Marija Gordić 
Univerzitetska biblioteka Kragujevac

Svake godine, dodatno suočeni sa realnošću društvenog položaja u koji smo kao bibliotekari gurnuti u stranu, pokušavamo da se dosetkama izvučemo iz sve većeg beznađa.
Nabavka, kao jedna od nekada osnovnih delatnosti svake biblioteke, javne ili stručne, rapidno gubi svaki primat, a očevidno je da se rad bibliotekara katalogizatora polako prebacuje na nove delatnosti. Sve veća pažnja poklanja se informisanju i edukaciji korisnika. Još je veća neprijatnost što se i u okvirima biblioteka kao entiteta, maksimalno zanemaruje ovaj vid rada zaposlenih, jer „zaboga” živimo u dobu informatike i informacija, pa sva pažnja po pravilu treba da je usmerena u tom pravcu. Sve češće se postavlja pitanje čemu knjiga, kada postoji njena elektronska verzija na kindl-u i drugim book reader-ima. Nisam neko ko insistira na papirnoj formi, sve češće hvatam sebe da čitam elektronski zapis publikacije, ali nikako mi ni civilizacijski nije logično da se knjiga zanemari. Volim miris, volim i osećaj kada je držim u ruci, a ponekad mi je važno i koliko ima stranica do kraja.
Kada govorimo o nabavci, savremena biblioteka, kao što je svaka od univerzitetskih u Srbiji, pokušava da prati sve češće trendove izdavačkih kuća koje se utrkuju, kako u produkciji novih naslova, tako i u osmišljavanju popusta za svoja izdanja. Sve bi ovo još i funkcionisalo da biblioteke u Srbiji dobijaju namenska sredstva koje im pripadaju od strane Ministarstava. Međutim, namenska sredstva za nabavnu politiku jedne biblioteke, već godinama nije budžetska stavka. Ovakav problem nikako nije prisutan u uređenim društvima, pa ona ni nemaju potrebe za čuvenim srpskim izmicanjem pred neprijatnostima i zaobilaženju zidova, koji se kao po pravilu, uvek lako postave kada su najmanje potrebni. Rukovodilac nabavke u svakoj nacionalnoj biblioteci, oseća se kao mađioničar koji pred ogromnom publikom treba da izvede trik i iz šešira izvuče gomilu knjiga koje predstavljaju očekivani godišnji priliv publikacija. I šta onda? Dok svi sležu ramenima, Odeljenje nabavke pokušava da kontaktima sa izdavačkim kućama, kako ličnim, tako i profesionalnim, stupi u vrlo neprijatne konverzacije, koje se kao krajnji proizvod završe obećanjima da će se učiniti sve što je u moći kontaktirane osobe.
Kako se i u drugim organizacijama entuzijasti maksimalno trude da posao koji vole maksimalno oplemene i usavrše, organizovanost i dovitljivost bibliotekara pokazala se i na “razmenama” koje se u nekim, naročito u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla” u Nišu, organizuju čak i mesečno. Ovo je veoma zadovoljavajuća forma razmene knjiga, vrlo atipična u našem društvu, a tako konstruktivna i sa dugim vekom trajanja u zapadnim zemljama Evrope. Poenta jeste da bilo ko, korisnik ili ne, ima pravo da dođe do pulta na kome su ižložene knjige i izabere onu koja mu se tog trenutka učini najpodesnijom, a za uzvrat ostavi svoju koju je poneo u razmenu. Kao i pri svakom početku, bilo je potrebno da se svest zaintersovanih podigne na nivo zajedničkog u odnosu na nivo pojedinačnog, iako je krajnji cilj da odete kući sa što boljim izborom. Kako vreme prolazi, fondovi biblioteka, kako tako počinju da se pune, na iznenađenje, ali i sveopšte zadovoljstvo. U Belgiji postoji knjižara iz čijeg se izloga može videti stari polutruli platan. Uz dozvolu grada, platan nije posečen već izdubljen tako da čitavim svojim obimom i dubinom predstavlja police u kojima su ispod zaštitnog pleksiglasa poređane knjige za razmenu. Zainteresovani mogu da ih razmenjuju, ali se često sreću i opušteni čitaoci oslonjeni na ovu „biblioteku” udubljeni u tekst ispred sebe.

Vrlo prisutna delatnost Odeljenja nabavke jeste i međubibliotečka razmena. Zaposleni održavaju kontakte sa kolegama iz drugih biblioteka i sve svoje duplikate rado ustupaju jedni drugima. Na svim Univerzitetima uvedena je dostava Obaveznog primerka svake publikacije koja se odštampa pod okriljem svakog od fakulteta i to bi trebalo da bude još jedan vid sigurnog priliva publikacija u fondove.
Posebno zanimljiv način nabavke koji je zaživeo pre više godina u Filološkoj biblioteci Slobodnog univerziteta u Berlinu (Philologische Bibliothek der Freien Universität Berlin), i koji opstaje, jeste taj da se otpisani delovi fonda, duplikati i publikacije za koje biblioteka nije zainteresovana da čuva, prodaju po popularnim cenama studentima i zarađenim novcem obnavlja fond, ali uz primedbu da svaka novo kupljena publikacija nosi žig na kome je obaveštenje da je kupljena prilogom prijatelja biblioteke.
Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu, jedinstven je primer kako se bibliotečki fond obogaćuje najvećim delom poklonima i legatima. U hiljadama dobijenih publikacija egzistira i dobar deo beletristike čija je nabavka vremenom bila ozbiljno zapostavljena, a sada je primetna sve veća potražnja kako obične, tako i međubibliotečke pozajmice ovih naslova.
Kao inventivan primer rešavanja problema nabavke, koji je da stvar bude još lepša, postao i dobrotvorna akcija, je primer javne biblioteke „Vuk Karadžić” iz Kragujevca koja je angažovanjem svojih zaposlenih uspela da povodom Svetskog dana knjige organizuje humanitarnu akciju „Piramida knjiga”. Akcija je zamišljena kao dobrovoljno davanje publikacija od strane zainteresovanih građana i zavidan broj pribavljenih knjiga ustupljen je ugroženim školskim bibliotekama.
Izmenom Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti Republike Srbije, koji datira od 2005. godine, 2010. godine regulisano je osnivanje Centra za promociju nauke Republike Srbije. U skladu sa svojom nadležnošću iz člana 27. Zakona o  naučnoistraživačkoj delatnosti, organizuje se objedinjeno izlaganje publikacija naučnoistraživačkih organizacija na Beogradskom Sajmu knjiga. Ovo je odličan vid promocije svakog od Univerziteta i Instituta, ali ono što je korisno za biblioteke i njihovu nabavku jeste Odluka istog tela da svake godine ukupan broj izloženih knjiga pokloni jednoj od Univerzitetskih biblioteka. Često je to najveći priliv koji se u toku godine u jednom trenutku slije u prazna skladišta Odeljenja nabavke.
Hoće li Odeljenja nabavke postati privatne specifične agencije koje se svojim radom povezuju sa izdavačkim kućama i njihovom delatnošću, pa stupanjem u kontakt sa Odeljenjima pozajmice popunjavaju liste deziderata. Ovakva praksa nije novina. Već postoji u nekim Nemačkim seminarskim bibliotekama. Možda bi ovaj „recept” bio rešenje i za naše seminarske biblioteke. Mišljenja sam da Univerzitetske biblioteke nemaju toliko prostora da se odreknu svojih Odeljenja nabavke već mogu da prihvate pomoć ovih agencija sve u cilju boljeg i kvalitetnijeg popunjavanja svojih fondova.
Šta reći na kraju? Ne može se promovisati “gašenje” nabavke, jer to povlači i „gašenje” obrade tj. katalogizacije. Samim tim i moderni elektronski katalozi i metapodaci ostaju na klimavim nogama. Da li je održivo i postojanje Odeljenja pozajmice ukoliko ne bude novih naslova pa ne budemo imali šta da pozajmljujemo i pozajmimo? Sve ovo, jesu pitanja na koja znamo odgovor, ali nemamo rešenje koje bi taj odgovor podržalo.

Biljana Albahari 
Institut za filozofiju i društvenu teoriju

U Republici Srbiji Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MNT) finansira 59 akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija (NIO) koje su podeljene na naučne i istraživačko-razvojne. Prema naučnim oblastima ove organizacije (instituti) su razvrstani na humanističke, društvene, prirodnomatematičke, tehničko-tehnološke, biotehničke, medicinske ili kombinovane (kao što je npr. „Vinča“).
Prema Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti svaka od ovih naučnoistraživačkih organizacija bi trebala da ima biblioteku ili dokumentacioni centar pošto je Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, na sednici održanoj 26. septembra 2006. godine doneo Pravilnik o vrednovanju naučno-istraživačkog rada i postupku akreditacije naučnoistraživačkih organizacija. Tim Pravilnikom se između ostalog utvrđuje i ispunjenost uslova za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti od opšteg interesa a jedan od uslova za dobijanje akreditacije je i član 9. stav 5. po kome NIO mora da ima naučno-informativnu dokumentaciju ili bibliotečko-informacioni centar. Taj član se nalazi u ovom Pravilniku zahvaljujući grupi bibliotekara iz nekoliko institutskih biblioteka koji su učestvovali u javnoj raspravi prilikom donošenja novog Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti i uspeli da utiču na to da se u Zakon unese i odredba o postojanju naučno-informativne dokumentacije ili bibliotečko-informativnog centra (Član 44. stav 6) što u ranijem zakonu nije bilo definisano.
Ova akcija je omogućila opstanak institutskih biblioteka i bibliotekara i knjižničara  koji rade u njima jer bi u suprotnom zbog uvek loše finasijske situacije, mnoge od tih biblioteka bile zatvorene a bibliotekari ostali bez posla. Ujedno ta akcija je bila i početak organizovanog okupljanja i stvaranja sekcije bibliotekara iz institutâ koje finasira MNT.
Već duže vreme su se bibliotekari iz nekih instituta često susretali na raznim stručnim predavanjima i seminarima u Narodnoj ili Univerzitetskoj biblioteci i posle nekoliko diskusija uvideli da svi nailaze na iste probleme u svojim institutima. A to su:
1. Institutske biblioteke su u nepovoljnoj poziciji u odnosu na zakonske odredbe koje su često kontradiktorne. Naime, sve ove biblioteke podležu i Zakonu o bibliotečkoj delatnosti i Zakonu o javnim službama (kao organizacioni delovi svojih instituta) i pogotovo Zakonu o naučno istraživačkoj-delatnosti. Na primer, bibliotekarima koji rade u NIO se ne priznaju stručna zvanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao što je to slučaj u svim ostalim bibliotekama, što je paradoks, jer se upravo u takvim organizacijama insistira, shodno zakonskoj regulativi, na sticanju naučnih zvanja, usavršavanju i postizanju što boljih naučnih rezultata. Dalje, najneposrednije suprotstavljanje ovih zakona ogleda se u tome što npr. jedan zakon propisuje određen broj i strukturu bibliotečkih radnika u odnosu na veličinu fonda, a drugi zakon svojim odredbama (pogotovo poslednjih godina), skoro da ne predviđa mogućnost postojanja ni biblioteke a ni osobe zaposlene u njoj. To znači da postoje i situacije da u nekim bibliotekama bibliotekari, ili čak osobe koje su samo nominalno “zadužene” za biblioteku rade samo po nekoliko sati sedmično i tu zaista nema govora o elektronskom poslovanju jer je i najneophodnije bibliotečko poslovanje svedeno na minimum.
2. Veliki problem predstavlja i činjenica da naučnoistraživačka i bibliotečko-informaciona delatnost pripadaju dvema međusobno neusklađenim sferama zakonodavstva i da se o njima staraju dva različita ministarstva. NIO finansira Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja a bibliotečku delatnost Ministarstvo kulture. Zbog toga ove biblioteke praktično funkcionišu u pravnom vakuumu kada je u pitanju rešavanje sistemskih problema i njihovo finansiranje iz javnih fondova, kao što je npr. uključivanje u Virtuelnu biblioteku Srbije – nijedna od ovih biblioteka do sada nije uspela da postane članica Kobisa kao što su to postale fakultetske i javne biblioteke (osim 3 biblioteke koje su uplatu za Kobis izvršile iz svojih sredstava). Informacije radi u bibliotekama iz oblasti društvenih i humanističkih nauka postoji oko pola miliona publikacija koje su opisane samo kroz klasične kataloge i “nevidljive” u virtuelnom okruženju.
3. Biblioteke u institutima se tretiraju kao delovi radne zajednice a bibliotekari kao pomoćno osoblje, i vrlo često predstavljaju trošak instituciji u čijem se okviru nalaze, jer se plate bibliotekara izdvajaju iz materijalnih troškova koje Ministarstvo daje za grejanje, struju, vodu, telefone itd., i nisu kategorisane i definisane kao što je to slučaj sa platama istraživača.
4. Ovim bibliotekama matična biblioteka je Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” koja, na žalost, osim dobre edukacije koju pruža bibliotekarima, nema kapacitete da pomogne ovim bibliotekama i bibliotekarima da se u svojim pravima izjednače sa kolegama u struci.
5. U nekoliko biblioteka postoje elektronske baze podataka koje su na nekoj od UNIMARC platformi (MMARC, ISIS, BIBLIO). Od ukupno 59 NIO samo su 3 biblioteke uključene u Kobis (Institut za ekonomska istraživanja, Institut za arhitekturu i urbanizam i IRITEL).
6. Uz ove probleme moglo bi se nabrojati još mnogo drugih – nepostojanje adekvatnog prostora za smeštaj fondova, nestručan, needukovan i nezainteresovan bibliotečki kadar (što je delimično posledica učestale pojave da se na mesta bibliotekara raspoređuju saradnici koji predstavljaju višak u drugim službama i koji nemaju odgovarajuću stručnu spremu), nedostatak sredstava za nabavku publikacija,  opreme, umrežavanje, konvertovanje zapisa, održavanja fonda, opreme i softvera, stručno usavršavanje bibliotekara itd.
7. Većina instituta ima razvijenu izdavačku delatnost i objavljuje časopise i zbornike radova (mnogi čak i u elektronskoj/online formi) a svoje bibliotečke fondove i bibliotekare potpuno zanemaruju.
8. O pravljenju repozitorija tj. izdavačke delatnosti instituta, baza sa personalnim bibliografijama istraživača, stručnih saradnika i drugih autora koji učestvuju na institutskim projektima za sada nema govora.
Zbog ovih problema, kao i mnogih drugih koji se godinama nagomilavaju i ne rešavaju, najaktivniji bibliotekari iz desetak institutskih biblioteka osnovali su 2012. godine Sekciju bibliotekara i knjižničara Zajednice instituta Srbije i definisali je kao “dobrovoljno, neprofitno, nevladino i nepolitičko strukovno udruženje bibliotekara i knjižničara zaposlenih u bibliotekama naučnih i istraživačko-razvojnih instituta”.
Ciljevi Sekcije su:
– doprinos unapređenju naučnoistraživačkog rada u Srbiji;
– doprinos unapređenju bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji;
– umrežavanje ovih biblioteka u cilju efikasnije i intenzivnije razmene informacija, usvajanja zajedničkih standarda, uspešnije organizacije rada i rešavanja zajedničkih problema.
Zadaci Sekcije su da:
– aktivno učestvuje u unapređivanju bibliotečko-informacione delatnosti i širenju svesti o značaju biblioteka i njihovom očuvanju;
– organizuje saradnju između članica Sekcije i međusobnu pomoć;
– organizuje seminare i predavanja sa ciljem stalnog stručnog usavršavanja svojih članova i razmeni informacija;
– organizuje seminare i predavanja sa ciljem informisanja istraživača iz Zajednice o novinama u bibliotečko-informacionoj delatnosti, relevantnim za naučnoistraživački rad;
– zastupa profesionalne interese bibliotekara i knjižničara zaposlenih u bibliotekama naučnih i istraživačko-razvojnih instituta;
– podstiče i pruža pomoć u formiranju i održavanju naučnih biblioteka;
– aktivno radi na stalnom usavršavanju standarda bibliotečko-informacione delatnosti;
– sarađuje sa drugim strukovnim, nacionalnim i međunarodnim udruženjima;
– širi članstvo
Članovi Sekcije su bibliotekari i knjižničari zaposleni u institutima koji su članovi Zajednice instituta Srbije, bez obzira na veličinu biblioteke.
U rad Sekcije mogu se uključiti, kao pridruženi članovi, i bibliotekari i knjižničari zaposleni u naučnim i istraživačko-razvojnim institutima koji nisu članovi Zajednice.
Dosadašnje aktivnosti:
– Učešće grupe bibliotekara koja će se kasnije formirati u ovu Sekciju u javnoj raspravi koja je vođena povodom donošenja novog Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti (Sl. glasnik RS br. 52/11) a kojom je postignuto da se u tom Zakonu u član 13. i član 51. dodaju i biblioteke “naučno-istraživačkih organizacija”.
– Biljana Kosanović, načelnica Centra za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije, održala je kratko predavanje o arhiviranju i publikovanju skupova podataka dobijenih tokom naučnih istraživanja.
– Sekcija bibliotekara i knjižničara Zajednice instituta Srbije uključila se u akciju prikupljanja knjiga u okviru obeležavanja Svetskog dana knjige i autorskih prava. Prikupljene knjige (202) dostavljene su Narodnoj biblioteci Srbije.
– Milica Ševkušić (Institut tehničkih nauka SANU) je održala predavanje o Partnerskom programu „Gugl knjige“.
– Saradnici Matematičkog instituta SANU predstavili su projekte digitalizacije koji se realizuju u ovom institutu.
– Uspešno započeta realizacija projekta uključivanja izdanja naučnoistraživačkih instituta Srbije u Partnerski program „Gugl knjige“. U ovom trenutku u program je ukljucena 71 publikacija.
Više informacija o radu naše Sekcije, njenim članicama, kontaktima i budućim aktivnostima može se naći na sajtu sekcije  http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/.
Posebno smo zahvalni Zajednici institute Srbije što nas je „primila u svoje okrilje“, kao i Matematičkom i Etnografskom institutu u čijim smo prostorijama održavali  dosadašnje sastanke i predavanja, kao i Institutu tehnickih nauka SANU za hostovanje sajta.
Nadamo se da će se broj članova naše Sekcije povećavati i da ćemo uspeti poboljšati uslove rada u našim bibliotekama a našu stručnu i profesionalnu odgovornost podići na još viši nivo.

Videti: Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti http://www.mpn.gov.rs/images/content/nauka/pravna_akta/Zakon_o_NID.pdf

U ranijem Zakonu su institutske biblioteke tretirane kao specijalne. Videti novi Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti  http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3047

Oja Krinulović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Dani specijalnih i visokoškolskih biblioteka održani su po trinaesti  put  od 15. do 18. maja 2013. godine. Skup je održan u Opatiji, u hotelu Adriatik, a za organizaciju su se pobrinuli Hrvatsko knjižničarsko društvo – Sekcija za visokoškolske i specijalne knjižnice, Sveučilišna knjižnica Rijeka i Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu.
Tema  skupa je  bila Knjižnice: kamo i kako dalje? Obuhvaćene su četiri podteme: Obrazovanje korisnika, Članstvo u EU: knjižničari gdje smo?, Produktivnost znanstvene zajednice te Knjižnice u vremenu recesije: kako preživjeti?
Svečanom otvaranju skupa prisustvovali su predstavnici svih navedenih ustanova, a u izvršno-organizacionom programu podjednako su bile zastupljene sveteme i podteme  skupa sa predavanjima i radionicama. Predstavljena su zanimljiva  istraživanja i posterska izlaganja.
Predavanja koja su se mogla čuti na temu obrazovanja korisnika, kao i istraživanja koja su predstavljena, pokazala su kako su bibliotekari visokoškolskih i specijalnih biblioteka itekako svesni važnosti svoje uloge i da u ustanovama u kojima rade imaju ulogu partnera u nastavnim i naučno-istraživačkim  procesima.
Skup  je pokazao kako visokoškolske i specijalne biblioteke uspešno odgovaraju na aktuelne zahteve okruženja. Skupu je prisustvovao velik broj učesnika koji su imali priliku da čuju ukupno 36 predavanja, prisustvuju na pet radionica i dva okrugla stola  i vide 18 postera.
Brojna predavanja dotakla su se tema biblioteka u vremenu recesije, nudeći primere dobre prakse i uspešnog snalaženja biblioteka u kriznim vremenima, a tokom skupa održane su i sponzorske radionice: EBSCO, WILEY, ELSEVIER, SPRINGER, EMERALD, PROQUEST.
Učesnice Skupa iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ izložile su 3 postera koji su se odnosili na obrazovanje korisnika. Navodimo autore i teme tih postera:

  • Oja Krinulović– Obučiti korisnika da dođe do knjige ili časopisa,
  • Marija Bulatović – Edukacija u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i
  • Vera Petrović – 21.vek za visokoškolske biblioteke na teritoriji centralne Srbije.

Kao zaključak skupa izneta je potreba za stvaranjem nacionalnog naučno-informacionog sistema (u koji treba uključiti postojeće biografske podatke i bibliografske baze) kao osnovu za praćenje i merenje naučne produktivnosti.
A što se tiče informacionog opismenjavanja korisnika visokoškolskih i specijalnih biblioteka, potrebno ga je sistematski sprovoditi uvođenjem obaveznog samostalnog kolegijuma informacione pismenosti ili integrisanih kolegijuma u saradnji sa nastavnim osobljem postojećih odseka za informacione i komunikacione nauke na univerzitetima. Takođe je potrebno sprovoditi stalno stručno usavršavanje bibliotekara u oblasti informacionih tehnologija, sa ciljem uvođenja i razvoja novih pravaca u informacionom opismenjavanju.
Skup je bio veoma uspešan, imajući u vidu kako veliki broj učesnika i izlagača, tako i širok spektaraktuelnih tema i mogućnosti za usavršavanje i razmenu znanja i iskustava.

Marija Gordić
Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Kragujevcu

Saradnjom Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Gete Instituta Beograd, a pod finansijkim pokroviteljstvom Bibliothek und Information Deutschland (BID) Germany, u maju mesecu 2011. godine, organizovano je studijsko putovanje u Nemačku za srpske bibliotekare pod nazivom: „Organizacija biblioteka u naučnim bibliotekama – najbolji primeri“.  Izabrani su bibliotekari zaposleni u naučnim i nacionalnim bibliotekama koji se bave različitim aspektima organizacije bibilioteka i aktivno učestvuju u radu i reorganizaciji istih.
Cilj putovanja je bio da se detaljno prouči rad posećenih biblioteka, kako bi svako od učesnika mogao da napravi poređenje sa organizacijom u svojoj biblioteci.  U periodu od 08.05 – 13. 05. 2011. godine posetili smo 10 biblioteka i to:

Iako je raspored obilazaka u toku ovog boravka bio veoma složen, uspeli smo da izdvojimo dovoljno vremena za svaku biblioteku pojedinačno, kako bi naše posete bile ne samo turističke, već i prilika za ozbiljnim i vrlo profesionalnim razgovorom sa kolegama koje su bile veoma zainteresovane da nam na što bolji način pokažu organizaciju svojih ustanova  i daju detaljne odgovore na sva naša pitanja. Ovom prilikom im se zahvaljujem na strpljivosti.
Ovaj izveštaj se neće bazirati na opisu svake biblioteke pojedinačno. Funkcionalnost i efikasnost svake od njih zadovoljava kriterijume svakog korisnika koji bi se u njima zatekao, što se može videti na veb stranicama koje sam dodala. Ograničiću se samo na detalje kojim sam bila fascinisrana i idejama za koje mislim da bih mogla da predložim svojoj Ustanovi kao odličan način poboljšanja rada, organizacije i marketinga. To nikako ne znači da biblioteke koje su nacionalnog karaktera i depozitne po obavezi, nisu bile zanimljive, već su u toj meri fantastično automatizovane i moderne, da ideja o postizanju tako uređenog sistema, zaista u ovom trenutku izgleda vrlo nedostižno.
Ono što se na prvi pogled izdvaja jeste sama arhitektura većine zgrada. Prestižne arhitektonske nagrade samo su uvod u fantastičan enterijer. U tom smislu, kao i većina kolega mislim da se Filološka biblioteka Slobodnog univerziteta u Berlinu (Philologische Bibliothek der Freien Universität Berlin), našla trajno urezana u našem pamćenju. Neću preterati ukoliko kažem da je to najlepše projektovana zgrada biblioteke koju sam videla, osvetljena prirodnom svetlošću u čitavoj svojoj unutrašnjosti, vrlo provetrena i maksimalno podređena promociji znanja i informisanju. Poseban kuriozitet predstavlja želja arhitetkte da prati trendove izgradnje energetski efikasnih zgrada, što je u ovom slučaju dodatno uvećalo naše zanimanje i divljenje.
Unutrašnjost ni malo ne zaostaje za eksterijerom, jer se od samog ulaska pruža prelep pogled na kaskadno postavljene spratove opšivene vijugavim površinama za rad i dugački redovi polica sa fondom u otvorenom pristupu, što dodatno olakšava dostupnost korisnicima. Ono što je meni bilo posebno uočljivo jesu nalepnice u boji kojima je definisano kakva je dostupnost određene publikacije, čime se otklanjaju sve nedoumice pozajmica. Takođe bih istakla jednu vrlo zanimljivu delatnost koja karakteriše ovu biblioteku, a što može da se primeni i Univerzitetskoj biblioteci, Univerziteta u  Kragujevacu. Otpisani delovi fonda, duplikati i publikacije za koje biblioteka nije zainteresovana da čuva, prodaju se po popularnim cenama studentima i zarađenim novcem se obnavlja fond, ali uz primedbu da svaka novo kupljena publikacija nosi žig na kome je obaveštenje da je kupljena prilogom prijatelja biblioteke.
Zanimljivost koju bih izdvojila, je rad Biblioteke Naučnog centra (Wissenschaftszentrum) WZB. Ono što je meni privuklo pažnju jeste novi način rada sa istraživačima koji su i ciljna korisnička grupa ove biblioteke. Bibliotekari se posebno obrazuju u cilju ispomoći istraživačima, tako što se odlučuju za uskostručne naučne oblasti,  što je vrlo uspešno primenjeno u smislu postojanja ličnog bibliotekara. Tako je omogućena efikasnija razmena informacija na relaciji istraživač, naučnik – bibliotekar. Ovo je moguće primeniti u Srbiji. Takođe,  WZB radi bibliografije istraživača, ali po posebnim kriterijumima (bibliometrijama), kojim se vladaju i druge institutske biblioteke Nemačke.
U poseti Univerzitetskim bibliotekama (Univerzitetska bibloteka Slobodnog univerziteta u Berlinu, Univerzitetska biblioteka Humboltovog univerziteta i Državna i Univerzitetska biblioteka grada Drezdena), dobila sam odgovor da se ne obavljaju funkcije koje se u Srbiji prepoznaju kao matičnost nad fakultetskim bibliotekama, već da se njihova saradnja zasniva samo na međubibliotečkoj pozajmici koja je kao i u Srbiji na vrlo visokom, profesionalnom nivou. Velika pažnja se poklanja edukaciji i informisanju  korisnika, što je poslednjih godina preuzelo primat nad nabavkom i katalogizaciom. Vidno je smanjen i broj zaposlenog osoblja, što je posledica uvođenja RFID sistema zaštite fonda.  Sistem trajnog obeležavanja publikacija magnetnim trakama, dozvoljava kako slobodno kretanje korisnika, tako i postojanje mašina za smo zaduživanje/razduživanje knjiga. To je omogućilo reorganizaciju osoblja koje se sada može baviti kvalitetnijim delatnostima u okviru biblioteke, a korisnicima brži put do knjige. Uvođenjem rezervacije elektronskim putem, sa čime je se Srbija tek skoro susrela u praksi je, takođe, još jedna pozitivna funkcija koju smo zatekli u skoro svim bibliotekama.
Ono što je standard u ovim bibliotekama su posebne radne sobe koje omogućavaju korisnicima nesmetani rad u izolovanom prostoru. Ove sobe se rezervišu više meseci unapred. Takođe je primetno prisustvo soba za grupni rad. Generalno gledano, sve je prilagođeno korisniku i njegovom nesmetanom radu.
Kada pričamo o nabavci u nemačkim univerzitetskim i specijalizovanim bibliotekama koje ne dobijaju obavezni primerak,  postoje posebne agencije koje biblioteke kontaktiraju u cilju dobijanja što širih spiskova novoizdatih publikacija. Naime, ove agencije imaju dogovor sa izdavačkim kućama, koje ih zarad svoje zarade, obaveštavaju o prinovama, tako da biblioteka uvek može da dobije kompletne spiskove na interesne teme. Potom se odlučuje šta će se uzeti. Praksa je da se na više punktova u biblioteci postavljaju police na kojima se mogu izložiti najnovije knjige.
Primetno je da sve biblioteke, a posebno naučne,  dobijaju velike sume novca za pribavljanje elektronskih časopisa, što je i u Srbiji vrlo aktuelno, pa se može reći da nikako ne zaostajemo u tom segmentu bibliotečke delatnosti.
Biblioteka Nemačkog Bundestaga (Bibliothek des Deutschen Bundestags) je usko specijalizovana i po temama koje su pokrivene fondom i po korisnicima kojima je dozvoljeno njihovo korišćenje. Nabavka se radi isključivo po dezideratima. Popunjavanjem formulara na veb stranici biblioteke ili formulara koji postoji u papirnoj formi na informativnom pultu, bibliotekari su u mogućnosti da saznaju koje su najaktuelnije teme kojim bi trebalo da se vode pri nabavljanju novih naslova. Ovo je praksa koja se može primeniti i u Univerzitetskoj biblioteci iz Kragujevca.
Još jedan aspekt angažovanja biblioteka  jeste digitalizacija. Tu su posebno aktivne Nacionalne biblioteke  Državna biblioteka Berlina (Staatsbibliothek zu Berlin i Nemačka narodna biblioteka u Lajpcigu (Deutsche Nationalbibliothek Leipzig). Ove arhivske, depozitne biblioteke digitalizuju isključivo staru i retku knjigu kako bi se knjige zaštitile i sačuvao njihov sadržaj, ali i bile dostupne široj korisničkoj grupi, ujedno ne kršeći autorska prava.
Digitalizacija u naučnim bibliotekama je vrlo selektivna, ostavljena autorima da odluče u kom obimu će dozvoliti pristup svojim radovima. Instituti kao WZB, imaju praksu da na Intranetu objavljuju sve publikovane radove kojima su oni izdavači, a na Internetu ti isti radovi se mogu naći samo u obliku apstrakata.
Kao zaključak ovog izveštaja je nada  da ću uspeti da implementiram bar deo ideja koje sam dobila posmatrajuću skoro savršene bibliotečke sisteme. Naravno, to neće biti ništa radikalno jer je uloženi novac u organizaciju takvih sistema nama nedostižan san, ali finese koje se tiču reorganizacije zaposlenih i odeljenja, edukacije korisnika i boljeg menadžmenta i marketinga ustanove su definitivno dostižne stvari kojima niko neće biti oportunista.
Ovakav vid saradnje srpskih i nemačkih institucija i dalje je veoma aktuelan, a svakako je posebna čast učešća i zavidan nivo edukacije koji se na taj način sprovodi.
Na kraju bih želela da se zahvalim  Bibliothek & Information International (BI-I) za finansijsku podršku, gospođi Bettini Radner upravnici biblioteke Gete instituta Beograd, a najveću zahvalnost dugujem gospođi Biljani Kosanović, načelniku Odeljenja za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije za ukazano poverenje i preporuku za učešćem u ovom projektu.

Učesnici srpskih biblioteka

Srbislava Šahović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Knjiga dr Aleksandre Pavlović bavi se jednim od najvažnijih pitanja modernog bibliotekarstva – snabdevanjem naučnim dokumentima i njihovom dostupnošću, a predstavlja dopunjenu i prerađenu verziju doktorske disertacije „Međubibliotečka pozajmica u Srbiji: razvoj i transformacija u skladu sa transformacijom komunikacionog sistema u nauci” (odbranjena 2010. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu).
U istraživanju su primenjeni niz kvantifikativnih i kvalitativnih metoda (intervjui, ankete i lični kontakti s bibliotekarima vodećih biblioteka u Srbiji i inostranstvu) i relevantna svetska literatura koja se bavi istorijom, teorijom i menadžmentom međubibliotečke pozajmice i isporuke dokumenata, kao i veliko iskustvo u ovoj oblasti.
Osim što spada u teoriju bibliotekarstva, ova tema svojom prirodom dotiče i važna pitanja informatike, sociologije nauke i filozofije, s obzirom na to da se snabdevanje naučnim dokumentima posmatra kao struktura koja je, posle Drugog svetskog rata, uspostavljena zajedno sa posebnim, značajnim i autonomnim statusom nauke, kao i dotad najvećim ulaganjima u naučna istraživanja, posebno u naučno-tehničke informacije. Kroz prikaz i analizu evolucije međubibliotečke pozajmice, postavljena je hipoteza da su se informacija i znanje, kao temeljni resursi savremenog informacijskog društva, našli fokusirani u mogućnosti snabdevanja naučnim dokumentima. Granica između izvora informacija i elektronskih resursa je postala popustljiva, a najviši vid saradnje među bibliotekama danas jeste zajedničko korišćenje izvora.
Od pozajmljivanja rukopisa i knjiga, a zasnivajući se na dvema ključnim idejama – o nedovoljnosti bilo koje biblioteke na svetu i prava na univerzalnu dostupnost informacija – međubibliotečka pozajmica je, prateći najnovija tehnološka dostignuća, doživela drastične promene. Imajući u vidu važno mesto koje zauzima u razmeni informacija i znanja, i temeljeći se na demokratskom idealu o njihovom širenju, međubibliotečka pozajmica predstavlja mogućnost da prirodom materijala koji organizuje, pored doprinosa punoj dostupnosti informacija i materijala, govori i o savremenoj nauci.
U prvom delu, Kontekst i prezentacija, dat je istorijski pregled razvoja ove oblasti u svetu i kod nas. Prikazani su dokumenti posebnog kulturno-istorijskog značaja, koji do sada nisu bili sistematski prikupljeni i objavljeni, a najčešće nisu bili ni prevedeni na srpski jezik. Drugi deo, Ekonomija tržišta naučnih informacija, bavi se činiocima koji su oblikovali delatnost kakva je danas. Razvoj i transformacija međubibliotečke pozajmice u Srbiji u skladu sa transformacijom komunikacionog sistema u nauci treći je deo knjige i sagledava odnos međubibliotečke pozajmice i ostalih vidova organizovanja naučnih dokumenta (naročito elektronskog izdavaštva i otvorenog pristupa), a kroz taj odnos moguće je sagledati stanje savremene naučne komunikacije. Četvrti deo, Prevalentni tipovi pristupa naučnim informacijama, interpretira rekonfiguraciju međubibliotečke pozajmice kao posebne organizacije i cirkulacije naučnih informacija i dokumenata, kao i temeljnih modela u naučnoj komunikaciji.
Promišljajući, kroz razvoj međubibliotečke pozajmice i sadašnje stanje snabdevanja naučnim dokumentima, sukob ideala nauke što je, između ostalog, dostupnost znanja, sa praksom, posebno u oblasti prava intelektualne svojine, autorka se nalazi na stanovištu marksističkih, liberalnih i demokratskih kritika postojeće situacije.