Broj tri (2014)

Mr Gordana Đukić, bibliotekar
Ekonomski fakultet Beograd

Sažetak
Cilj rada je da se istakne značaj bibliotečkih portala u podržavanju informacionih potreba korisnika sa odgovarajućim elektronskim pristupom i odgovarajućim sveobuhvatnim zbirkama biblioteke. Bibliotečki portali daju mogućnosti za prostran domet informacionog pretraživanja i komunikacije. U radu se ukazuje na način  funkcionisanja portala  biblioteka koji su izloženi brzim promenama usled tehnološkog razvoja. U zaključku se stavlja akcenat na neophodnost kontinuiranog praćenja takvih promena. Fokus u radu bibliotečkog informacionog sistema treba da bude usmeren na korisnike kako bi oni izvršavali svoje radne obaveze i postizali svoje ciljeve. U akademskom okruženju istraživači imaju koristi od otvorenog pristupa različitim elektronskim resursima, periodičnim publikacijama, tezama, knjigama, za svoja istraživanja, kao i studenti za sticanje i  širenje znanja.

Uvod
Početkom 20. veka prvi put je došlo do primene veb-portala u poslovanju preduzeća. Nastali su zbog preopterećenosti veb-sajtova ogromnom količinom veb-fajlova. Imali su funkciju „kategorizacije i kanalisanja veb-dokumenata u određene terminološke oblasti i bili su početna faza bibliotečkih portala“.[1] Portal je prvi put u biblioteke  uveden 1998. godine, i to u biblioteke Državnog univerziteta u Severnoj Karolini (North Carolina State University Libraries).[2] Od tog vremena su se bibliotečki portali transformisali u veoma kvalitetan sadržaj, kao i brzo i efikasno sredstvo za pretraživanje različitih bibliotečkih formata.  Portali su služili  kao posrednici između elektronskih resursa i informacionih zahteva korisnika.[3] Portali prikazuju profil, aktivnosti i postojeće bibliotečke servise. Korisnici dobijaju informacije o načinu pretraživanja sadržaja biblioteke, linkovima drugih biblioteka i institucija, dozvoljenom vremenu korišćenja sadržaja i slobodnom pristupu tekstualnih formata.

Komponente portala i njegovo korišćenje
Portal kao veb-sistem «sakuplja i kanališe korisne informacije u pojedinim zonama veb stranica. Na taj način na veb-portalu se omogućava korisnicima da nemaju osećaj  izgubljenosti u mnoštvu informacija.».[4]  Primer jednostavnog bibliotečkog portala za korišćenje je obrazovni centar The IIM Shillog web portal (  Meghalaya, India).[5] Pokrenut je 2009. godine sa ciljem da studentima pruži  onlajn usluge za učenje, istraživanja i akademski razvoj. Portal obrazovnog centra  The IIM Shillog je jedan od najmodernijih u Indiji. Cilj poslovanja ovog centra je da: bude produktivan, dinamičan i posećen od što većeg broja studenata. On treba da ispuni njihova očekivanja i ide u korak sa globalnim informacionim tehnologijama. Veb-portali se mogu definisati kao „veb-sajtovi namenjeni posebnoj publici, koji akumuliraju ogromnu količinu informacija i različitih servisa u svetskoj računarskoj mreži i svojim registrovanim posetiocima pružaju različite aplikacije i tipove velikog broja elektronskih resursa“[6].

Komponente veb-portala su:

• izgled i sadržaj (koji  opisom sadržaja, bojom, funkcionalnošću i jednostavnošću privlači korisnike),
• kontekst (sa literaturom i informacijama koji su u skladu sa zahtevima korisnika, grupa korisnika (za koje je portal namenjen),
• podešavanje (individualnim zahtevima korisnika),
• komunikacija (aktivnost korisnika koji pretraživanjem kroz bazu podataka dobija tražene rezultate),
• konekcija (koja predstavlja određeni broj linkova između portala i drugih sajtova),
• trgovina. Ova poslednja komponenta  ukazuje na postojanje komercijalnog  odnosa između korisnika i veb-servisa, odnosno institucije.

Bibliotečki portali
Tokom tehnološkog progresa analiza dokumenata je postajala sve kompleksnija i nastali su informacioni sistemi.[7] U internet okruženju tradicionalne karakteristike biblioteke su se promenile. Nastala je nova konstelacija biblioteke u interakciji sa tehnološkim inovacijama i novim informacionim potrebama korisnika. „Portal je način  kreiranja  lokacija  servisa na vebu“.[8] Bibliotečke kolekcije su smeštene u elektronske kataloge i sa onlajn servisom čine elektronsku infrastrukturu biblioteke. Korisnici na  portalima komuniciraju sa kompjuterskim i bibliotečkim resursima, kao i sa bibliotekarima kako bi  direktno pristupili neophodnim sadržajima i informacijama.  Bibliotečki portali treba da budu prilagođeni korisnicima tako da budu jasni, ristupačni i fleksibilni, sa mnoštvom opcija za pretraživanje.[9] Bibliotečki se razlikuju od veb-portala preduzeća. Oni obezbeđuju sveobuhvatniji pristup sadržajima i informacijama, imaju mnogo veći opseg sadržaja iz određenih oblasti i mnogo veći broj korisnika.

Studentima, nastavnicima, članicama bibliotečkih zajednica i univerziteta, kao i zainteresovanim članovima društva, portali omogućuju otvoren pristup elektronskim resursima. Tri ključna faktora akademskih bibliotečkih portala su: 1. kreiranje inovativnih informacija, 2. razmenjivanje znanja i ideja u virtuelnom okruženju u cilju sticanja obrazovanja i akademskih zvanja, 3. onlajn pretraživanje elektronskih  kataloga (u kojima se nalaze zbirke i potrebna literatura za studente i druge korisnike).[10]

Značajne dimenzije bibliotečkog portala su: organizacioni kontekst (relevantnost, pristupačnost, vidljivost i jasnost),  interfejs, tj. radna površina  portala (terminologija, dizajn ekrana, navigacija),  individualne kaakteristike  (stečeno znanje i iskustvo u radu sa računarima), inteligentni  elektronski  posrednik (inteligent agent)  koji na početnoj strani pruža informacije o predmetnoj oblasti i načinu pretraživanja literature, analizira aktivnosti korisnika i nudi savet za efikasniji rad sa informacionim bibliotečkim sistemom.[11]

Bibliotečki informacioni portali: pristup i tehnologije
Tehnologija bibliotečkog portala se odlikuje unificiranim načinom pretraživanja centralnog bibliotečkog kataloga (centralni katalog narodnih i univerzitetskih biblioteka), pretraživanje različitih metapodataka i standardnih formata (kao što su  MARC, Dublin Core, CIMI), onlajn pristupom bibliografijama, elektronskim knjigama i  časopisima, različitim formatima tekstova i multimedijalnim sadržajima, kao i  isporučivanjem različitih elektronskih sadržaja u skladu sa politikom biblioteke, davanjem ovlašćenja korisniku uz kreiranje njegovog profila ili registraciju, otvorenim pristupom  referencama i citiranosti autora. U informacionom okruženju bibliotekari imaju ulogu posrednika u komunikaciji između korisnika i elektronskih resursa na portalu, «u kontekstu ponude fondova, usluga i programa na pravi način».[12] Uticaj tehnološkog progresa u bibliotekama se ogleda u „povećanju nivoa kvalifikacija bibliotekara, usavršavanju organizacije i upravljanja u njima, sa povećanjem efikasnosti i porastu kvaliteta i obima bibliotekarskih usluga, kao i sa specijalizacijom biblioteka.“[13]

Model akademskog informacionog portala biblioteke u svakodnevnom poslovanju studentima obezbeđuje pogodnosti u pretraživanju, raspodeli, prevođenju, čuvanju i preuzimanju traženih informacija uz opciju pretplate i registracije.[14] Primer takvog modela je portal Biblioteke za ekonomiju i menadžment Univerziteta Libre – ULB,  u Briselu (The Solvay Brussels  School of Economics and Management Library  – University Libre Brussels),www.bibeco.ulb.ac.be/index.htm.
Studentima je  putem veb-sajta omogućen  pristup osnovnim informacijama o biblioteci, raspoloživim resursima i alatkama za pretragu. Studenti ovog univerziteta  imaju pristup umreženim bazama podataka kojih ima više od 50, tekstualnim formatima, više od 4.500 (od kojih je polovina  iz oblasti ekonomije), ekonomskim zbirkama, statističkim publikacijama, godišnjim izveštajima, ekonomskim magazinima, radnim papirima, kao i pristup elektronskim časopisima i knjigama na određenim linkovima koji se nalaze na veb-sajtu ovog univerziteta. Prilikom pretraživanja baze podataka JSTOR  na portalu Biblioteke za ekonomiju i menadžment Univerziteta Libre u Briselu – ULB, Belgija, student se usmerava na adresu www.jstor.org.ezproxy.ulb.ac.be, uz prethodno obavezno logovanje i unošenje korisničkog imena i lozinke. Nakon toga putem naprednog pretraživanja dobija tražene elektronske članke. Ukoliko student želi obimniju literaturu, tj. veći broj članaka iz drugih baza elektronskih časopisa, usmerava se na početnu stranicu portala biblioteke, www.bibeco.ulb.ac.be/journaux_electroniques.htm, gde bira druge elektronske baze iz oblasti ekonomije,  kojih ima ukupno 1000 u punom tekstualnom formatu. Pored ove JSTOR, najpoznatije su EBSCO, Science Direct, EMERALD, OECD ilibrary. Biblioteka ima otvoren pristup dokumentima Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije, Evropskog zavoda za patente i   Instituta za statistiku. U repozitorijumu  se skupljaju naučni radovi, master teze i doktorske disertacije.Oni treba da budu u skoroj budućnosti dostupni na bibliotečkom portalu.[15].

Pored navedenog, pobuđuje naše interesovanje Portal Univerzitetske biblioteke  McMaster University Library  (Hamilton, Ontario),www.library.mcmaster.ca, ne samo zbog toga što je koristan za studente i što ima važnu ulogu u pružanju bibliotečkih servisa, već i zbog toga što daje podršku akademskoj misiji univerziteta.»[16] Fokus grupe koje su učestvovale u Studiji „The McMaster University Library Web Site: User Study and Recommendations for Development“ su bile, pored studenata, bibliotečko osoblje i saradnici fakulteta.[17] Dobijene informacije od učesnika studije odnosile su se na postojeći portal univerzitetske biblioteke i na druge veb-internet sajtove, koje su dodatno koristili studenti za svoje informacione potrebe. Komentari su bili pozitivni ili negativni i to u vezi načina onlajn pretraživanja, sadržaja, funkcionalnosti i interfejsa bibliotečkog portala i drugih veb sajtova
Studenti su pozitivno komentarisali sledeće karakteristike bibliotečkog portala:

• sadržaj (mogućnost otvorenog pristupa elektronskoj bazi časopisa JSTOR, mnoštvu informacija, onlajn uputstvo za korišćenje bibliotečkog portala),
• funkcionalnost  (pretraživač ima više opcija, mogućnost preuzimanja elektronskih knjiga, razgovor sa bibliotekarom, provera stanja na individualnom studentskom računu),
• intefejs  (lak način  otvorenog pristupa).[18]

Negativni studentski komentari bili su u pogledu:

• sadržaja (pojedine informacije i  podaci su zastareli, pojedini linkovi su neaktivni),
• funkcionalnosti (rezultati onlajn pretraživanja su konfuzni, mnogo klikova je potrebno da se pristupi određenom naslovu članka, postojanje tehničkih smetnji za razgovor sa bibliotekarom),

• interfejsa (polje za onlajn pretraživanje je preveliko, pojedine baze su komplikovane za korišćenje).

U Studiji su naglašena očekivanja studenata u pogledu poboljšanja  kvaliteta sadržaja i informacija bibliotečkog portala. Što se funkcionalnosti tiče, konstatuje se neophodnost da student  ima mogućnost da se prijavi (odnosno registruje) na portal biblioteke  identifikacionim kodom MacID (umesto sa bar kodom), i to samo jednom, a ne prilikom svake sesije. Takođe, percepcija je i da student ima otvoren pristup punim tekstualnim formatima na veb-sajtu  Google Scholar, u slučaju kada ne može da pristupi bibliotečkom formatu. U pogledu komunikacije na portalu, studenti očekuju da dobiju instrukcije od bibliotekara  (My Library) prilikom rada sa portalom biblioteke. [19]

U Evropi je instalirana nova verzija sajta Evropske biblioteke  Evropeane i tokom prva dva meseca 2012. godine sprovedeno je testiranje  alfa verzije(The European Library Europeana, www.theeuropeanlibrary.org, u cilju analize njegovog kvaliteta i potencijalnih nedostataka. Bibliotekama članicama i partnerskim institucijama su data uputstva za testiranje i odgovarajući obrasci za izveštaje. Studenti, istraživači, nastavnici, bibliotekari i informatičari su  ciljne grupe koje su bile u fokusu istraživanja i kojima se pruža podrška na portalu. Portal je zajednički koristilo 19 univerzitetskih i istrtaživačkih, kao i 48 nacionalnih biblioteka-članica. Nešto manje od trećine dobrovoljnih učesnika je zaključilo da treba da se omogući brz i lak način pristupa kolekcijama evropskih nacionalnih biblioteka i istraživanje putem onlajn kataloga sa prikazima traženih resursa elektronskih časopisa i knjiga, članaka, studija slučaja, itd.[20]

Zaključak
Korisnici se prilikom izbora pristupa određenom informacionom portalu u procesu pretraživanja najviše pridržavaju principa jednostavnosti korišćenja. Akademski bibliotečki portali su efikasni  i kvalitetni isporučioci edukativnih elektronskih resursa. Komercijalni portali su nastali kao varijanta za zadovoljenje  potreba korisnika usled povećanja ogromnog broja elektronskih sadržaja biblioteke i nemogućnosti njihovog isporučivanja u okviru radnog vremena. Strateški pravci u razvoju akademskih bibliotečkih portala treba da budu inovativni i oslonjeni na savremene tehnološke i informacione trendove u koordinaciji sa inicijativama univerziteta. Uvođenje portala ima veliki značaj za rad biblioteka, organizaciju rada u bibliotekama i olakšan način pristupa korisnika  elektronskim resursima i informacionim servisima. Kontinuirano kvalitativno i kvantitativno istraživanje funkcionalnosti portala je neophodno, jer je on glavno sredstvo diseminacije informacionih resursa i servisa.

LITERATURA:

• Dempsey, Lorcan, 2003.,  The recombinant library: portals and people, Dublin: Online Computer Library Center, str. 23.
• Detlor, Brian…(et al.), 2003., “Fostering robust library portals: an assessment of the McMaster University Library gateway», MeRC Working Paper, No. 4, str. 2.
• European Library Europeana, Usability testing report of the The European Library website alpha version, (2012):7, http://www.theeuropeanalibrary.org/alpha/,  (preuzeto: 10.5.2014)
• Lakos, Amos,  Personalised library portals and organisational change, Waterolo: University of Waterloo,http://subs.emis.de/LNI/Proceedings/Proceedings13/74_PersonLibPortandOrg.pdf,  (preuzeto 30.7.2014).
• Jenal, S.K. and Dkhar, Cliff, «Web Based Library Services at IIM Shillong: A Short Communication», Scholars Journal of Arts, Humanities and Social Sciences,  Vol. 2, No. 1, (2014):5,http://saspjournals.com/wp-content/uploads/2014/03/SJAHSS-2157-64.pdf,  (preuzeto 25.7.2014).
• Khurshid, Zahiruddin and Ahmed, Syed Sajjad, From online catalogs to library portals: empowering users, Dhahran: King Fahd University of Petroleum & Minerals Library, http://staff.kfupm.edu.sa/LIBRARY/sjahmed/library.portal-paper.pdf, (preuzeto 27.8.2014).
• Pasquinelli, A., 2002., Digital Library Technology Trends,  Santa Clara: Sun Microsystems, str. 23.
• Rikalović, Gojko, «Teorijsko-metodološke osnove merenja efekata tehnološkog progresa na razvoj bibliotekarstva», Čitalište, br. 21, (Pančevo: Gradska biblioteka, 2012):15.
• Stokić Simončić, Gordana i Vučković, Željko, «Osvrt na objavljene izvore o informacionoj pismenosti Srbije», Čitalište, god. 13, br. 24, (Pančevo: Gradska biblioteka, 2014):33.
• Stokić Simončić, Gordana, «Praksa odnosa s javnošću u javnim bibliotekama Srbije», Čitalište, god. 12, br. 23, (novembar, 2012):2.
• Wagner, Nicole, 2011., The McMaster  University Library Web Site: User Study  and Recommendations for Development,  Hamilton: The  McMaser University, str. 2.

Mr Gordana Đukić, bibliotekar
Ekonomski fakultet Beograd

Kerol Tenopir i Rejčel Volentajn istražuju šta akademske čitalačke navike govore o vrednosti elektronske zbirke knjiga u biblioteci.

Izgleda da je očitledna izjava da je akademsko čitanje srž onoga što se dešava na univerzitetu, od istraživačkog rada do predavanja. Međutim, da li je moguće izmeriti nivo akademskog čitanja koje se odvija? I ukoliko bismo ga izmerili, da li možemo pomoći u prikazivanju značaja biblioteka u radu naučnika i studenata? Istraživanje koje je sproveo univerzitet u Tenesiju za britanski JISC Collections nagoveštava da to može biti izvodljivo.

Merenje vrednosti i povraćaj investicija u akademske biblioteke i njihove zbirke postalo je veoma važno, jer su budžeti smanjeni, troškovi materijala i usluga uvećani, tako da biblioteke preispituju svoje usluge i zbirke. Mnoge procene vrednosti biblioteke, fokusirane su na korišćenje. Međutim, procenjivanje vrednosti bibliotečkih kolekcija ne bi trebalo da se bazira samo na njenom korišćenju, već bi trebalo da se razmatra način pristupa bibliotečkim resursima i kako utiče na istraživanje, učenje i druge ključne aktivnosti akademskog osoblja jednog univerziteta. Novi izveštaj Scholarly Reading and the Value of Library Resources, analizira čitalačke navike akademskog osoblja Velike Britanije prilikom čitanja članaka, knjiga i drugih publikovanih materijala i pritom beleži način na koji čitanje ovih materijala oblikuje i utiče na njihov rad, kao i njihov pogled na korisnost materijala dostupnog u biblioteci. U ovom projektu je učestvovalo šest univerziteta iz Velike Britanije, a on je finansiran od strane JISC Collections u saradnji sa Centrom za informacijske i komunikacijske studije Univerziteta u Tenesiju.

Šta akademici čitaju i zašto?

Akademici čitaju veliki broj različitih naučnih i istraživačkih materijala svakog meseca. Saznali smo da u proseku pročitaju 22 članka, 7 knjiga i 10 drugih publikacija. Ako pomnožimo prosečan broj pročitanih bibliotečkih materijala sa prosečnim vremenom čitanja, otkrivamo da akademici provode približno 5 osmočasovnih radnih dana svakog meseca čitajući naučne publikacije. Šta više, biblioteke imaju izuzetno važnu ulogu: saznali smo da su dve trećine pročitanih članaka uglavnom prikupljeni iz elektronskih bibliotekarskih zbirki. Zanimljivo je i to da se knjige češće kupuju ili dobijaju od izdavača, osim u slučaju akademika mlađih od 30 godina, koji se prilikom pribavljanja knjiga oslanjaju na biblioteke. Za razliku od članaka, naučne knjige se češće nalaze u štampanom obliku nego u elektronskom. Ostale publikacije (kao što su konferencijski zbornici, vladina dokumenta ili članci iz magazina) se češće dobijaju ili kao besplatan primerak od izdavača, ili su u otvorenom pristupu na njihovoj internet stranici.

Bibliotekarske zbirke naročito pomažu istraživačkom radu i edukativnim zadacima univerziteta. Čitanje naučnih publikacija poboljšava akademske rezultate, menja, širi i sužava njihov fokus i inspiriše intelektualni rad. Naša studija je otkrila da je istraživanje najčešći razlog čitanja bilo članaka, knjiga ili ostalih publikacija. U svrhu istraživanja prikupljeno je 67% od ukupnog broja članaka, 52 % knjiga i 40% ostalih publikacija. Za podučavanje prikupljeno je 12 % pročitanih članaka, 28% pročitanih knjiga, dok su ostale publikacije uglavnom korišćene za prikupljanje informacija o aktuelnim događajima (28%).

Akademici pokazuju značaj naučnih publikacija, tako što posvećuju značajni deo vremena njihovom čitanju. Vrednost publikacija se se takođe ogleda i u visokom kvalitetu rezultata koje akademici dobijaju kroz ulaganje svog vremena u čitanje. Gotovo da su svi komentari sadržali pozitivan stav u pogledu korišćenja publikacija i dobijanja rezultata. Kao što je rekao jedan od ispitanika :,,Naučni članci imaju apsolutno ključnu ulogu u mom predavačkom i istraživačkom radu. Ni jedna ni druga aktivnost ne bi bila moguća a ni izvodljiva bez njih“. Drugi ispitanik naglašava da su naučne publikacije „apsolutno krucijalne i da bi bez njih bilo nemoguće zamisliti akademski život“. Reči kao što su ,,ključna“ i „neophodna“ često su spominjane.

Novi pristupi – društveni mediji

Akademici često komuniciraju putem socijalnih društvenih mreža kako bi upotpunili svoj istraživački rad. Skoro jedna polovina ispitanika je bar povremeno koristila jedno ili više sredstava društvenih medija koje smo ispitali ( Twitter, podkast, blogove, video zapise na internetu, komentare korisnika ili internet članke). Akademici češće samo učestvuju u ovim sadržajima nego što ih sami stvaraju, a samo četvrtina ispitanika je izjavila da kreiraju sadržaj koristeći sredstva društvenih medija. Česti korisnici ili kreatori sadržaja na društvenim medijima u najvećem broju slučajeva imaju 50 godina ili manje i čitaju više naučnih publikacija nego ostali; na taj način je korišćenje društvenih medija usko povezano sa istraživačkim radom. Društveni mediji nisu zamena za tradicionalne bibliotekarske naučne resurse za istraživanje i podučavanje, ali unapređuju njihovo korišćenje.

Brži put ka znanju

Kao što je ranije spomenuto, skoro dve trećine anketiranih je izjavilo da naučne članke pronalazi u univerzitetskim bibliotekama; više od 90 % ovih članaka nalazi se u elektronskoj zbirci. Drugi najčešći izvor članaka ove vrste su internet prezentacije ili elektronski žurnali (slika 1).

	Slika 1 : Mesta gde akademici prikupljaju naučne članke
	Izvor: Tenopir, Carol adn Volentine, Rachel, 2012., Scholarl reading habits: Demonstrating library value, LINK, May 2012, str. 8

Akademici ne samo da koriste bibliotekarske zbirke da bi pronašli članke, već koriste bibliotekarske alatke za pretragu kako bi se upoznali sa bitnim sadržajem. Jedan ispitanik je objasnio :,, Veoma je važno da članke dobijemo neposredno kroz elektronsku pretplatu. Postoji previše informacija a premalo vremena za pretraživanje i čitanje članaka. Smatram da je manja šansa za čitanje jednog elektronskog članka kada je prisutan određeni vremenski period imeđu njegovog pronalaženja i preuzimanja. Bibliotekarske usluge koje omogućavaju nesmetani brzi prelaz između pronalaženja relevantnog članka i njegovog preuzimanja ili čitanja u celosti, su najvrednije. Akademici nemaju vremena na pretek i žele da pristupe člancima što prikladnije i brže moguće. Kao što je jedan od ispitanika rekao : ,, Bez elektronskog pristupa bibliotekarskim kolekcijama i bez bibliotekarske pretplate, mnogi segmenti mog rada bi ili iziskivali mnogo više vremena, ili bi bili urađeni po nižem standardu. Drugi je izjavio: ,, Pretplata na elektronske časopise unapređuje moj istraživački rad i omogućava da brže i lakše obavljam svoj posao na efikasan način”. Ne samo da je akademicima potrebno manje vremena da pronađu članke, već sada mogu da ih čitaju gde god im to odgovara. Većina elektronskih članaka, koji se prikupljaju iz biblioteke, mogu da se čitaju u kancelariji ili kod kuće. Iako se većina materijala za čitanje nalazi u virtuelnoj bibliotekarskoj zbirci, samo se 2% članaka pročita u prostorijama biblioteke (slika 2).

	Slika 2 : Lokacija čitanja naučnih članaka
	Izvor: Tenopir, Carol adn Volentine, Rachel, 2012., Scholarl reading habits: Demonstrating library value, LINK, May 2012, str. 9

Kada su u pitanju elektronske zbirke, raznovrstnost je takođe veoma bitna. I dok se veliki broj članaka pročita u prvih 18 meseci nakon objavljivanja (46,9%), akademici takođe čitaju starije članke, od kojih je 11% objavljeno pre 15 ili više godina. Veće su šanse da se stariji članci mogu naći u biblioteci, što znači da su arhiva kao i sadašnje pretplate ključna investicija.

Šta nam ovo govori?

Akademike privlači brzina i prikladnost bibliotekarske zbirke elektronskih časopisa. I dok nagađamo iz kojih razloga akademici ne uzimaju knjige iz biblioteke, jedan od razloga može biti vreme pristupa, jer je veća brzina kod elektronskog pristupa nego fizičkog, prilikom peuzimanja bibliotečkih materijala. Zbirka elektronskih časopisa omogućava akademicima da pretražuju ogroman broj časopisa, kao i članaka. Elektronske knjige mogu biti potencijalno rešenje za neke od ovih problema.

Ostalim publikacijama se lako može pristupiti putem elektronskih izvora kao što su vladine internet stranice i internet prezentacije naučnih konferencija. Iz tog razloga, akademici nemaju potrebu da ih traže u bibliotekarskim zbirkama. Razlog za to može biti i taj da akademici nisu informisani da biblioteke obezbeđuju pristup mnoštvu različitih publikacija. Dodatni marketing ovih različitih elektronskih bibliotečkih resursa može povećati njihovo korišćenje.

Čitalačke navike akademika jasno ukazuju na vrednost bibliotekarskih zbirki, naročito elektronskih časopisa. Ovo se vidi u broju različitih sadržaja koje akademici čitaju, vremenu koje provedu čitajući kao i u ishodu čitanja. Elektronski resursi koje biblioteka obezbeđuje, ključni su za edukativni i istraživački rad, kao i napredovanje akademika. Proširivanje elektronskih zbirki u pogledu vrste i raznolikosti ključno je za održavanje važnosti i vrednosti biblioteka u budućnosti.

Akademici trenutno u sve većoj meri pristupaju akademskim člancima u elektronskim bibliotekarskim zbirkama, zbog njihovih pogodnosti i raznolikosti. Biblioteke dobijaju konkurenciju, pošto se sve više sadržaja može naći onlajn besplatno na internetu. Na osnovu napred navedenog, u vezi elektronskih knjiga i drugih potrebnih materijala, postoje popularne alternative, pored biblioteka. Uspeh savremenih akademskih biblioteka se sastoji u fokusiranju ciljeva na proširenje bibliotekarskih elektronskih zbirki i svih ostalih elektronskih materijala. Akademsko istraživanje i čitanje neće nestati tokom sadašnjeg i budućeg vremena i savremene biblioteke treba da nastave da odgovaraju na potrebe svojih korisnika.

Tekst je na engleskom jeziku objavljen kao: Tenopir, Carol and Volentine, Rachel, 2012., Scholarl reading habits: demonstrating library value : the report / Carol Tenopir and Rachel Volentine in LINK, May 2012, available at www.jisc.collections.ac.uk

Vesna Stepanović, Stručni saradnik na poslovima marketinga, odnosa sa javnošću i popularisanja knjige i čitanja
Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“, Inđija

Naučnostručni skup Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića bavi se teorijskim i praktičnim aspektima bibliografije, negujući uspomenu na dr Georgija Mihailovića, Inđinčanina, lekara, ljubitelja, sakupljača i poznavaoca stare i retke knjige, autora kapitalnog dela Srpska bibliografija XVIII veka.

Ovaj skup predstavlja sumu angažovanja Biblioteke da stručnim krugovima i široj javnosti istakne suštinu i značaj bibliografije, kao izvora informacija i pretpostavke bavljenja bilo kojom naučnom disciplinom, te da apostrofira mesto, ulogu i važnost tog rada sa istorijskog i nacionalnog aspekta.

Na Susretima bibliografa autori predstavljaju stručne i naučne radove koji dotada nisu nigde objavljivani niti prezentovani

Prvi Susreti bibliografa održani su 14. 10. 1983. godine. Do 1987. održavani su svake godine, otada bijenalno, iz objektivnih razloga, uglavnom materijalne prirode. U periodu do 1987. godine skup je finansiran ravnomerno iz budžeta opštine Inđija, AP Vojvodine i Republike Srbije.

Od 2000. godine finansira se isključivo sredstvima Opštine Inđija, kao manifestacija od značaja za opštinu.

Nakon svakog održanog skupa, izloženi naučni i stručni radovi publikuju se u Zborniku radova Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića. Neki brojevi Zbornika radova nalaze se u velikim svetskim bibliotekama, kao što je Kongresna biblioteka u Vašingtonu.

Od 1996. godine dodeljuje se nagrada Mitrovdanska povelja, za izuzetna ostvarenja u oblasti bibliografije. Nagradu čine povelja i novčani deo. Dosadašnji dobitnici su Lazar Čurčić, Dušan Panković, mr Miodrag Živanov, Silvija Đurić, akademik Dušan Martinović, Vida Zeremski, akademik Miroslav Pantić, Marija Čurčić i akademik Vojislav Maksimović. Od 2012. godine nagrada je ponela ime Dušana Pankovića, poznatog srpskog bibliografa, bibliotekara, pisca, jednog od osnivača Susreta bibliografa. Na taj način Susreti bibliografa i inđijska Biblioteka čine pokušaj da sačuvaju od zaborava delo Dušana Pankovića, čiji doprinos razvoju Biblioteke i nastanku i održavanju Susreta bibliografa jeste nemerljiv.

Prvi dobitnik Nagrade „Dušan Panković“ je Marija Orbović, bibliotekar savetnik u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku.

Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Dušan Panković“ je mr Zdravka Radulović, bibliograf savetnik, načelnik Bibliografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije. Nagrada će biti uručena na 19. Susretima bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića, koji se održavaju 14. novembra 2014. godine, petak, u Kulturnom centru Inđija, Vojvode Stepe 40, sa početkom u 9 sati i 30 minuta.

Zbornik radova Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića, dosad 18 brojeva, objavljuje naučne i stručne radove po prvi put saopštene na istoimenom skupu, koji organizuje Biblioteka, od 1983. godine. Autori su najistaknutiji bibliografi, bibliotekari, naučni radnici iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske.

Oja Krinulović, Viši bibliotekar -informator
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ 17. oktobra 2014. godine u 12 časova održano je predavanje na temu: Elektronske knjige i digitalne knjižare kao nosioci civilizacijskog napretka. Predavanje je održao Zlatko Ahmić, viši diplomirani bibliotekar-informatičar iz Odeljenja za digitalnu biblioteku i informatičku podršku zaposlen u Biblioteci grada Beograda.

Tema Elektronskog izdavaštva iz godine u godinu postoje sve popularnija i zauzima svoje visoko mesto na polju izdavaštva. Digitalno izdavanje knjiga predstavlja oblast online-izdavaštva koje obuhvata elektronske knjige kao i razvoj elektronskih kataloga u digitalnim bibliotekama.

Savremen i brz način života diktira nove trendove u svim segmentima života. Zbog nedostatka vremena ljudi su primorani na kupovinu od kuće, a sve više njih pribegava brzim, instant informacijama. Dostupnost proizvoda predstavlja bitnu vrlinu 21. veka.

Postoje dve definicije elektronske knjige. Jedna je da je elektronska knjiga monografski dokument u elektronskoj formi, nezavisno od veličine i kompozicije, a druga definicija je da je e-knjiga prezentacija na Internetu na više stranica.

Elektronske knjige se najčešće prezentuju u PDF formatu i moguće ih je na računaru čitati pomoću aplikacije Acrobat Reader, a ovaj format prepoznaje i većina čitača elektronskih knjiga. Programi i uređaji koji se koriste za prikazivanje sadržaja elektronskih knjiga omogućavaju čitaocu funkcionalnost na koju je on navikao prilikom čitanja knjiga štampanih na papiru: obeležavanje teksta podvlačenjem, dopisivanje komentara i obeležavanje stranica.

Za efikasno i produktivno čitanje poželjno je koristiti uređaje koji su namenjeni za tu svrhu. Čitači elektronskih knjiga sa ekranima koji su izrađeni na bazi tehnologije elektronskog mastila (Amazon Kindle) pružaju osećaj čitanja štampane knjige, bez zamaranja očiju. Kindl (Kindle) je uređaj namenjen čitanju knjiga u elektronskom formatu. E-mastilo predstavlja posebnu vrstu tehnologije čija je svrha oponašanje pravog slovnog otiska na papiru. Kvalitet e-mastila često ima presudnu ulogu pri kupovini ovog uređaja.

Knjige za čitanje na Kindlu kupuju se sa Amazona, a predviđeno je da uređaj može sačuvati i do 3000 knjiga u jednom trenutku.

Omogućen je direktan pristup Kindl prodavnici gde mogu da se kupe i preuzmu knjige, časopisi i novine. Amazon tvrdi da korisnici mogu da kupe i počnu da čitaju za manje od 60 sekundi, što predstavlja najbrže vreme preuzimanja koje postoji kod e-čitača.

Evo nekih zanimljivih podataka iz kompanije Amazon, koja je osnovana 1994. godine u Sijetlu, u državi Vašington: Amazon je 2007. godine prodao 200 elektronskih knjiga u roku od 5 sati, a taj broj se u roku od 2 godine, tačnije 2009. godine, povećao nešto više od 7 puta. Tokom 2009. godine prodato je 1.500 elektronskih knjiga koje su bile obogaćene zvučnim efektima.

Dostupnost elektronskih knjiga milionima korisnika širom sveta omogućena je putem Apple i Android tržišta. Aplikaciju e-knjižara moguće je koristiti na mobilnim uređajima, smart telefonima i tabletima kako bi korisnici lako pristupili svim digitalnim knjigama (eBooks), kupovali ih ili jednostavno preuzimali besplatna izdanja koja se nude.

Broj elektronskih knjiga postaje sve veći, tako da ima sve više zainteresovanih čitalaca za ovakve knjige.

Zanimljiv je podatak da veliki broj korisnika američkih biblioteka zahteva nabavku e-knjiga. Američke javne biblioteke za nabavku knjiga godišnje troše 850 miliona $, od čega 72 miliona $ na e-book građu, a planiraju da do 2016. udvostruče procenat ulaganja u nabavku e-knjiga. Po istraživanju iz 2011. godine 82% biblioteka nudilo je pristup elektronskim knjigama, a od preostalih 18% 49% je izjavilo da planiraju da u narednih 12 meseci uvedu i ovu vrstu građe u fondove.

U Srbiji se prvo elektronsko izdanje pojavilo 2011. godine, a danas se broj elektronskih knjiga može prikazati trocifrenim brojem. Elektronsko izdavaštvo u Srbiji zauzima 20% od ukupnog izdavaštva. Kompanija „New Look Entertainment“, koja od 2011. godine plasira srpska izdanja e-knjiga na svetsko tržište, napravila je aplikaciju za android telefone i tablet uređaje – E-knjižara, pomoću koje i čitaoci u Srbiji mogu da kupe omiljene digitalne naslove. E-knjižara je katalog izdanja, aplikacija u kojoj se bira omiljeni naslov i plaća putem vaučera ili platnom karticom. E-knjižara nudi i 70 naslova koji mogu da se preuzmu potpuno besplatno, a reč je o, uglavnom, klasičnim delima domaće književnosti.

U Srbiji je tokom 2013. godine objavljeno 12.000 knjiga, dok je u elektronskom obliku nekoliko stotina. U budućnosti taj broj će neminovno biti u porastu, iako mnogima tradicionalnu knjigu ne može ništa da zameni.

Važan zadatak jeste popularisanje kako čitanja uopšte, tako i čitanja elektronskih knjiga. Dostupnost većih modela i razvoj ekrana u boji mogu da dovedu do toga da jednog dana elektronski čitač zameni čak i školski ranac. U budućnosti, biće to možda i jedini način čitanja.

Vera Petrović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Čitališta u Srbiji u XIX veku je knjiga koja je od izuzetnog značaja za istoriju razvoja srpskog bibliotekarstva. Prvi put je objavljena 1984. godine. Objavljivanje drugog izdanja 2011. godine je bilo neophodno, jer je ova knjiga postala neophodna literatura na svim nivoima proučavanja srpskog bibliotekarstva.

Ova knjiga je rasvetlila deo kulturne istorije, a u razvoju čitališta prepoznat je nastanak javnih biblioteka. Autorka je istaržujući bogatu arhivsku dokumentaciju prikazala kako su Srpsko čitalište u Beogradu i sva druga čitališta u Srbiji bila organizovana na osnovu pravila, a po odobrenju nadležnih ministarstava. Otvaranje čitališta je bio zadatak od izuzetne važnosti. Istaknut je njihov značaj u razvoju knjige i biblioteke.

Pravilima o radu čitališta su utvrđeni ciljevi i aktivnosti, organizacija rada, način finansiranja i prava i obaveze korisnika. Čitališta su bila obrazovni i kulturni centri u Srbiji. Mesto gde su se čitale novine i razmenjivale informacije između manjeg broja intelektualaca, vremenom je postalo mesto za obrazovanje i prosvećivanje naroda. Od 1846. do 1900. godine na teritoriji Srbije je radilo 95 čitališta, kao i jedan broj čitališta za koja se znalo samo po imenu.

Na 374 strane u 3 poglavlja je naučno-teorijski sistematizovana studija o srpskim čitalištima 19. veka. Građa je razvrstana na sledeće celine: posle uvoda; prvo poglavlje: Društveno-političke, ekonomske i kulturno političke prilike u Srbiji u prvoj polovini XIX veka; drugo poglavlje: Nastanak i razvoj čitališta u Srbiji; treće poglavlje: Kratak istorijat pojedinih čitališta. Na kraju knjige se nalazi: zaključak, prilozi, registri, literatura, rezime na nemačkom i engleskom jeziku i beleška o autoru.

Ova knjiga je deo referensne zbirke u svim javnim i naučnim bibliotekama.

Prikaz knjige objavljen:

Social libraries in Serbia in the 19th Century by Desanka Stamatovic. – Pancevo, 2011 / Vera Petović // Journal of Balkan Libraries Union. – 2, 2 2014. Digital Object Identifier: 10.16918-bluj.46161. – p.5

Dostupno na adresi:http://dergipark.ulakbim.gov.tr/jblu/article/view/5000079010/5000073676