Broj jedan (2014)

Vesna Abadić
Univerzitetska biblioteka Kragujevac

Sažetak

Digitalni repozitorijumi, tematski, instutucionalni ili nacionalni, postaju dominantan izvor u svetu naučnih informacija. Univerzitetski repozitorijumi, osim što predstavljaju multidisciplinarne kolekcije materijala, bilo naknadno digitalizovanog ili već nastalog u toj formi, imaju i ulogu dugoročnog arhiva nastavno-naučne produkcije univerziteta i moraju obezbediti stalnu dostupnost sadržaja, čime je omogućeno citiranje unetih radova bez ikakvih ograničenja.

Rad nastoji da prezentuje uporednu sliku postojećih repozitorijuma na Univerzitetima u Srbiji, sa aspektom na PHAIDRA sistem koji je implementiran u Univerzitetskim bibliotekama u Beogradu, Nišu i Kragujevcu u okviru Tempus projekta  „Novi bibliotečki servisi na univerzitetima Zapadnog Balkana“. I pored činjenice da su formirani pre više od par godina u proseku, postaju nezaobilazan medijum u trasiranju rezultata rada na jednom univerzitetu i postaju sastavni deo globalnog internet prostora.

Uvod

Nakon revolucionarne promene u svetskom informacionom društvu, kada je pristup informacijama preko interneta sveprisutan, permanentan i uobičajen, došlo je i do promene u načinu na koji se dokumenta i informacije unose, čuvaju, organizuju, koriste i pretražuju. U protekloj deceniji došlo je do potpune automatizacije bibliotečkih sistema univerzitetskih biblioteka u Srbiji, kao i fakultetskih biblioteka koje im pripadaju, pa se poslednjih godina intenzivno radi na uspostavljanju digitalnih repozitorijuma. Istovremeno, nov Zakon o bibliotečko informacionoj delatnosti (čl.51) jasno definiše uspostavljanje i održavanje digitalnih repozitorijuma kao obavezu univerzitetskih biblioteka. Univerzitetski repozitorijum predstavlja instituciono i tematski organizovanu digitalnu zbirku dokumenata i podataka o naučnom, istraživačkom i edukativnom radu Univerziteta, koji obezbeđuje trajno čuvanje i korišćenje unetih objekata.

Materijal koji se može deponovati obuhvata širok dijapazon naučne produkcije univerziteta – doktorske disertacije, završne radova, naučne radove nastavnika i saradnika, materijal za nastavu, izdavačku produkciju pojedinih fakulteta – časopise, zbornike radova, veb stranice stručnih skupova, godišnje izveštaje, planove rada i ostala programska dokumenta univerziteta, kao i digitalizovane publikacije iz fondova univerzitetske biblioteke.

Uspostavljanje ovakvog sistema čiji objekti moraju imati struktuiranu šemu metapodataka i biti povezani sa uzajamnim katalogom i lokalnim bazama podataka bi predstavljao veliki posao za svaku biblioteku pojedinačno, uzimajući u obzir finansijski aspekt i nepostojanje projektno-programerskih timova. Tri najveće univerzitetske biblioteke u Srbiji partnerskim učešćem u Tempus projektu  „Novi bibliotečki servisi na univerzitetima Zapadnog Balkana“ (2010-2013) dobijaju mogućnost preuzimanja gotovog rešenja – sistema PHAIDRA (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets), prethodno implementiranog na Univerzitetu u Beču 2006. godine, kao i Univerzitetima u Gracu, Lincu i Padovi. Završne aktivnosti u ovom projektu obuhvataju harmonizacuju i objedinjavanje postojećih i novih funkcionalnosti u jedinstven sistem.

Sl.1 Pristupna stranica digitalnog repozitorijuma Univerziteta u Beogradu

Svrha univerzitetskih repozitorija

Potreba za uvođenjem repozitorijuma može da se sagleda sa više aspekta. U početku, postavljanje digitalnih objekta na internet (veb sajtovi pojedinih fakulteta) je donosilo više problema: mogućnost neovlašćenog skidanja sa interneta, problem dugoročnog čuvanja, nepostojanje metapodataka koji klasifikuju takav objekat i kasnije otežanog pronalaženja željenih objekta, jer je sadržaj portala promenljiv i teže je naći neki objekat koji je bio postavljen znatno ranije. Većina tako postavljenih objekata nije „vidljiva“ pretraživačima.

Dugoročnost čuvanja podataka nije primarni aspekt istraživača u svakodnevnoj produkciji naučnog rada, cilj je „biti vidljiv“ na internetu. Upravo deponovanje u repozitorijum omogućava dostupnost u svakom trenutku i što je mnogo bitnije stalnu mogućnost citiranja, jer dokument ima trajni identifikator koji ga jednoznačno određuje  na internetu i ne zavisi od promene fizičke lokacije objekta. Broj citata radova nastavnika jednog univerziteta je veoma bitna referenca samog univerziteta, te joj ovakva „dostupnost“ pomaže i upravo je ta činjenica doprinela da se sami univerziteti zainteresuju za projekat čiji su nosioci univerzitetske biblioteke.

Otvoren pristup naučnim radovima kod naših autora još uvek izaziva određene nedoumice. Univerzitet u Beogradu je potpisnik Berlinske deklaracije o otvorenom pristupu znanju u oblasti prirodnih i humanističkih nauka, novembra 2011. godine, a Univerzitet u Kragujevcu juna 2012. godine. Otvoreni pristup naučnom znanju, pokret trasiran Budimpeštanskom inicijativom iz 2002. godine (Budapest Open Access Initiative),  podrazumeva da svaka osoba koja ima pristup internetu, bilo gde u svetu, ima pravo da čita, preuzima, čuva, štampa i koristi digitalni sadržaj dela objavljenih u režimu otvorenog pristupa, sa jedinom obavezom da korektno navede izvor informacija.

To suštinski pokazuje da intertnet postaje alat kojim će se uspostaviti globalni prikaz ljudskog znanja i razmišljanja i ljudske baštine, dostupan svima. Pravo pristupa ne znači i ugrožavanje prava autora, koje se po Zakonu stiče od dana objavljivanja, u bilo kom obliku. Jedina premisa ovakvih sistema, da bi se obezbedila globalna vidljivost i transparentnost je interaktivnost sa postojećim alatima za pretraživanje.

Sa druge strane, otvoreni pristup nastoji da umanji ulogu komercijalnih izdavača i njihovih visokih zarada u trgovanju naučnim radovima, jer u većini slučajeva komercijalni izdavač postaje vlasnih rada nakon objavljivanja u njegovom časopisu. Broj korisnika koji mogu doći do rada u otvorenom pristupu je daleko veći od ograničenog broja  pretplatnika za  pristup elektronskoj verziji časopisa, a ovaj broj je neuporediv ukoliko bi analizirali dosupnost članka u papirnoj verziji časopisa.

Sveobuhvatna lista čaopisa koji su u režimu otvorenog pristupa, iz svih oblasti, se administrira na Univerzitetu Lund u Švedskoj i nalazi se na sledećoj adresi: http://www.doaj.org/ . Na njoj je trenutno 9885 časopisa iz 122 zemlje. Mnogi od njih imaju impakt faktor i indeksirani su u citatnim indeksma.

Sl.2 Pregled časopisa iz Srbije na DOAJ portalu

Dobar primer univerzitetskog repozitorijuma u svetu daje Univerzitet Kornel koji ima više destina digitalnih arhiva, sa naučnom građom, fotografijama, istorijskom građom i sl. Jedan od njih na adresi http://arxiv.org/ ima preko 880.000 radova iz oblasti fizike, matematike i kompjuterskih nauka koji pri tome imaju zadovoljene naučne standarde ovog Univerziteta, jer uređivački odbori za pojedine oblasti nauke odgovaraju za kvalitet naučnih radova, što zamenjuje sistem recenzije u naučnim časopisima.

Opis implementiranog sistema

PHAIDRA (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets)  je sistem namenjen za trajno arhiviranje i indeksiranje digitalnih resursa i dobara putem dodeljivanja trajnog identifikatora – PI (Permanent Identifier) – trajnog linka. Definiše  strukturu i vezu između deponovanog sadržaja, njegovih metapodataka, veb lokacije i eventualne fizičke lokacije objekta.

Sl.3  Izgled korisničkog interfejsa za unos metapodataka

U osnovi se radi o kolekcijama materijala u digitalnom obliku, bilo da se radi o štampanom materijalu koji je digitalizovan ili je u tom obliku nastao, delovanjem akademske zajednice[1]. Institucionalna podrška je premisa koja se podrazumeva jer je neophodno njegovo funkcionisanje (što znači finansiranje i održavanje) u dugom vremenskom periodu. Zajednička osobina univerzitetskih repozitorijuma, u odnosu na druge digitalne kolekcije je tendencija da svoj sadržaj učine javno dostupnim, čime se daje doprinos u globalnom širenju znanja.

Naučni radovi mogu biti uneti pre recenziranja (preprint) ili posle recenziranja i objavljivanja (postprint) i ovaj postupak se još naziva i samoarhiviranje.

Deponovanje objekata će biti omogućeno preko veb aplikacije svim ovlašćenim korisnicima (zaposlenima na univerzitetu, nastavno-naučnim radnicima, bibliotekarima, opciono i studentima). Mogu dobiti pristupne podatke i limitiranu količinu memorijskog prostora (10GB) kako bi mogli da postave svoje digitalne objekte. Svaki unos je autorizovan, a svaki pohranjeni objekat zaštićen nekom od licenci u izboru autora. Univerzitet u Kragujevcu ima centralni registar nastavno-naučnih radnika, povezan šifrom istraživača sa bazom E-CRIS.SR (Informacioni sistem o istraživačkoj delatnosti u Srbiji). Njihovi korisnički nalozi elektronske pošte su upotrebljeni za korisničke naloge u PHAIDRA sistemu i trenutno nisu aktivirani.

Objekat je opisan setom struktuiranih metapodataka, standardizovanih za sve vrste sadržaja (tekstualna dokumenta, slika, audio zapisi, spoljašnji ivori…). Kreator metapodataka koji se unose zajedno sa objektom je automatski registrovan preko svog korisničkog naloga, te sam snosi odgovornost za eventualna kršenja autorskih prava i plagijarizam. Ovim je mogućnost zloupotrebe svedena na minimum (sistem za praćenje memoriše sve aktivnosti određenog korisničkog imena koje vezuju za ІP adresu računara).

Za pretraživanje i pristup do određenog objekta nije potrebna autorizacija, sadržaj je dostupan svima na internetu, shodno ograničenjima koje je sam autor eventualno postavio (vremensko ograničenje ili ograničen pristup samo za određenu grupu korisnika sistema).

Brisanje objekata u sistemu PHAIDRA nije dozvoljeno, moguće je samo blokirati pristup do određenog objekta i time ga zatvoriti za javnost.

Na samim pristupnim stranama postavljeno je više vodiča i uputstava za adekvatno korišćenje. Unos metapodataka je maksimalno olakšan mogućnostima izbora ponuđenih opcija i dodtnim opisima polja za unos.

Ključnu ulogu – od edukacije, uključivanja novih korisnika, promovisanja mogućnosti sistema, do digitalizacije dela svojih fondova imaće bibliotekari univerzitetskih biblioteka. Takođe će pružati neophodnu pomoć korisnicima u radu. Iskustveno, svim prosečnim korisnicima interneta i društvenih mreža rad sa objektima u digitalnom repozitorijumu ne može biti komplikovan i ne zahteva nove kompetencije. Korisnička podrška je organozovana na dva nivoa, svaki univerzitet mora imati svoj help desk za prvi novo podrške i neposrednu komunikaciju sa korisnicima. Podršku drugog nivoa pruža tim za tehnički razvoj, koji je u ovom trenutku jedinstven za sve i koordinira ga Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu.

Objekti u repozitorijumu

U repozitorijum je moguće postaviti tri vrste objekata

• pojedinačan fajl (bilo da je u pitanju tekst, slika, zvučni zapis i dr. – za svaki oblik  postoje preporučeni formati fajla)
• kontejner (adekvatno folderu – može sadržati više različitih objekata)
• kolekcija ili resurs (nama sadržaj, već samo relacije – za opis konferencija, prezentacija, simpozijuma i različitih izvora na internetu).

Resurs (kolekcija) ima svoj jedinstveni identifikator (PI) i moguće je naknadno dodavati nove sadržaje, kao i u kontejner.
Ako korisnik želi da deponuje fajl koji nije ni u jednom od preporučenih formata, može da izabere opciju – nepoznato. Takođe je moguće unositi i više objekata odjednom, tzv. „bulk upload“.

Sl.4 Vrste objekata koje je moguće deponovati

Za sve digitalizovane objekte koje biblioteka ima u papirnoj formi u svojim fondovima unosi se u bibliografsku bazu, u kataloški opis – polje 856 (elektronska lokacija i pristup) link do objekta u repozitorijumu koji uključuje njegov ID broj. Na ovaj način se omogućava korisnima lakši i brži pristup do digitalizovanog sadržaja.

U odnosu na unos kataloškog opisa u bibliografsku bazu, treba donekle naglasiti razliku u samom pojmu građe, odnosno objekata koji se deponuju. U repozitorijum se mogu uneti nepublikovani radovi koji nemaju svoju štampanu verziju. Isti status imaju materijali koji predstavljaju celinu (kao digitalizovana knjiga) i materijal koji čini jedan segment iz te celine. Takođe, ono što se u bibliografskoj bazi vodi kao duplikat, ovde ne postoji. Svaki od digitalnih objekata, makar imao isti sadržaj, ima različite metapodatke koji ga opisuju i različit „životni vek“, čak svaki objekat može imati više verzija.

Takođe, autor digitalnog objekta ne znači uvek i autor dela (to može biti bibliotekar koji sa potpisanom izjavom unosi nečije autorsko delo).

Metapodaci

Digitalni repozitorijum, koji u osnovi predstavlja različite kolekcije materijala u digitalnom obliku, mora imati jasno definisane strukturisane metapodatke o svom digitalnom sadržaju. Smatra se da skoro 90% korisnika interneta za pretraživanja koriste globalne pretraživače, a tek u malom procentu bibliotečke portale. Zato je i obaveza bibliotekara održavanje metapodataka u skladu sa standardima, kako bi uneti objekti bili pretraživi i uvek dostupni.

Ključ uspeha je upravo „uklapanje“ bibliotečkih metapodataka u druge postojeće otvorene arhive jer je globalni trend povezivanje podataka u otvorenom pristupu. Putem semantičkog veb-a u pretraživanje su uključeni mašinski čitljivi metapodaci o stranicama i njihovim međusobnim vezama, što rezultira brže nalaženje i interakciju.
Metapodaci svakog deponovanog objekta koji ga opisuju sa više aspekata, sadrže:

• bibliografske podatke o dokumentu i njegovom sadržaju
• administrativne podatke
• podatke o zaštiti i karakteristikama pohranjenog objekta (tehničke podatke) i
• podatke o uslovima korišćenja.

Oni imaju zadatak da identifikuju objekt na globalnom internet prostoru, da ga opišu, evenualno grupišu sa sličnim objektima, daju podatak o pravima pristupa i olakšaju razmenu podataka sa drugim, nezavisnim sistemima.

U okviru postojećih matapodaka u PHAIDRA sistemu su implementirane  i dve vrste klasifikacije koje se mogu odabrati za opis akademskih radova – Eurovoc 4.2 multijezički tezaurus koji omogućava indeksiranje objekata u dokumentacionom sistemu evropskih institucija, i OSNO (Opšta sistematizacija naučnih oblasti) koja je razvijena u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. [2]
Bez obzira na struktuiranu šemu metapodataka, u PHAIDRA sistemu postoji svega osam obaveznih polja koje autor digitalnog objekta mora popuniti.

PHAIDRA ima implementiranu LOM shemu metapodataka (Learning Object Metadata), koji se primenjuju uglavnom za elektronske izvore koji služe kao podrška učenju, LOM shema je struktuirana po hijerarhiji, na prvom nivou ima devet kategorija, sa svojim podelementima[3].

Sistem pravne zaštite

Zaštita autorskih prava dela koja su dostupna u digitalnoj veziji se zasniva na sistemu licenci otvorenog sadržaja, koje nude autorima mogućnost odluke u kojoj će meri svoja dela učiniti dostupnim, izborom tipa licence. Sve licence otvorenog sadržaja određuju koje su slobode dozvoljene u odnosu na delo. Ako neko na osnovu korišćenja dela, zaštićenog licencom otvorenog sadržaja, stvori prerađeno delo, ne može ga učiniti nedostupnim, već ga mora licencirati opet kao otvoreni sadržaj.

GNU licence koja se najčešće koristi za zaštitu softvera, koristi se i kod kolektivnih tela (Wikipedia), daje pravo kopiranja, distribucuje, prerade, nekomercijalnoh i komercijalnog korišćenja, sa tim da prerađeni radovi moraju biti dati na dalje korišćenje pod istom licencom.

PHAIDRA sistem koristi licence kreativne zajednice CC (Creative Common), koja omogućavaju korisniku izbor jedne od 6 licenci (zajednička karakteriristika je da u svim slučajevima korisnik ima pravo da kopira sadržaj zaštićen ovim licencama):

• autorstvo
• autorstvo – nekomercijalno
• autorstvo – nekomercijalno- bez prerade
• autorstvo – nekomercijalno – deliti pod istim uslovima
• autorstvo – bez prerade
• autorstvo – deliti pod istim uslovima

Autor ne mora prihvatiti ove licence, čime se ne odriče svojih autorskih prava, već je sloboda korišćenja njegovog dela potpuna. U tom slučaju  važe samo odredbe Zakona o autorskim pravima. Izborom neke od licenci prilikom deponovanja u repozitorijum, u matapodatke se unosi digitalni kod koji pretraživačima identifikuje da je objekat zaštićen Licencom krativne zajednice. Opisi licenci i tačne definicije pomenutih pojmova u okviru jedne licence nalazi se na  veb adresi
http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Bitno je naglasiti da se jednom odabrana licenca za određeni objekat ne može kasnije menjati.

„E-teze“ sistem

Formiranje podsistema „E-teze“ u okviru repozitorijuma za sve Univerzitetske biblioteke predstavlja pilot projekat u korišćenju repozitorijuma, čime se razrešavaju eventualni problemi u radu, da bi se nakon toga prešlo na punu upotrebu svih segmenata sistema. Ovim segmentom upravljaju Univerzitetske biblioteke, gde se u unose disertacije stigle nakon odbrane kao obavezni primerak, a kasnije će biti omogućeno samoarhiviranje.

Univerzitet u Kragujevcu je juna 2012. godine na Senatu doneo Odluku kojom je Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu ovlašćena da sve ranije odbranjene doktorske disertacije na ovom Univerzitetu unese u repozitorijum, unos novih disertacija se podrazumeva. Potpisane izjave autora predstavljaju sastavni deo odbranjene disertacije.

Cl. 5 Pristupna strana portala E-teze – Kragujevac

Poseban benefit je, što će sve unete disertacije odbranjene na univerzitetima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu biti pretražive preko zajedničkog interfejsa, koji predstavalja neku vrstu uzajamne baze doktorskih disertacija. Eventualno naknadno uključivanje ostalih Univerzitetskih biblioteka daje mogućnost formiranja nacionalnog portala odbranjenih disertacija, koji može biti uključen u druge evropske i svetske portale.

Prilikom unosa disertacija, koje su već bibliografski obrađene i unete u COBISS, vrši se prenos osnovnih bibliografskih elemenata. Metapodaci koji se koriste za opis su nastali preradom ETD-MS sheme (Inretoperability Metadata standard for Electronic Thesis and Disertation), koja u sadrži standardne elemente Dublin Core elemenata, proširenih elementima kojima se opisuju akademska dokumenta. Unete disertacije se arhiviraju i indeksiraju u okviru PHAIDRA repozitorijuma, tako da se mogu pretraživati kao izdvojena zbirka (u okviru E-teza) ili u okviru samog repozitorijuma.
Omogućen je prenos podataka, bez obzira  da li su korisnici logovani u sustem. Moguće je preuzimati metapodatake u više različitih formata, odnosno stilova bibliografskog citiranja, tako da je veoma jednostavno direktno u tekst preneti metapodatke u izabranom stilu, sa trajnim linkom koji omogućava pristup citiranom objektu.

Sl.6 Prenos podataka za citiranje izabrane disertacije

DoiSerbiaPhd

U okviru Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku tokom 2013. godine formiran je nacionalni portal doktorskih disertacija dostupnih u elektronskom formatu. DOISerbiaPhD, u okviru projekta „DOISerbiaThesis – Assigning DOI to PhD Thesis Defended on Serbian Universities“. Cilj ovog projekta je  dodeljivanje DOI broja svakoj disertaciji čime se može dodatno povećati njihova vidljivost.

DOI broj je jedintveni idetifikator elektronskog dokumenta na internetu, kreiran za akademske radove. Prvi deo broja jednoznačno određuje instituciju autora (fakultet, univerzitet) dok drugi deo jednoznačno određuje sam članak i dodeljuje ga Narodna biblioteka Srbije. Ovaj portal može biti polazna tačka za izlistavanje odbranjenih disertacija na univerzitetima u Srbiji i sadrži linkove ka punom tekstu disertacija koje se nalaze u postojećim univerzitetskim repozitorijumima.

Sl. 7 Osnovna stranica portala DOISerbiaPhD

Takođe je pokrenuto uključivanje disertacija iz Srbije u partnerski projekat  DART – portal koji obuhvata više od 430.000 elektronskih teza, sa trenutno 544 univerziteta iz 27  evropskih zemalja, mada je ta saradnja inicirana i u okviru pomenutog Tempus projekta „Novi bibliotečki servisi na univerzitetima Zapadnog Balkana“. Interesantno je da se simultanim prelistavanjem oba portala ne dobija isti broj teza po univertitetima.

Sl.8 Rezultat pretraživanja portala – izbor disertacija iz Srbije

Problem plagijarizma

Otvoren pristup izvornim naučnim radovima izaziva sumnju veće mogućnosti plagiranja i zloupotrebe autorskih prava. Transparentnost koju ovakvi sistemi donose upravo smanjuje ovu mogućnost, pogotovo kada se ima  u vidu mogućnost implemetnacije softvera za proveru plagijarizma. Postoje i besplatne varijante, gde se u suštini vrši provera sumnjivog dokumenta sa skupom dokumenata za koje se pretpostavlja da su originali preko poređenja nizova teksta – spoljašnji sistem detekcije. Bukvalne kopije ili copy&paste (c&p) plagijati se mogu detektovati sa visokom preciznošću pomoću spoljašnjih sistema za detekciju u slučaju da je izvor dostupan softveru. Postoje i unutrašnji sistemi za detekciju plagijata koji analiziraju tekst bez poređenja sa spoljašnjim izvorom, gde se „prepoznaju“ različiti stilovi u pisanju jednog autora, što može biti indikacija da je u pitanju plagijat. U svakom slučaju, ljudska procena daje konačnu odluku.

Detekcija plagijata zasnovana na citatima je pristup u detekciji plagijata dizajniran za korišćenje u akademskim dokumentima. Ovakav pristup detekciji ne zavisi od samog teksta, već koristi informacije o citatima i navodima. Identifikuju se slični obrasci u sekvencama citata. Ova vrsta provere može prepoznati snažnije parafraziranje sa većim procentom uspešnosti u poređenju sa drugim pristupima detekciji, zahaljujući činjenici da je nezavisna od tekstualnih osobina.

Mnogi naši fakulteti već imaju praksu provere završnih radova pre odbrane pomoću ovakvih softvera.
Neki od besplatnih, on-line dostupnih softvera nalaze se na sledećim adresama:

• http://www.grammarly.com/
• http://www.duplichecker.com
• http://www.doccop.com/
• http://plagiarism-detect.com/

Stanje na univerzitetima u Srbiji

Univerzitetski repozitorijumi, formirani implementacijom Tempus projekta zaživeli su krajem 2011. godine, nakon više obuka bibliotekara, kao budućih edukatora. Zajednički server je kupljen sredstvima projekta i prve instalacije su započete 2011. godine. Unos objekata, nakon testiranja je faktički započet u 2012. godini i još uvek se zasniva na radu bibliotekara, jer faza upoznavanja novih korisnika sa mogućnostima sistema i dalje traje. Iskustva partnerskih univerziteta iz Evrope govore da je i kod njih u prvim godinama od osnivanja repozitorijuma taj unos bio skoro nasumičan i sporadičan, te  da je potrebno par godina da sistem u potpunosti „zaživi“.

Univerzitet u Beogradu kao naš najveći univerzitet u čijem je sastavu je 31 fakultet sa oko 7000 zaposlenih daje institucionalnu podršku ovakvom projektu jer je uspostavljanje digitalnog repozitorijuma tako velike instutucije veoma važan i obiman posao. Pojedini fakulteti imaju lokalne repozitorijume.

Odličan primer je digitalna biblioteka Matematičkog fakulteta na adresi http://elibrary.matf.bg.ac.rs/  koja ima više od 10 kolekcija – digitalizovane stare knjige i radove iz oblasti prorodnih nauka, matematike, astronomije, oko 400 digitalizovanih disertacija srpskih matematičara, radove istaknutih srpskih naučnika, kao što je Milutin Milanković i dr., digitalizovane rukopise, kao što je rukopis sa predavanja profesora Mihajla Petrovića. Projekat je započet 2007. godine.

Sl.9 Portal Matematičkog falukteta Univerziteta u Beogradu

Nakon instalacije  PHAIDRA sistema, prvi objekti koji su bili uneti su ranije digitalizovane zbirke arapskih rukopisnih knjiga u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, u okviru projekta Europeana, a nastavilo se sa unosom doktorskih disertacija, korišćenjem posebno razvijenog podsistema E-teze.

Univerziteti u Nišu i Kragujevcu su relativno slični, počev od broja fakulteta, broja studenata do stanja fondova u njihovim bibliotekama. Sa početkom unosa objekata u repozitorijum se počelo krajem 2012. godine, a sistem E-teze je dobio sve funkcinalnosti tek početkom 2013. godine, kada se krenulo sa unosom. Relativno mali broj unetih digitalizovanih disertacija (manje od 100) rezultat je nepreciziranog hodograma radnji u sprezi fakulteti – rektorat – univerzitetska biblioteka, jer često u biblioteku stižu odbranjene disertacije bez potpisanih izjava ili se „zagubi“ propratni CD sa elektronskom verzijom, što dodatno usporava proces.

Ostali Univerziteti u Srbiji, odnosno njihove univerzitetske biblioteke su trenutno na van pomenutih aktivnosti iz više razloga.
Univerzitet u Novom Sadu nema klasičnu Univerzitetsku biblioteku, Centralna biblioteka Univerziteta je osnovana 2003. godine i ima jednog bibliotekara. Na sajtu Univerziteta u Novom Sadu postoji centralni registar o odbranjenim disertacijama (više od 3700 naslova). Sav materijal je prikupljen u elektronskoj formi, sa bibliografskm podacima,  „nevidljiv“ je pretraživačima i bez mogućnosti pristupa punom tekstu.

Sl.10 Početna strana portala Disetracije Univerziteta u Novom Sadu

Sl.11 Podaci o izabranoj disertaciji

Postoje i dodatni podaci o datumu odbrane i sl. Metapodaci mogu da se eksportuju u MARC21, Doublin Core i ETD-MS formatu. Elektronska verzija se može dobiti uz prethodni zahtev, elektronskom poštom, i u Biblioteci, na uvid. Ipak, uključivanjem u portal DOISerbiaPhD  i ova znatna kolekcija će se naći dostuna u punom tekstu.

Nakon izmeštanja dela zaposlenih sa studentima sa Univerziteta u Prištini u Kosovsku Mitrovicu, fond nekadašnje Univerzitetske biblioteke je ostao u Prištini. Nova Univerzitetska biblioteka u Kosovskoj Mitrovici je osnovana 2007. godine i ne raspolaže sa brojnim fondom, i za sada ne postoji nikakav repozitorijum.

Državni univerzitet u Novom Pazaru je jedini integrisani univerzitet, osnovan 2006. godine. Biblioteka je relativno oskudnog fonda, a kao „mlad“ Univerzitet nije stigao da oformi fundus odbranjenih disertacija, tako da je izlišno pitanje repozitorijuma.

Možemo pomenuti i poslednji formiran državni univerzitet – Univerzitet odbrane u Beogradu, formiran 2011. godine, koji nema klasičnu univerzitetsku biblioteku i još uvek je van tokova o kojima je ovde reč.

Kada govorimo o Univerzitetima u Srbiji, ni desetak akreditovanih privatnih univerziteta nisu van savremenih tokova. Dobar primer je naučno-istraživački portal  Univerziteta Singidunum pod nazivom Singipedia, koji ima više kolekcija – časopisi, konferencije, studentski radovi, video materijal sa predavanja, stručna literatura  sa punim tekstom udžbenika izdatih na ovom Univerzitetu i sl.

Sl.12 Portal Singipedia Univerziteta Singidunum

Univerzitet umetnosti, sa svoja četiri umetnička fakulteta, predstavlja relativno izdvojenu ustanovu, sve bibliotečko – informacine delatnosti „pokriva“ Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu.

Održivost sistema PHAIDRA

Nakon integracije prethodno definisanog repozitorijuma u druge servise univerziteta, povezivanjem sa centralnim registrom zaposlenih, lokalnim fakultetskim portalima koji sadrže materijal za učenje, bibliografskom bazom univerzitske biblioteke, održivost se ne dovodi u pitanje. Centralizovanjem različitih sistema za skladištenje podataka se olakšava održavanje i finansiranje koje nije zanemarljiva stavka. Akcenat bibliotekara će biti na digitalizovanju i „izmeštanju“ podataka u repozitorijum.

Zajednički server na kome su virtuelni serveri za tri univerzitetske biblioteke (Beograd, Niš i Kragujevac) ima ekonomsko opravdanje, ujedno je lakše upravljanje i održavanje tehničke i korisničke pomoći. Osim toga, svi univerziteti mogu koristiti isti klasifikacioni sistem, implementiran u  PHAIDRA-i.

Zajednički troškovi, za marketinške, obrazovne i razvojne aktivnosti će se deliti, čime se umanjuju globalni troškovi. Kao pozitivan ishod može se pomenuti ostvarena ujednačenost u ovoj oblasti, kakva je postignuta sa uzajamnom kataloškom bazom na nivou Srbije (COBISS.SR).

Osim u Srbiji, PHAIDRA sistem je trenutno implementiran na šest univerziteta i dve institucije u Austriji. Formiran je Konzorcijum koji planira zajedničke aktivnosti (http://www.phaidra.org/). Partneri na projektu će na ovaj način imati uvid u kom se smeru dalje razvijaju njihovi institucionalni repozitorijumi.

Preko Univerziteta u Beču, koji je i razvio ovaj sistem, PHAIDRA je član OpenAire  (Open Access Infrastructure for Research in Europe) konzorcijuma u kome učestvuje 37 partnera iz 27 zemalja Evropske unije, koji se bavi pitanjem otvorenog pristupa na evropskom nivou, što trasira mogućnost da se i naši repozitorijumi priključe.

OpenAire projekat finansira Evropska komisija, koja propisala obavezu da svi istraživači koji učestvuju na njihovim projektima (tipa FP7)[4] dobijene rezultate i radove moraju deponovati u nacionalni, institucionalni ili tematski repozitorijum, odnosno u režim otvorenog pristupa. To se može smatrati kao način za povratak investicija uloženih u razvoj i istraživanje.

Sl.13 Početna strana konzorcijuma PHAIDRA.ORG

Na portalu Pegistra otvorenih repozitorijuma ROAR (Registry of Open Acess Repositories) http://roar.eprints.org y kome je nešto manje od 3000 registrovanih repozitorijuma, opcijom izbora zemlje – Srbija, kao rezultat se vide dva naša repozitorijuma – DOISerbiaPhD i Srpski citatni indeks, što nam daje dalji zadatak za realizaciju.

Sl.14 Rezultat izbora zemlje – Srbija na portalu ROAR

Zaključak

 Definicija savremene biblioteke, pogotovo univerzitetske, je pretrpela značajne izmene, biblioteke postaju ključna mesta gde je omogućen brz i pravovremen dostup do relevantne informacije, uz asistenciju bibliotekara koji su ovladali novim kompetencijama. Shodno ovim promenama, došlo je do promene i u nazivu i definiciji bibliotečke građe u bibliotečko-informacionu građu i izvore, te se u fond biblioteke osim konvencionalne građe uključuje i sva digitalizovana građa i elektronski izvori dostupni sa interneta, počev od sadržaja celokupnog rs domena, komercijalnih baza podataka za koje postoje plaćene licence, do sadržaja javnog domena. Sve ovo pokazuje da su biblioteke izašle iz tranzicionog  perioda kada se sumnjalo u njihovu održivost i našle svoje mesto i ulogu u doba digitalizacije.

Repozitorijumi univerziteta postaju neohodni segment naučno istraživačkog rada i sastavni deo univerzitetskih biblioteka. Da je to put kojim će sigurno ići naučno istraživačke ustanove potvrđuju ugledni američki univerziteti (kao što su Berkli, UCLA, Harvard…) koji su doneli odluke kojima se od svih nastavnika zahtevada pošalju kopiju svakog rada u univerzitetski repozitorijum, kako bi bili dostupni svima, bez ograničenja.

Na taj način je dostignuta globalna strategija OCLC-ja (Online Computer Library Center), koji stoji iza Svetskog kataloga, „da se veb utka u biblioteke i biblioteke u veb“ jer smo ih integrisali u jedinstveni internet prostor i doprineli kreiranju kolektivnog znanja.

Literatura

• DART-Europe E-theses Portal  http://www.dart-europe.eu/browse.php (datum pristupa 10.10.2013)
• DOAJ Directory of Open Access Journals http://www.doaj.org/  (datum pristupa 16.10.2013)
• Mazić, B. i Mazić, G. PHAIDRA – Digital Repositories at the Western Balkan Iniversities 2011-2012. http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:2310
• Naši u FP7.  http://eprints.kobson.nb.rs (datum pristupa 16.10.2013)
• Novi bibliotečki servisi na univerzitetima Zapadnog Balkana.

            http://westbulnet.com/AmplioCMS2/public/EnterPublic.cms2?langId=74&request_locale=sr_CS#m  enuId=1372 (preuzeto 05.10.2013)

• Prlja, D., Reljanović, M. i Mazić, B. (2011). Digitalni repozitorijum PHAIDRA: upitstvo za korišćenje. Beograd : Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“.
• PHAIDRA: Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu https://phaidrabg.bg.ac.rs/ (preuzeto 10.10.2013.)
• Stolić, D., Mazić, B. i Mazić, G (2012). Establishing Digital Repositories at Western Balkan Universities : Implementation of PHAIDRA system, Education Activity and Regional Cooperation. INFORUM 2012: 18th Conference of Profesional Information Resources. Prague
• Stolić, D., Mazić, B. i Mazić, G (2012). Bibliografije i repozitorijumi: nepomirljivi natagonisti ili protagonisti iste ideje.
• Filipi Matutinović, Stela. (2006). Dramatična promena načina komunikacije u nauci : specijalizovani digitalni repozitorij umesto naučnog časopisa. Visokoškolske biblioteke, III, 5
• Univerzitet u Novom Sadu http://www.uns.ac.rs/sr/ preuzeto 10.10.2013
• Hokner, M. i Budroni, P.  (2011). PHAIDRA – projekat repozitorijuma Univerziteta  u Beču, Infoteka 12(1): 23-32
• Džordan, DŽ. (2011). OCLC : izgradnja usluga na veb-u u saradnji sa bibliotekama (prevod Filipi Matutinović, S.). Infoteka 12, 2, str.18-32

Prevela: Nedeljka Ložajić

U cilju poboljšanja i unapređenja dostupnosti bibliotečkih i informacionih usluga osobama oštećenog vida ili sa nekim drugim teškoćama u čitanju

Ograničen pristup informacijama je najveća barijera osobama sa teškoćama u čitanju za potpuno i efikasno učešće u svim društvenim sferama.

Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima osoba sa invaliditetom (posebno članovi 9, 21 i 24) navode da osobe sa teškoćama u čitanju imaju jednako pravo na pristup knjigama, znanju i informacijama, u isto vreme, po istoj ceni i kvalitetu kao i svi ostali.

U svetu ima više od 161 milion slepih i slabovidih osoba, a ovaj broj je u porastu. Još je veći broj ljudi sa drugim teškoćama u čitanju koji nisu u stanju da efikasno čitaju štampani tekst zbog fizičkih, perceptivnih, razvojnih, kognitivnih ili teškoća pri učenju. Svi oni zajedno predstavljaju veliku populaciju ljudi koji nisu u stanju da čitaju konvencionalne knjige, časopise i veb sajtove. Manje od 5 % publikacija i kako se navodi, manje od 20 % veb sajtova, je dostupno ovoj populaciji.

Biblioteke u jednoj zajednici predstavljaju „vrata“ ka informacijama, nauci i provođenju slobodnog vremena, i potrebno je obezbediti da njihove usluge budu dostupne svima. Provajderi sadržaja i tehnologija su ključni partneri za razvoj ovih inkluzivnih usluga vezanih za čitanje radi informisanja i provođenja slobodnog vremena. Oni treba da to ostvare tako što će iskoristiti nove mogućnosti digitalnog izdavaštva i isporuke.

Osnovna načela

Međunarodna federacija bibliotečkih asocijacija i institucija  koje pružaju usluge osobama sa teškoćama u čitanju (IFLA) promoviše pravo osoba sa teškoćama u čitanju na ravnopravni pristup svim bibliotečkim i informacionim uslugama i podržava  međunarodno i lokalno zakonodavstvo  koje se bori protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom.

• IFLA preporučuje svim bibliotekama i provajderima informacija da, kao deo svojih osnovnih usluga, omogući servise, zbirke, opremu i sredstva koja će pomoći korisniku sa teškoćama u čitanju da pristupi i koristi resurse koji su mu potrebni.
• IFLA podstiče biblioteke i provajdere informacija da konsultuju pojedince sa invaliditetom i grupe koje ih predstavljaju prilikom planiranja razvoja i u toku pružanja usluga.
• IFLA potvrđuje da su najbolje usluge pružali profesionalci koji su imali svest o potrebama, kao i svest o vrstama usluga koje su neophodne  osobama sa teškoćama u čitanju. Stoga IFLA podstiče sve biblioteke i informacione servise da obezbede da osoblje bude adekvatno obučeno i da bude na raspolaganju za rad sa korisnicima sa teškoćama u čitanju, podržava stalni profesionalni razvoj i formalne bibliotečke i informacione studijske programe koji će olakšati osnaživanje punopravnog pružanja bibliotečkih i informacionih usluga osobama sa teškoćama u čitanju.
•    IFLA podržava napore da se osobama sa teškoćama u čitanju poboljša pristup resursima putem dogovora, upućivanja i razmene resursa između bibliotečkih i informacionih servisa, kao i između ovih i drugih organizacija specijalizovanih za pružanje usluga namenjenih  osobama sa problemima u čitanju.Stoga, IFLA podstiče osnivanje i razvoj internacionalne mreže biblioteka sa pristupačnim materijalima.
• IFLA podržava nastojanja da se obezbedi zakonska regulativa o autorskim pravima koja omogućava osobama sa teškoćama u čitanju ravnopravan pristup informacijama u svim bibliotekama i od strane svih informacionih provajdera.
• Osim ispunjenja zakonskih zahteva, IFLA podstiče pridržavanje principa univerzalnog dizajna, smernica i standarda kako bi se obezbedile bibliotečke i informacione usluge, zbirke, tehnologije, oprema, kapaciteti koji olakšavaju zadovoljenje potreba korisnika sa teškoćama u čitanju.

Implementacija

U cilju promovisanja načela u ovom dokumentu, IFLA podstiče:

• Donosioce odluka na međunarodnom, regionalnom i lokalnom nivou da kontinuirano rade na razvoju i izvršavanju akcionih planova za pružanje bibliotečkih i informacionih usluga osobama sa problemima u čitanju
• Donosioce odluka na međunarodnom, regionalnom i lokalnom nivou da u svoje akcione planove uključe mehanizme praćenja implementacije
• Sve organe finansiranja da adekvatno finansiraju bibliotečke resurse i bibliotečke i informacione usluge za osobe sa teškoćama u čitanju

Usvojen od strane Upravnog odbora IFLA
April, 2012.

L. I. Gosina
Prevod: mr Ana Golubović, viši bibliotekar
BU Filološki fakultet, Biblioteka Katedre za slavistiku

UDK 027.021 + 026

Ove godine dva akademska bibliotečka sistema – Biblioteka prirodnih nauka Ruske akademije nauka (BPN RAN) i Državna javna naučno-tehnička biblioteka Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka (DJNTB SO RAN) – analiziraju rezultate svojih aktivnosti. Visokoškolske biblioteke su temelj razvoja nauke i obezbeđuju njen razvoj. Biblioteke i nauka zajedno se razvijaju pružajući nova saznanja. Ti procesi se ne mogu posmatrati izolovano od zadataka i strukture Akademije nauka, posebno u izazovnim uslovima reforme bibliotečkih usluga. Važno je shvatiti procese koji su se desili u poslednjih petnaest godina kada su biblioteke RAN u pitanju. Težak zadatak predstavljaju nedovoljna finansijska sredstva i smanjenje osoblja.

U XIX veku sistem naučnih institucija Akademije nauka se izmenio i odvojeni su poslovi Biblioteke Akademije nauka (BAN). Razvojem mnogih naučnih disciplina stvorena je potreba za direktno dostupnim referentnim materijalima, te su početkom XIX veka nastale prve specijalne (sektorske) biblioteke u okviru Akademije nauka. Njihov zadatak je bio da se povežu naučnik i knjiga na radnom mestu, stoga je jedan od najvažnijih zadataka bilo stvaranje kolekcija. Stvorena je vrsta bibliotečke službe koja je, nudeći željene informacije direktno u instituciji, štedela vreme naučniku uzimajući u obzir njegove individualne potrebe. Primarni fond specijalne biblioteke obuhvata razne priručnike i akademske časopise, uključujući i inostrane. Prvi bibliotekari, u XIX veku, bili su i sami naučnici, koji su govorili nekoliko stranih jezika. Dakle, putanja razvoja akademskih biblioteka u početnoj fazi u BAN bila je od opšte ka specijalnoj.

Specijalna akademska (sektorska) biblioteka je posebna vrsta naučne biblioteke. Za razliku od centralne biblioteke, njeni fondovi ciljno se popunjavaju bibliotečkom građom vezanom za određenu temu, namenjenu specifičnoj grupi korisnika. Njene karakteristike su:

• jedini zadatak – informaciona podrška naučnom radu;
• dve funkcije – akumulacija i očuvanje fonda;
• jedan oblik službe – dostava knjiga na radno mesto;
• bibliotekar je izabran iz reda naučnika na dobrovoljnoj osnovi.

Kada se AN SSSR sa Predsedništvom 1934. godine preselila iz Lenjingrada u Moskvu, preseljen je i jedan broj instituta i biblioteka, čiji je rad bilo neophodno organizovati u novom mestu. Problem je rešen stvaranjem sektora (MOBAN), nazvanim Sektor mreža specijalnih biblioteka AN SSSR, koji je trebalo da obavlja organizacione funkcije, kako u Moskvi nije bio centralne akademske biblioteke univerzalnog profila (CB). Prioriteti su bili nabavka adekvatih publikacijama neophodih specifičnim profilima i naučnicima iz raznih oblasti. Sektor mreža[2] bavio se pitanjima centralizovane nabavke, katalogizacije, metodološke pomoći, izradom bibliografija i objavljivanjem publikacija dajući podršku uključenim akademskim bibliotekama. Za trideset godina, broj specijalnih biblioteka širom SSSR povećan je sa 11 na 250. Zahvaljujući aktivnom radu Sektora za skoro četrdeset godina, mreže akademskih biblioteka Urala, Sibira i Dalekog istoka imaju dobro opremljene fondove.[3]

Razvoj specijalizovanih bibliotečkih zbirki i nedostatak univerzalnog fonda stvorili su prazninu kada su u pitanju naučnici novoformiranih naučno-istraživačkih institucija i stručnjaci u pograničnim oblastima znanja. Usled nedostatka univerzalne (centralne) biblioteke bilo je nemoguće pokriti sva polja naučnog rada i odrediti pravac razvoja biblioteka. Kvalitativna transformacija sistema biblioteka BPN započeta je 1973. godine. U prvoj fazi formirane su servisne jedinice i započeta je konverzija mreže. Rezultat je bio centralizovana mreža biblioteka (CBS). Broj specijalnih biblioteka dostigao je 260.

Dakle, možemo reći da je u XX veku prvobitna putanja razvoja akademskih biblioteka od opšte ka specijalnoj, što je tipičan obrazac za velike biblioteke sisteme. U Moskovskoj oblasti, razvoj mreže biblioteka je imao suprotan pravac – od specijalne do opšte, što razvoj BPN čini jedinstvenim. Karakteristike porekla i razvoja akademskih specijalnih biblioteka podržavaju ideju D. Ivanova: „…naučna biblioteka je uključena u sam pojam nauke i sastavni je element ove velike grupe društvenih pojava. Dakle, odnos između biblioteke i nauke je unutrašnji, organski, genetski”.
Dotičemo još jedan važan problem – mesto biblioteka u strukturi Akademije nauka. Kroz istoriju, akademske biblioteke deo su sistema akademskih institucija, a tako je i danas. Novim Ustavom AN iz 2007. godine, biblioteke su, zajedno sa muzejima i arhivima definisane kao akademske institucije. Ovaj status ukazuje na dubinu i snagu odnosa između nauke i biblioteka i činjenicu da biblioteka, kao sistem sa svojim kolekcijama, katalozima, bibliografijama odražava različite aspekte naučnog znanja i reprodukuje ciklus naučnih aktivnosti.

Početkom devedesetih godina XX vera u sastavu AN bilo je oko 400 specijalnih biblioteka. One se razlikuju u pogledu fondova, broju čitalaca, izgledu filijala, dodatnim zadacima, oblicima rada. Danas postoje tri tipične vrste biblioteka:

1 . Centralna (CB) – imaju filijale u gradovima ili istraživačkim centrima, tehnološki i metodološki obavljaju funkcije složenih preduzeća, iamju raznovrsno osoblje, podržavaju pristup udaljenim resursima, imaju sistem elektronskih izvora i komunikaciju sa drugim sistemima.
2. . Resorne (biblioteke ogranaka RAN) – dopunjavaju literaturu o određenoj oblasti znanja, kreiraju sistem elektronskih resursa, obezbeđuju informacionu podršku određenih profila, imaju saradnju sa izdavačkim naučnim organizacijama.
3. Specijalne biblioteke – imaju specifičan profil za akviziciju, u službi su naučnika i njegovih informacionih potreba.
Specijalne su, u ovoj hijerarhiji, biblioteke druge i treće grupe. One imaju za cilj pružanje informacionih specifičnih usluga istraživačkim institutima i naučnicima. Početkom devedesetih godina pojavila je posebna grupa biblioteka – SST. Skraćenica označava sve geografski udaljene biblioteke seizmičkih i meteoroloških stanica, baza i ekspedicija. Po pravilu, one nisu imale zaposlenog stručnjaka sa punim radnim vremenom a fond je činio glavni element ovih biblioteka. Njihova posebnost je u prisustvu beletristike u fondu,
zbog uslova života naučnih radnika. U teškom periodu, kada je rad mnogih
stanica obustavljen, zatvorena je bivala i biblioteka.

Još jedna karakteristika specijalnih biblioteka je originalnost, gde se akcenti stavljaju na:

• specifičnost u okviru jedne naučne discipline – osnovna ili primenjena;
• oblike i metode istraživanja – teorijske ili eksperimentalne;
• dinamiku potražnje za informacijama – dugoročna ili kratkoročna;
• željene oblike službe – stalna ili sezonska (geologija, geografija, itd).

U praksi, svaka biblioteka ima svoje specifičnosti: jedinstven način pružanja informacionih usluga, izdavačke produkte, elektronsku podršku istraživačima. U tako raznorodnom sistemu mogu se primeniti različita iskustva pri rešavanju problema. Tokom raspada SSSR bilo je veoma osetljivo vreme za Akademiju nauka – srušena je jedinstvena struktura. Posledica toga je bio gubitak mnogih istraživačkih instituta i biblioteka koji su se nalazili na teritorijama sada nezavisnih država. Zatim je počelo zatvaranje najmanjih zasebnih biblioteka. Biblioteke RAN počeo je da napušta mlađi visikokvalifikovani kadar.

U tim okolnostima, donete su sledeće odluke: na primer, deo uprave BPN je prenet na NII RAN, uz zadržavanje informacionih veza. Tokom devedesetih ispištena je prilika da se primi perspektivni kadar, jer je CBS BPN bila primuđena da obavlja samo manuelne, trećestepene vrste bibliotečkih poslova. U bibliotekama iz mreže BPN, gde su bila zaposlena i po četiri naučnika, sada su to u pitanju bili jedan ili dva. Na taj način je u filijalama, sa preko 500 hiljada bibliotečkih jedinica, ostalo po osam zaposlenih bibliotekara. Celokupna mreža se smanjila za 35% (od 80 ostao je 51 ogranak).

Od 1993. godine specijalne biblioteke se suočavaju sa procesom smanjenja priliva nove naučne literature. Ranije je BPN nastojala da obezbedi nabavku preko obaveznog primerka nacionalne naučne literature, dok je danas takva praksa nemoguća. Ovo smanjuje prosečan broj primeraka pri nabavci, ne samo knjiga, već i domaćih časopisa. Takvi procesi postavljaju pitanja pristupa specijalnih biblioteka elektronskim resursima. Nabavka inostarnih prblikacija je gotovo obustavljena: nabavka pitem razmene, iz sredstava RAN ili dodeljenih premija za nauku. CBS u opkviru svojih prihoda nema željeni nivo sredstava za to. Informacioni jaz se delimično kompenzuje pristupom bazama punog teksta i naporima NII pri kompletiranju postojećih biblioteka. Međutim, privremeni pristup stranim informacijama bez skladištenja veoma je nepouzdan.

Tehnološke promene karakterišu savremeno doba u akademskim bibliotekama, koje još nisu završene u mnogim specijalnim bibliotekama. Za NII RAN je putem donacija naučnih društava dobijena pomoć. Dakle, deo specijalnih biblioteka je u prilici da dobije literaturu, kao i tehničku opremu za pristup elektronskim časopisima. Manje biblioteke sada menjaju svoje funkcije i okreću se izdavaštvu, distribuciji i skladištenju, što je karakterislao akademske biblioteke u ranim fazama svoje istorije. Sada se prešlo na novo informaciono okruženje, gde se kreiraju elektronski katalozi, digitalne kopije zbirki i osigurava pristup retkim knjigama. Izrada baza punog teksta je korak u stvaranju elektronskih biblioteka. U stvari, u akademskim bibliotekama sprovode se elektronska istraživanja u obrazovnom okruženju gde je prisutna veze sa kulturom knjige.

Bibliotekari su svesni da je neophodno stvoriti nove intelektualne proizvode koji prate nauku (nove vrste resursa i usluga), ali tranzicija ka novim tehnologijama za celu akademsku mrežu još traje. Takođe, 2008. godine, dramatično su se promenili zakonski uslovi u bibliotečkoj djelatnosti, što je rezultovalo stvaranjem niza zajedničkih elektronskih resursa.
Rezultat svega jeste proširenje bibliotečke delatnosti, jer se pored tradicionalne, sada pojavila i savremena strana bibliotečkog posla. Na primer, BPN sada aktivno učestvuje u širenju izdavačke produkcije RAN. Aktivno se bavi izdavaštvom i stručnim obrazovanjem, stvarajući tako ne samo informacione, nego i ljudske resurse u regionu. Dakle, delimično se ponavlja putanja razvoja BPN. Specijalne biblioteke u Moskovskoj oblasti u teškim uslovima podržala je CBS: prikaz novih publikacija, kopiranje za potrebe naučnika i pretaraga kataloga inostranih specijalnih biblioteka, pokloni. Ti procesi podsećaju na rane faze razvoja sistema i popunjavanja fondova.

Dakle, sistem biblioteka RAN u poslednjih petnaest godina je umanjen: broj biblioteka u sastavu CBS, nabavka, osoblje. To su osnovni indikatori tradicionalne bibliotečke statistike. S druge strane, sprovedene su: tehničko opremanje i podrška bibliotekama, tehnološke promene, otkup prava na pristup inostranim elektronskim resursima, organizacija pristupa resursima Naučne elektronske biblioteke Fondacije za osnovna istraživanja, učešće biblioteka na konkursima i prekvalifikacija za rad u novim uslovima.

RAN je ušla u period reformi nakon 2005. godine, koje iz osnova menjaju ekonomske aktivnosti, u cilju povećanja efikasnosti i obezbeđenja kontinuiteta u nauci. Glavne odredbe reformi sačinili su Predsedništvo, istraživački centri i NII RAN. Mere koje se odnose na institucije poput biblioteka, arhiva i muzeja još nisu usklađene. Potvrđen je njihov naučni status, kao i uključenje u reformu zaposlenih (istraživačkog osoblja), ali ciljna podrška za akademske biblioteke jedva da je razmatrana od strane naučne zajednice.

Biblioteke se moraju transformisati prema potrebama i očekivanjima naučnika i društva. Naučna zajednica opravdano očekuje rešenje pitanja elektronske dostupnosti u visokog stepena razvoja informacionog sistema. Unutar bibliotečkog sistema, su veoma važna pitanja osoblja, materijalna i pitanja tehničkih uslova.

U poslednjih nekoliko godina značajno se povećala izdavačka aktivnost istraživačkog instituta RAN: sve veći broj ruskih časopisa koji se prevode na strane jezike i pojave ruskih autora u izdanjima inostranih izdavačkih kuća. Veliki broj naučnih skupova, uključujući i međunarodne, pogodije širenju kontakata sa akademskim istraživačkim univerzitetima i vodećim univerzitetima u Rusiji i inostranstvu. U takvom naučnom okruženju specijalne biblioteke imaju zadatak da budu što aktivnije. Neophodno je izučavanje formi informacionih i bibliotečkih poslova, usvojenih u razvijenim zemljama, kako bi ponuda novih vrsta usluga u akademskim bibliotekama odgovorila potrebama visokog obrazovanja. Mnogo toga može biti realizovano uprkos nedovoljnom finansiranju.
Na primer, specijalne biblioteke pod rukovodstvom BPN uključene su u kreiranje baze punog teksta Naučno nasleđe Rusije, koji predstavlja glavne radove ruskih naučnika od XVIII veka do tridesetih godina XX veka. To je projekat velikog broja institucija RAN (BEN, BAN, Arhiv, INION, računarski centar Prezidijuma) i finansira se u okviru posebnog programa. BPN, takođe, pruža informacionu i tehnološku podršku industrijskim resursima. Biblioteke koje su delovi sistema BPN samostalno pružaju takve usluge, biblioteka Matematičkog instituta, na primer. Uz podršku Ruskog naučnog humanitarnog fonda kreira se kolekcija kompletnih tekstova Istorija RAN u dokumentima (fond 07-01-12101). U CBS Puškinskog naučkog cenrta za biološke i fizičke profile formiraju se baze podataka i radi se na bibliometrijskoj naučnoj evaluaciji. Te biblioteke su u više navrata dobile finansijsku podršku za svoje projekte. Druge specijalne biblioteke doprinose obezbeđivanju informacija naučnicima putem elektronskih izvora.

Po našem mišljenju, u poslednjih nekoliko godina glavne karakteristike aktivnosti koje se sprovode u specijalnim bibliotekama daju kao rezultat transformaciju biblioteke u informacionih centar. Ove promene utiču na sve glavne strukturne elemenate biblioteke: sistem informacionih resursa (papirni i elektronski zapisi), krug korisnika (čitalac i udaljeni korisnik), logističke baze (oprema i komunikacioni kanali), zaposleni u biblioteci (nova znanja i veštine), bibliotečke delatnosti (usluge i tehnologija). Sa naše tačke gledišta evoluciju biblioteka određuju sledeći faktori:

• svrsishodno formiranje specijalizovanih publikacija iz postojećih tradicionalnih sredstava i predloženih eksternih nosilaca elektronskih sredstava;
• nezavisna produkcija novih bibliotečkih resursa i usluga, uključujući i daljinski pristup;
• korišćenje savremenih tehničkih sredstava i tehnologija u svim većim procesima bibliotečke delatnosti;
• E-poslovno okruženje, učestvuje u formiranju specijalizovanih elektronskih komunikacija za nauku i obrazovanje;
• promene karaktera rada bibliotekara, konvergencija sa drugim aktivnostima (na primer, nauka , inženjerstvo ).[4]

Akademske i visokoškolske biblioteke su kreatori naučnih elektronskih resursa dostupnih na Internetu, sprovode profilisanu navigaciju kroz mrežu, bave se izdavačkom delatnošću, u tom slučaju elektronskom, ali još nisu registrovale svoje intelektualne proizvode u Informregistru i nemaju autorska prava. Njihovi resursi i usluge odnose se na širok spektar udaljenih korisnika i stručnjaka RAN. Neophodno je kontinuirano pratiti nove elektronske izvore informacija sadržanih na sajtovima u mnogim oblastima specijalizovanih interesovanja. Automatizacija bibliotečkoih tehnologija je poboljšala efikasnost mnogih službi. Međutim, kvalitet rada biblioteka je određen, ne samo brzinom i potpunošću izvršenja upita, već i širokim spektrom drugih usluga, njihovog prisustva na radnom mestu naučnika, čime se štedi vreme dobijanja korisnih informacija.

Razvoj bibliotečko-informacione službe podrazumeva uključivanje novih komponenti. Brzina i kompletnost usluge gradi se uz pomoć, s jedne strane, novih vrsta naučnih aktivnosti (saradnja industrijskog sektora i obrazovnih centara u NII RAN), a sa druge strane, savremenih tehnologija i baza podataka. Tako se, poslednjih nekoliko godina, pojavila potražnja za posebnim informacionim uslugama: informacije o prevodima publikacija na razne jezike (ruskih radova na strane jezike i stranih knjiga na ruski jezik), računanje indeksa citiranosti autora, analiza izdavačke produkcije NII RAN. Iako daljinski pristup katalozima i drugim resursima smanjuje posećenost biblioteke, moguće je obezbediti dodatne usluge naučnicima: daljinska porudžbina literature, kontrola pretplate, arhiviranje informacija pročitanih publikacija i druge elektronske usluge. Elektronski pristup je neophodan naučnicima, a njega obezbeđuju centralna i biblioteke u mreži.

Specijalne biblioteke su prema svojstvima najbiže visokoškolskim bibliotekama, uz dodatne ekspertske usluge. Naučnici čine veoma specifičnu grupu kao korisnici biblioteke. U CBS BPN proširena je aktivnosti stručnjaka i na ocenjivanje kvaliteta, ne samo stranih, već i domaćih publikacija. Trenutno, svi procesi vezani za protok informacija, obradu, ekspertizu i formiranje predloga za naručivanje publikacija, kao i radni troškovi su minimalni. Vreme je da preduzme sledeći korak – informacije o recenziranim naučnim publikacijama nude kao najveću vrednost visoko obrazovanje.

Stoga se danas biblioteke u okviru RAN suočavaju sa teškom periodom informacione tehnološke revolucije. Analize pokazuju da slede kvalitativne promene sistema RAN i njenih podsistema (bibliotečka sfera). Zadaci akademskih
organizacija se razuđuju, menjaju svoju bit. Biblioteke RAN imaju zadatak da svoje delovanje šire u novim pravcima, uspostavljaju veze između industrije i akademskih mreža i univerziteta zbog istraživanja i školovanja kadrova. Nove tehnologije omogućavaju da se uspostavi jedinstven informaciono-bibliotečki sistem sa podsistema za obezbeđenje potpunih informacija i bibliotečkih usluga akademicima, bez obzira na njihovo mesto rada, koristeći sredstva iz posebnih biblioteka i korišćenjem mogućnosti elektronskog prostora.

Razvoj elektronskog prostora i naučnika za tu oblast može dovesti do promene ponašanja korisnika biblioteke, posebno mladih ljudi. Ovo smanjuje posećenost u specijalnim bibliotekama, pa je dalja redukcija njihovog broja neizbežna. Potreba za bibliotekarima i drugim pomoćnim informacionim službama će ostati, kao i potreba naučnika za takvim uslugama na radnom mestu. Dakle, umesto postojećih slabih biblioteka potrebno je stvoriti modernu. Kao što su ranije nastali bibliotečki punktovi ili bibliobusi, sada će nastati informacione tačke sa dostupnim elektronskim resursima. To će biti specijalne biblioteke opremljene sa veoma malo bibliotečkog materijala u tradicionalnoj, štampanoj, formi. Sa druge strane, posao bibliotekara će biti da obezbedi redovan servis i pristup spoljnim elektronskim resursima, s novim publikacijama, kao i prezentaciju, kopiranje, međubibliotečku razmenu i drugo.

Specijalne biblioteke odeljenja RAN moraju biti spremne da kreiraju isplative digitalne kolekcije potrebne raznim profilima korisnika. Ta delatnost svoje korene ima u tradicionalnom izdavaštvu negovanom u bibliotekama, koje je imalo visoku reputaciju i bilo izvor vrednih informacija za određeni region. Stvaranje elektronski dostupnih informacija u akademskim specijalnim bibliotekama može biti organizovano i kroz digitalizaciju naučnih publikacija u cilju poboljšanja pristupa retkim knjiga. To će u velikom doprineti njihovom očuvanju ali i formiranju tematskih zbirki. Bibliotečki fondovi biće izvor za stvaranje novog bibliotečkog materijala. Zadatak CBS je da rukovodi i pomaže u organizaciji tih poslova.

Pitanje kadrova u specijalnim bibliotekama zaslužuje posebnu raspravu. Prema našem mišljenju, u okruženju automatizovanih specijalnih zbirki u bibliotekama čuvaju se intelektualna dostignuća iz tradicionalnog bibliotečkog fonda uz dodatne, nove poslove: ukupno vreme rada bibliotekara koji operiše sa digitalnim sredstvima (personalni računar, skener, štampač, kopir) značajno prevazilazi sve standarde. Znatno je povećan obim naučnog, analitičkog i referentog rada u bibliotekama. U principu, naša profesija je postala naučno-tehničke prirode. Bibliotekari u akademskim bibliotekama su sada u tranziciji: procesi i operacije na različitim nivoima rada još uvek se nisu uskladili, iznova se javljaju novine u procesima katalogizacije i klasifikacije, a zaposleni na takvim poslovima imaju sve više bibliografskog, kao i poslova u vezi sa pretraživanjem i navigacijom.

Mora se imati na umu da bi rad u bibliotekama trebalo da bude podeljen prema informacionim i organizacionim aspektima. Deo zaposlenih naučnika u NII se drži devize sam svoj bibliotekar, poznaje korišćenje Interneta, poseduje osnovna znanja o navigaciji i pretraživanju zbirki. Drugi deo (uglavnom stariji) očekuje ne samo bibliotečke usluge, već i izvršenje mnogih dodatnih usluga (pronalaženje informacija, kontaktiranje, rezervacija, itd.), što zahteva dosta vremena i dodatnog posla bibliotekara. Dakle, dva shvatanja bibliotečkih zaduženja podrazumevaju posedovanje različitih veština u radu. Tako bi, stručno bibliotečko osoblje, trebalo da ima dve vrste profesionalnog usmerenja:

a) za rad vezan sa univerzitetima, gde je neuphodno poznavati tehnologiju, rad sa fondovima, bibliotečkim službama jer se na taj način obezbeđuje pomoć naučnicima u radu;
b) na osnovu visokog bibliotečkog obrazovanja i kurseva, drugog (višeg) stepena za predmetnog specijalistu (popunjavanje fondova, stvaranje sopstvenih informacionih proizvoda, pronalaženje informacija i navigacija u elektronskom okruženju).

Zaključujemo da je u poslednjih nekoliko godina došlo do kvalitativne promene u akademskom bibliotečkom sistemu. To su transformacija i usklađivanje tradicionalne vekovne bibliotečke delatnosti (izdavaštvo, bibliografska delatnost itd.) i nove funkcije ekspertne, bibliometrijske. Specijalna biblioteka kao posebna vrsta naučnih, akademskih biblioteka razvija se u dva pravca:

– njene aktivnosti zavisi od specifičnog metasistema naučne grane na koju je upućena;
– tehnička podrška u radu povezana je sa razvojem i aktivnostima biblioteka u okviru RAN i članica CBS.
Iz naše perspektive, u poslednjih nekoliko godina, mnogo pažnje je posvećeno nauci a nedovoljno ulaganjima u biblioteke. Dakle, čak i u XXI veku, RAN nema pogodnu informacionu infrastrukturu zasnovanu na oblasti znanja, jer princip teritorijalne organizacije informacionih mreža postaje arhaičan pravo pred našim očima. RAN mora stvoriti jedinstvenu informacionu mrežu sa funkcionalnim podsistemima, a bibliotečka mreža će se polako uklopiti u te konture.

Oja Krinulović, Sanja Antonić
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

XII međunarodna konferencija pod nazivom „Srbija između istoka i zapada – nauka, obrazovanje, kultura i umetnost“ u organizaciji Filolološkog fakulteta, održana je od 27. do 29. septembra 2013. godine. Konferenciju je pratilo preko 130 učesnika, uglednih filologa, kulturologa, sociologa i bibliotekara.

Predavanja su održana na više lokacija u centru Beograda: Filološki fakultet, Narodna biblioteka Srbije, Etnografski muzej, Pedagoški muzej i Agro banka.

Cilj konferencije je bio da se sagleda saradnja Srbije sa drugim zemljama u oblasti obazovanja, nauke, kulture i umetnosti.

Namera Filološkog fakulteta, organizatora konferencije, bila je da se sa empirijskog i teorijskog stanovišta razmotri, između ostalog, uloga biblioteka u savremenom kulturološkom diverzitetu, problem odnosa svetske kulturne baštine i pozicije manjih kulturnih prostora u njoj, književnost u komparativnom i interdisciplinarnom kontekstu. Bilo je reči i o odnosu medija, s jedne, i nauke, kulture i obrazovanja, s druge strane, obrazovanju i književnosti u svetlu primene novih informacionih tehnologija, kao i o uticaju istih na savremen razvoj jezika Balkana. Definisane teme, kako je navedeno u najavi organizatora, treba da doprinesu sagledavanju objektivne i šire slike o saradnji Srbije sa drugim zemljama u oblasti obazovanja, nauke, kulture i umetnosti.

Filološki fakultet prethodnih 11 godina organizovao je međunarodne naučne konferencije na teme „Kultura u dijalogu” (2012), „Digitalizacija kulturne baštine, univerzitetski repozitorijumi i učenje na daljinu” (2011), „Knjiga i jezik” (2010), „Etika u nauci i kulturi” (2009), „Elektronska biblioteka” (2008), „Informativna pismenost i doživotno učenje” (2007), „Liderstvo u bibliotekama” (2006), „Deca i biblioteke” (2005), „Ekonomska uloga biblioteka u savremenom društvu” (2004), „Intelektualna sloboda i savremene biblioteke” (2003) i „Saradnja, obrazovanje, kvalitet” (2002).

Dekan Filolološkog fakulteta prof. dr Aleksandra Vraneš objasnila je da fakultet ovom konferencijom nastavlja „tradiciju razvijanja i proučavanja multikulturalnosti i interkulturalnosti kao odlika savremenog doba“. Ovogodišnji skup, sa više od 130 učesnika, predstavlja, prema njenim rečima, i doprinos obeležavanju godišnjice Milanskog edikta.

Među brojnim, veoma zapaženim predavanjima izdvojile bismo dva koja su na nas ostavila najjači utisak. Prvo je održao prof. Zorana Paunovića sa Filološkog fakulteta u Beogradu, na temu „Dositej Obradović i engleska kultura“, u kome se opisuju izuzetne veze Dositeja Obradovića i engleske kulture, zatim dogodovštine kroz koje je Dositej prolazio učeći engleski jezik i sam njegov boravak u Londonu, kao i poznanstva sa engleskim piscima i misliocima. Uticaji engleskih autora na Dositejeva dela najbolje se vide u delima „Sovjeti zdravog razuma“, „Život i priključenija“ i „Basne“.

Drugo veoma korisno i zanimljivo predavanje je održala prof. Ivana Medić iz Muzikološkog instituta SANU, na temu „Studiranje na daljinu na britanskom Otvorenom univerzitetu kao model uspešne primene novih informacionih tehnologija: iskustvo iz nastavne prakse“. U radu su opisana njena iskustva u najvećoj visokoobrazovnoj instituciji u Evropi koja primenjuje metod „studiranja na daljinu“. Takođe govori o demografskom profilu studenata, o obuci predavača, kao i o samom konceptu učenja na daljinu. U radu je istaknut veliki napredak u oblasti informacione tehnologije u proteklih dvadeset godina, tako da se najveći deo nastave odvija preko Interneta i foruma. Takođe se elektronskim putem odvija i komunikacija nastavnog i administrativnog osoblja. Sam rad sugeriše kako bi se taj sistem mogao primeniti i u nastavi na univerzitetima u Srbiji.

Učesnici Konferencije iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ izložili su radove iz oblasti bibliotekarstva:

• Tamara Vučenović /Adam Sofronijević – Linked Data, Research Data i promene u visokoškolskim bibliotekama
  U radu su predstavljene neke od mogućnosti saradnje visokoškolskih biblioteka u Srbiji sa bibliotekama razvijenih zemalja koje već primenjuju razne tehnike za unapređenje znanja i veštine u oblasti komunikacione, medijske i informacione pismenosti.
• Nataša Vasiljević – Susreti kultura: međunarodna saradnja Univerzitetske biblioteke iz Beograda između tradicije i tranzicije
  Rad analizira faktore uticaja svake od izložbi iz serije Susreti, organizovanih u periodu od 2010. do 2012. godine, i bavi se projekcijom budućih aktivnosti koje mogu biti organizovane u Odeljenju nabavke Univerzitetske biblioteke.
• Tatjana Brzulović Stanisavljević – Uloga biblioteka u očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u savremenom kulturološkom diverzitetu
  U radu je predstavljena istaknuta uloga koju imaju biblioteke u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije. Opisane su arhivske zbirke iz privatnih kolekcija i legata koji se čuvaju u trezoru Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Akcenat je stavljen na arhivsku zbirku dokumenata iz privatne kolekcije Joce Vujića.
• Vuka Jeremić – David i Golijat kao partneri u saradnji
  Rad prikazuje program razmene vašingtonske Kongresne biblioteke i Univerzitetske biblioteke u peridu od 2005. godine do danas. Razmena publikacija je sagledana sa kvalitativnog, kvantitativnog i finansijskog aspekta. Poseban paradoks je u tome što se radi o dva potpuno neuporediva partnera. Sa jedne strane se nalazi najveća i najopremljenija svetska biblioteka, dok je na drugoj strani centralna naučna biblioteka Beogradskog univerziteta, koja ne raspolaže nikakvim sredstvima za popunjavanje osnovnog fonda, a kamoli za formiranje rezervnog fonda koji se šalje partnerskim bibliotekama.
• Jelena Andonovski/Aleksandra Trtovac – Uloga digitalnog korpusa iz bibliotekarstva i informatike u razvoju rečnika srpskog jezika
  U radu je analiziran korpus savremenih srpskih tekstova iz oblasti bibliotekarstva i informatike i njihov uticaj na lingvistiku.
• Mirjana Nešić/Aleksandra Popović – Značaj i primena multimedijalnih sadržaja u savremenim bibliotekama i obrazovanju
  Rad razmatra različite vrste multimedijalnih sadržaja koje zauzimaju značajno mesto u bibliotekarstvu i obrazovanju. Aktivnosti u tim oblastima će se sve više zasnivati na primeni multimedijalnih sadržaja u režimu otvorenog pristupa, putem raznih servisa i društvenih mreža.
• Oja Krinulović/Sanja Antonić/Dejana Kavaja Stanišić – Uticaj naučnog elektronskog izdavaštva na obrazovanjeU radu je opisano naučno elektronsko izdavaštvo, Internet tehnologije Veb 2.0 i Čitanje 2.0, kao i njihov uticaj na obrazovanje. Takođe su opisane i prednosti elektronskih publikacija u odnosu na štampane, kao i njihova primena na elektronsko učenje.

Konferencija je završena 29.9.2013. godine zanimljivim izletom, koji je obuhvatio obilazak Narodne biblioteke “Resavska škola“ u Despotovcu, Manastira Manasija i Resavske pećine.

Zaključci i preporuke 7. međunarodne konferencije BAM 2013.

Proaktivne obrazovne institucije – mesto celoživotnog učenja u digitalnom dobu, BAM 2013 je održana u Sarajevu u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci BiH, 18. oktobra i Mostaru u Narodnoj biblioteci Mostar i Muzeju Hercegovine Mostar, 19.oktobra 2013. godine.
Na konferenciji je prisustvovalo preko 120 učesnika iz BiH, Hrvatske, Slovenije i Srbije.
Cilj ovogodišnje konferenci je kontinuirano podsticanje saradnje između baštinskih ustanova biblioteka, arhiva i muzeja radi ostvarivanja zajedničke misije – zaštite i promocije kulturne i naučne baštine.
Održavanjem Konferencije BAM želi se skrenuti pažnja javnosti na činjenicu da su biblioteke, arhivi i muzeji obrazovni centri cjeloživotnog učenja, kako za korisnike tako i za uposlenike.
Proaktivnost je osobina koja je nametnuta BAM institucijama eksplozijom informacija u 21.veku i podrazumijeva spremnost ovih institucija na svaki novi izazov.
Na 7. konferenciji BAM-a 2013. su usvojeni sledeći Zaključci i preporuke:
•Potrebno je doprinijeti razumijevanju međusobnih odnosa i međusobnog uvažavanja, kao i iznalaženja načina za konkretnom saradnjom u savremenom umreženom društvu i sve učestalijem približavanju baštinskih ustanova i delatnosti.
•Približavanje BAM institucija te ispitivanje njihovih sličnosti i razlika treba imati za cilj iznalaženje potencijalnih modela odnosno utvrđivanje okvira i smjernica za njihovo uspješno zajedničko ili, u najmanju ruku, usklađeno delovanje u savremenom okruženju globalne informacijske infrastrukture.
•Potrebna je zajednička usmerenost prema osiguravanju dostupnosti građi koju poseduju BAM institucije na što je moguće efikasniji, efektivniji i ekonomičniji način.
•Istaći posebnu važnost IKT-a u informacijskim djelatnostima BAM institucija s ciljem iskorištavanja mogućnosti da se: osavremene proizvodi i usluge, svrhovito povežu različite operacije, pojača bibliografski nadzor i osigura dostupnost informacijskih izvora na globalnoj/lokalnim razinama.
•Promovisati prikupljanje i korištenje statističkih podataka kako za uspešno organizovanje poslovanja tako i za prezentaciju vrednosti samih biblioteka, arhiva i muzeja.
•Promovisati poštivanje autorskih prava, s ciljem prevencije plagijarizma i zaštite intelektualnog vlasništva.

Učešće u radu ove konferencije je iz Univerzitetske biblioteke uzela Tatjana Brzulović Stanisavljević sa radom: Autorstvo od Marsijala do Zakerberga.
Beogradsku politehniku je  predstavila Mirjana Nešić sa radom: Podizanje nivoa informacione pismenosti, sa primerom Beogradske politehnike.

Uradnik

Journal of Balkan Libraries Union

Izašao je prvi broj časopisa na engleskom jeziku «Journal of Balkan Libraries Union» koji izdaje Savez Balkanskih Biblioteka.
Časopis je pre svega namenjen bibliotekama članicama, koje će u njemu objavljivati naučne studije iz bibliotekarstva, marketinga u bibliotekama i o informacionim tehnologijama.

U ovom broju su objavljena 4 rada:
-Interaktivno razmatranje  dizajniranja robota u javnim bibliotekama;
-Marketing bibliotečko-informacionih usluga;
-Preuzimanje e-dokumenata za stomatologe i medicinske sestre u medicinskim bibliotekama;
-Onlajn program za učenje na daljinu na Univerzitetu Ilorin na radio frekvenci 89.3Fm.

Predstavljena su 3 projekta:
-Lady Cafe-motivacija žena 45+;
-Čitalački klubovi, radionice, čitanje u parku;
-Uvođenje projekata za digitalizaciju i njihova realizacija u javnim bibliotekama.
i prikazane su 3 knjige

Časopis je dostupan na adresi: http://bkdb.trakya.edu.tr/index.php/bluj/about.

Želim da podsetim čitaoce da je osnovan Savez Balkanskih Biblioteka (Balkan Libraries Union) 2008. godine, koji čine deset biblioteka članica osnivača iz pet zemalja: Turske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Ruminije i Srbije.
Članovi BLU, mogu biti sve biblioteke na Balkanu.
Sajt je dostupan na adresi:
http://balkanlibraries.trakya.edu.tr/

Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» je potpisnica Partnerskog sporazuma koji obuhvata tri aspekta saradnje: razmenu kadrova, razmenu knjiga i učešće na međunarodnim projektima i inicijativama.

Urednik