnosti kojoj pokrajini pripadaju.
Godine 1999.predstavljen je novi federalni zakon za institucije višeg obrazovanja koji je dao opšte odredbe u vezi sa ciljevima, upravljanjem i organizacijom ovih institucija, ali se u njemu nigde ne spominju bibliotekarske usluge. Od pokrajina je zatraženo da prilagode svoje zakone federalnim zakonima, a univerziteti su, sa svoje strane, morali da prilagode svoje statute i administrativne propiserazličitim zakonima u pojedinačnim pokrajinama.Kao posledica toga, mnogi novi propisi koji su doneti poslednjih godina, nisu doprineli većoj jednakosti među visokoškolskim bibliotekama. Naprotiv, dok je u nekim pokrajinama očekivana uloga i nadležnost  biblioteka razjašnjena, u drugima sada ima više pitanja i problema nego ranije. U  propisima jedne od pokrajina, biblioteke nisu ni spomenute. Ove razlike između pokrajina su još izraženije kod bibloteka koje funkcionišu po sistemu „dva nivoa“, što je opisano u nastavku.
Na starim nemačkim univerzitetima, koji su generalno najveće institucije, pored centralne univerzitetske biblioteke razvile su se manje biblioteke-ogranci.To mogu biti biblioteke vezane za određenu katedru /fakultet, biblioteke specijalnih instituta, ili čak specijalnih istraživačkih grupa.Njihov broj po instituciji može varirati od 40 do preko 200, dok se njihovi knjižni fondovi mogu kretati od nekoliko stotina do preko 200.000 tomova. Svi univerziteti osnovani od 1960-tih na ovamo imaju  integrisani sistem koji se sastoji od jedne centralne biblioteke sa veoma malim brojem biblioteka-ogranaka.
Centralne biblioteke u starom sistemu „dva nivoa“ pokušavaju da organizuju proces rada i usluge u bibliotekama-ograncima na efikasan način i prema opštim standardima, kao na primer, u oblasti katalogizacije. Izgradili su opsežne elektronske kataloge za sve biblioteke u njihovoj nadležnosti, i aktivno sprovode spajanje manjih biblioteka u veće jedinice koje pružaju bolje usluge. Neki od regionalnih zakona nedvosmisleno podržavaju ovu integraciju: ovim putem ovlastili su direktora centralne biblioteke da planira i organizuje delatnosti svih biblioteka koje pripadaju instituciji, a pored toga, on ili ona odgovoran je i za svo osoblje u bibliotekama, kao i za upravljanje resursima. U drugim pokrajinama, svaki univerzitet je samostalan u određivanju politike rukovođenja i dešava se da glavni bibliotekar nema pravnu nadležnost da implementira integrisano upravljanje bibliotekom i informacionim resursima , iako postoji snažna tendencija ka nezavisnosti seminarskih biblioteka.
Još jedan aktuelni problem u nemačkim visokoškolskim bibliotekama jeste integrisanje usluga.Jedan od novih regionalnih državnih zakona (Severna Rajna-Vestfalija), sadrži samo opštu klauzulu o institucijama za pružanje informacija i informacionim tehnologijama na univerzitetima.Tako, svaki univerzitet je mogao da se odluči za integrisanje, ne samo biblioteka i centara informacionih tehnologija (IT), nego i drugih institucija, kao što su specijalni multimedijalni centri.Do sada, malobrojni su slučajevi stvarnog stapanja ovih usluga, ali u vreme kada je sredstava sve manje, ideja o smanjenu broja osoblja integrisanjem postojećih jedinica je vrlo primamljiva za institucije koje ih finansiraju.
U protekloj godini u Nemačkoj se dosta raspravljalo o ulozi koju imaju biblioteke u eri elektronskih medija, o njihovim finansijskim potrebama i njihovom razvoju  u „moderne“ uslužne centre. Ovu diskusiju je pokrenula opšta molba biblioteka za povećanjem sredstava finansiranja – izazvana krizom sa časopisima – a intenzivirana  izjavom direktora jedne visokoškolske biblioteke koji tvrdi da je bibliotekama potrebna promena, a ne novac. Mediji, kao i neke od finansijskih institucija, pozdravili su ovu izjavu kao izlaz iz finansijskih poteškoća.Više predloga da se pomogne nacionalnim bibliotekama je odbačeno, kako u federalnom, tako i u regionalnim parlamentima. Bibliotekarska udruženja,kao i pojedine biblioteke, još uvek se bore sa opštim stavom da će prelaženje na elektronske medije i usluge uštedeti novac. Oni tvrde da, iako imaju obavezu da održe tradicionalne usluge za klijentelu, na nove usluge odlazi veliki procenat resursa.Uspešan deo ove kampanje predstavlja okupljanje grupe istaknutih građana oko inicijative za sponzorisanje visokoškolskih biblioteka u pokušaju da se aktiviraju alumni univerziteta.Nemačka je zemlja u kojoj sponzorisanje od strane privatnih lica ili komercijalnih institucija još uvek nije uobičajeno.Glavna prednost ove inicijative istaknutih građana je u naglašavanju potreba biblioteka, kao i izazivanju osećanja odgovornosti među građanima za održanje državnih biblioteka.
BIBLIOTEKARSKI RESURSI: OSOBLJE
Osoblje u visokoškolskim bibliotekama tradicionalno se deli u tri grupe:
1. Bibliotekari sa punom univerzitetskom diplomom, na koju je dodato bibliotekarsko obrazovanje. Ova grupa je uglavnom odgovorna za stvaranje kolekcija, katalogizaciju, obuku korisnika i za više menadžerske zadatke.
2. Bibliotekari sa diplomom bibliotekarstva stečenom u politehničkim školama, odgovorni su za sve zadatke koji zahtevaju stručna znanja i za srednji menadžment.
3. Bibliotekarski asistenti (ili zaposleni za medijske i informacione usluge), koji su dobili obuku u bibliotekama i srednjim stručnim školama i odgovorni su za više rutinskih zadataka kao što je rad na izdavanju ili katalogizaciji kopija.
Pored ovih grupa, u visokoškolskim bibliotekama radi veći broj ljudi koji su obučeni za druge specijalističke discipline osim bibliotekarstva, na primer, kompjuterske veštine i računovodstvo.
Tradicionalno, zaposleni u bibliotekama se tretiraju kao državni službenici, mada u pokrajinama postoji tendencija da se status državnog službenika ograniči na sektore direktno uključene u vladine zadatke, kao što je policija.
Bibliotekarsko obrazovanje se nudi na specijalnim fakultetima, u okviru politehničkih škola i u specijalnim bibliotekarskim školama.Takođe, postoji i opcija za učenje bibliotekarske nauke na dva univerziteta (Berlin i Koblenc-Landau). Poslednjih godina desile su se fundamentalne promene u bibliotekarskom obrazovanju: institucije u kojima se predaje bibliotekarstvo proširile su nastavni plan i program kako bi pokrile širi opseg tema koje se mogu smatrati delom informacione nauke, a uključen je i veći broj novih tema. Dok su ranije, u većini slučajeva, studenti bibliotekarske nauke imali pred-službenički status, sa određenom finansijskom nadoknadom, sada su tretirani kao obični studenti.Ovakva praksa je dovela do toga da je skoro nemoguće naći visokoškolske bibliotekare za određene predmete.Studenti koji imaju završen fakultet, na primer iz oblasti medicine, prava, ili ekonomije, nisu voljni da studiraju još dve godine bibliotekarskih studija, čak iako su zainteresovani za bibliotekarski posao.Zbog toga, visokoškolske biblioteke su često prinuđene da zaposle stručnjaka bez bibliotekarskog obrazovanja kako bi popunile slobodna radna mesta za određene predmete.
Već nekoliko godina unazad, nastavak profesionalnog obrazovanja zauzima važno mesto u nemačkim visokoškolskim bibliotekama.Biblioteke organizuju veći broj obuka na poslu, a zajedno sa bibliotekarskim udruženjima,i regionalnim uslužnim centrima za biblioteke, nude specifične kurseve za razvoj tehničkih i drugih veština.Odličan primer je program obuke koji drži Centar za visokoškolske biblioteke u oblasti Severna Rajna-Vestfalija (Hochschulbibliothekszentrum), koji obuhvata sve – od katalogizacije, obuke korisnika i administracije servera, pa do retorike, rukovođenja i komunikacije.U većini slučajeva, osoblje prima finansijsku nadoknadu za kurseve koji se održavaju van biblioteke.Pa ipak, planovi za razvoj kadrova još uvek se nedovoljno koriste.Najpoznatija akcija za kontinuirano obrazovanje jeste godišnja Nacionalna konferencija bibliotekara koju organizuju bibliotekarska udruženja.Ona daje sveobuhvatan pogled na aktuelne probleme i kretanja, a saopštenja sa ove konferencije se kontinuirano objavljuju u štampanom obliku.
Iako je sve teže popuniti profesionalne pozicije u visokoškolskim bibliotekama, delimično i zbog činjenice da novi nastavni plan bibliotekarskog obrazovanja kvalifikuje diplomce i za mnoge druge poslove u komercijalnom sektoru, stepen uživanja u bibliotekarskom poslu je očigledno još uvek visok: istraživanja koja se bave zadovoljstvom osoblja pokazuju visok nivo satisfakcije poslom i zaduženjima.
Visokoškolske biblioteke još uvek nisu fleksibilne u raspoređivanju osoblja.S jedne strane, imaju specificirani budžet za osoblje na određenim pozicijama.Potrebno je mnogo vremena da bi se promenile dve niže pozicije u jednu na višem nivou.Ovaj problem se često javlja kada biblioteka traži IT-specijalistu.Prebacivanje novca sa budžeta za klasične bibliotekare je, u većini slučajeva, nemoguće.
Sa druge strane, fleksibilnost upravljanja osobljem je sputana ograničenjima kao što su opis posla, zahtevanje angažovanosti predstavnika osoblja, i propisi koji se odnose na visinu plata.Zbog svega ovoga rotacija posla može postati zadatak sa punim radnim vremenom za menadžment osoblja.Poslednjih godina, određena državna ministarstava su predstavila koncept nagrada za odličan učinak – zanimljiv instrument za upravljanje osobljem, kada ih ministri finansija ne bi tako često smanjivali.
Ukratko, osoblje u visokoškolskim bibliotekama uglavnom poseduje profesionalno obrazovanje, ima mogućnosti za njegov nastavak, a posvećenost poslu je visoka.Pa ipak, efikasno upravljanje ovim resursom još uvek je nedovoljno fleksibilno, tako da veliki broj zaposlenih jednostavno provede previše vremena na istoj poziciji.
BIBLIOTEKARSKI RESURSI: ZGRADE
Postoji ogroman broj nedovršenih građevinskih projekata u institucijama visokog obrazovanja.Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990.hitna potreba za restauracijom, obnovom ili proširenjem visokoškolskih biblioteka u „novim“ istočnim državama postala je očigledna. Od tada, veliki broj ovih projekata za biblioteke je uspešno završen (npr. u Drezdenu, Greifsvaldu, Haleu, Jeni, Lajpcigu i Rostoku); ostali su još uvek u fazi planiranja.
Građevinske projekte u Nemačkoj finansiraju po pola Federalna  vlada i pokrajina, pa su tako neophodni projekti u istočnom delu Nemačke imali negativan uticaj na privrženost „starim“ regionima. Procenjeno je, na primer, da je za jedan od najvećih „zapadnih“ univerziteta potrebno 400 miliona evra samo za restauraciju postojećih zgrada. Tako, projekti koji za glavni argument imaju bezbednost- na primer, u oblasti medicine ili hemije- često su prioritet u odnosu na zgrade za biblioteke. Još jedan argument protiv biblioteka je predstava da će „sve uskoro biti u elektronski obliku”,  i da, stoga, bibliotekama nije potreban prostor za fondove. Ipak, u poslednjih deset godina, sagrađeno je nekoliko izvanrednih novih zgrada za „zapadne“ visokoškolske biblioteke, kao što su Državna i univerzitetska Biblioteka Getingen, kao i univerzitetske biblioteke u Kilu i Koblenc-Landau.
Dizajn novih zgrada i na istoku i na zapadu stavlja akcenat na „otvoreni stil“ koji podrazumeva  modularnu  konstrukciju i veću fleksibilnost, koja se postiže promenljivom lakom konstrukcijom i staklenim zidovima. Koncept je baziran na ideji biblioteke kao mesta susreta i uslužne zone, dajući tako dovoljno prostora za komunikaciju i prezentaciju usluga.
Sve biblioteke izgrađene posle 1960.obezbeđuju otvoren pristup svojim zbirkama. Međutim, na mnogim starim univerzitetima pristup građi je najveći problem, jer su njihove biblioteke uglavnom konstruisane sa zatvorenim magacinima. Mnoge biblioteke su otvorile deo svojih magacina iako, zbog nedostatka prostora,  nisu u mogućnosti da promene sistem polica zasnovan na smeštaju prema inventarnim brojevima usmeštaj prema klasifikaciji. Takođe, delimično su korišćene mere kao što su prečišćavanje fonda ili mikrofilmovanjekolekcija,kako bi se smanjili ovi problemi. Uprkos takvim merama, skoro svim starim univerzitetskim bibliotekama je hitno potrebno još prostora, ne samo za čuvanje građe, već i za korisničke usluge, posebno za korišćenje kompjutera, što nije bilo  uključeno u originalni koncept.
Opšta diskusija o prostoru koji je potreban bibliotekama pokrenuta je 1986.u saopštenju Nemačkog istraživačkog saveta (Wissenschaftsrat), u kojem se preporučuju strože mere selekcije i prečišćavanja fondova u bibliotekama, kao i sistem „arhivskih biblioteka.“Ovaj dokument je zaista uticao na politiku prečišćavanja fondova, ali koncept velikih depozitnih biblioteka nije realizovan. Možda je i nepotreban: u Nemačkoj, nacionalni bibliografski opus je uskladišten u Nemačkoj biblioteci (Die Deutsche Bibliothek in Frankfurt  A. M. and Leipzig), kao i u regionalnim depozitnim bibliotekama. Relevantna strana stručna literatura nalazi se u specijalnim  kolekcijama pod pokroviteljstvom Nemačke istraživačke fondacije (Deutsche Forschungsgemeinschaft). Na ovaj način, biblioteke mogu samostalno da odluče da li je građa u njihovom fondu još relevantna za istraživanja u toj instituciji.Međutim, jedna depozitna biblioteka, koja je osnovana kao rezultat navedenih preporuka, ponovo je raspuštena 2001.Skladištenje je ograničeno na časopise, i trebalo je da garantuje isporuku dokumenata u regionu.Ali, u vremenu elektronskih isporuka postaje irelevatno da li je članak dostavljen iz regije ili iz drugih delova Nemačke. Drugi razlog za raspuštanje je taj što biblioteke nisu deponovale redak materijal, već uglavnom časopise koji su takođe bili dostupni u drugim bibliotekama u regiji.
Stoga, u ovom trenutku se čini da je glavni izazov koji je pred bibliotekama da dokažu svoju vrednost kao mesta susreta i prostora za učenje, kao i da brojem novih tomova i poseta korisnika pokažu da elektronsko doba ne smanjuje njihovu potrebu za prostorom.
BIBLIOTEKARSKI RESURSI: ZBIRKE
Izgradnja zbirke u visokoškolskim bibliotekama je zajednička odgovornost bibliotekara specijalista (Fachreferenten) i ovlašćenih predstavnika na fakultetima. U seminarskim bibliotekama, u starijem sistemu “dva nivoa”, stvaranje zbirke je zadatak fakulteta, ali je centralna biblioteka odgovorna za opštu ravnotežu kolekcija, kao i za isplativu upotrebu resursa. Koordinacija je podržana pravnim ili administrativnim propisima.Nabavka i upravljanje elektronskim medijima je, u većini slučajeva, prebačena na centralnu biblioteku.
U svim bibliotekama procenat troškova za elektronske medije je u porastu.U 2001.visokoškolske biblioteke su potrošile oko 10% sredstava na nabavku digitalnih materijala.Ovi procenti bi bili mnogo veći kada bismo dodali elektronske resurse koji su centralizovano finansirani od strane ministarstava.Kao i svuda, teško je očuvati balans između tradicionalnih i novih medija, naročito kada finansiranje stagnira dugi niz godina.Još uvek nema mogućnosti da se tradicionalne zbirke udžbenika (Lehrbuchsammlung) zamene elektronskim medijima, tako da osnovni štampani naslovi za svaki predmet moraju biti nabavljeni u velikom broju primeraka.
Oskudica u sredstvima za nabavku svake godine dovodi do otkazivanja naslova časopisa. U mnogim slučajevima i međubibliotečka pozajmica, kao  i isporuke dokumenata ukazuju da osnovni časopisi,oni koji se često koriste, sada nedostaju na lokalnom nivou. Biblioteke pokušavaju da se izbore sa ovakvim stanjem putem efikasnije elektronske isporuke.U svim regijama su preduzete mere uspostavljanja regionalnih, ili čak, nacionalnih konzorcijuma da bi se izborili sa međunarodnom krizom u domenu časopisa. Dok je prioritet biblioteka odabir časopisa koji su im potrebni lokalno i povećanje broja usluga za korisnike putem ukrštenog pristupa u okviru aranžmana konzorcijuma, ili sporazuma „plaćanje po viđenju“, izdavači u većini slučajeva žele da kombinuju licence za e-časopise sa štampanim primercima,kao i da pregovaraju za kompletne kolekcije časopisa ili bar za grupu predmeta. Ovakav nefleksibilan stav doveo je do poništenja sporazuma u više regiona.Ipak, broj e-časopisa i baza podataka vidljivo raste svake godine što jepodržano od strane centralnih fondova finansiranja iz regionalnih ministarstava.
Ključna infrastruktura neophodna za raspodelu odgovornosti između nemačkih visokoškolskih biblioteka u stvaranju zbirki i pružanju korisničkih usluga jeste sistem podele na oblasti za posebne fondove (Sondersammelgebiete / SSG), pokrenut i delimično finansiran od strane Deutsche Forschungsgemeinschaft (Nemačka Istraživčka Asocijacija/DFG).To je skup od 23 regionalno distribuirane univerzitetske biblioteke, od kojih je svaka odgovorna za izgradnju sveobuhvatnog bibliotečkog fonda u okviru dodeljene tematske oblasti.DFG obezbeđuje sredstva za nabavku stranih knjiga, periodike i ostale građe relevantne za predmetnu oblast za koju je biblioteka odgovorna.Kolekcije su dostupne putem međubibliotečkepozajmice i isporuke dokumenata.
Zahvaljujući visokom nivou kontinuiranog finansiranja tokom dugog vremenskog perioda, bilo je moguće održati veoma obimne kolekcije visoko specijalizovane naučne literature u Nemačkoj. Na ovaj način, sistem posebnih fondova možemo posmatrati kao virtuelni i regionalno distribuiran surogat prave nacionalne biblioteke, koju Nemačka ne poseduje.
Tradicionalno, sistem posebnih fondova je usmeren na papirna izdanja.Danas je u toku njegova transformacija u mrežu virtuelnih digitalnih biblioteka- ili da budemo precizniji, virtuelnu hibridnu biblioteku, koji integriše sve tipova medija, elektronske i konvencionalne.Radi postizanja ovih ciljeva Deutsche Forschungsgemeinschaft je uspostavio program finansiranja za „Distribuiranu digitalnu istraživčku biblioteku „.Pored migracije oblasti specijalnih fondova ka virtuelnim specijalnim bibliotekama baziranim na mreži, ovaj program finansira i brojne aktivnosti u retrospektivnoj digitalizaciji kolekcija.
KATALOZI
Na svu sreću, u Nemačkoj postoji duga tradicija uzajamne katalogizacije.Sedam regionalnih centralnih kataloga ustanovljeno je 1960-ih.Od 1970.regionalni bibliotekarski centri su preuzeli rukovođenje uzajamnom elektronskom katalogizacijom; bilo je potrebno oko 20 godina da se sve visokoškolske biblioteke uključe u ovu centralnu katalogizaciju.
Međutim, regionalni centri primenjuju različite sisteme, pa razmena podataka između sistema nije uvek moguća.Mada biblioteke mogu kopirati sve podatke vezane za nacionalnu literaturu iz Deutsche Bibliothek (Nacionalne biblioteke), ne mogu upotrebiti kataloški zapis naslova obrađenih u Minhenu za potrebe biblioteke u Hamburgu.
Planiranje katalogizacije kao nacionalne odgovornosti uključuje, ne samo integraciju regionalnih baza podataka, već i asimilaciju sa međunarodnom praksom.Biblioteke u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj  koriste pravila za katalogizaciju RAK i format podataka MAB.U 2001.Odbor za standardizaciju povezan sa Deutsche Bibliothek odlučio je da testira mogućnost prebacivanja na međunarodna pravila kao što je AACRII i format MARC.Prednosti, nedostacii troškovi takve promene biće ispitani u posebnom projektu. Međutim, čak i ova odluka izazvala je žestoke diskusije: većina biblioteka priseća se ogromnog obima posla zbog prebacivanja sa prethodnih nacionalnih pravila za katalogizaciju PI na novi RAK i tvrdi da mora postojati lakši način za organizaciju internacionalne razmene podataka bez kompletne promene pravila.
Retrospektivna katalogizacija je još uvek problem za mnoge stare biblioteke.Od 1960.novoosnovane institucije su bile u mogućnosti da katalogizuju svoje kolekcije od početka u elektronskoj formi, ali starije biblioteke su započele elektronsku katalogizaciju oko 1990. Ove biblioteke su primenile različite metode retrospektivne konverzije: retrospektivna katalogizacija uz pomoć učenika pomagača u bibliotekama ili uz pomoć komercijalnih firmi ili, ako bi se ovo pokazalo kao preskupo,  digitalizacija samih kataloških listića. Najefikasniji projekat je verovatno onaj sproveden u oblasti Severna Rajna-Vestfalija, gde je pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke izvršena konverzija centralnih kataloga ovog regiona, što je ukupno iznosilo skoro 3 miliona naslova (6 miliona tomova).U ovom trenutku, možemo reći da su centralne biblioteke konvertovale najveći deo svojih kataloga u mašinski čitljiv format. Ipak,  ima još dosta zanimljive građe u lisnim katalozima bibliotečkih ogranaka na starim univerzitetima, a takođe tu su i posebne ili retke zbirke koje su pretražive jedino u ovim katalozima. U ovom poslednjem sektoru, Deutsche Forschungsgemeinschaft podržava retrospektivnu katalogizaciju u okviru posebnog programa.Ukratko, pravila katalogizacije i formati mogu se promeniti u skorijoj budućnosti; zajedničke inicijative za katalogizaciju mogu se dodatno ojačati boljom komunikacijom između regionalnih udruženja, a retrospektivna katalogizacija je na dobrom putu.

OČUVANJE
Iako određen broj zbirki rariteta nije preživeo drugi svetski rat, skoro sve stare visokoškolske biblioteke u Nemačkoj poseduju izvanredne retke kolekcije.Tačan broj kolekcija pre 1900.ne može se odrediti, ali projekat sproveden 1987.sažeo je taj broj na oko 6 miliona naslova (ne kopija!), samo u tadašnjoj „Bundesrepublik“, zapadnom delu Nemačke.
Očuvanje ovog nasleđa pokazalo se kao skoro nerešiv problem. 90% jedinica uskladištenih u visokoškolskim bibliotekama štampane su na kiselom papiru; 12% je već nepovratno oštećeno, a još dodatnih 30% je u takvom stanju da treba zabraniti njihovo korišćenje.Aktivnosti prezervacije prvenstveno su koncentrisane na novine, a zatim na časopise.Deutsche Forschungsgemeinschaft sponzoriše program za mikrofilmovanje ugroženih kolekcija.Kako su za kulturno nasleđe većim delom odgovorne pokrajine, konferencija ministara kulture (Kultusministerkonferenz) preporučila je mere za rešavanje problema krtog papira.Najvažnija tačka bila je preporuka da svaka pokrajina godišnje izdvoji sredstva u visini od 1% ukupnih sredstava za mikrofilmovanje.Ali ova mera nije sprovedena u svim regionima.
Mikrofilmovanje još uvek predstavlja najznačajniji metod čuvanja.Postoji nekoliko postrojenja za deacidizaciju (komercijalne firme), ali sve ove metode još uvek nisu sasvim zadovoljavajuće.Mnoge biblioteke nisu ni razvile planove za čuvanje, verovatno zato što ne vide na koji način bi mogla stići finansijska sredstva.Koordinacija za mikrofilmovanje je zagarantovana od strane Nemačkog registra za mikrofilm u Getingenu.
U poslednjih nekoliko godina, digitalizacija je sve više prihvaćena kao alternativa ili dopuna mikrofilmovanju.Deutsche Forschungsgemeinschaftje razvilaprogram za digitalizaciju zbirki retkosti, a centri za ovu vrstu digitalizacije su uspostavljeni u Getingenu i Minhenu.
U nemačkim bibliotekama je, dakle, mnoštvo bogatih kolekcija starih i retkih materijala, ali politčari su slabo zainteresovani za projekte očuvanja, pa su i sredstva za njihovo finansiranje nedovoljna.A sadašnje vreme, kada se biblioteke bore da održe tekuće informacione potrebe, nije ni malo povoljno za inicijative vezane za prezervaciju.
KORISNIČKI SERVISI
Čini se da je opšti utisak da će se tradicionalno korišćenje biblioteka i posete bibliotekama smanjiti ako biblioteka ponudi deo svojih usluga za korišćenje na daljinu.Ta hipotezajoš uvek nije potvrđena.Izdavanje stagnira, ali na veoma visokom nivou, kako nacionalna statistika pokazuje, dok su posete bibliotekama u nekim mestima čak u porastu poslednjih godina.Ovakva situacija može biti rezultat intenzivnije orijentacije ka korisnicima koja je iskazana u produženom radnom vremenu (do 24 sata), okolini pogodnoj za učenje, prostoru prilagođenom grupnom radu, kao i uslugama obuke korisnika. Takođe, čini se da se i ponašanje korisnika menja: dok su ranije studenti uglavnom pozajmljivali građu za upotrebu kod kuće, sada donose svoje knjige da bi učili u biblioteci – često bez korišćenja ikakvih materijala iz biblioteke.
Međubibliotečka pozajmica u Nemačkoj regulisana je pravilima izdatim od straneFederalne konferencije ministara kulture.Do 1993.ova pravila su propisivala način pozajmice putem regionalnih centralnih kataloga za međubibliotečku pozajmicu (ILL); od revizije 1993.uobičajen način je da se pozajmica obavi direktno sa drugom bibliotekom obzirom da većina naslova može biti locirana u onlajn katalozima ili bazama podataka. Međubibliotečka pozajmica se promenila ili se menja od tradicionalnih pozajmica na papiru prema onlajn naručivanju , i za članke, onlajn isporuci. Kao dodatak  međubibliotečkoj pozajmici, koja se može koristiti uz minimalnu nadoknadu (od 0.5 do 1.5 evra), postoji i nekoliko usluga dostave dokumenata u vidu isporuke elektronskog i štampanog materijala direktno do korisnika. Većina ovih usluga ima vremensko ograničenje za isporuku i skuplje su od ILL-a.Najpoznatija od ovih usluga zove se SUBITO i uglavnom radi u skladu sa imenom.Osnovana je 1990.kombinovanom federalno-regionalnom inicijativom i sada se oslanja na skoro 30 priključenih biblioteka (koje isporučuju) u Nemačkoj, Austriji  i Švajcarskoj.
Sve u svemu, sada postoji toliko usluga pozajmljivanja i isporuke, koje variraju u različitim rokovima, nadoknadama, i metodama isporuke, da korisniku uopšte nije lako da izabere najbržu, najjeftiniju i najefikasniju uslugu za svoje potrebe.
Uslužne oblasti koje vidljivo napreduju proteklih godina su obrazovanje korisnika i pružanje informacija.Referensna služba u nemačkim akademskim bibliotekama tradicionalno nije bila namenjena dostavljanju informacija u smislu da pruži odgovore na određena pitanja, već je bila usmerena da pomogne korisniku na putu do informacije.To je bilo prilično lako dok su se pitanja uglavnom odnosila na način upotrebe lisnog kataloga i referensne zbirke. Potreba da se  uključe onlajn katalozi, baze podatakai internet sredstva u svrhu pretraživanja, kao i da se pruži pomoć pri upotrebi svih ovih resursa – kompjutera, štampača  i skenera- učinila je savetodavne usluge i obuku važnijom. Većina biblioteka je prebacila osoblje sa poslova obavljanih iza zatvorenih vrata na nove korisničke usluge, a ujedno su razvile i raznovrsne nastavne module okrenute potrebama korisnika i uključile ih u tradicionalni i veb obrazac.Pa ipak, bibliotečka obuka u većini slučajeva nije deo formalnog akademskog nastavnog plana i programa.Nedavna studija ponašanja studenata i univerzitetskog osoblja prilkom traženja informacija jasno je pokazala da je pretraživanje baza podataka, kao i pretraživanje Interneta najčešće stvar slučajnosti.Ovi nalazi pobudili su interes u univerzitetskim krugovima i mogu pomoći da počnemo da gledamo na biblioteke kao na partnera u programima informacione pismenosti.
Akademske biblioteke nude sve veći broj mesta za rad svojim korisnicima; oko 20% mesta za korisnike sada čine računarske radne stanice, a čitaonice često nude pristup Internetu za laptop računare putem bežične lokalne mreže (LAN). Pristup Internetu se razlikuje: dok je u mnogim bibliotekama pristup neograničen, bar na nekim mestima za rad, u drugim korisnik mora da se identifikuje korisničkim brojem kada se loguje na sistem, ili postoji vremensko ograničenje za korišćenje računara sa internet vezom. Neke biblioteke pokušavaju da ograniče pretraživanje Interneta na određene veb stranice, druge koriste liste zabranjenih veb stranica u svrhu filtriranja sadržaja, a pre svega imajući u vidu pravne propise.Ali, čini se da ovo nije hitan problem.Tekući projekti uglavnom imaju za cilj da prilagode usluge specifičnim korisnicima i korisničkim grupama, kao ida ponude što više usluga za korišćenje na daljinu.Univerzitetske biblioteke u Dortmundu i Trieru uvele su referentnu uslugu pričaonice 2001.praćenuvelikim brojem obrazovnih modula za onlajn edukaciju korisnika na mreži. Biblioteke su uvele servere za upravljanje i prezentaciju elektronskih publikacija u svoje institucije; kao potencijalno najinteresantniji projekat u ovom sektoru navešćemo rad na razvoju sistema arhiviranja za digitalne biblioteke na kome radi grupa biblioteka i IT centara zajedno sa komercijalnom firmom (IBM).
Dobar primer biblioteka u jednoj regiji koje su se udružile kako bi svojim korisnicima ponudile pristup  elektronskim uslugama jeste Digitalna biblioteka iz oblasti Severna Rajna-Vestfalija koja nudi zajednički interfejs za istovremeno pretraživanje onlajn kataloga i baze podataka, zajedno sa uslugom isporuke dokumenata. U nekim bibliotekama postoje planovi za razvoj personalizovane usluge (MyLibrary concept), i sistemi upravljanja sadržajima se već uveliko koriste kako bi se poboljšao razvoj u ovoj oblasti.Ove i nove elektronske usluge se kvalifikuju za finansiranje iz programa Deutsche Forschungsgemeinschaft i Bundesministerium fur Bildungund Forschung (Savezno ministarstvo za obrazovanje i istraživanje), ili od regionalnih ministarstava.
UPRAVLJANJE BIBLIOTEKAMA
Za dobro upravljanje neophodni su dobri podaci za procenu i planiranje.Nacionalne bibliotekarske statistike za visokoškolske biblioteke u Nemačkoj se prikupljaju od 1901, a od 1999.ovi podaci su dostupni na mreži.Ove statistike su detaljne i dobro definisane, a od 2002.obuhvatiće i podatke o e-kolekcijama, kao i upotrebu elektronskih usluga, sledeći model međunarodnog standarda za bibliotekarske statistike, ISO FDIS 2789 (2002). Ali uprkos postojanju ove baze podataka, do sada nije postojala sistematska upotreba ovih informacija za planiranje, a procedure merenja performansi, kao i procedura upoređivanja, još uvek nisu sprovedene na nacionalnom nivou.Međutim, izjave o misiji, definicija ciljeva, i sporazumi na nivou usluga tek nedavno su ušli u upotrebu kao upravljački instrumenti.Zahtevana transparentnost utrošenih resursa i ostvarenog učinka u svim institucijama koje ulaze u javno finansiranje stvorila je potrebu za novim izveštavanjem i kontrolom procedure.
Tokom 1990-ih, nekoliko nemačkih biblioteka pridružilo se projektima Univerzitetske i regionalne biblioteke Munster, u kontekstu  IFLA-e, ISO, i projekata EQLIPSE i EQUINOX, testirajući indikatore performansi za tradicionalne i elektronskei usluge. U oblasti Severna Rajna-Vestfalija, ove inicijative su preduzete, i kao rezultat imamo redovne procedure izveštavanja o ulazno-izlaznim podacima i obimu učešća osoblja u različitim bibliotekarskim aktivnostima.
U projektu pod pokroviteljstvom Deutsche Forschungsgemeinschaft, kojim je predsedavala  Univerzitetska biblioteka u Munsteru, tri biblioteke su se udružile u testiranju kompletne evidencije troškova za akademske biblioteke na bazi aktivnosti. Rezultati ovog projekta, objavljeni u Nemačkoj 1999, naišli su na međunarodno interesovanje i biće ubrzo objavljeni na engleskom jeziku.Ovaj metod je preuzet od strane više drugih biblioteka.Poslednjih godina sistemi evidencije troškova postali su obavezni širom Nemačke za institucije višeg obrazovanja, uključujući i biblioteke, i na taj način, podaci za upravljanje ovim sektorom će uskoro biti dostupni za komparativne svrhe.
Nova upravljačka praksa se razvija u samim bibliotekama.Organizacija biblioteka se prilagođava novim zadacima i metodama.Skoro sve biblioteke su integrisale procedure za nabavku i katalogizaciju i proširile su svoje korisničke usluge i IT odeljenja.U više biblioteka implementirane su strukture horizontalne hijerarhije i strukture timskog rada. Trend veće orijentisanosti na korisnika ogleda se u sve većoj upotrebi korisničkih anketa koje se stalno sprovode, i to, u jednom slučaju, kao deo koordinisanog projekta koji obuhvata ceo region i u kome učestvuje 15 univerzitetskih i 13 politehničkih biblioteka.
Novi projekat,finansiranod strane Bertelsmann fondacije, staviće u  prvi plan probleme u upravljanju. Već nekoliko godina ova fondacija sponzoriše uvođenje novih upravljačkih metoda u javne biblioteke, sa posebnim fokusom na benčmarking.Sličan sistem, sa definisanim i konciznim setom indikatora performansi, biće razvijen za potrebe visokoškolskih biblioteka, a razvijaće ga bibliotečki eksperti, u saradnji sa Bertelsmann fondacijom i Nemačkom bibliotečkom asocijacijom (Deutscher Bibliotheksverband). Projekat će se bazirati na međunarodnim benčmarking projektima kao, na primer, u Holandiji, i na rezultatima pilot-projekta pod pokroviteljstvom Deutsche Forschungsgemeinschaft, u kome su  tri biblioteke (Univerzitetska i regionalna biblioteka u Munsteru, Univerzitetska i državna biblioteka u Bremenu, i Bavarska državna biblioteka u Minhenu) sarađivale.Nadamo se da će ova nova inicijativa podići procenu i benčmarking proceduru na nacionalni nivo.
GLAVNI TRENDOVI U BUDUĆNOSTI
Struktura i organizacija institucija visokog obrazovanja u Nemačkoj se menja:
•           Obrazovanje na daljinu sve više dobija na važnosti, što će naročito biti slučaj u budućnosti;
•           Univerziteti i politehničke škole su stekle veću nezavisnost pomoću globalnih budžeta, kao i zbog sve boljeg upravljanja resursima;
•           Računovodstvo, transparentnost i evaluacija su zahtevani, pa čak i propisani;
•           Institucije se takmiče za učenike; i
•           Objavljuju se ankete sa procenama rada
Biblioteke, zajedno sa svojim matičnim institucijama, moraju integrisati ove promene u upravljačke procese; u nekim slučajevima, na primer, kod problema u evaluaciji, one su prve na to ukazale u sopstvenim institucijama.
Glavni problemi visokoškolskih biblioteka u sadašnjosti mogu  biti sažeti na sledeći način:
•           Iz razloga što je odgovornost za obrazovanje na regionalnom, a ne na federalnom nivou, pravni, administrativni i finansijski uslovi veoma variraju u različitim regionima.
•           Centralizovano, sveobuhvatno političko planiranje za biblioteke je teško izvodljivo; a centralna bibliotečka institucija, Deutsches Bibliothekinstitut, biće raspuštena.
•           Fondovi za finansiranje nisu dovoljni da pokriju troškoveza  dva zadatka  – održavanje svakodnevne rutine za potrebe sadašnje studentske generacije, a u isto vreme, uvođenje novih i efikasnijih usluga. Finansijske institucije često veruju da elektronske informacije ne koštaju ništa.
•           Uloga i značaj biblioteka u elektronskoj eri se dovode u pitanje, i biblioteke treba da pokažu zajedničku inicijativu kako bi ukazale na vrednost svojih aktivnosti.
Ipak, nemačke akademske biblioteke imaju dugu tradiciju efikasne saradnje, iako se može pojaviti konkurencija.One sarađuju na katalogizaciji i isporuci dokumenata i u projektima digitalnih biblioteka, a sistem specijalnih fondova pod pokroviteljstvom Deutsche Forschungsgemeinschaft odlično podržava zajedničko stvaranje zbirki.
Dve važne stvari bi trebalo konačno pomenuti: Fondacija Bertelsmann, zajedno sa Deutscher Bibliotheksverband, pokrenula je projekat pod nazivom „Bibliothek 2007: Bibliotheksentwicklung in Deutschland“ (Biblioteka 2007: razvoj biblioteka u Nemačkoj) čija je namera da analizira trenutnu situaciju i da razvije preporuke za ceo sektor javnih i visokoškolskih biblioteka.
Još jedno istraživanjekoje će uticati na obrazovni sektor u Nemačkoj jeste objavljivanje PISA studije, u kojoj su veštine nemačkih učenika ocenjene veoma nisko na međunarodnoj rang listi.Diskusija koju je pokrenula ova studija može takođe pomoći i visokoškolskim bibliotekama, i to u njihovom naporu da optimizuju usluge za svoju klijentelu.

Tekst na engleskom jeziku objavljen kao:
German Academic Libraries: Tradition and Change / Jürgen Bunzel and Roswitha Poll // The Journal of Academic Librarianship, Volume 28, Issue 6, November-December 2002, Pages 418-425.
DOI: 10.1016/S0099-1333(02)00351-8
ONLAJN VERZIJA
http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6W50-47C8HTP-C&_user=10&_coverDate=12%2F31%2F2002&_rdoc=1&_fmt=high&_orig=browse&_origin=browse&_sort=d&view=c&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=beb3a9309364142cabdcc78b69697887
NAPOMENE I REFERENCE
1. Federal Statistical Office/Statistisches Bundesamt (http://www.destatis.de/); German Library Statistics (http://www.bibliotheksstatistik.de/); Deutscher Bildungsserver (http://www.bildungsserver.de/), a comprehensive information source on education in Germany (including statistical data).
2. Informationsverarbeitung an Hochschulen: Netze, Rechner und Organisation/Empfehlungen 2000-2005 der Kommission für Rechenanlagen der Deutschen Forschungsgemeinschaft (DFG). Available: http://www.dfg.de/foerder/hbfg/kapitel7.html.
3. The Association of German Librarians (http://www.vdb-online.org/info/info-en.php).
4. Professional Association Information—Library (http://www.bibinfo.de/).
5. German Library Association (http://www.bibliotheksverband.de/).
6. Federation of German Library Associations (http://www.bdbdachverband.de/index2.html).
7. “Standing Conference of the Ministers of Education and Cultural Affairs of the Länder in the Federal Republic of Germany” http://www.KMK.org.
8. See http://www.ddb.de.
9. See http://www.dfg.de; library programs under; http://www.dfg.de/foerder/biblio/index.html.
10. See http://www.subito-doc.com/.
11. Hochschulrahmengesetz (HRG) (January 19, 1999).
12. See http://www.wissenschaffen.de.
13. Example of one library (Münster): hours of formal staff training received in full days: 1999  160; 2000  189 ( 18%); 2001 250 ( 32%).
14. See http://www.hbz-nrw.de.
15. The proceedings are published as special issues of Zeitschrift für Bibliothekswesen und Bibliographie.
16. Harald Buch, Sebastian Mundt, “Mitarbeiterbefragungen – Auswertung und Umsetzung.” ABI-Technik 18 (1998): 386–397.
17. Empfehlungen zum Magazinbedarf wissenschaftlicher Bibliotheken. Wissenschaftsrat.Köln, 1986.
18. WEBIS is the Web portal of the special collection field system (http://webis.sub.uni-hamburg.de/).
19. Funding guidelines (http://www.dfg.de/foerder/formulare/1_53.htm).
20. Brahms, Ewald: Digital Library Initiatives of the Deutsche Forschungsgemeinschaft, in: D-Lib Magazine, May 2001. Available: http://www.dlib.org/dlib/may01/brahms/05brahms.html.
21. Regeln für die alphabetische Katalogisierung: RAK. Wiesbaden: Reichert, 1980.
22. Instruktionen für die Alphabetischen Kataloge der Preuischen Bibliotheken vom 10.Mai 1899 (Wiesbaden: Reichert, 1975).
23. See http://www.dfg.de/foerder/biblio/foerdermoeglichkeiten.html.
24. Ludger Syré, Altbestandserfassung in wissenschaftlichen Bibliotheken der Bundesrepublik Deutschland. (Berlin: Deutsches Bibliotheksinstitut, 1987, DBI-Materialien 67), p. 16.
25. Empfehlungen der Kultusministerkonferenz zur Erhaltung der vom Papierzerfall bedrohten Bibliotheksbestände. Bibliotheksdienst 28 (1994): 479–493.
26. See http://www.brzn.de/eromm/index.html.
27. Loans in university and polytechnics libraries: 1999 55,4 million; 2000 54,7 million; 2001  57,6 million.
28. See http://www.stefi.de.
29. See http://www.ub.uni-trier.de; http://www.ub.uni-dortmund.de.
30. See http://www.mycore.de.
31. See http://www.hbz-nrw.de/DigiBib/.
32. See http://www.bibliotheksstatistik.de.
33. Roswitha Poll, “Three Years of Operating Ratios for University Libraries,” Performance Measurement and Metrics 1 (2000): 3–8.
34. Klaus Ceynowa &, AndréConers, Cost management for Academic Libraries (Saur: München 2002).
35. Robert Follmer, Stefan Guschker, Sebastian Mundt “Gemeinsame Benutzerbefragung der Nordrhein-westfälischen Universitätsbibliotheken—Methodisches Vorgehen und Erfahrungen.”
Bibliotheksdienst 36 (2002): 20–33.
36. See http://www.bix-bibliotheksindex.de/.
37. Klaus Ceynowa & AndrëConers, Balanced Scorecard für wissenschaftliche Bibliotheken (Frankfurt A. M.: Klostermann 2002).
38. See http://www.che.de/.
39. See http://www.bertelsmann-stiftung.de/project.cfm.
40. See http://www.pisa.oecd.org/.

Prevod teksta: Jasna Čanković
viši bibliotekar Univerzitetske  biblioteke „Svetozar Marković“, Beograd