Broj tri (2012)

mr Renata Samardžić 
Kriminalističko-policijske akademije

Odlukom Vlade Republike Srbije, 7. jula 2006. godine Policijska akademija i Viša škola unutrašnjih poslova integrisane su u Kriminalističko-policijsku akademiju, kao samostalnu visokoškolsku ustanovu za ostvarivanje akademskih i strukovnih studijskih programa svih nivoa za potrebe policijskog obrazovanja, kao i druge oblike stručnog obrazovanja i usavršavanja koji su od značaja za kriminalističko-policijske i bezbednosne poslove.Odlukom o osnivanju Kriminalističko-policijske akademije bliže je uređen način preuzimanja prava, obaveza, sredstava, zaposlenih, dokumentacije i predmeta Policijske akademije i Više škole unutrašnjih poslova.
Gašenjem Više škole unutrašnjih poslova i Policijske akademije, njihove biblioteke su formalno (kao organizacione jedinice) prestale da postoje. Integrisani fondovi tih biblioteka, danas čine fond biblioteke Kriminalističko-policijske akademije, kao pravnog sledbenika dveju ustanova.[1] Biblioteka Kriminalističko-policijske akademije upisana je u registar biblioteka, matične Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu. 
Danas Biblioteka Kriminalističko-policijske akademije u fondu ima oko 30.000 knjiga i časopisa, uglavnom iz oblasti kriminalistike, pravnih i drugih društvenih nauka. Fond biblioteke čine integrisani fondovi biblioteka Policijske akademije i Više škole unutrašnjih poslova. U skladu sa važećim standardima za visokoškolske biblioteke, delatnost Biblioteke usklađena je sa potrebama nastavnog i naučnoistraživačkog rada na Akademiji[2]. Rad biblioteke regulisan je pravilnikom, a o njenom radu i unapređenju delatnosti posebno se stara Komisija za biblioteku. Biblioteka je namenjena pre svega nastavnicima, saradnicima i studentima Akademije, radnicima MUP-a Republike Srbije, ali i drugim korisnicima pod posebnim uslovima. Punopravna je članica COBISS.SR u okviru projekta „Virtuelna biblioteka Srbije“. Publikacije u biblioteci se pretražuju putem elektronskog kataloga (OPAC–OnlinePublicAccessCatalog), koji je na internetu dostupan na adresi www.vbs.rs/cobiss/ ili na sajtu Akademije na adresi www.kpa.edu.rs, preko linka na stranici Biblioteke[3]. Preko servisa KoBSON (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (www.kobson.nb.rs), u biblioteci Akademije korisnicima je omogućen on-line pristup časopisima u elektronskoj formi sa tekstom u celini, a zaposlenima je omogućeno potpisivanje pojedinačnih licenci za korišćenje KoBSON servisa u režimu udaljenog pristupa („od kuće“). Korisnicima biblioteke je na raspolaganju elektronska čitaonica sa šest računara i stalnom internet vezom za potrebe nastave i naučnog rada, a studentima za učenje posebna čitaonica u studentskom domu Akademije. Razvijena je saradnja sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“, Narodnom bibliotekom Srbije, Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu (Duplicate Materials Exchange Program– DMEP), kao i sa drugim srodnim fakultetskim bibliotekama u zemlji i svetu.
Biblioteka Kriminalističko-policijske akademije je od 2001. godine član Zajednice bibliotekaUniverziteta u Srbiji.[4]
Svi zaposleni bibliotečki radnici imaju položen stručni ispit iz bibliotečke delatnosti i licence za rad u COBISS-u. Rukovodilac Biblioteke je mr Renata Samardžić. U biblioteci Akademije rade: bibliotekari Olivera Jezdimirović i Ivana Gajić, lektor Jasmina Miletić, viši knjižničar Slađanka Perovanović iknjižničari Snežana Đorđević i Tina Veljović.

Tatjana Dučina 
Rudarsko-geološki fakultet

Samostalni razvoj i školovanje prvih domaćih kadrova iz geologije započet je 1880. godine osnivanjem Katedre za mineralogiju i geologiju  na Velikoj školi u Beogradu. U narednim godinama formiraju se dva odseka Rudarski i Geološki, a zatim dva odvojena fakulteta. Konačno 1956 godine ova dva Fakulteta definitivno se spajaju u jedinstven Rudarsko – geološki fakultet sa dva odseka Rudarskim i Geološkim. 
Početkom pedesetih godina prošlog veka odštampan je prvi broj časopisa – Zbornik radova Geološkog i Rudarskog fakulteta Tehničke velike škole, čime je simbolično utemeljeno zajedništvo dve struke i nauke i objedinjen fond njihovih stručnih biblioteka.

Bibliotečko-informacioni sistem Rudarsko-geološkog fakulteta čine biblioteka Rudarskog odseka i biblioteka Geološkog odseka.
Naše korisnike i kolege, često zbunjuje razuđenost naših fondova, pa ćemo ukratko objasniti na kojim lokacijama se nalaze određeni segmenti fonda Biblioteke.
Naime, u sedištu Fakulteta, smeštena je Centralna biblioteka koja objedinjuje i stara se o celokupnom fondu biblioteke Rudarskog odseka i delu fonda biblioteke Geološkog odseka. Radi se o geološkim fondovima Departmana za: Hidrogeologiju, Geofiziku, Geotehniku i Ekonomsku geologiju.
Dva odeljenja geološke biblioteke nalaze se na drugim lokacijama u okviru Departmana kojima pripadaju.
Odeljenje biblioteke Departmana za Geologiju i Paleontologiju nalazi se u zgradi Ekonomskog fakulteta.
Odeljenje biblioteke Departmana za  Mineralogiju i Petrologiju nalazi se na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Biblioteka smeštena u glavnoj zgradi Fakulteta je depozitna za celokupnu udžbeničku literaturu, opslužuje najveći broj korisnika bibliotečkih usluga i koordinira rad svih odeljenja biblioteke. Ovim je pozicionirana njena centralna funkcija u okviru bibliotečko-informacionog sistema Fakulteta.
Centralna biblioteka raspolaže sa čitaoničkim prostorom, koji je smešten unutar fondovskog dela biblioteke, kapaciteta  do 40 mesta.
Na nivou fakultetske Biblioteke, zaposleno je ukupno pet bibliotečkih radnika sa visokom stručnom spremom tehničkog i društvenog usmerenja.

Sa impozantnim knjižnim fondom po obimu i strukturi koji broji 387.860 bibliotečkih jedinica od čega je 94.130 monografskih publikacija, 290.600 svezaka stručnih časopisa, oko 2.000 separata i 1.135 doktorskih, magistarskih i specijalističkih radova, biblioteka kao jedinstvena celina, predstavlja razvijen bibliotečko-informacioni servis u okviru nastavno-naučne delatnosti Rudarsko-geološkog fakulteta.

U pogledu obavljanja bibliotečko-informacione delatnosti od osnivanja Biblioteke do danas generacije bibliotekara su se rukovodile istom idejom da i pored često neadekvatnih uslova,  svoj stručni rad zasnivaju na primeni bibliotečkih standarda i aktuelne zakonske regulative.

U biblioteci  se vode knjige inventara za monografske i serijske publikacije i kartoteka časopisa. Za svaki segment fonda  postoji zasebna knjiga inventara. Fondovi se prepoznaju na osnovu signature, a smeštaj je organizovan prema  Numerus curens-u. Fond je dobro smeštajno organizovan i veoma manipulativan, čime se postiže ekonomičnost u  radu i vremenu.                                             

U svom radu bibliotekari primenjuju ISBD standarde. Vodi se alfabetski katalog za  monografske publikacije. Kataloški listići sa skraćenim kataloško-bibliografskim opisom predstavljaju osnov za identifikaciju publikacija. Našim studentima je i dalje pretraživanje kataloga u papirnoj formi omiljen i pouzdan način za prikupljanje osnovnih informacija o publikaciji.
Biblioteka je relativno dobro snabdevena udžbeničkom literaturom iz svih oblasti geologije i rudarstva.
Deo fonda koji se odnosi na literaturu koja upućuje na stručne manifestacije ( zbornici radova sa kongresa, simpozijuma, konferencija, kao i izdanja drugih institucija koje se bave rudarstvom i geologijom  nalazi se u slobodnom pristupu. Koriste ga studenti pri izradi diplomskih, master i doktorskih radova, kao i spoljni korisnici biblioteke.

Jedan od segmenata informacione delatnosti, Centralna biblioteka realizuje kroz organizovanje godišnjih promocija izdanja Fakulteta i pripremanje kataloga izdanja.Ova prigodna manifestacija koja ima radni i istovremeno svečani karakter organizuje se krajem godine i okuplja veliki broj zainteresovanih koji žele da čuju  sažeti prikaz svake pojedinačne publikacije. Ove godine se navršava dvadeset jedna godina kontinuiranog rada na pripremanju i organizovanju  ove manifestacije.

Kao prikladan izvor informacija za korisnike, Biblioteka je u saradnji sa Računarskim centrom Rudarskog odseka realizovala dve programske aplikacije:
Jedna se odnosi na magistarske i doktorske radove naučnih radnika sa Fakulteta. Bez obzira što se ovi radovi nalaze  u COBISS / OPAC bazi podataka, naša namera je bila da ih objedinimo na jednom mestu da bi se korisnicima skratilo vreme pretraživanja.
Druga aplikacija je kao predmet obrade imala stručne članke iz časopisa „Zbornik radova Rudarsko – geološkog fakulteta“.
Aplikacijama se može pristupiti preko Bibliotečkog servisa RGF-a.

Pre dve godine Biblioteka je postala  članica  sistema COBISS.SR.
Ove godine smo pristupili digitalizaciji pojedinih segmenata bibliotečke građe u smislu formiranja Fakultetskog digitalnog repozitorijuma.

U ovom sažetom prikazu osvrnuli smo se, između ostalog, i na neke elemente bibliotečke prakse koji se podrazumevaju u bibliotečkoj delatnosti, sa ciljem da naše korisnike podsetimo ili iznova informišemo o organizacionim i stručnim kapacitetima biblioteke Rudarsko-geološkog fakulteta.

mr Biljana Đorđević, 
šef biblioteke FILUM-a

Za prvih deset godina postojanja Biblioteka Filološko-umetničkog fakulteta razvila se u savremenu bibliotečko-informacionu celinu  fakulteta koja je svojom delatnošću konkurentna  i prestižna na svim poljima rada. Prateći razvoj fakulteta biblioteka je postajala centar za čuvanje, plasiranje i posredovanje na putu znanja od izvora do korisnika. Biblioteka posluje kao organizaciona jedinica u okviru fakulteta koja ispunjava zadatak da na savremen, tehnološki odgovarajuće podržan i sa važećim standardima u bibliotečkom poslovanju usklađen način, obavlja bibliotečko-informacione poslove od naročitog značaja za nastavno-pedagoški, naučno-umetnički i istraživački rad. Biblioteka FILUM-a, biblioteka današnjice, svojom delatnošću adekvatno  i aktivno prati standarde nastavnog procesa svih nivoa studija na fakultetu, dostignuvši u delokrugu svojih aktivnosti visoke bibliotečke standarde moderne fakultetske biblioteke. Takav progresivan desetogodišnji napredak ostvarivan je:  usklađivanjem kratkoročnih sa dalekoročnim ciljevima; planiranim razvojem; marljivim, strpljivim i samopregornim zalaganjem i permanentnim obrazovanjem bibliotekara; naklonošću, kvalitetnom, neprestanom saradnjom i razumevanjem predavača i rukovodstva fakulteta prema razvoju biblioteke.
U biblioteci su zaposlena tri bibliotekara koji imaju položen stručni ispit i sada već značajno radno iskustvo: Svetlana Ponjavić, profesor španskog jezika i hispanskih književnosti (licence za katalogizaciju monografskih publikacija i pozajmicu); Milica Milojević-Miladinović, profesor srpskog jezika i književnosti, studentkinja doktorskih studija (licence za katalogizaciju monografskih i serijskih publikacija, pozajmicu, izradu bibliografija istraživača i redakciju kataloga), mr Biljana Đorđević, diplomirani muzički pedagog, magistar muzičke umetnosti, šef biblioteke (licence za katalogizaciju monografskih, serijskih publikacija i neknjižne građe, pozajmicu, izradu bibliografija istraživača i redakciju kataloga).  Na osnovu ovakvog pregleda stručnosti bibliotekara FILUM-a može se zaključiti i to za koliko raznovrsnih poslova smo osposobljene i kakve stručne poslove obavljamo.
U okviru bibliotečko-informacione delatnosti bibliotekari su ispunili mnoge segmente od kojih bih istakla posebno rad na:
1. popularizaciji biblioteke, knjige i čitanja;
2. digitalizaciji i prilagođavanju kataloga zahtevima korisnika;
3. obuci korisnika za upotrebu elektronskih kataloga i dostupnih baza podataka;
4. efikasnom i brzom posredovanju između savremene nauke i čitalaca;
5. uspešnoj koordinaciji između zahteva nastave i  kvalitativnog i kvantitativnog sadržaja fonda;
6. uspostavljanju partnerske, prijatne i predusretljive atmosfere za rad u biblioteci i čitaonici;
7. nabavci savremene, prestižne, literature putem kupovine i poklona;
8.  uzajamnom poverenju između bibliotekara i korisnika/saradnika/ kolega/darodavaca/predavača i sl.
Biblioteka Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu danas broji oko 25.000 bibliotečkih jedinica: relevantne udžbenike, naučne monografije, referensnu zbirku, nototeku, zbirku elektronskih nosača informacija, zbirku serijskih publikacija, staru i retku knjigu i drugu vrstu bibliotečko-informacione građe  i izvora koju koriste stalni i privremeni članovi biblioteke.

Bibliotečko-informaciona građa i izvori dostupni su pre svega studentima, ali i ostalim korisnicima na ravnopravan i jednak način, i to bez ikakve materijalne nadoknade.
Biblioteka je kroz desetogodišnji razvoj značajnom brzinom upotpunjavala fond i brižno uređivala elektronski katalog što se može ilustrovati u  prikazu kontinuiteta rasta fonda Biblioteke u sledećoj tabeli:

Pregled rasta fonda Biblioteke
FILUM-a do 2012. godine

Godišnji rast bibliotečkog fonda Biblioteke Filološko-umetničkog fakulteta pre svega prati kvalitativnu, sadržajnu komponentu nastave i taj kriterijum i kontinuitet se i danas nastavlja. Biblioteka je svoj fond popunjavala velikom brzinom i raznovrsnom literaturom i često nije bila u mogućnosti da obezbedi dovoljan broj primeraka, pa je takva situacija rešavana kraćim rokom pozajmice. Danas se dubleti kupuju na osnovu frekventnosti samih naslova, a period pozajmice je povećan novim Pravilnikom o radu Biblioteke iz 2012. godine. Fond biblioteke FILUM-a formiran je planiranom nabavkom putem kupovine neophodne, relevantne, savremene, provereno aktuelne literature. O savremenosti fonda govori i činjenica da je literatura koju biblioteka poseduje sadržajno konkurentna na polju međubibliotečke pozajmice u Srbiji, što potvrđuje podatak da bibliotekari obave preko dvadeset pozajmica mesečno ka drugim bibliotekama.
Kupovina bibliotečko-informacione građe i izvora obavlja se u saradnji sa Komisijom za Biblioteku. Koordinaciju potraživanja literature na zahtev samih nastavnika ili katedri
na fakultetu obavlja šef biblioteke. Nastavnici diktiraju nabaku, a odobrava je Komisija za biblioteku. Odluku o kupovini literature donosi dekan Fakulteta uz saglasnost predsednika Komisije za biblioteku i šefa biblioteke. Pored kupovine, bibliotečki fond se značajno obogaćuje poklonima.
Bibliotekari FILUM-a su u svojoj delatnosti osposobljeni za katalogizaciju građe svih vrsta. Tu pre svega ističem rad na katalogizaciji muzikalija, rad na katalogizaciji zbirke kompakt-diskova i rad na analitici serijskih publikacija. Sve tri vrste poslova na katalozima zahtevale su posebnu vrstu analitičke obrade koja je od veoma velikog značaja za specifičnost zahteva korisnika bibliotečko-informacione građe. Danas su ovi fondovi pretraživi i po sadržaju što našim korisnicima omogućava daleko brži put do svake pojedinačne kompozicije ili pojedinačnog članka.
Delatnost kojom se bibliotekari mogu pohvaliti nije navedenim segmentima rada bila zaustavljena, već se ona danas vezuje i za klasifikaciju i katalogizaciju, tj. analitičku obradu svih publikacija koje izdaje fakultet radi što brže i preciznije afirmacije naučno-umetničke delatnosti fakulteta.
Upotreba baza podataka koje su putem elektronskih mreža i veb-stranica dostupne korisnicima  stalni je posao bibliotečko-informacione delatnosti bibliotekara sa ciljem da korisnika upute, uvedu, obaveste i osposebe za upotrebu istih resursa.
Poseban deo naše delatnosti vezan je za popularizaciju, dostupnost i upotrebu resursa Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON-a). Članstvom biblioteke FILUM-a u konzorcijum, fond biblioteke je proširen za oko  35.000 elektronskih zapisa, oko 60.000 naslova knjiga i nekoliko indeksnih baza podataka iz svih oblasti znanja i naučne delatnosti. Biblioteka je postala posrednik, u pristupu korisnika, raspoloživim bazama podataka iz biblioteke ili od kuće.
Biblioteka FILUM-a smeštena je u zgradi Druge kragujevačke gimnazije, jer i posle deset godina postojanja FILUM nema svoju zgradu. Uslovi u kojima fakultet radi već deset godina odrazili su se i na bibliotečko-informacionu delatnost biblioteke fakulteta. Biblioteka FILUM-a je, zbog navedene situacije,  imala više razloga od drugih biblioteka da svoju delatnosti digitalizuje radi što lakšeg prevazilaženja problema koji se odnosi na dislociranost i razuđenost nastave na različitim lokacijama u gradu. Razvoj biblioteke u to vreme prate velike poteškoće koje su se ogledale u skoro istovremenom obrazovanju katalogizatora za razne segmente rada u tada novoj, programskoj opremi COBISS.SR, kada  nam je bila neophodna brza katalogizacija da bi i pozajmica bila digitalizovana. Iza nas je veliki rad i odricanje da bismo početkom 2008. godine ostvarili digitalizovanu pozajmicu u sistemu COBISS.SR. Tada smo bili jedna od tri biblioteke u zemlji koja je ovu uslugu imala u svom poslovanju.
Nudeći mogućnost adekvatnog, ažurnog uvida u stvarni sadržaj fonda i status pozajmice bibliotečko-informacione građe, koristeći pomoć mehanizama elektronske rezervacije i regulisanja produženja pozajmice mejlom, biblioteka uspeva ne samo da odgovori na nove uslove savremenog poslovanja, već i da korisnicima skrati stvarni put na lokaciju na kojoj se biblioteka nalazi. Uz pomoć mehanizama elektronskih kataloga i digitalizovane pozajmice, te permanentnog i aktivnog obučavanja korisnika i upućivanja na kataloge,  biblioteka FILUM-a je korisnicima olakšala put do knjige koji će biti još jednostavniji preseljenjem u novu zgradu fakulteta.
Čitaonički prostor od tridesetak mesta i prostor računarskog centra od petnaest računarskih mesta omogućava nesmetan i kontinuiran rad u čitaonici, ali je nedovoljan za preko 1500 studenata i oko 250 zaposlenih na fakultetu.

Bez obzira na prostorne poteškoće i nedostatak sopstvene zgrade fakulteta, biblioteka beleži stalni porast poseta kako za rad u čitaonici i računarskom centru, tako i u segmentu pozajmice. Statistički podaci pokazuju visok nivo frekvencije korisnika koji se na godišnjem nivou kreće i do 300 poseta nedeljno.
Bibliotečki fond trenutno nije u otvornom pristupu, jer prostorni uslovi  u kojima se biblioteka nalazi, kao i visina raspoloživih polica nisu adekvatni za tu vrstu novina, ali je takav pristup fondu u planu razvoja biblioteke.
Od 2005. godine bibliotekari FILUM-a izrađuju bibliografije istraživača čime su doprineli dostupnosti i transparentnosti naučne delatnosti zaposlenih na Filološko-umetničkom fakultetu. Zahvaljujući popularizaciji i informisanju istraživača o postojanju ovakvih mogućnosti i zahvaljujući odazivu istraživača, elektronske bibliografije radova prate naučnu delatnost na fakultetu. Možemo reći da skoro svi istraživači na fakultetu danas imaju otvorene naloge u okviru baze E-CRIS i pažljivo prate ažuriranje istih. Izrada bibliografskih zapisa je deo bibliotečke aktivnosti bibliotekara i  kontinuirano i paralelno prati izdavačku delatnost na fakultetu obuhvatajući radove kako naučnih radnika, tako i radove mladih istraživača koji su učesnici naučnih skupova u organizaciji fakulteta  i studenata doktoranada koji se na našem fakultetu školuju.

Prateći desetogodišnji rad Biblioteke Filološko-umetničkog fakulteta možemo zaključiti da postoje stabilne osnove za buduću nadogradnju delatnosti koju će karakterisati: usklađenost savremenih naučno-umetničkih tokova sa sadržajem fonda, usklađenost bibliotečkog poslovanja sa savremenim zahtevima nastave i nauke, i dalja afirmativna i konstruktivna saradnja aktera nastave sa bibliotekom i bibliotekarima.
Biblioteka danas, suočena sa vrtoglavim napretkom nauke i tehnologije i samim multiplikovanjem informacija pokušava da bibliotečkom delatnošću ostane adekvatna sprega između informacija i korisnika informacija. U kvalitetu građenja takve relacije ogleda se i uspešnost naše delatnosti.

Žarko Vojnović 
Narodna biblioteka Srbije

Dana 2. i 3. novembra 2012. godine u organizaciji Narodne biblioteke Srbije održan je Stručno-naučni skup “Srpska nacionalna bibliografija”. U Organizacionom odboru bili su prof. dr Zlata Bojović (predsednik), Miro Vuksanović, prof. dr Aleksandra Vraneš, prof. dr Dušan Ivanić, dr Miodrag Maticki, dr Vesna Matović, mr Zdravka Radulović, Branka Bulatović, Kata Mirić, Ratko Marković i Žarko Vojnović (sekretar).

            Skup je u amfitetatru Narodne biblioteke Srbije otpočeo 2. novembra (petak) predstavljanjem rada Bibliografskog odeljenja NBS, a naročito rezultata projekata vezanih za retrospektivnu bibliografiju, tj. dvadeset tomova Srpske bibliografije. Knjige 1868-1944. i prvog toma Srpske bibliografije. Periodika 1768-2005. U predstavljanju su učestvovali prof. dr Zlata Bojović, prof. dr Đorđije Vuković, Slobodanka Komnenić i mr Zdravka Radulović.

            Potom je usledila prva sekcija Skupa pod nazivom “Kriterijumi i metodologija izrade nacionalne bibliografije”, kojom su predsedavali prof. dr Aleksandra Vraneš, koja je održala uvodno predavanje, i prof. dr Đorđije Vuković. Prema programu izlagači su bili:

1. Marija Bogdanović (Narodna biblioteka Srbije, Beograd), “Redakcija autorskog registra

srpske retrospektivne bibliografije knjiga 1868-1944.”

2. Vera Crljić (Narodna biblioteka Srbije, Beograd), “Rad na dopunama Srpske bibliografije knjiga 1868-1944. – 21. tom”
3. Bojana Lasica (Filozofski fakultet, Pale), “Bibliografski metodi i postupci u izradi retrospektivne bibliografije srpskih listova i časopisa u BiH do 1941.”
4. Radoslavka Sudarušić (Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu), “Zastupljenost srpskih autora iz BiH u srpskoj retrospektivnoj bibliografiji”
5. Marija Čupić (Narodna biblioteka „Stevan Sremac“, Niš), “Značaj lokalne periodike za dopunu retrospektivnih i tekuće (nacionalne) bibliografije”
6. Ljiljana Klevernić, Vesna Ukropina, Daniela Kermeci (Biblioteka Matice srpske, Novi Sad), “Bibliografija Ive Andrića i nacionalna bibliografija”
7. Staniša Vojinović, “Dopune retrospektivne bibliografije Srpska bibliografija. Knjige 1868-1944”.

Osim Staniše Vojinovića, svi izlagači su učestvovali.

            Druga sekcija, kojom su predsedavali mr Zdravka Radulović (umesto odsutnog Mira Vuksanovića) i dr Svetlana Mirčov, nosila je naziv “Predmetnost bibliografije”. Prema programu izlagači su bili:

1. Vojislav Maksimović (Filozofski fakultet Pale), “Tematska širina i struktura bibliografije”
2. Svetlana Mirčov (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), “Srpska retrospektivna bibliografija kao nezaobilazni izvor podataka za rekonstituciju nacionalnog fonda, kulturno-istorijska i naučna istraživanja i izradu specijalnih bibliografija”
3. Katarina Karamijalković (Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu), “Doprinos Đure Daničića razvoju srpske nacionalne bibliografije”
4. Marija Jovancai (Biblioteka Matice srpske, Novi Sad), “Bibliografija knjiga u Vojvodini i tekuća nacionalna Bibliografija Srbije”
5. Marija Orbović (Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis”, Čačak), “Nacionalna i zavičajna bibliografija – uzajamni odnos”
6. Aleksandar Radović (Biblioteka Matice srpske, Novi Sad), Dragoslava Rodaljević (Narodna biblioteka Užice), “Neknjižna građa u okvirima srpske nacionalne bibliografije”

            Sledećeg dana (3. novembar, subota) održana je treća sekcija, pod nazivom “Nacionalna bibliografija u elektronskom okruženju”. Predsedavali su mr Zdravka Radulović, koja je iznela uvodno izlaganje, i Novka Šokica-Šuvaković. Prema programu, izlagači su bili:

1. Milena Maksimović (Filozofski fakultet Univerziteta Istočno Sarajevo), “Vrednovanje bibliografije u elektronskom okruženju”
2. Novka Šokica-Šuvaković (Biblioteka Matice srpske, Novi Sad), “Softver za izradu bibliografija”
3. Nenad Jeremić (Agencija za programiranje Blink N, Beograd), “Digitalizacija Srpske bibliografije knjiga 1868-1944. i digitalizacija Bibliografije Crne Gore 1494-1994.”
4. Gordana Mazić (IZUM, Ljubljana), mr Dragana Stolić (Univerzitetska

biblioteka, Beograd), Bogoljub Mazić (Univerzitetska biblioteka, Beograd), “Bibliografije i repozitorijumi: nepremostivi antagonisti ili protagonisti iste ideje”

5. Dušica Grbić (Biblioteka Matice srpske, Novi Sad), “Katalozi starih srpskih štampanih knjiga Biblioteke Matice srpske i Srpska nacionalna bibliografija”
6. Biljana Kosanović, Tatjana Timotijević (Narodna biblioteka Srbije, Beograd), “Naučni radovi istraživača iz Srbije u Web of Science”
7. Tanja Tasić (Narodna biblioteka Srbije, Beograd), “Svetska bibliografija prevoda Index Translationum kao mesto promovisanja srpskog izdavaštva i informacioni resurs za proučavanje serbike”.

Osim Dušice Grbić, svi su u čestvovali u programu.

            Četvrta sekcija nosila je naziv “Srpski jezik i književnost i srpska nacionalna bibliografija”. Njom su predsedavali prof. dr Dušan Ivanić, koji je imao uvodno izlaganje o temi, i Žarko Vojnović (u odsustvu dr Staniše Tutnjevića). Prema programu, izlagači su bili:

1. Mirjana Stefanović (Filozofski fakultet Novi Sad), “Bibliografija i književna istoriografija”
2. Staniša Tutnjević, “Jedno davno iskustvo: Bibliografija književnih priloga u listovima i časopisima Bosne i Hercegovine 1850-1918.”
3. Irena Arsić (Filozofski fakultet u Nišu), “Novija dubrovačka književnost u Srpskoj retrospektivnoj bibliografiji”
4. Aleksandar Milanović (Filološki fakultet, Beograd), “Metodološki problemi razgraničenja obima srpskog književnog jezika u 19. veku”
5. Jelena Janjić (Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske), “Srpska bibliografija u Bosni i Hercegovini”
6. Milorad Filić (Visoka škola za vaspitače strukovnih studija u Gnjilanu sa privremenim sedištem u Bujanovcu), “Bibliografija srpske retke knjige na Kosovu i Metohiji 1868-1944.”

Osim odsutnog Staniše Tutnjevića, čije je saopštenje pročitano, svi izlagači su učestvovali u sekciji.

Mr Zdravka Radulović
Narodna biblioteka Srbije

[1]Bibliografsko odeljenje je u vreme svog osnivanja, daleke 1960. godine bilo prvo odeljenje osnovano isključivo za potrebe rada na projektu Srpske retrospektivne bibliografije. Faze kroz koje je prolazio ovaj projekat obeležavaju ključne tačke u periodizaciji istorije naše kulture i društva. Pokazalo se da je srpska bibliografija svakog razdoblja bilo ogledalo usmerenosti kulture, njenog duha i uopšte, duha tog vremena.
Zahvaljujući ovom značajnom projektu, istaknutim stručnjacima koji su radili na njemu i njihovom visokom profesionalizmu, Bibliografsko odeljenje je postalo stožer okupljanja najznačajnijih imena iz oblasti srpske bibliografije i bibliotekarstva uopšte.
Misija njegove delatnosti oduvek je bila, koliko informaciono-dokumentaciona, toliko nacionalna i društvena, proizašla iz uverenja najuglednijih imena srpskih naučnika i bibliotekara koji su preko uređivačkih odbora odlučivali o kriterijumima, obimu, selekciji i metodologiji bibliografske obrade knjiga i serijskih publikacija od 18. do sredine 20. veka.
Mnogobrojna izdanja sa potpisom stručnjaka ovog odeljenja, bila su putokaz za najbolja bibliografska prezentovanja vrednosti, bogatstva i raznovrsnosti koje poseduje srpska kultura.
Radeći na projektu zasnovanom na ideji da se izradom srpske retrospektivne bibliografije knjiga i periodike srpsko duhovno nasleđe predstavi svestrano, ne izostavljajući ni jednu bitnu sastavnicu, bibliografi ovog odeljenja nisu imali privilegiju da biraju ono što je najbolje i najvažnije u srpskom pisanom nasleđu. Odnoseći se visoko profesionalno prema svojim radnim i stručnim obavezama, vođeni ranije utvrđenim kriterijumima trudili su se da pronađu i obrade svu građu koja pripada ovom korpusu i da svakoj publikaciji u bibliografskom postupku daju ravnopravan značaj.
Ipak, u ovom ozbiljnom poslu i zadatku od opšteg nacionalnog interesa, postojao je neko ko je sa posebnom pažnjom i odgovornošću vodio računa da srpska bibliografija ne propusti ono što je najvrednije u štamparsko-izdavačkoj produkciji s kraja 19. i početka 20. veka. Glavni redaktor kompletne građe i dugogodišnji načelnik Bibliografskog odeljenja,  Miodrag Živanov je svoj radni vek posvetio ovom projektu i mnogostruko zadužio srpsku kulturu, a i nas koji tek pokušavamo da sledimo njegov put. Iako naoružani desetinama najnovijih štampanih i elektronskih priručnika i pomagala, bibliografi našeg odeljenja se i danas iskreno dive postignutim rezultatima svojih prethodnika, njihovom entuzijazmu, obrazovanju, stručnosti i istrajnosti.
Pored najzaslužnijeg među njima već pomenutog  mr Miodraga Živanova, teško je nabrojati sve one koji su na direktan ili posredan način doprineli da se ovom projektu da puni smisao. Imena priređivača, recenzenata, urednika i mnogobrojnih saradnika, najuglednijih imena naučnih i kulturnih radnika, članova uređivačkih odbora, ostaće zabeležena među koricama ovih dragocenih knjiga kao dostojni čuvari sabranih dokumenata srpske duhovnosti na koje, kao narod,  trebamo biti ponosni.
Svakako, ne smemo zaboraviti ni pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije  bez čije finansijske podrške ova izdanja ne bi mogla biti štampana u ovakvom izdanju i tiražu.
Za 50 godina svoga postojanja priređeno je i objavljeno:

1.  20 tomova Srpske bibliografije knjiga 1868-1944. sa preko 100.000 bibliografskih jedinica,
2. prvi od ukupno 4 toma Srpske bibliografije periodike 1768-2005. sa blizu 6000 popisanih naslova
3. selektovana i delimično redigovana građa preko 24.000 naslova srpske periodike
4. obrađena i delimično redigovana građa za drugi tom Srpske bibliografije periodike
5. prikupljen i obrađen najveći deo građe za Dopune tj.  21. tom Spske bibliografije knjiga
6. sakupljen i obrađen veći deo građe Srpske bibliografije knjiga za period 1801-1867.
7.  digitalizovana kompletna građa od 20 tomova
8.  započet rad na izradi predviđenih kumulativnih registara
9. priređeno i objavljeno na desetine stručnih bibliografija i kataloga

Kako dalje?
U vremenu kada srpski narod živi rasut u nekoliko susednih država i širom sveta, stručnjaci Bibliografskog odeljenja i danas, nakon 50 godina njegovog  postojanja, iznova osećaju obnovljenu motivisanost i bibliografsku posvećenost kao na početku svoga rada. Nezapostavljajući stare proverene istraživačke metode, nismo odoleli ni iskušenju da dosad prikupljenu i objavljenu bibliografsku građu u štampanoj formi digitalizujemo i prenesemo u elektronsko okruženje, a sve u želji da zadovoljimo potrebe, kako savremenog korisnika tako i onog najudaljenijeg do koga nisu dospele štampane publikacije. Digitalizacija 20 tomova Srpske bibliografije knjiga i mogućnost pretraživanja tako obimne građe preko autorskog i predmetnog registra pokazala se svrsishodnom i danas smo veoma ponosni na činjenicu da smo obavili pionirski, vrlo složen i zahtevan posao koji je u potpunosti ispunio naša očekivanja.
Dovršenje ovog velikog kolektivnog posla zavisi od mnogo činilaca, pre svega od stručnog kadra spremnog da se bori za ovaj, u današnje vreme nedovoljno afirmisan posao, ali i podrške naučne javnosti, vodećih naučnih institucija, države, i konačno, ustanove koja se bavi ovim poslom.
Na ovom mestu želimo reći i sledeće:
Nakon propuštenih prilika promovisanja poslednjih tomova Srpske bibliografije knjiga i obeležavanja pedesetogodišnjice od osnivanja Bibliografskog odeljenja (1960-2010), veliku zahvalnost dugujemo v. d. Upravniku gospodinu Dejanu Ristiću koji nam je svesrdno pomogao da dostojno promovišemo prvi tom Srpske bibliografije periodike, da potsetimo naučnu i stručnu javnost na 20 tomova Srpske bibliografije knjiga  i da organizujemo dvodnevni skup na kome ćemo pokušati dati ocene dosadašnjeg, ali i smernice budućeg rada na nacionalnim bibliografijama.

Oja Krinulović 
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ 

mr Renata Samardžić
Kriminalističko – policijska akademija u Beogradu 

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je u saradnji sa Kriminalističko-policijskom akademijom u Beogradu organizovala izložbu pod nazivom Genetički inženjering u službi čovečanstva, koja je otvorena 27. juna 2012. godine u holu na spratu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Autori izložbe su Aleksandra Popović i mr Sanja Antonić, informatori savetnici u Univerzitetskoj biblioteci. Otvaranju su prisustvovale brojne zvanice, kolege, prijatelji, studenti biologije i molekularne biologije. Izložbu su otvorili zamenik direktora Univerzitetske biblioteke, Bogoljub Mazić, i dekan Kriminalističko-policijske akademije, prof. dr Goran Milošević. Prvo predavanje, pod nazivom Forenzika u kriminalistici: biometrijske identifikacije, održala je dr Ljiljana Mašković, redovni profesor na Katedri kriminalističkih nauka, kriminalističko – forenzička oblast. Oblasti naučnog istraživanja kojima se bavi su: nelinearni efekti u molekularnim kristalima, polimerni materijali, nanostrukture (DNK), biofizika, kriminalistika, forenzika. Drugo predavanje na temu The Emerging Homo futurensis, održao je dr H. James Birx, gostujući profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dr H. James Birx, istaknuti profesor antropologije na Canisius College, takođe je i urednik petotomne enciklopedije Encyclopedia of Anthropology .

Izložba Genetički inženjering u službi čovečanstva ima prvenstveno edukativni karakter. Autori izložbe Genetički inženjering u službi čovečanstva su imali ideju da se u Biblioteci postavi jedna naučno-popularna izložba sa edukativnim karakterom. Molekularna biologija počinje intenzivno da se razvija nakon otkrića Džejmsa Votsona i Frensisa Krika koji su pre 50 godina dobili Nobelovu nagradu za medicinu za otkrivanje strukture DNK. Genetički inženjering se sve više razvija, njegova dostignuća su postala neophodna za dobrobit čo­večanstva, a nove metode su izlečile mnoge bolesti: nasledne, maligne, infektivne bolesti i bolesti imunog sistema.

Forenzika, naučna metoda za otkrivanje različitih objekata od značaja za sudske postupke, primenjuje neka dostignuća i znanja do kojih je došao genetički inženjering. Ipak, njena najznačajnija primena je u kriminalističkim istragama, u kojima je neophodno izvršiti identifikaciju kako žrtava, tako i počinilaca krivičnih dela.
Autori su želeli da izložbi daju potpuno drugačiju formu i naučni aspekt forenzike koja je u poslednjoj deceniji intenzivno prisutna na malim ekranima putem popularnih televizijskih serija.

U Univerzitetskoj biblioteci se nalazi bogat fond publikacija vezanih za ovu  izložbu na različitim svetskim jezicima. Univerzitetska biblioteka je depozitna biblioteka doktorskih disertacija branjenih na Univerzitetu u Beogradu. U katalogu su predstavljene samo neke teze iz velike kolekcije koju poseduje Biblioteka.

Biblioteka Kriminalističko-policijske akademije ima u fondu oko 30.000 knjiga i časopisa, uglavnom iz oblasti kriminalistike, pravnih i drugih društvenih nauka. Ova biblioteka poseduje najsavremenija izdanja poznatih svetskih izdavača iz oblasti forenzičkih nauka. U biblioteci se nalazi i legat istaknutog kriminaliste, prof. dr Vladimira Vodinelića, čiji sadržaj u celini dokumentuje razvoj kriminalistike u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi. Knjige čuvenih klasika kriminalistike – Bertijona, Grosa, Galtona, Rajsa, Lokara, Osborna, Lombroza, Luvaža, teško se mogu naći na jednom mestu i u mnogo značajnijim evropskim centrima. Naučne metode u policijsku tehničku službu uveli su francuski kriminalista Alfons Bertijon (Alphonse Bertillon), šef Odeljenja za identifikaciju Prefekture u Parizu (1878) i Hans Gros (Hans Gross), istražni sudija, potom javni tužilac i profesor krivičnog prava u Gracu (1890). Od ovih naučnika počinje i era savremene primene forenzičkih metoda i kriminalistici.
Ova izložba je organizovana kako bi se javnost upoznala sa dostignućima genetičkog inženjeringa i sa njegovom primenom u naučne i medicinske svrhe.