mr Renata Samardžić 
Kriminalističko-policijske akademije

Biblioteka Kriminalističko-policijske akademije ima u fondu oko 30.000 knjiga i časopisa, uglavnom iz oblastikriminalistike, pravnih i drugih društvenih nauka. Biblioteka obezbeđuje različite izvore informacija neophodne za obrazovanje i samostalan rad studenata, za stručni i naučnoistraživački rad nastavnog osoblja, kao i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Punopravna je članica COBISS.SR u okviru projekta Virtuelna biblioteka Srbije.Korisnici za potrebe nastave u biblioteci mogu da koriste elektronsku čitaonicu sa šest računara i stalnom Internet vezom, a preko servisa KoBSON omogućen im je on-line pristup časopisima u elektronskoj formi iz više inostranih baza podataka s tekstom u celini. BibliotekaKriminalističko-policijske akademije je član Zajednice biblioteka Univerziteta u Srbiji.

Biblioteka poseduje najsavremenija izdanja poznatih svetskih izdavača iz oblasti forenzičkih, policijsko-bezbednosnih, pravnih i drugih društvenih nauka. U biblioteci se nalazi i legat istaknutog kriminaliste, prof. dr Vladimira Vodinelića, čiji sadržaj u celini dokumentuje razvoj kriminalistike u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi.

Fondovi

Bogati fond čine naučne monografije, udžbenici, naučne i stručne serijske publikacije na našem i stranim jezicima. Biblioteka poseduje najnovija izdanja udžbenika i monografija poznatih domaćih i svetskih izdavača iz oblasti kriminalistike, forenzičkih, policijsko-bezbednosnih, pravnih i drugih društvenih nauka. Bogatu referensnu zbirku čini preko 600 rečnika, opštih i specijalnih enciklopedija i leksikona.

Kolekcija stranih knjiga iz fonda biblioteke

U fondu se nalazi i dragocena zbirka raritetnih knjiga značajnih za proučavanje istorije srpske policije, među kojima su knjige Međunarodna policija Vase Lazarevića (Beograd, 1933) i Policijski džepni priručnik za područje grada Beograda (Beograd, 1940). Biblioteka poseduje i pojedina dela Dušana Đ. Alimpića, visokog policijskog činovnika i upravnika varoši Beograda, kao i prvog urednika Policijskog glasnika (1905–1907). Posebno značajno je njegovo istoriografsko delo Istorijski razvitak policijskih vlasti u Srbiji (1793-1869),objavljeno 1905. godine.

U fondu biblioteke nalaze se i stare knjige iz istorije srpske policije

Biblioteka Akademije poseduje i vrednu zbirku periodike, koja takođe čini značajnu bazu za istraživače koji se bave proučavanjem istorije srpske policije. Posebno je značajan Policijski glasnik, koji je izlazio u periodu 1897–1904 i 1905–1944. Izdavanje ovog „stručnog lista za sve policijske radnje“ pokrenuo je beogradski novinar Naum Dimitrijević 1897. godine. U periodu 1905–1914. Policijski glasnik postao je „Službeni list Ministarstva unutrašnjih dela“, a njegovo uređivanje „zakonom je stavljeno u dužnost novoformiranom antropometrijsko-policijskom odeljenju“. Urednici i saradnici Policijskog glasnika bili su visoki policijski činovnici i značajni srpski pisci, poput Radoja Domanovića, Jovana Skerlića i Borislava Stankovića. Ugledni saradnik Policijskog glasnika bio je i Tasa J. Milenković, naš „prvi kriminalista od pera“ i tvorac srpske kriminalističke beletristike. U periodu 1870–1906. u Glasniku je u formi kratkih priča objavljivan Tasin Dnevnik, u kojem su ostali zabeleženi slučajeve iz policijske prakse, istorijski događaji i značajne ličnosti toga vremena. U Policijskom glasniku sarađivao je dr Arčibald Rajs, u vreme kada je bio na vrhuncu karijere. Biblioteka poseduje i godišta časopisa Policija, koji je izlazio u periodu 1910-1940, Narodna milicija (izlaziou periodu 1949–1963, koji je od januara 1964. promenio naziv u „13. maj“).

Prvi broj Policijskog glasnika iz 1897. godine
(iz fonda bibliotekeKriminalističko-policijske akademije)

            Korisnicima su na raspolaganju i sva godišta časopisa Bezbednost, teorijsko-stručnog časopisa MUP-a RS, od njegovoj prvog broja koji je izašao 1959. godine, pa sve do danas.

Prvi broj časopisa Bezbednost iz 1959. godine
(iz fonda biblioteke Kriminalističko-policijske akademije)

Legat prof. dr Vladimira Vodinelića

U biblioteci se nalazi i legat istaknutog kriminaliste, prof. dr Vladimira Vodinelića (1918-1994), koji se čuva kao posebna celina. Knjige čuvenih kriminalista, Bertijona, Grosa, Galtona, Rajsa, Lokara, Osborna, Lombroza, Luvaža,ne mogu se naći na jednom mestu i u mnogo značajnijim evropskim centrima. Sadržaj fonda legata profesora Vodinelića u celini dokumentuje razvoj kriminalistike u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi. Posebno je značajna knjiga Sudska fotografija (Laphotographiejudiciaire,avecunappendicesurlaclassificationetl’identificationanthropométriques, Paris: Gauthier-Villars, 1890), francuskog kriminaliste Alfonsa Bertijona (AlphonseBertillon), šefa odeljenja za identifikaciju Prefekture u Parizu (1878), u kojoj su predstavljene osnove naučne fotografije primenjene za potrebe kriminalističke policije i suda.

Bertijonov atelje sudske fotografije u policijskoj Prefekturi u Parizu,
(Alphonse Bertillon: La Photographie judiciaire, avec un appendice sur la classification et l’identification anthropométriques, 1890, str. VI)

Biblioteka poseduje i peto izdanje  kapitalnog dela HandbuchfűrUntersuchungsrichteralsSystemderKriminalistik(München, 1908), autora Hansa Grosa (HansGross), istražnog sudije, a potom javnog tužioca i profesora krivičnog prava u Gracu (1890). U fondu se nalazi i knjiga Kriminalna tehnika, prvi udžbenik iz kriminalističke tehnike u Srbiji, autora Sergeja Tregubova i Aleksandra Andonoviča, objavljeno1935. godine. Sergej Tregubov je 1920. godine emigrirao u Srbiju i na Pravnom fakultetu u Beogradu, sa dr Tomom Živanovićem, 1929. godine osnovao prvi Kriminalistički institut.

Prvi udžbenik iz kriminalističke tehnikeu Srbiji,objavljen u Beogradu 1935.


Knjige iz legata prof. dr Vladimira Vodinelića

U fondu biblioteke Akademije nalaze se i dela mnogih prestižnih kriminalista prve polovine XXveka, među kojima su dela dr Arčibalda Rajsa i njegovih bliskih saradnika iz lozanskih dana,  Marka Bišofa i Edmona Lokara.  Objavljivanje knjige Krađe i ubistva 1911. godine, kao prvog toma Priručnika tehničke policije(Manueldepolicescientifique (technique), I. Volsethomicides, Lausanne: LibrairiePayot, Paris: FelixAlkan, 1911), donela je dr Rajsu veliki ugled među stručnjacima u svetu. Rajsova namera bila je da posle prvog toma Krađe i ubistva, objavi još tri: II Krivotvorine; III Identifikacija ; IV Organizacija moderne kriminalne policije. Zbog odlaska na front u Srbiju 1914. godine, ta Rajsova ideja nikada nije realizovana i ostali tomovi Priručnika nisu nikada objavljeni.

Manuel de police scientifique (technique), I. Vols et homicides, 1911
(iz fonda biblioteke Akademije)

Biblioteka poseduje i posledenje Rajsovo delo iz kriminalistike, Prilog za reorganizaciju policije (Contribution à la réorganisation de la Police), napisano u martu 1914. godine, i prevedeno na srpski jezik 1920, i kineski jezik 1928. U predgovoru srpskom izdanju, on navodi da se mišljenje i preporuka u knjizi odnose na reorganizaciju policije u Njujorku, ali i da će „ideje izložene u ovom radu… zainteresovati one koji se bave policijom i da je možda korisno, objaviti ga baš sada“ (Rajs, 1920). Prema Rasovoj ideji, pitanja izložena u toj knjizi trebalo je da budu produbljena u četvrtom tomu Priručnika naučne policije, koji zbog odlaska u ratnu Srbiju nikada nije ugledao svetlost dana.

Sastavila, mr Renata Samardžić 
Kriminalističko-policijske akademije

ADVANCES in biometrics : sensors, algorithms and systems / Nalini K. Ratha, Venu Govindaraju, editors. – London : Springer, 2008. – XIX, 503 str. : ilustr. ; 25 cm
R 343.98 ADV

BERTILLON, Alphonse
La Photographie judiciaire, avec un appendice sur la classification et l’identification anthropométriques / par Alphonse Bertillon.- Paris : Gauthier-Villars et fils, 1890. – 115 str. : ilustr. ; 19 cm
VV 094.5 BER

VUKOVIĆ, Slaviša
Prevencija kriminala / Slaviša Vuković. – Zemun : Kriminalističko-policijska akademija, 2010 (Beograd : Inpress). – X, 249 str. ; 24 cm
B 343.85 VUK

GARDNER, Ross M.
Practical crime scene processing and investigation / Ross M. Gardner. – Boca Raton [etc.] : CRC Press, cop. 2005. – XXIV, 391 str. :ilustr. ; 26 cm. – (CRC series in pratical aspects of criminal and forensinc investigations)
B 343.98 GAR

GIRARD, James E.
Criminalistics : forensic science and crime / James E. Girard. – Sudbury : Jones and Bartlett Publishers, cop. 2008. – XIX, 482 str. :ilustr. ; 29 cm
343.98 GIR

GOODWIN, William
An introduction to forensic genetics / William Goodwin, Adrian Linacre, SibteHadi. – 2nd ed. – Chichester : Wiley-Blackwell, 2011. – VIII, 198 str. :ilustr. ; 24 cm. – (Essentials of forensic science)
R 343.98 GOODWIN W. Introduction

GROSS, Hans, 1847-1915
Handbuch für Untersuchungsrichter als System der Kriminalistik. Teil 1 / von Hans Gross. – 5., umgearbeitete Aufl. – München : J. Schweitzer, 1908. – XXIV, 544 str. : ilustr. ; 26 cm
VV 094.5 GROSS H. Handbuch 1

GROSS, Hans, 1847-1915
Handbuch für Untersuchungsrichter als System der Kriminalistik. Teil 2 / von Hans Gross. – 5., umgearbeitete Aufl. – München : J. Schweitzer, 1908. – Str. 545-1053 : ilustr. ; 26 cm
VV 094.5 GROSS H. Handbuch 2

GROSS, Jürgen H.
Mass spectrometry : a textbook / JuŽrgen H. Gross ; foreword by Peter Roepstorff. – 2nd ed. – Berlin ; New York : Springer, 2011. – XXIV, 753 str. : ilustr. ; 25 cm
R 54 GROSS J. H. Mass

GUIDE to biometrics / Ruud M. Bolle … [et al.]. – New York [etc.] : Springer, cop. 2004. – XXIX, 364 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Springer professional computing)
R 343.98 GUIDE

ĐURĐEVIĆ, Zoran
Kriminalistička operativa / Zoran Đurđević, Nenad Radović. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2012 (Beograd : Scannerstudio). – XII, 372 str. : ilustr. ; 24 cm
B 343.98 ĐURĐEVIĆ Z. Kriminalistička

EVANS, Colin
The casebook of forensic detection : how science solved 100 of the world’s most baffling crimes / Colin Evans. – New York [etc.] : John Wiley Sons, 1996. – VIII, 310 str. :ilustr. ; 24 cm
B 343.98 EVANS C. The casebook

ŽARKOVIĆ, Milan
Kriminalističko postupanje na mestu događaja i kredibilitet naučnih dokaza / Milan Žarković, Ivana Bjelovuk, Tanja Kesić. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2012 (Beograd : Scannerstudio). – 235 str. : graf. prikazi ; 24 cm. – (Edicija Monografije ; knj. 6)
B 343.98 ŽARKOVIĆ M. Kriminalističko

ŽARKOVIĆ, Milan
Kriminalistička taktika / Milan Žarković. – 2., izmenjeno i dopunjeno izd. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2010 (Beograd : Inpress). – 334 str. ; 25 cm
B 343.98 ŽARKOVIĆ M. Kriminalistička

ZONDERMAN, Jon
Beyond the crime lab : the new science of investigation / Jon Zonderman. – rev. ed. – New York : John Wiley & Sons, 1998. – XVIII, 254 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Wiley science editions)
B 343.98 ZONDERMAN J. Beyond

Ilić, Goran
Kriminalistička medicina / Goran Ilić. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2012 (Beograd : Scannerstudio). – XIV, 256 str., 32 str. stablama : ilustr. ; 24 cm

INNES, Brian
Bodies of evidence : [the fascinating world of forensic science and how it helped solve more than 100 true crimes] / Brian Innes. – Reprinted. – Enderby : Silverdale Books, 2002. – 256 str. :ilustr. ; 26 cm
R 343.98 INNES B. Bodies

INMAN, Keith
Principles and practice of criminalistics : the profession of forensic science / Keith Inman, Norah Rudin. – Boca Raton : CRC Press, c2001. – XX, 372 str. :ilustr. ; 25 cm
B 343.98 INMAN K. Principles

INMAN, Keith
An introduction to forensic DNA analysis / Keith Inman, Norah Rudin. – Boca Raton [etc.] : CRC Press, cop. 1997. – 256 str., [4] lista s tablama :ilustr. ; 26 cm
B 343.98 INMAN K. Introduction

JAIN, Anil K.
Introduction to biometrics / Anil K. Jain, Arun A. Ross, Karthik Nandakumar ; foreword by James Wayman. – New York : Springer, 2011. – XVI, 311 str. : ilustr. ; 24 cm
R 343.98 JAIN A. K. Introduction

KIELY, Terrence F.
Forensic evidence : science and the criminal law / Terrence F. Kiely. – 2nd ed. – Boca Raton : Taylor & Francis, 2006. – XVII, 515 str. :vinjete ; 25 cm
B 343.98 KIELY T. F. Forensic

KOLAREVIĆ, Dag
Psihologija kriminala / Dag Kolarević. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2012 (Beograd : Scanner studio). – 189 str. : ilustr. ; 24 cm
B 343.96 KOLAREVIĆ D. Psihologija

KRIMINALISTIČKO profilisanje / Zoran Đurđević … [i dr.]. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2012 (Beograd : Scanner studio). – XII, 331 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Monografije / [Krim-polic. akademija] ; knj. 11)
B 343.98 KRIMINALISTIČKO

KUBIC, Thomas
Forensic science laboratory manual and workbook  / Thomas Kubic and Nicholas Petraco. – 3rd ed. – Boca Raton ; London ; New York : Taylor & Francis, 2009. – XXI, 336 str. :ilustr. ; 28 cm
B 343.98 KUBIC T. Forensic

LAJIĆ, Oliver
Praktikum iz kriminalističke metodike / Oliver Lajić, Darko Marinković. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2010 (Beograd : Inpress). – 230 str. : ilustr. ; 24 cm
B 343.98 LAJIĆ O. Praktikum

LEE, Henry C., 1938-
Henry Lee’s crime scene handbook / Henry C. Lee, Timothy M. Palmbach, Marilyn T. Miller. – 2nd printing. – London ; San Diego : Academic Press, 2003. – XVIII, 418 str. :ilustr. ; 26 cm
R 343.98 LEE H. C. Henry

MAKSIMOVIĆ, Radojica
Kriminalistika-tehnika / Radojica Maksimović, Uglješa Todorić. – Beograd : Policijska akademija, 1995 (Beograd : Kultura). – 552 str. : ilustr. ; 29 cm
B 343.98 MAKSIMOVIĆ R. Kriminalistika

MAKSIMOVIĆ, Radojica
Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici / Radojica Maksimović, Mićo Bošković, Uglješa Todorić. – Beograd : Policijska akademija, 1998 (Beograd : Vojna štamparija). – L, 898 str. : ilustr. ; 25 cm.
B 343.98 MAKSIMOVIĆ R. Metode

MARINKOVIĆ, Darko
Kriminalističkametodika / DarkoMarinković, OliverLajić. – Beograd : Kriminalističko-policijskaakademija, 2012 (Beograd : Scanner studio). – 303 str. ; 24 cm
B 343.98 MARINKOVIĆ D. Kriminalističko

MAŠKOVIĆ, Ljiljana
Kriminalističkatehnika [Elektronskiizvor] / LjiljanaMašković. – Beograd : Kriminalističko-policijskaakademija, 2010 (Beograd : Kriminalističko-policijskaakademija). – 1 elektronskioptičkidisk (CD-ROM) : tekst ; 12 cm
BCD 22

MAŠKOVIĆ, Ljiljana
Polimerni materijali : fizička svojstva i neki aspekti primene / LJ.[Ljiljana] Mašković, R.[Radojica] Maksimović, V.[Vladan] Jovović. – Beograd : Policijska akademija, 1997 (Beograd : Vojna štamparija). – 233 str. : ilustr. ; 25 cm.
B 6 MAŠKOVIĆ LJ. Polimerni

MAŠKOVIĆ, Ljiljana
Kriminalistička tehnika : praktikum sa radnim listovima / Ljiljana Mašković, Ivana Bjelovuk. – 2. izmenjeno i dopunjeno izd. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2011 (Beograd : Inpress). – XII, 102 str. : ilustr. ; 30 cm
B 343.98 MAŠKOVIĆ LJ. Kriminalistička

MEĐUNARODNA naučno-stručna konferencija Kriminalističko forenzička istraživanja (2011 ; BanjaLuka)
Kriminalističkoforenzičkaistraživanja : zbornikradova / Međunarodnanaučno-stručnakonferencija, BanjaLuka, 14-25. oktobar 2011 ; [glavniiodgovorniurednikMileMatijević]. – BanjaLuka : Internacionalnaasocijacijakriminalista, 2011. – VII, 694 str. : ilustr. ; 24 cm
B 343.98(082) Kriminalističko

MELOAN, Clifton E.
Lab manual, Criminalistics, an introduction to forensic science, sixth edition, Richard Saferstein / [lab manual] Clifton E. Meloan, Richard E. James, Richard Saferstein. – Upper Saddle River : Prentice Hall, c1998. – X, 389 str. :ilustr. ; 28 cm
B 343.98 MELOAN C. E. Lab

MEĐUNARODNI naučni skup „Dani Arčibalda Rajsa“ (2012 ; Beograd)
Tematski zbornik radova međunarodnog značaja. T. 1 / Međunarodni naučni skup „Dani Arčibalda Rajsa“, Beograd, 1-2. mart 2012. ; [[organizator] Kriminalističko-policijska akademija ; glavni i odgovorni urednik Goran Milošević] = Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 / International scientific Conference „Archibald Reiss Days“, Belgrade, 1-2 March 2012 ; [[organized by] Academy of Criminalistic and Police Studies ; editor in chief Goran Milošević]. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija = Belgrade : Academy of Criminalistic and Police Studies, 2012 (Belgrade = Beograd : Scanner studio). – XIII, 477 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm
B 343.9(082) MEĐUNARODNI naučni

MEĐUNARODNI naučni skup „Dani Arčibalda Rajsa“ (2011 ; Beograd)
Tematski zbornik radova međunarodnog značaja. T. 2 / Međunarodni naučni skup „Dani Arčibalda Rajsa“, Beograd, 3-4. mart 2011. ; [organizator] Kriminalističko-policijska akademija = Thematic Conference Proceedings of International Significance. Vol. 2 / International Scientific Conference „Archibald Reiss Days“, Belgrade, 3-4 March 2011 ; [organized by] Academy of Criminalistic and Police Studies ; [Editor-in Chief Goran Milošević]. – Beograd = Belgrade : Kriminalističko-policijska akademija = Academy of Criminalistic and Police Studies, 2011 (Beograd = Belgrade : Inpress). – 414 str. : graf. prikazi, tabele ; 23 cm
B 343.9(082) MEĐUNARODNI naučni

MORE chemistry and crime : from Marsh arsenic test to DNA profile / edited by Samuel M. Gerber, Richard Saferstein . – Washington : American Chemical Society. – XII, 204 str. : ilustr. ; 24 cm
B 343.98 MORE

NAUČNI skup sa međunarodnim učešćem Pravo i forenzika u kriminalistici (2 ; 2010 ; Kragujevac)
Drugi naučni skup sa međunarodnim učešćem Pravo i forenzika u kriminalistici : Kragujevac, 15.-17. septembar 2010. : zbornik radova / [urednik ŽeljkoNikač]. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2010 (Beograd : Inpress). – VIII, 459 str. : ilustr. ; 25 cm
B 343.98(082) NAUČNIskup

PLATT, Richard
Crime scene : the ultimate guide to forensic science / Richard Platt. – London : Dorling Kindersley, 2003. – 144 str. :ilustr. ; 28 cm
R 343.98 PLATT R. Crime

PORADA, Viktor
Criminalistic and forensic biomechanics / Viktor Porada, Jiří Straus. – Praha : Police history, 2001. – 158 str. :ilustr. ; 20 cm
B 343.98 PORADA V. Criminalistic

PRACTICAL skills in forensic science / Alan Langford … [et al.]. – Harlow : Pearson Prentice Hall, 2005. – XVIII, 516 str. :ilustr. ; 28 cm
B 343.98 PRACTICAL

PRIMENA forenzičkih metoda u kriminalistici :tematski zbornik radova / [urednici Ljiljana Mašković, Željko Nikač]. – Beograd : Kriminalističko-policijska akademija, 2011 (Beograd : Scannerstudio). – VIII, 187 str. : ilustr. ; 24 cm
B 343.98(082) PRIMENA

PRINCIPLES of physiology / [editors], Robert M. Berne, Matthew N. Levy. – 3rd ed. – St. Louis [etc.] : Mosby, cop. 2000. – XIX, 680 str. : ilustr. ; 28 cm
R 612 PRINCIPLES

REISS, Rudolphe Archibald
Manuel de police scientifique (technique). I : Vols et homicides / Rudolphe Archibald Reis; préface M. Louis Lépine.- Lausanne : Librairie Payot & Cie ; Paris : Félix Alcan, 1911.- 515 str. : ilustr. ; 25 cm
VV 094.5 REISS R.A. Manuel

SAFERSTEIN, Richard
Criminalistics : an introduction to forensic science / Richard Saferstein. – 9th ed. – Upper Saddle River : Pearson Prentice Hall, cop. 2007. – XVI, 654 str. :ilustr. ; 28 cm
R 343.98 SAFERSTEIN R. Criminalistics

SHEELY, Robert
Police lab : using science to solve crimes / by Robert Sheely. – New York : Silver Moon Press, 1993. – 64 str. :ilustr. ; 24 cm. – (Science lab series)
B 343.98 SHEELY R. Police

SLADE, Robert M.
Software forensics : collecting evidence from the scene of a digital crime / Robert M. Slade. – New York : McGraw-Hill, 2004. – XX, 215 str. :graf. prikazi ; 24 cm
B 004 SLADE R. M. Software

TREGUBOV, Sergij N.
Kriminalna tehnika : naučno-tehničko istraživanje krivičnih dela. Deo 1 i 2 / od Sergija N. Tregubova i Aleksandra J. Andonovića. – Beograd : Štamparija Dom, 1935. – XV, 480 str. : ilustr. ; 25 cm
R 094.5 TREGUBOV S. N. Kriminalna

FORENSIC science and law : investigative applications in criminal, civil, and family justice / edited by Cyril H. Wecht, John T. Rago. – Boca Raton : CRC Press/Taylor & Francis, 2006. – 697 str. :ilustr. ; 27 cm
B 343.98 FORENSIC

FORENSIC engineering / edited by Kenneth L. Carper. – 2nd ed. – Boca Raton : CRC Press, c2001. – XXIII, 401 str. :ilustr. ; 24 cm
B 343.98 FORENSIC

FORENSIC entomology : the utility of arthropods in legal investigations / edited by Jason H. Byrd and James L. Castner. – 2nd ed. – Boca Raton : Taylor & Francis, 2010. – XXIII, 681 str. :ilustr. ; 26 cm
R 343.98 FORENSIC

FORENSIC science : an introduction to scientific and investigative techniques / edited by Stuart H. James, Jon J. Nordby. – Boca Raton : CRC Press, cop. 2003. – XXVIII, 689 str. :ilustr. ; 29 cm
R 343.98 FORENSIC science

HANDBOOK of forensic science / edited by Jim Fraser and Robin Williams. – Cullompton :Willan, 2009. – XXXIII, 662 str. :ilustr. ; 25 cm
B 343.98 HANDBOOK

HANDBOOK of biometrics / Edited by Anil K. Jain, Patrick Flynn, Arun A. Ross. – New York : Springer, 2008. – X, 556 str. : ilustr. ; 24 cm
R 343.98 HANDBOOK

HOFFMANN, Edmond de
Mass spectrometry : principles and applications / Edmond de Hoffmann, Vincent Stroobant. – 3rd ed., reprint. – Chichester ; Hoboken : J. Wiley & Sons, 2011. – XII, 489 str. : ilustr. ; 25 cm
R 54 HOFFMANN E. Mass

HOUCK, Max M.
Fundamentals of forensic science / Max Houck, Jay Siegel. – Amsterdam ; Boston : Elsevier/Academic Press, cop. 2006. – XV, 672 str. :ilustr. ; 26 cm
R 343.98 HOUCK M. M. Fundamentals

CAMPBELL Biology : global edition / Jane B. Reece … [et al.]. – 9th ed. – Boston [etc.] : Pearson/Benjamin Cummings, cop. 2011. – 1309, [155] str. uvezanih pril. : ilustr. + brošura za pristupnu šifru ; 28 cm
R 57 CAMPBELL

CHRISTIAN, Donnell R.
Forensic investigation of clandestine laboratories / Donnell R. Christian. – Boca Raton : CRC Press, c2004. – XVIII, 371 str. : ilustr. ; 25 cm
B 343.98 CHRISTIAN D. R. Forensic

WILLIAMS, Robin, 1946-
Genetic policing : the use of DNA in criminal investigations / Robin Williams and Paul Johnson. – Cullompton :Willan Publishing, 2008. – X, 198 str. :tabele ; 24 cm
B 343.98 WILLIAMS R. Genetic

Zašto je potrebno da se definiše pojam «specijalna biblioteka»?

 

Precizno i jasno definisan pojam «specijalna biblioteka» omogućava da se bolje sagledaju njena funkcija i njeni zadaci, a samim tim umnogome utvrdi i njen način rada, profil korisnika, izbor građe, potreban stepen obrazovanja i način edukacije zaposlenih u njoj,  kao i njen značaj za lokalnu i širu zajednicu.
Deobu ovako definisanog pojma moguće je sprovesti preciznije i korektnije.
Svaka od ovih mogućnosti koju pruža valjana definicija pojma «specijalna biblioteka» pozitivno utiče na planiranje njenog daljeg razvoja a samim tim i na razvoj specijalnog bibliotekarstva kao naučne discipline.

 

Šta su definisanje i deoba pojma?

 

Pojam je zamisao suštine pojave i procesa, s tim što je u logici «suština» ono čime se jedan pojam razlikuje od drugog, a u naukama «suština» predstavlja «ono čime se jedna vrsta pojava i procesa razlikuje od druge vrste pojava i procesa.»[1]
Pojam ima svoj obim i sadržaj. Skup bitnih odlika čini sadržaj pojma.  Što je veći broj pojava i procesa koji pojam objašnjava, to je i njegov obim veći. Viši pojam koji obuhvata niže pojmove, naziva se rodnim pojmom. Niži rodni pojmovi obuhvaćeni višim pojmom zovu se vrsni pojmovi. Obim pojma se određuje deobom (divizijom) na njegove najbliže vrste, a sadržaj definicijom.
Definicija (lat. definitus – određen, razgovetan jasan) je jasno i nedvosmisleno određivanje sadržaja jednog pojma prema njegovim suštinskim svojstvima.
Pojam koji se definiše naziva se definiendum a pojmovi uz pomoć kojih se on određuje nazivaju se definiens.
Definiens osim genus proximum (najbližeg rodnog/višeg pojma) u sebi sadrži i differentia specifica (vrsnu razliku).
Definitio fiat per genus proximum et diferentiam specificam.[2] Za definiciju koja je ovako izvedena kaže se da je karakteristična.
Definicija mora, između ostalih, da ispuni i ovih nekoliko uslova:

  1. da bude valjana – da se definiens što je moguće više odnosi na definiendum
  2. da bude akuratna/adekvatna  – da ne bude ni preuska ni preširoka nego da sadrži samo bitne oznake definienduma
  3. da ne bude cirkularna – ne sme da sadrži definiendum u definiens-u – ne sme da se objašnjava isto istim
  4. da ne bude nejasna – ono čime se definiše mora biti jasnije od onoga što se definiše.

Kada je definicija u pitanju, mora se uzeti u obzir veoma važno pravilo: definitio ne sit negans – definicija neka ne bude odrična! To znači da se ne sme određivati šta neki pojam nije, nego šta on jeste.
U društvenim naukama sadržaj pojma se brže menja, no u prirodnim. Time je otežano jednoznačno određenje pojma, a zbog toga je i veća verovatnoća da će izvedena deoba pojma biti konfuzna.

 

Teškoće u definisanju pojma «specijalna biblioteka»?

 

Kada je o specijalnim bibliotekama reč, vidljivo je da se i njihov pojam, kao i one same, prilagođava potrebama vremena – razvoju nauka, kulture i umetnosti.
Pitanje je šta se prvo odigralo – da li su one preuzele određene, specifične, funkcije biblioteka i tako postale specijalne ili su ustanovljene kao specijalne i vremenom sve više razvijale svoje specifičnosti.
U našoj stručnoj literaturi podaci o prvim specijalnim bibliotekama su relativno oskudni. U knjizi LJ. Backić-Despotović Istorija pisma, knjige i biblioteke postoji poglavlje nazvano Postanak specijalnih biblioteka. Osnivanje… , ali je u njemu pomenut određen broj ovih biblioteka samo u okviru XVIII veka, bez tačnih godina i ostalih detalja: «postojale su i značajne specijalne biblioteke, kao što je bila biblioteka u Frankfurtu na Majni, koja je imala prirodno-naučnu literaturu, a u toku XX veka razvila se u najznačajniju prirodno naučnu biblioteku u Nemačkoj.[3]»
Ovde se pominju još i Biblioteka Akademije nauka u Petrogradu (1714) i Biblioteka Britanskog muzeja u Engleskoj, koja je otvorena za javnost 1759. godine, a 1774. godine dobila čitaonicu. U knjizi je podatak o ovoj prvoj biblioteci u sklopu informacija o današnjoj petrogradskoj Državnoj biblioteci kao i o moskovskoj Univerzitetskoj biblioteci te nije sasvim jasno da li se i ona smatra specijalnom. Druga je opisana kao nacionalna biblioteka koja je isprva bila sličnija muzeju nego biblioteci.
Drago Vidović u svojoj Opštoj istoriji biblioteka[4] identifikuje njihovo postojanje tek u 20. veku.
Detaljniji popis biblioteka ovog tipa je u monografiji B. Kneževića Specijalno bibliotekarstvo:
Karakteristike specijalnih biblioteka XX i XXI veka ukazuju na to da se njihovi koreni nalaze još u antičkom periodu – već tada su postojali klijenti sa specifičnim potrebama: za pravnom literaturom, religioznim rukopisima, arhitektonskim crtežima i tsl.
Poznate specijalne biblioteke današnjice osnovane su pre nekoliko vekova – Biblioteka ruske akademije nauka (Sankt Peterburg, 1714. g.) ; Biblioteka Kraljevskog geografskog društva (London, 1830. g.)…
«Do sredine XIX veka u Evropi se može nabrojati oko 1000 specijalnih biblioteka, od kojih se otprilike jedna desetina nalazi u Engleskoj.»[5]
Ovde nalazimo i hronološke podatke o specijalnim bibliotekama Sjedinjenih Američkih Država. U Kvebeku je već 1725. godine osnovana prva poznata specijalna biblioteka i to u tamošnjoj opštoj bolnici, a jedna od prvih američkih specijalnih biblioteka koja se pominje je Pennsylvania Assembly Library, osnovana 1745. godine. Library of Medicine and Public Helth otvorena je na Harvardu 1764. godine, a iste godine i American Philosophical Society Library.
Boston Mercantile Library i New York Mercantile Library su specijalne biblioteke s početka XIX veka namenjene trgovcima.
Svaka od ovih pomenutih biblioteka izdaje na korišćenje građu i informacije iz različitih oblasti, uslužuje različite vrste korisnika i zadovoljava njihove korisničke zahteve.
Obim i sadržaj fondova ovih biblioteka, profil i zahtevi njihovih korisnika, kao i ostale njihove karakteristike, menjali su se vremenom. Zato je teško odrediti rodni pojam za ove biblioteke i definisati ga.
Specijalno bibliotekarstvo je prešlo mukotrpan put gradeći svoju, po svemu sudeći, specifičnu fizionomiju. Akt o osnivanju SLA (Američko Udruženje specijalnih biblioteka) potpisalo je, 1909. godine, samo 56  ljudi, zajedno sa osnivačem Udruženja DŽonom Kotonom Dejnom[6].
Do tog vremena «razlika između javnih i specijalnih biblioteka postala je naročito upadljiva na tlu Sjedinjenih Američkih Država… Bibliotekari javnih biblioteka usmerili su se na zadatke edukatora i animatora, a prvi bibliotekari specijalnih biblioteka na ulogu posrednika između visokospecijalizovanih stručnjaka u oblasti proizvodnje, bankarstva, prava, poljoprivrede… i pisane građe koja je njima namenjena.»[7]
Osnivački kongres SLA u mnogo čemu se može posmatrati kao događaj od velike važnosti za dalju sudbinu specijalnih biblioteka. Radni materijal koji je podnet na uvid svim učesnicima kongresa bio je naslovljen rečima: «Stavljanje znanja u promet!». Tekst DŽesija Šira[8], pod istim nazivom, delimično je objavljen u Special Libraries, vol. 47 (1956).[9] Te reči su izmestile bibliotekara iz njegovog pasivnog načina rada i učinile ga aktivnim učesnikom dinamičnog protoka sve većeg broja informacija iz nauka koje su se nezadrživo razvijale i širile.
Širio se i predmet specijalnog bibliotekarstva i u krug specijalnih biblioteka počele su, osim biblioteka vezanih za biznis i industriju, «da se ubrajaju i biblioteke sasvim drugačije orijentacije, poput biblioteka pri muzejima, ili one koje su čuvale sasvim drugačiju vrstu građe, muzikalije i geografske karte, na primer… Tek sedamdesetih godina (20. veka, prim. T.I.) načinjena je sinteza prema kojoj osnovne karakteristike specijalnih biblioteka čine: postojanje matične institucije u okviru koje biblioteka posluje, podrška ciljevima matične institucije, specifičan predmet ili forma građe koju sakuplja i rukovođenje od strane bibliotekara-predmetnog specijaliste. Opšteprihvaćena definicija specijalnih biblioteka, međutim, ne postoji ni danas.»[10]

 

Raznolikost definicija pojma «specijalna biblioteka»

 

Definicije pojma «specijalna biblioteka» daju teoretičari bibliotekarstva, bibliotečka udruženja i asocijacije, ali se one nalaze i u međunarodnim standardima ISO, u stručnim i istraživačkim radovima iz područja bibliotekarstva, i kao odrednice u enciklopedijama i leksikonima iz oblasti bibliotekarstva.
Prof. dr B. Knežević, koliko god bio sistematičan u «hronologiji i istoričnosti sadržaja pojma ‘specijalna biblioteka’», ostaje uporan u tvrdnji da nije moguće dati preciznu definiciju ovog pojma: «Definisanje specijalnih biblioteka zbog njihove raznovrsnosti je skoro nemoguće.[11]» i okreće se deskriptivnim fundamentalnim nivoima u sadržaju ovog pojma.
U daljem tekstu piše: «Možda je najjednostavniji način definisati jednu specijalnu biblioteku pitanjem da li je ona univerzitetska, javna ili školska biblioteka. Ako je odgovor negativan, tj. ako biblioteka nije ni jedna od ove tri, onda je ona sigurno specijalna, kako je to duhovito primećeno (poziva se na delo E. Evansa, A. Amodea i T. Kartera Introduction to Library Services iz 1992. godine, prim. T. I.).»[12]
Na sajtu Wikipedije, ova odrednica definisana je na sledeći način: «specijalna biblioteka je termin za biblioteku koja nije ni univerzitetska ni školska a ni javna biblioteka.» U daljem tekstu sadržana je deoba ovog pojma: «Specijalne biblioteke mogu da obuhvate pravne biblioteke, biblioteke novinskih agencija, biblioteke preduzeća, muzejske biblioteke i medicinske biblioteke. Specijalne biblioteke su ponekad takođe poznate i kao «informacioni centri.[13]»
David Spiller, u radu interpretiranom na 64-oj godišnjoj konferenciji IFLA, 1998. godine, UK special library statistics : the challenge of collecting and analysing data from libraries in the workplace, već na početku ističe: «U mnogim zemljama, specijalne biblioteke su deo bibliotekarskog i informatičarskog sveta o kome se najmanje zna. Čak je i naziv «specijalna biblioteka», iako generalno razumljiv, zapravo nejasan termin, definisan drugim izrazima koji radije opisuju šta ona ne predstavlja (javne, univerzitetske ili školske biblioteke) nego šta je ona u stvari.»[14]
Radna grupa iz Zagreba (Alisa Martek… i dr.) koja je izradila Standarde za specijalne knjižnice i interpretirala ih na 10. danima specijalnih i visokoškolskih knjižnica (24. april 2008. godine), iako nudi čak 3 razrađene definicije specijalnih biblioteka, ipak opšti deo Standarda – Definicija specijalne knjižnice, započinje rečima: «Postoje brojne različite definicije specijalne knjižnice. Lakše je definirati što specijalna knjižnica nije.». U prve dve definicije radna grupa u suštini ustanovljava zadatke i ciljeve specijalne biblioteke i više obim nego definiciju ovog pojma. Treća definicija glasi: «Specijalna knjižnica je stručna ustrojbena jedinica koja organizira i pruža informacijske usluge i službe zasnovane na sustavnom odabiru, prikupljanju, stručnoj obradi, pohranjivanju, zaštiti, davanju na korištenje knjižnične građe i omogućavanju pristupa drugim izvorima informacija.»
U srpskom prevodu Međunarodnih standarda ISO 5127 : informacije i dokumentacija – terminologija (1. izd., 15. oktobar 2001. god.), pod odrednicom biblioteke, piše: «specijalna biblioteka, stručna biblioteka – biblioteka koja pokriva jednu disciplinu ili određenu tematsku oblast ili zadovoljava potrebe određene korisničke grupe. NAPOMENA: Ista osnovna definicija važi i za termine koji se koriste za ostale nazive tipova biblioteka, kao što su ‘medicinska biblioteka’ (čineći ovim vrsni pojam u odnosu na ‘specijalna biblioteka’ ravnopravnim! – prim. T. I.) ili ‘dečja biblioteka’.» Ovde postoji i definicija nečega što se zove «glavna specijalna biblioteka» – biblioteka koja na nacionalnom nivou ima posebnu odgovornost za obezbeđivanje dokumenata iz određene tematske oblasti.
Međunarodni standard ISO 2789 : Informacije i dokumentacija – međunarodna bibliotečka statistika (3. izd., 15. februar 2001. god.) definiše specijalnu biblioteku kao «samostalnu biblioteku koja pokriva jednu disciplinu ili posebno regionalno interesovanje. NAPOMENA: Termin specijalna biblioteka odnosi se i na biblioteku koja prevashodno služi posebnoj kategoriji korisnika, ili je prvenstveno namenjena za poseban oblik dokumenata, ili na biblioteku koju finansira neka organizacija da bi služila obavljanju njene delatnosti.» U istim tim standardima dalje se definišu, kao pojmovi manjeg obima kako i treba da bude, vrsni pojmovi u odnosu na specijalne biblioteke: biblioteka državne uprave, medicinska bioblioteka, biblioteka u preduzećima i trgovinskim firmama, medijska biblioteka i tsl.
Na LISWiki sajtu, pod odrednicom «specijalne biblioteke» piše: «Biblioteka koju je osnovala i podržala (neka, prim T. I.) komercijalna firma, privatno udruženje, vladina agencija ili specijalna interesna grupa da bi izašla u susret informacionim potrebama svojih službenika, članova ili osoblja, u skladu sa ciljem organizacije (koja ju je osnovala, prim. T. I.). Obim građe je uobičajeno ograničen interesima matične organizacije.»[15]
I Pravilnik o uslovima za osnivanje i rad biblioteka objavljen oktobra 1999. godine u Službene novine Kantona Sarajevo, broj 4/99, utvrđuje da je specijalna biblioteka (isto kao i školska) «biblioteka u sastavu». U članu 10 između ostalog piše: «struktura fonda bibliotečke građe treba da odgovara potrebama i programskoj djelatnosti ustanova, preduzeća, državnih organa, udruženja građana, vjerskih zajednica i drugih pravnih lica u čijem je sastavu specijalna biblioteka.»
Na sajtu jedne od School of Library and Information Science (SLIS) nalazi se tekst u htm formatu pod nazivom What is a Special Library? U zaglavlju teksta piše: «Na specijalnu biblioteku možemo naići na univerzitetu, u muzeju, izdavačkoj kući, vladinoj agenciji, bolnici ili firmi. Prema definiciji SLA, to je mesto na kome se informacije procenjuju, analiziraju, uređuju, priređuju za korišćenje i interpretiraju tako da budu od najveće koristi.»[16]
Udruženje specijalnih biblioteka (SLA), s početka američko, preraslo je svoje okvire i danas deluje preko svojih članova u 83 zemlje sveta, a njegov, već pomenuti, slogan iz prvih godina postojanja «Stavljanje znanja u promet!» danas je zamenjen geslom «Spajati ljude i informacije!»[17]
Ovo odražava i drugačiju, širu orijentaciju SLA koje više nije samo bibliotekarsko udruženje, nego «svetska organizacija informacionih stručnjaka-inovatora i njihovih strateških partnera.»[18]
Zbog toga i poklanja pažnju definisanju pojma ‘informacioni stručnjaci’. To je, ujedno, i vrsna razlika koja bi morala postojati u definiciji pojma «specijalna biblioteka», u odnosu na njen rodni pojam «biblioteka».

Manil Silva, poznati teoretičar bibliotekarstva, prvi je, u svojoj knjizi Specijalne biblioteke[19], ukazao na razliku između specijane i drugih biblioteka. «Najznačajnija razlika je u tome što osnovnu jedinicu opšte biblioteke čini knjiga ili brošura, dok osnovnu jedinicu specijalne biblioteke čini informacija koju sadrži publikacija.»[20]

 

Zaključna analiza

 

Izložene definicije pojma «specijalna biblioteka» ne prate pravila o valjanosti i adekvatnosti. One su, većim svojim delom, deskriptivne i opterećene nedovoljno razvijenom deobom ovog pojma. Ono što upada u oči je da je u velikom broju tih definicija zaobiđeno pravilo: definicija neka ne bude odrična.
Pokušaj da se iz njih odaberu važniji elementi i sažmu u «novu» definiciju, autor ovog rada vidi na sledeći način:
Specijalna biblioteka je biblioteka u sastavu, koja, za razliku od ostalih biblioteka, ima za osnovnu jedinicu informaciju iz različitih predmetnih oblasti koju korisnicima pružaju bibliotekari – informacioni stručnjaci.

 

Korišćena literatura:

 

1) M. Koen i E. Nejgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd, Jasen, 2004
2) Ž. Ristić, O istraživanju, metodu i znanju, Beograd, Institut za pedagoška istraživanja, 2006
3) M. Vujević, Uvod u znanstveni rad, Zagreb, Školska knjiga, 2000
4) B. Žarnić, Učenje o pojmu u tradicionalnoj i suvremenoj logici : predavanje, 2007
5) LJ. Backić-Despotović, Istorija pisma, knjige i biblioteka, Beograd, «9. maj», 1980
6) D. Vidović, Opšta istorija biblioteka, Sarajevo, Zavod za izdavanje udžbenika, 1964
7) B. Knežević, Specijalno bibliotekarstvo, Beograd, Trebnik, 2002
8) G. Stokić, Biblioteka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu – najznačajnija muzička kolekcija u Srbiji : magistarski rad [tekstualna građa, rukopis] 9) G. Stokić, Ka filozofiji bibliotekarstva, Pančevo, Mali Nemo, 2002
10) G. Stokić, Od čokolade do javnog nastupa,  Pančevačko čitalište, God. 5, br. 9 (novembar 2006)
11) Standardi za specijalne knjižnice, 2008
12) Međunarodni standard ISO 2789, 2003
13) Međunarodni standard ISO 5127, 2001
14) Pravilnik o uslovima za osnivanje i rad biblioteka, 1999
15) D. Spiller, UK special library statistics, http://www.ifla.org/IV/ifla64/052-134e.htm
16) Wikipedia sajt http://en.wikipedia.org/wiki/Special
17) LISWiki sajt http://liswiki.org/wiki/Special
18) SLIS sajt http://slis.cua.edu/ihy/sp2002/home.htm

[1] Uvod u znanstveni rad / Miroslav Vujević. – Zagreb : Školska knjiga, 2000

[2] Definicija se izriče najbližim rodnim pojmom i pojedinačnim razlikama (prema drugim pojmovima koji takođe spadaju pod isti rodni pojam)

[3] Istorija pisma, knjige i biblioteke / Lj. Backić-Despotović. – Beograd : “9. maj”, 1980. – Str. 151

[4] Opšta istorija biblioteka / Drago Vidović. – Sarajevo : Zavod za izdavanje udžbenika, 1964. – Str. 170

[5] Specijalno bibliotekarstvo / Branko Knežević. – Beograd : Trebnik, 2002. – Str. 11

[6] John Cotton Dana (19. avgust 1856, Vudstok u Vermontu – 21. jul 1929. Nju Džersi). 40 godina staža u javnom bibliotekarstvu, od 1902. g. sve do svoje smrti radi u javnoj biblioteci Njuarka, uvodi zbirke na stranim jezicima za emigrante. Osnovao je i Newark Museum čiji je bio direktor. Jedno vreme je bio predsednik ALA a osnivač i predsednik SLA.

[7] Od čokolade do javnog nastupa / G. Stokić // Pančevačko čitalište. – God. 5, br. 9 (novembar 2006) str. 58

[8] Jesse H. Shera (1903-1982), bibliotekar i informatičar, uveo informacione tehnologije u biblioteke i radio na njihovom uvođenju i u druge oblasti. Napisao je mnoge knjige i naučne radove, a bio urednik i osnivač mnogih naučnih časopisa iz oblasti informatike i bibliotekarstva. ALA dodeljuje 2 nagrade sa Širovim imenom:  Jesse H. Shera Award for Distinguished Published Research, i  Jesse H. Shera Award for the Support of Dissertation Research. Svakako je jedna od najznačajnijih ličnosti američkog bibliotekarstva 20-og veka.

[9] Informacija preuzeta iz monografske studije Ka filozofiji bibliotekarstva / Gordana Stokić. – Pančevo : Mali Nemo, 2002. – Str. 118

[10] Ibidem, str. 119

[11] Specijalno bibliotekarstvo / Branko Knežević. – Beograd : Trebnik, 2002. – Str. 9

[12] Ibidem, str. 9

[13] Tekst sa sajta http://en.wikipedia.org/wiki/Special prevela T. I.

[15] Tekst sa sajta http://liswiki.org/wiki/Special prevela T. I.

[16] Tekst sa sajta http://slis.cua.edu/ihy/sp2002/home.htm prevela T. I.

[17] Informacija preuzeta iz Od čokolade do javnog nastupa / G. Stokić // Pančevačko čitalište. – God. 5, br. 9 (novembar 2006) str. 59

[18] Ibidem, str. 59

[19] Special Libraries / Manil Silva. – London : André Deutsch Ltd., 1970. – P. 9

[20] Citat preuzet iz rukopisa magistarske teze G. Stokić Biblioteka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu – najznačajnija muzička kolekcija u Srbiji, odbranjene na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 15. marta 1996. godine

Adrijana Zubić
Biblioteka Mašinskog fakulteta u Beogradu

Dvodnevni stručni skup na temu „Izazovi i stranputice savremenog bibliotekarstva“ održan je u Trebinju od 18. do 19. aprila 2013. godine, u organizaciji Društva bibliotekara Republike Srpske.  Ovaj događaj međunarodnog karaktera okupio je 237 bibliotekara sa preko 30 predavača iz Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije Crne Gore i Hrvatske, a poseban doprinos dali su uvaženi gosti Filip Levro iz Francuske i Marijana Mišetić, presednica Hrvatskog knjižničarskog društva. Skup je otvorila Biljana Bilbija, viši stručni saradnik za bibliotekarstvo i savetnik ministra prosvete i kulture Republike Srpske.  Izlaganja su i ove godine bila posvećena aktuelnim temama relevantnim za bibliotečko-informacionu delatnost  i podeljena u nekoliko tematskih sesija: stara i retka knjiga, obrada neknjižne građe, elektronske i digitalne biblioteke, a prvog dana skupa u drugoj sali održavana je paralelna radionica na temu „Veb alati za savremenog bibliotekara“ .

Nakon što su sve teme izložene i sagledani svi problemi koji se moraju rešavati u bibliotekarstvu Republike Srpske i regiona, nametnuli su se sledeći zaključci:
Korisnički servisi i usluge moraju dobiti više pažnje.
Celokupno stanovništvo treba da bude obuhvaćeno obuhvaćeno bibliotečkom ponudom, a pri tome treba da se poštuju međunarodni standardi i konvencije i da se primene u svakodnevnom radu bibliotekara.
Posebna pažnja treba da se posveti staroj i retkoj knjizi i njenoj zaštiti, ali u svetlu modernih tehnologija i aktuelnih trendova, koji podrazumevaju i njenu digitalizaciju i što širu dostupnost.
Poseban tematski blok ove godine posvećen je neknjižnoj građi i standardnima koji regulišu njenu obradu, zatim njenom čuvanju, dostupnosti  i značaju za očuvanje kulturne baštine. Neknjižna građa je tema o kojoj se malo govori, iako ona čini osnov zavičajnih fondova, stoga organizator zaslužuje sve pohvale zbog  nametanja ove teme za dalje razmatranje i diskusiju. 
Prioritet u nabavci, obradi i zaštiti bibliotečke građe treba da budu zavičajni fondovi, pošto se tu čuva kulturna baština zajednice, a to do sada nije bio slučaj. Sledeći korak u zaštiti te građe trebalo bi da bude njena digitalizacija.
Među zaključcima mora se pomenuti i automatizacija kataloga i povezivanje u uzajamni katalog kako bi se izbegla izolovanost i omogućila bolja koordinacija rada.

Biljana Bilbija je podsetila da je Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske pokrenulo akciju da se republičke i deo matičnih ustanova i dalje finansiraju iz budžeta Srpske, a da opštinske biblioteke pređu na finansiranje lokalnih zajednica. Predsednik Društva bibliotekara Republike Srpske Stojka Mijatović je najave u promeni Zakona o bibliotečkoj delatnosti navela kao jedan od tekućih problema u ovoj oblasti. Učesnici skupa su jednoglasni u stavu da ova inicijativa nije potekla od bibliotekara već je nametnuta, da je naša oblast uređena zakonodavno i da zakon, ukoliko se menja, treba da unapredi datu oblast a ne suprotno. Društvo bibliotekara upućuje apel Ministarstvu prosvjete i kulture RS da se preispita ova odluka i da se odloži donošenje zakona, kojim bi se ugorzio opstanak biblioteka  i ugrozilo njihovo funkcionisanje i da se nastavi sa stabilnim finansiranjem biblioteka u cilju očuvanja i zaštite struke i opstanka biblioteka u RS, kao i vitalnog nacionalnog interesa i kulturne baštine srpskog naroda. Bibliotekari RS spremni su da se bore svim raspoloživim sredstvima za svoja prava i opstanak struke.
Na kraju, Stojka Mijatović je izrazila izuzetno zadovoljstvo učešćem istaknutih i to mladih predavača iz svih krajeva uz koje je budućnost bibliotekarstva u sigurnim rukama. Naročito je istakla temu neknjižne građe kao kao izuzetno korisnu s obzirom da se ova vrsta građe  malo radi u bibliotekama Republike Srpske i da su predavači iz regiona preneli dragocena iskustva domaćim bibliotekarima.
Nakon završetka skupa i podele sertifikata, bibliotekari su posetili Narodnu biblioteku Trebinje, gde su se upoznali sa radom odelenja ove institucije. Posebna zainteresovanost je vladala za upoznavanjem sa bogatom kolekcijom Dučićevog legata.

Mr Vera Petrović

Baza podataka Mreža biblioteka Srbije (MBS) je instalirana 1997. godine u svim bibliotekama koje obavljaju matične funkcije u Srbiji. Podaci se svake godine unose u Bazu iz Anketa o bibliotečkom poslovanju koje dostavlja svaka biblioteka posebno, a obuhvataju: podatke potrebne za identifikaciju biblioteke, podatke o bibliotečkom prostoru, fondovima, opremi (bibliotečkoj, računarskoj i komunikacionoj), automatizaciji, bibliotečkom kadru, njegovoj strukturi, korisnicima i njihovoj strukturi, korišćenju bibliotečkih fondova i usluga, vrstama inventara i kataloga, finansiranju.
Ovim kratkim pregledom želim da ukažem na jedan problem sa kojim se susreće većina biblioteka, navedenih u ovom radu, a to je čitaonički prostor. Pojedine biblioteke nemaju adekvatne čitaonice, a ni prostornu mogućnost za njihovo formiranje.
Broj čitaoničkih mesta u 36 biblioteka, (fakultetske biblioteke Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti u Beogradu i Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» u Beogradu) je 3.325 i 275 čitaoničkih mesta sa kompjuterima i sa još 205 kompjuterskih priključaka u čitaonicama.
Najveće čitaonice su na Pravnom fakultetu (425 čitaoničkih mesta) i Fakultetu političkih nauka (400 čitaoničkih mesta).
Četiri fakulteta Univerziteta umetnosti ima 116 čitaoničkih mesta i 5 računara za korisnike na fakultetu Muzičkih umetnosti.
Najmanje čitaonice imaju biblioteke Geografskog i Stomatološkog fakulteta.
Građevinski fakultet, ima samo elektronsku čitaonicu.
Čitaoničko mesto sa računarom nema 12 fakulteta, 2 računara ima Matematički fakultet, po 3 računara imaju Arhitektonski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet i Fakultet političkih nauka.
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu ima 9 čitaonica sa 194 čitaonička mesta i 32 čitaonička mesta sa kompjuterima. Svakodnevni redovi korisnika u holu biblioteke, ukazuju da ovaj broj čitaoničkih mesta, ne zadovoljava potrebe korisnika najveće univerzitetske biblioteke u Srbiji.
Tabelarni pregled prikazuje kakva je trenutna situacija u ovim bibliotekama, a nama ostaje promišljanje o pronalaženju rešenja za većinu biblioteka u kojima je broj čitaoničkih mesta nedovoljan.

NAZIV USTANOVE

Br. mesta u
čitaonici

Br. mesta u E-čitaonici

Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu

194

32

Arhitektonski fakultet

80

3

Biološki fakultet

75

35

Geografski fakultet

12

 

Građevinski fakultet

 

48

Ekonomski fakultet

170

5

Elektrotehnički fakultet

30

 

Kriminalističko-policijska akademija

30

6

Matematički fakultet

60

2

Mašinski fakultet

100

 

Medicinski fakultet

140

20

Poljoprivredni fakultet

146

 

Pravni fakultet

425

20  (195prik)

Pravoslavni bogoslovski fakultet

32

 

Centralna biblioteka Rudarsko-geološki fakultet

40

 

Saobraćajni fakultet

42

 

Stomatološki fakultet

12

6

Tehnološko-metalurški fakultet

115

3 (10prik)

Učiteljski fakultet

94

9

Fakultet bezbednosti

24

10

Fakultet veterinarske medicine

30

4

Fakultet organizacionih nauka

95

5

Fakultet političkih nauka

400

3

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

40

20

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

30

16

Fakultet za fizičku hemiju

24

10

Farmaceutski fakultet

54

 

Fizički fakultet

44

5

Filozofski fakultet

313

10

Filološki fakultet

248

8

Hemijski fakultet

72

 

Šmarski fakultet

40

 

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti

30

 

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti

25

 

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičkih umetnosti

21

5

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet primenjenih umetnosti

40

 

 

 

 

UKUPNO

3.325

275 (205)

[1]Baza podataka Mreža biblioteka Srbije. – http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1284