Broj jedan (2015)

Mr Gordana Đukić
bibliotekar Ekonomskog fakulteta Beograd

Osnivanje

Biblioteka je nastala posle osnivanja Ekonomsko-komercijalne visoke škole, 1937. godine. Bila je smeštena u zgradi škole u Balkanskoj ulici. Do Drugog svetskog rata, imala je samo jednog službenika-bibliotekara, Dušicu Obradović. Ona je organizovala procese rada i postavila principe rada biblioteke. Do početka rata, u Biblioteci[1] je sakupljeno 8.100 knjiga i časopisa. U toku rata i za vreme okupacije, Biblioteka se nije razvijala. Posle Drugog svetskog rata, biblioteka je obogatila svoj knjižni fond. Raspolagala je sa 60.000 knjiga i časopisa 1950. godine. Ovo povećanje je ostvareno iz fonda formiranog konfiskacijom knjiga, kao i pripajanjem književnih fondova Trgovačke komore, Privrednog instituta i ostalih instituta fakulteta. Biblioteka se preselila 1952. godine u sadašnju zgradu u Kameničkoj ulici. Od tada je dobila više mogućnosti za razvoj. U periodu posle 1960. godine, Narodna skupština NR Srbije je donela „Zakon o bibliotekama“.[2]

Pravni preduslovi nastanka i razvoja

Tim zakonom se „ustanovljava, takođe, obaveza državnih organa da se staraju o razvoju mreže biblioteka na svom području“. Takođe, zakon upućuje na zadatke biblioteka u cilju izgrađivanja bibliotečkog sistema i mreža biblioteka. Zakon razlikuje 1. javne biblioteke, koje služe širenju opšteg obrazovanja i kulture, 2. naučne i stručne biblioteke, koje doprinose naučnom i stručnom radu, kao i 3. specijalne biblioteke, koje služe zadovoljavanju potreba u drugim oblastima društvenog života. On definiše biblioteke kao samostalne ustanove ili ustanove u sastavu državnih organa, koje se osnivaju u cilju širenja opšteg obrazovanja, pomaganja naučnog i stručnog rada i zadovoljavanja kulturnih potreba građana. Ustanovljava se takođe, obaveza državnih organa da se staraju o razvoju mreže biblioteka na svom području i u tom cilju osnivaju biblioteke, odnosno da podstiču i pomažu osnivanje i rad biblioteka, staraju se o stručnom obrazovanju i usavršavanju bibliotečkih kadrova i obezbeđuju vršenje bibliotečke službe. Ovim zakonom se prvi put konstituiše pojam matične biblioteke i matične službe. Prvi put, posle dužeg vremena, zakon naročito predviđa da se finansiranje javnih biblioteka vrši od strane države, po propisima o finansiranju samostalnih ustanova. Bibliotečka služba, kako se naziva vršenje matičnih funkcija, potpuno je razrađena i u tom smislu su definisani i struktura službe i nadležnosti pojedinih matičnih biblioteka u Republici Srbiji. Centralna matična biblioteka postaje Narodna biblioteka NR Srbije u Beogradu, sa posebnim zadacima, da pored zajedničkih funkcija matičnosti vodi i centralne kataloge određenih knjiga i drugog bibliotečkog materijala, izrađuje nacionalnu bibliografiju, vrši mikrofilmovanje bibliotečkog materijala, koji ima svojstvo spomenika kulture, kao i restauraciju i konzervaciju bibliotečkog materijala. Narodna biblioteka NR Srbije je ovlašćena da predlaže donošenje propisa o tehničko-zaštitnim merama čuvanja i održavanja bibliotečkog materijala, kao i da izdaje stručna uputstva neophodna za to. Zakon, takođe predviđa i matične biblioteke autonomnih jedinica u NR Srbiji, koje u svom delokrugu vrše određene poslove iz te oblasti. Ovim zakonom su postavljeni temelji sistema biblioteka u Srbiji i on je osnova svih kasnijih propisa i pravila u oblasti bibliotekarstva, tako da ima sve karakteristike osnovnog zakona u ovoj oblasti. Posle donošenja Ustava SR Srbije 1963. godine, Skupština SR Srbije donosi „Preporuku o merama za unapređenje rada biblioteke“. Ovim dokumentom se preporučuje opštinama i drugim organima vlasti da nastoje da prošire i stabilizuju mrežu biblioteka, izgrade matične biblioteke u svim komunama, prošire i obezbede odgovarajući prostor, knjižne fondove, potreban broj stručnih radnika, poboljšaju materijalno-finansijske uslove za rad biblioteka, ubrzaju rad na retrospektivnoj bibliografiji. U razdoblju od 1974. godine, doneti su značajni zakoni i propisi za bibliotekarstvo. Posle donošenja „Zakona o udruženom radu“ (1976), Skupština SR Srbije donosi 1977. godine „Zakon o bibliotečkoj delatnosti“. Značajna novina u ovom zakonu je uvođenje bibliotečkog saveta, čiji je glavni zadatak predlaganje mera za unapređenje bibliotečke delatnosti u Republici. Pored toga, donosi se značajna mera u pogledu stručnog kadra koji obavlja bibliotečku delatnost, i to da bibliotečku delatnost mogu da obavljaju samo radnici koji imaju srednju, višu i visoku stručnu spremu i položen stručni bibliotečki ispit. Pored toga, donose se u ovom razdoblju podzakonski propisi kojima se stručno regulišu osnovni segmenti bibliotečke delatnosti u Srbiji. Time je prvi put u Srbiji bila celovito regulisana pravno-stručno bibliotečka delatnost. „Amandmanom XXXIII“ na Ustav Srbije, od 28. marta 1989. godine u tač. 11., pored ostalih državnih funkcija koje se jedinstveno uređuju za celu teritoriju Republike, predviđeno je da se jedinstveno uređuju i „osnove za obradu bibliotečkog materijala za obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje radnika za obavljanje bibliotečke delatnosti, osnove sistema zaštite i korišćenja kulturnih dobara…“ Time je stvorena osnova za stvaranje trajnog pravnog sistema u bibliotekarstvu Republike Srbije i jedinstven bibliotečko-informacioni sistem. U skladu sa tim su početkom 1990. godine doneti novi zakoni o bibliotečkoj delatnosti i kulturnim dobrima. Ovim zakonima su stvorene neophodne pravne osnove za izgrađivanje jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji i sistema zaštite i korišćenja obaveznog primerka i stare i retke knjige, kao kulturnog dobra. Zakoni su doneli i niz durgih novina u funkciji ostvarivanja modernog bibliotekarstva.[3]

Razvoj i modernizacija

U takvim kulturnim uslovima se razvijala Biblioteka Ekonomskog fakulteta, a osnovana je sa ciljem da neposredno učestvuje u obavljanju obrazovnih, naučno-istraživačkih i kulturnih zadataka. Napori Ekonomskog fakulteta[4] da se Biblioteka razvije na osnovama „Zakona o bibliotečkoj delatnosti“ i ispuni svoje zadatke u pogledu modernizacije u mreži biblioteka u Srbiji, bili su usmereni na: stalno povećanje fondova domaće i inostrane naučne literature i njihovo popunjavanje najkvalitetnijim i savremenim publikacijama iz oblasti društveno-ekonomskih nauka; povećanje broja udžbeničke literature, jednog od osnovnih faktora u odvijanju efikasnijeg i uspešnijeg studiranja; povećanje finansijskih sredstava Biblioteke; širenje postojećih kataloga i formiranje novih, kao osnovnih vidova savremene dokumentacije; usklađivanje bibliotečko-informacionog sistema koji čini naučno–nastavnu bazu nastavnih procesa; efikasnije delovanje i širenje naučnih informacija na Beogradskom univerzitetu; usklađivanje procesa rada sa fakultetskim bibliotekama Beogradskog univerziteta i Zajednicom biblioteka Univerziteta.

„Muzejska zbirka privredne istorije“ je osnovana 1951. godine sa ciljem da prikaže privredni razvoj naše zemlje od najranijih vremena do danas. Sakupljen je tokom 15 godina bogat arheološki, epigrafski i drugi muzejski materijal koji je služio studentima za nastavu, a naučnim radnicima kao izvorna dokumentacija za naučna dela. Bogat arheološki materijal iz raznih lokaliteta naše zemlje prikazivao je razvoj sredstava za proizvodnju praistorijskog perioda, poljoprivredna i zanatska oruđa za rad iz rimskog i slovenskog perioda, srpsko srednjovekovno rudarstvo sa originalnim eksponatima rudarskih alata. Važno mesto u Muzejskoj zbirci su zauzimali zanati i poljoprivredna oruđa u Srbiji i Bosni za vreme Turaka. Razvoj u 19. veku, kako u Srbiji, tako i drugim jugoslovenskim republikama, obuhvatao je sve grane privredne delatnosti, a posebna pažnja je bila posvećena industriji i položaju fabričkih radnika. Stanje privrede u Jugoslaviji između dva rata je zauzimalo važno mesto u zbirci. Pored originalnih eksponata, Muzejska zbirka je raspolagala bogatom fototekom, arhivskom i drugom istorijskom dokumentacijom naučne vrednosti. Pri prikupljanju muzejskih eksponata dragocenu pomoć su pružali svojim pozajmicama Narodni muzej u Beogradu, Muzej grada Beograda i Etnografski muzej u Beogradu. Veliko interesovanje za Muzejsku zbirku su pokazivali studenti svojim redovnim grupnim posetama, a pored njih i gosti iz inostranstva. Ova Muzejska zbirka je predata na korišćenje Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, zbog reorganizacije i racionalizacije, odnosno nedostatka prostora.[5]

Dokumentacioni centar je osnovan 1. februara 1967. godine. Po Statutu Ekonomskog fakulteta, radnici zaposleni u Dokumentacionom centru, imali su sledeće radne zadatke da: izrađuju i sređuju dokumentacione kataloge iz oblasti ekonomskih, organizacionih i statističkih nauke, da prevode tekstove sa stranih i na strane jezike i obavljaju inokorespondenciju u vezi sa naučno-nastavnim radom, da prikupljaju, obrađuju i analiziraju statističke materijale od interesa za naučno-istraživački rad na Fakultetu, pružaju stručnu i tehničku pomoć naučno-nastavnim radnicima pri izradi pojedinih naučnih i stručnih radova u okviru naučno-nastavne delatnosti na fakultetu i da opslužuju i druge korisnike dokumentaciono-bibliotečkog fonda. Stoga se i delatnost Dokumentacionog centra u proteklom periodu odvijala u statutarnim okvirima. U Centru su bila zaposlena samo četiri radnika: 1 naučni savetnik, koji je i rukovodilac Centra, 1, bibliotekar i 2 prevodioca. Rezultati rada su u tom periodu bili veoma uspešni, jer je centar ustrojio sopstveni predmetni katalog članaka i prikaza knjiga ekonomske prirode u časopisima koji su sadržali preko 145.000 kataloških listića, svrstanih pod više od tri hiljade odrednica, a raspolagao je i sa 570 svezaka izvršenih prevoda iz raznih oblasti ekonomije i srodnih nauka.

Knjižni fondovi Biblioteke su zabeležili vidan porast. Narasli su od 1979. godine na 141.000 svezaka putem kupovine, poklona i razmene, tako da je Biblioteka predstavljala jednu od najvećih fakultetskih biblioteka u Jugoslaviji. Posebno su povećanju fonda knjiga doprineli: integracija sa Institutom za ekonomska istraživanja, kada je prinovljeno 17.000 knjiga, kao i legat pokojnog profesora Stojana Jankova sa oko 1.000 knjiga. Radi korišćenja ovog izuzetno bogatog i istovremeno i retkog fonda, Biblioteka izrađuje čitav niz savremenih bibliotečkih kataloga: autorski, stručni, predmetni (domaćih i stranih knjiga i časopisa), katalog ruske knjige, katalog magistarskih, master, specijalističkih i doktorskih radova, sa elektronskim katalogom monografija i članaka naših nastavnika i saradnika. Pored navedenih kataloga, izrađuje se još i topografski i akcesorni katalog, koji su namenjeni internoj upotrebi. Biblioteka Ekonomskog fakulteta, kao podsistem u mreži Beogradskog univerziteta, ispunjava svoje poslove i zadatke u skladu sa „Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti“[6] , kao npr. č.l. 6, stav 2.: „biblioteke nabavljaju bibliotečko-informacionu građu i izvore i stvaraju novu bibliotečko-informacionu građu i izvore na osnovu samostalne procene stručnjaka, prema utvrđenoj nabavnoj politici. a u skladu sa potrebama najšireg kruga korisnika…“. Plan tj. program rada izrađuje se godišnje, sa odgovarajućim izveštajima o postignutim rezultatima, uz doslednu primenu bibliotečkih standarda i „Zakona o bibliotečkoj delatnosti“. Ona sprovodi svoju nabavnu politiku uz saglasnost prodekana za nauku i naučno istraživački rad, prodekanom za finansije i (nadzorni) Bibliotečki odbor. Nabavna politika je usklađena sa nastavnim planovima i programima Ekonomskog fakulteta, tj. Univerziteta. Bibliotečki odbor se stara o nabavci bibliotečkih resursa koji su neophodni za nove obrazovne i istraživačke projekte u saradnji sa predmetnim nastavnicima i rukovodiocem Biblioteke, usvaja sve planove rada i druga važna dokumenta koja se tiču rada Biblioteke.

Pored sprovođenja nabavne politike, Biblioteka vodi inventar celokupnog fonda, sprovodi bibliografsku kontrolu celokupnog fonda, kataloško-bibliografskom obradom čuva bibliotečku građu, obezbeđuje pristup informacijama i dokumentima u fondu i van fonda Biblioteke, obavlja međubibliotečku pozajmicu, učestvuje u planiranju tehničko-tehnološkog razvoja Biblioteke, čuva i obrađuje dokumenta nastala u obrazovnom i naučno-istraživačkom procesu matične institucije, formira statističke podatke o svom radu u skladu sa propisima o bibliotečkoj statistici, obavlja obaveznu reviziju i otpis bibliotečke građe, obavlja i ostale poslove predviđene zakonom kao i planom i programom Biblioteke, tj. Ekonomskog fakulteta u čijem je stastavu.

Politiku o: 1. primeni savremenih metoda u oblasti bibliotečke delatnosti, 2. primeni bibliotečkog informacionog sistema i uvođenja novina, 3. primeni tehnologije u biblioteci, i 4. celokupnom razvoju, u koordinaciji sa srodnim bibliotekama i matičnom Univerzitetskom bibliotekom, utvrđuje dekan, Bibliotečki odbor i druga naučna i stručna tela Fakulteta. Bibliotečki informacioni sistem sadrži bibliografsku bazu fonda Biblioteke i ona obuhvata preko 64600 zapisa u potpunom „Unimarc“ formatu monografskih i serijskih publikacija. Biblioteka je automatizovana i bibliografska baza je formirana 1997. godine. Obuhvata analitički obrađen deo fonda serijskih publikacija za oblast ekonomskih, statističkih i srodnih nauka i monografskih publikacija iz nastavnog programa Ekonomskog fakulteta za osnovne i postdiplomske studije, kao i drugih publikacija iz zemlje i inostranstva. Bibliotečko-informacioni sistem ekonomskog fakulteta „MMARC“ ima funkcije bibliografije prinova, formiranje baze podataka za monografske i serijske publikacije, sastavne delove monografskih i serijskih publikacija (napr. članci iz časopisa i zbornika) i štampanje informacija o bibliografijama u bazi. Program za pretraživanje se karakteriše jednostavnim načinom korišćenja: sa nekoliko definisanih upita (naslov, autor, predmet), korisnici dobijaju tražene informacije. Pored toga, korisnici imaju pomoćno pismeno objašnjenje i mogućnost servisa od strane osoblja biblioteke. Lokalna mreža – LAN, u biblioteci Ekonomskog fakulteta doprinosi radu službi tako što je biblioteka jedan čvor u mreži koji radi kroz nadređenu organizaciju – Ekonomski fakultet u mreži Beogradskog univerziteta i funkcioniše po programu „MMARC“ formata. Mogućnosti su korisnika da se (putem veb adrese Ekonomskog fakulteta http://www.ekof.bg.ac.rs – biblioteka) obrate bibliotekarima za sve ostale informacije putem elektronske pošte. Biblioteka Ekonomskog fakulteta je članica u sistemu „KoBSON“ Narodne biblioteke Srbije. Pored toga, omogućen je pristup inostranoj elektronskoj bazi časopisa i knjiga putem korišćenja naučnog servisa „KoBSON-a“, koji je jedan od glavnih resursa masovne komunikacije za studente i akademske radnike. Ona povezuje univerzitete, naučne ustanove i pojedince i predstavlja neophodno sredstvo za korišćenje baze informacija u učenju i naučnom istraživanju. Razvoj informacione tehnologije sve više ukazuje na značaj masovne komunikacije i interneta, koji predstavljaju osnovne tendencije u razvoju savremenih visokoškolskih biblioteka.

„…Sada se sve učestalije ponavlja da ćemo već u narednom veku živeti u svetu bez knjige, da će zasigurno žrtve tehnološkog buma biti najpre izdavači, a zatim knjižare i biblioteke u klasičnom smislu. Nekako neopaženo, agonija nestajanja tradicionalnog …izdavaštva već je okončana. Kolikogod nas pretnje bibliotekama, bibliotekarima i bibliotekarstvu u profesionalnom smislu čine nespokojnim, pa i uplašenim, u ljudskoj ravni možemo odahnuti: zasigurno će preživeti, i oni koji pišu, i oni koji napisano čitaju. Čovekovu potrebu da stvara i da stvoreno čita i tumači, izvedeno to na glinenoj ploči ili papirusu, klasičnom štamparskom tehnikom ili elektronskim zapisom, kao trag našeg postojanja na zemaljskom šaru, nisu ukinuli ni uništili ni najveći varvari kroz dugu istoriju pisane reči…“.[7]

Doprinos u oblasti naučnog rada i istraživanja

Tokom proteklih godina Biblioteka je davala svoj doprinos naučno-istraživačkom radu nastavnika i saradnika na Fakultetu kroz: 1. sistematsko pribavljanje bibliotečkih resursa, dokumenata (knjiga, časopisa, itd.) o dostignućima nauke iz disciplina koje Fakultet neguje i 2. kroz bibliotečku obradu i širenje stručnih i naučnih informacija. Da bi se istakla uloga i značaj Biblioteke Ekonomskog fakulteta, neophodno je da se istakne uloga matične biblioteke „Svetozar Marković“, jer je u celokupnm sistemu ona pod njenim nadzorom i koordinira njen rad. „Zakonom o bibliotečkoj delatnosti“ (objavljen u „Sl. glasniku RS, br. 34/94), ustanovljen je jedinstven bibliotečki sistem u Republici Srbiji, koji uz instituciju Narodne biblioteke Srbije, imaju sve biblioteke (mreža školskih, visokoškolskih, univerzitetskih i specijalnih biblioteka). Na taj način biblioteke imaju mogućnost da usmeravaju i organizuju svoj rad u cilju delovanja na svoju sredinu i uzdizanja kulturnih i naučno-obrazovnih i istraživačkih procesa. Ovim zakonom je utvrđena i matičnost za narodne biblioteke, biblioteke na univerzitetima, fakultetima, višim školama i naučno-istraživačkim ustanovama (institutima). Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je kao matična biblioteka odgovorna za razvoj i funkcionisanje bibliotečko-informacionog sistema navedenih biblioteka, kao i Biblioteke Ekonomskog fakulteta. Težnja je da se rad Biblioteke Ekonomskog fakulteta usmeri na satisfakciju korisnika, da Biblioteka svojim radom u okruženju što uspešnije odgovori svojim obavezama, da usmerava svoj razvoj u pogledu bibliotečko-informacione tehnologije i da prateći akreditovane seminare u Narodnoj biblioteci Srbije i Univerzitetskoj biblioteci svoje kadrove kvalifikuje da što stručnije i uspešnije odgovore svojim obavezama. Time se stvaraju uslovi za uspešniju edukaciju studenata i uspešan naučno-istraživački rad sadašnjih i budućih akademskih radnika.

Ona je od početka svog postojanja, pa sve do danas davala doprinos, u svim nastavnim i naučno-istraživačkim procesima studentima i nastavnicima. Ona i dalje doprinosi osposobljavanju studenata za korišćenje stručnih i naučnih izvora (katalozi, bibliografije, kartoteke); pruža sve informacije koje su neophodne za odvijanje naučno-istraživačkog rada nastavnika i saradnika fakulteta i instituta, kao i za izradu seminarskih, diplomskih, master, specijalističkih, magistarskih i doktorskih radova, svim korisnicima na fakultetu i izvan njega. Ovaj stalni doprinos naučno-istraživačkom radu studentima i nastavnom osoblju, tj. akademskim radnicima Fakulteta i Univerziteta u celini, kao i učestvovanje u nastavnom procesu, posebno se ističu kao dve najznačajnije funkcije Biblioteke Ekonomskog fakulteta, bez kojih se ne može zamisliti odvijanje naučno-istraživačkog rada i nastave u savremenom razvoju svih delatnosti i u vreme nove naučne i informaciono-tehnološke revolucije.

Literatura

• Barać, Dragan, 1995., Pravo o bibliotekarstvu, Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
• Mladenović, V. Dobrivoje, 1995. „Bibliotekarstvo na kraju veka“, Zbornik sa savetovanja u Vranju.
• „40 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu (spomenica), Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• „Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti“, 2011., (Sl. glasnik RS, br. 52/11), Beograd.

Oja Krinulović, Sanja Antonić i Dejana Kavaja Stanišić
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Sažetak:

Bibliotekari se nalaze pred problemima, zahtevima i mogućnostima koje savremena tehnologija nudi. Postavlja se pitanje šta u tom smislu treba uraditi kako bi u biblioteci kao javnoj ustanovi i u digitalnom okruženju, bibliotekari na adekvatan način upućivali i informisali svoje korisnike o tome kako, na koji način i gde pronaći relevantne, pouzdane i upotrebljive informacije.

Štampane knjige danas imaju ozbiljnu konkurenciju, budući da kod čitalaca postaju sve popularnije elektronska izdanja, koja se rade u različitim formatima.

Broj korisnika elektronskih knjiga se svakodnevno povećava. Budućnost elektronskog izdavaštva postaje pitanje izdavaštva uopšte. Amazon kao svetski lider u prodaji knjiga je 2013. godine objavio podatak da je broj elektronskih izdanja prevazišao broj štampanih primeraka.

Elektronske knjige se mogu čitati na specijalizovanim uređajima, e-čitačima ali i na računarima, tabletima, pametnim telefonima za šta je neophodno instalirati aplikacije.

Ključne reči : savremeno bibliotekarstvo, Internet, Web 2.0, Elektronske knjige, elektronsko mastilo, digitalizacija

U istoriji je bibilotekarstvo doživelo dve velike prekretnice. Prva je automatizacija i uvođenje informatički procesa u bibliotekarstvu, a druga je svetska internet mreža i sa njom povezan napredak u infomacijskoj i komunikacijskoj tehnologiji. Posebno je poslednji imao nezamisliv uticaj na ljudski način života i tako isto na ponašanje korisnika biblioteka. Svetska internet mreža je postala primarna ulazna tačka za traženje informacija i to nije više bibliotečki katalog, koliko god bibliotekari to želeli.

Pojavljuje se sve više pretraživača informacijskih izvora i usluga, koji su bibliotekama velika konkurencija i odvraćaju koristnika od biblioteke. Svetska internet mreža stvara neverovatan pristup do bilo čega i uvodi pretraživačke veštine u sve aspekte života. Suočavamo se sa ekspanzijom upotrebe mobilnih aparata i korisnici od nas bibliotekara očekuju da tome prilagodimo naše usluge.

Internet i Web 2.0 doneli su velike promene u savremeno bibliotekarstvo, jer elektronski izvori informacija postaju neizostavni deo bibliotečkog poslovanja danas. Elektronski časopisi nepovratno zamenjuju časopise u štampanoj formi i raste broj elektronskihknjiga.To se odrazilo i na shvatanjao ulozi bibliotekara u novom dobu. Razvoj pokreta za slobodan pristup u nauci, savremeni bibliotečki servisi i pretplata na komercijalne izdavače stavili su u prvi plan elektronske izvore informacija.

E-knjiga se prvi put spominje 1971. godine kada je Majkl Hart, student biblioteke u Ilinoisu, putem univerzitetske mreže počeo da distribuira knjige u digitalnoj formi. To je bio početak projekta koji je Hart kasnije nazvao „projekat Gutenberg“, po tvorcu štamparske mašine Johanesu Gutenbergu. Projekat Gutenberg, koji traje i danas, zalaže se za kreiranje elektronskih verzija književnih dela i njihovo besplatno distribuiranje putem interneta. Hartu pripadaju velike zasluge za širenje i popularizaciju e-knjiga.

Elektronske knjige su digitalizovane, virtuelizovane verzije knjiga koje se mogu čitati preko računara ili posebnih uređaja – čitača elektronskih knjiga. Mnogi programi i uređaji koji se koriste za prikazivanje sadržaja elektronskih knjiga omogućavaju čitaocu funkcionalnost na koju je on navikao prilikom čitanja knjiga štampanih na papiru: obeležavanje teksta podvlačenjem, dopisivanje komentara i obeležavanje stranica.

Elektronske knjige se najčešće prezentuju u PDF formatu i moguće ih je na računaru čitati pomoću aplikacije Acrobat Reader, a ovaj format prepoznaje i većina programa i čitača elektronskih knjiga.

Monitor računara nije predviđen za dugo čitanje. Tokom čitanja štampane knjige svetlost pada na papir, od kojeg se jedan deo odbija i vraća do oka. Kod LCD i CRT monitora svetlost sa ekrana pada direktno na oko, što u kombinaciji sa jakim kontrastom crnog teksta na beloj pozadini ubrzo dovodi do zamora. Da bi se rešio ovaj problem, morao se upotrebiti drugačiji tip ekrana. Rešenje se našlo u elektronskim čitačima koji se zasnivaju na tehnologiji tzv. elektronskog mastila (e-ink). Čitač elektronskih knjiga, poznat i pod nazivom e-Book Reader, je mobilni elektronski uređaj koji je dizajniran prvenstveno za potrebe čitanja digitalnih e-knjiga i časopisa.

Tvorac e-mastila je Džozef Džejkobson, osnivač kompanije „E-Inc“ i profesor na Massachusetts Institute of Technology, koji na ovom prestižnom institutu radi u Grupi za molekularne mašine. E-mastilo se na ekranima elektronskih knjiga nalazi u mikrokapsulama prečnika oko 0,04 mm. Mikrokapsule čine ekran i ispunjene su česticama crne i bele boje. U zavisnosti od toga da li je na mestu određene kapsule ispisano slovo ili ne, menja se polaritet elektroda koje se nalaze uz mikrokapsulu, pa crne čestice izbijaju u gornji deo kapsule ispisujući na ekranu slovo, ili tonu ka dnu, kada prave belu pozadinu knjige. Debljina ekrana ovih čitača je samo 1,2 mm, što je malo više od dva lista običnog papira. Ekran koji radi na ovom principu ne zamara oči i omogućava duže vreme čitanja.

Iako je Sony bio glavni proizvođač na tržištu elektronskih čitača, Amazon, kao najveća trgovačka kompanija za onlajn prodaju knjiga, postao je danas glavni konkurent sa svojim e-čitačem – Kindlom (Kindle).

Kindlom (Kindle) je jedan od najboljih e-čitača knjiga koji se nudi na tržištu prema ocenama stručnih medija i njihovih urednika kao i korisnika. Težak je samo 200 grama, tanji je od hemijske olovke pa čitanje i držanje uređaja jednom rukom ne predstavlja problem. Ekran je osetljiv na dodir (e-ink) tako da predstavlja najveći adut zbog odličnog kontrasta i vrhunskog osvetljenja za užitak pri čitanju koji ne umara oči. Slika je bez efekta ogledala čak i na najjačem suncu. Baterija traje i do 8 dana.

Elektronski papir je trenutno komercijalno dostupan samo u crno-beloj tehnici. Memorija čitača može sadržati više hiljada knjiga.

Sa razvojem nove tehnologije,u bibliotekarstvu, kao i u svim drugim oblastima nauke, dolazi se znatno brže do informacija,ali se mogu javiti i novi problemi. Prilikom korišćenja e-knjiga to mogu biti nekompatibilnost novog i starog hardvera i softvera. Neki korisnici zbog vida više vole štampanu knjigu. E-knjigene može da čita korisnik koji nije obučen za rad na računaru.Bezobzira na brojne prednosti elektronskih knjiga, postoje i problemi subjektivne prirode koji još uvek usporavaju njihovo potpuno prihvatanje.

Prednosti elektronske knjige nad klasičnom štampanom knjigom su:

• bitno se skraćuje vreme od nastanka dela do njegovog izlaska u javnost, zaobilazeći najkritičniju fazu u izradi knjige – štampanje
• izrada elektronske knjige je daleko jeftinija nego štampane knjige – bez zaliha, trošenja hartije, boja i drugog materijala
• dostupnost potencijalnim korisnicima je neuporedivo veća od štampane knjige, praktično dostupna je svakom članu internet zajednice ma gde se on nalazi
• mogućnosti grafičkog uređenja su praktično neograničene

Problemi subjektivne prirode koje nose sa sobom elektronske knjige:

• knjiga postaje samo nosilac poruke, za razliku od štampane knjige koja za korisnike može imati i veliku emocionalnu i/ili materijalnu vrednost
• ljudi su još uvek naviknuti na štampanu knjigu i rađe je uzimaju u ruke
• u manje razvijenim sredinama prema elektronskoj knjizi postoji iracionalni otpor kao „neprirodnom“ mediju, čemu je razlog niska informatička pismenost

Zahvaljujući KoBSON-u (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) Univerzitetska biblioteka ima pristup elektronskim servisima koji omogućuju korišćenje knjiga sa kompletnim tekstom u elektronskoj formi (Ebrary, Engineering village). Obuhvaćeno je preko 60.000 naslova iz svih naučnih oblasti. Elektronskim servisima se pristupa preko sajta KoBSON-a. Servisi KoBSON-a su dostupni sa svih računara koji se nalaze na Akademskoj mreži Srbije (Amres).

Zahvaljujući digitalizaciji mogao bi lako da se reši problem korišćenja starih i retkih knjiga. Te knjige bi mogle da se konvertuju skeniranjem u digitalnu elektronsku formu,što bi omogućilo lakši pristup bez opasnosti da se originalni primerci dodatno oštećuju. Kod te vrste knjiga ne postoji problem autorskih prava.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ se uključila u različite evropske projekte digitalizacije kulturnog nasleđa, kako bi pokazala svoje vrednosti korisnicima. Počelo se sa digitalizacijom najpre starihi retkih knjiga, a kasnije i drugih publikacija.

Biblioteka je digitalizovala dve izuzetno vredne zbirke iz svog fonda: zbirku Hajnriha Kristensena o Aleksandru Velikom i zbirku orijentalnih rukopisa. Zbirka o Aleksandru Velikom sadrži 146 knjiga u 300 svezaka koje su nastale u periodu od 15. do 19. veka. Zbirku je formirao Hajnrih Kristensen (1849.-1912.), profesor univerziteta iz Hamburga, koji je i sam pisao o Aleksandru Velikom. Dela su pisana na nemačkom, latinskom, engleskom i drugim jezicima. Zbirka je kupljena u Nemačkoj 1928. godine na osnovu ratne reparacije, a najstarija knjiga potiče iz 1494. godine. Važan deo zbirke čini deset doktorskih disertacija o Aleksandru Velikom. Sve knjige koje su sastavni deo zbirke nalaze se u elektronskom katalogu COBISS.

Digitalizovana je i zbirka orijentalnih rukopisa. Rukopisi su nastali u periodu od 13. do 18. veka i pisani su na tri jezika: arapskom, otomanskom turskom i persijskom. Najstariji rukopis potiče iz 1206. godine i to je istovremeno najstarija knjiga koja se čuva u Univerzitetskoj biblioteci.

Digitalizovane su knjige i rukopisi iz posebne biblioteke Joce Vujića. Joca Vujić je preko četrdeset godina, po zemlji i inostranstvu, sakupljao knjige i rukopise koji se odnose na srpsku istoriju, književnost i kulturu. Njegova numizmatička zbirka, galerija slika, biblioteka i arhiva, predstavljali su tada najbogatiju privatnu zbirku u zemlji.

Biblioteka je učešćem u projektima ostvarila uspešnu saradnju sa drugim naučnim i istraživačkim bibliotekama i institucijama širom Evrope i stekla značajna iskustva u oblasti digitalizacije.

Literatura

• 1. Sofronijević, Adam. (2011.) Biblioteke Europeane: 24 evropske biblioteke i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ stvaraju bibliotečki agregator za Europeanu. Visokoškolske biblioteke 8 (1)
• 2. Džozef Džejkobson. Elektronsko mastilo.
  http://elementarium.cpn.rs/ideje/elektronsko-mastilo/ (Preuzeto 5.11.2014.)
• 3. Gutenberg http://www.gutenberg.org/ (Preuzeto 27.11.2014)
• 4. Higa, Lynne M. et al. (2005.).Redesigning a Library’s Organizational Structure. 1. College & Research Libraries, January 2005. (Preuzeto 27.11.2014)
  https://repositories.tdl.org/utswmed-ir/bitstream/handle/2152.5/1151/41.full.pdf?sequence=1
• 5. Moss, Michael. (2009.) The library in the digitale age. V: Nicholas, David (ur.). Digital consumers. London: Facet publishing, str. 69-91.
• 6. Lund, James R. (2011.) E-books: little use so far. // The Bottom Line : Managing Library Finances 24, str. 2122-2124.
• 7. McKnight, Cliff; James Dearnley. (2003.) Electronic book use in a public library. // Journal of Librarianship and Information Science 35, str. 4235-4242.

Prevod: Mr Gordana Đukić
bibliotekar Ekonomskog fakulteta Beograd

Tehnološki bibliotečki proizvodi i usluge u procesu automatizacije biblioteka mnogih generacijskih ciklusa, u centru su pažnje bibliotekarske zajednice u svetu, poslednjih nekoliko godina. Postoji ogromna zainteresovanost za bibliotečke sisteme, koji su na savremeniji način i bolje povezani sa problemima sa kojima se u današnje vreme susreću bibliotekari. Nova otkrića u oblasti bibliotekarskog menadžmenta prešla su put od faze istraživanja i razvijanja do praktične primene u bibliotekama. Primetna je konkurencija između novijih tehnološko opremljenih bibliotečih sistema, kao i između novijih verzija bibliotečkih tehnoloških proizvoda. Trenutno se nalazimo na prekretnici u području bibliotekarskih tehnologija, gde veliki broj biblioteka radi na tome da izađe iz okvira postojećih konceptualnih, funkcionalnih i tehnoloških granica.

Tehnološki progres koji je postojao u prethodnim godinama, imao je nekoliko generacija bibliotečke tehnologije. Kraj svake tehnološke generacije je bio početak, tj. temelj za narednu. U toku smena mnogih tehnoloških genracija, nastali su generacijski tehnološki ciklusi. U tim procesima su se kontinuirano primenjivale u bibliotekama tehnološke inovacije. Kontinuirani dalji tehnološki razvoj neprekidno pomera granice bibliotečko-informacione tehnologije, kojoj prethode mnoge koje su nastale ranije, a istovremeno i nastaju druge koje će se razvijati u budućnosti. Važno je da ove informacione tehnologije napreduju i da će biti ponovo naučno istražene na takav način da će se ponovo pomeriti granice napred u odnosu prethodno ustanovljene. Aktuelni predstojeći događaji u bibliotečkoj tehnologiji, sastoje se od mnogo različitih težnji i pravaca. Neke karakteriše postepeni razvoj, a druge drastičan i revolucionaran razvoj, sa pojavom novih tehnoloških proizvoda. Iako je prisutna tendencija sveopšte generalizacije bibliotečkih sistema, sadašnju etapu razvoja karakterišu mnogobrojne kombinacije razvojnih strategija, tako da ćemo pokušati da u najvećoj mogućoj meri opsežno objasnimo postojeću situaciju.

Sledeća bibliotečka tehnologija

Brze promene u bibliotekarstvu iziskuju novu generaciju tehnoloških proizvoda i usluga, koje bi bile primenjene u bibliotečko informacionom sistemu. Uređenje bibliotečkih zbirki se promenilo, jer se povećao udeo digitalnih i elektronskih resusa u odnosu na postojeće štampane bibliotečke materijale. S obzirom da se ove promene dešavaju u dugom vremenskom periodu, velikom broju biblioteka su neophodne nove prioritetne i operativne strategije. Biblioteke danas nastoje da ispune zahteve mnogobrojnih korisnika u pogledu različitih načina informacionog pretraživanja i da pruže što kvalitetnije usluge u vezi bibliotečkih resursa. Virtuelne usluge koje biblioteke danas pružaju korisnicima na internetu, sa svojim onlajn sistemima za pretraživanje, ne bi trebalo da budu potcenjene. Savremene biblioteke imaju mnogo veće troškove zbog uvođenja nove informacione tehnologije i nedovoljna finansijska sredstva. Realno je očekivati da će nova pokolenja pružiti pomoć u pogledu novčanih sredstava, kako bi se postigla efikasnost i produktivnost u savremenim bibliotekama, tj. u bibliotečko informacionim sistemima.

Generacijski ciklusi

Tokom svoje karijere sam proučavao istorijski razvoj i ciklično uvođenje tehnologije u bibliotekama. Korisno je rašmiljati o fazama tj. ciklusima razvoja bibliotečke tehnologije i o tome koji tehnološki proizvodi mogu da inoviraju bibliotečke sisteme. U najranijim fazama kompjuterske automatizacije biblioteka, tehnologija je u početnom periodu bila u stanju da odgovori na sve specifične probleme u oblasti funkcionisanja biblioteka. Bibliotečki informacioni sistemi su bili kreirani na takav način da su se nesmetano obavljali svi glavni bibliotečki procesi, kao što su pribavljanje i cirkulacija bibliotečkog materijala, produkcija i mikforilmovanje kataloških kataloga, i dr. Prelazak sa tradicionalnog obavljanja svakodnevnih bibliotečkih zadataka na savremeniji kompujuterski način, svakako je doneo veliku promenu, ali je to predstavljao samo početak primene kompjutera u bibliotekama, koje se nastavilo i dešava se i danas.

Sledeća tehnološka generacija računarskih sistema (i kompjuterskih programa) objedinila je specifične module u zajednički integrisan bibliotečki sistem (Integrated Library System – ILS). Bibliotečki sistem je organizovan tako da je kompjuterski katalog funkcionisao kroz određene module (standarde), a proces usavršavanja “integrisanog biliotečkog sistema” je trajao kroz dugi niz godina i uz primenu sve novijih tehnoloških proizvoda. Ova prva generacija (ILS) bibliotečke tehnologije, imala je veliki uticaj na biblioteke, pružajući osnovu pogodnu za upravljanje svih bibliotečkih procesa i usluga. Koncept ovog bibliotečko-informacionog sistema je bio dugo vremena primenjivan u tradicionalnim bibliotekama (sa dostupnim kolekcijama u fizičkom obliku). Nakon toga je bilo gotovo nemoguće zamisliti ili čak očekivati da u savremenim bibliotekama preovlađuju štampani katalozi i bibliotečki resursi, odnosno fizički materijali u odnosu na kompjuterske kataloge i digitalne bibliotečke resurse. Međutim, nije bilo ni malo jednostavno preoblikovati funkcionisanje tradicionalne biblioteke u savremeni kompjuterizovani način, koji se razlikuje u pogledu osnovnih bibliotečkih sistemskih pretpostavki.

Naredne tehnološke generacije su u velikoj meri bile zasnovane na promeni računarskih sistema. „Mejnfrejm“ (main-frame) računarski sistemi su ustupili mesto mini-kompjuterima. Računarski sistemi su pravljeni iznova sa istim interfejsom i orijentacionim komandama, ali sa različitim vrstama operativnih sistema kao što su UNIX, Pic, i VAX/VMS i sa istom osnovnom poslovnom logikom funkcionalnih modula.

Sledeća nova tehnološka generacija je uključivala razvijanje proizvoda zasnovanih na „klijent/server“ arhitekturi, sa novim grafičkim korisničkim interfejsom na internet mreži i personalnim računarima (koji su potisnuli „glupe“ računare). Sredinom devedesetih i pojavom „klijent/server“ proizvoda bibliotečke zbirke su već sadržale ogroman broj elektronskih bibliotečkih resursa. Iz današnje perspektive posmatrano, primetno je da su prelaskom na „klijent/server“ mrežu samo prebačene funkcije (i koncepti) prethodne faze u novi korisnički interfejs i računarsku arhitekturu. U „klijent/server“ periodu, došlo je do povećanja dodatnih vrsta tehnoloških proizvoda, koji su upućeni da ispune zahteve biblioteka za što većim brojem digitalnih i štampanih materijala. Institucionalni repozitorijumi, pristup linkovima biblioteka od strane korisnika, digitalni bibliotečki portali, menadžment veb platforme, menadžment sistemi elektronskih bibliotečkih resursa, istraživanje interfejsa i drugi specifični proizvodi su „vrste gepa“ između funkcionalnosti integrisanog bibliotečkog sistema i postojeće stvarnosti u pogledu ogromnog broja bibliotečkih kolekcija i usluga – koje treba ispuniti.

Nova generacija – transformaciona tehnologija

Tehnološki proizvodi u svakoj narednoj generaciji su se u mnogo većoj meri transformisali u odnosu na prethodne tehnološke proizvode. Primenom nove bibliotečko-tehnološke arhitekture nastale su velike promene u konceptu. Ova faza sistema naredne generacije je promenila koncepciju duboko ukorenjenih „ILS“ modula. Prisutno je veliko interesovanje da se u bibliotečkim sistemima uvede savremeniji način upravljanja celokupnim bibliotečkim zbirkama, čiji je broj u znatnoj meri povećan. Postojeći stepen istraživanja internet usluga na vebu, omogućio je korisnicima da pretražuju na veb bibliotečkim portalima bibliotečke resurse putem izabranih indeksa, kao i štampanje elektronskih i digitalnih materijala.

Ova nova tehnološka podrška u smislu nove informacione arhitekture, prvenstveno je usmerena na: 1. satisfakciju korisnika i na bibliotečke servise, 2. razvijanje savremenih informacionih modela kroz ,,server-usluga“ (SaaS), 3. sve veće korišćenje zajedničke bibliotečko informacione baze podataka, a koji su samo neki od visoko postavljenih tehnoloških koncepata u bibliotečkom sistemu. Razlika između prvobitne automatizacije biblioteka zasnovanim na serveru koji je izolovan i u njima instaliran, savremeno tehnološki opremljene biblioteke, zasnovane na „SaaS“ modelu (nov model pruža tehnološku i infmoracionu podršku svim korisnicima u zajedničkoj veb infrastrukturi) imaju mogućnost prelaska sa izolovanog, samoodrživog sistema na internet sistem. Na taj način udaljeni pristupom bibliotečkim resursima na internet portalima biblioteka, stvorene su opsežne mogućnosti pretraživanja i korišćenja bibliotečkih materijala. Prethodne promene u tehnološkim platformama, od ,,mejnfrejm” kompjutera, preko mini-kompjutera, do „klijent/server“ mreže, iako su originalne, nemaju odgovarajuća rešenja, odnosno mogućnosti za korisnike, u poređenju sa mogućnostima koje su stvorene na bibliotečkim potalima (veb stranicama) savremenih biblioteka. Istovremeno smo svedoci pojave novih tehnoloških proizvoda u sadašnjem periodu. Takođe zapažamo noviji tehnološki progres u pogledu primenjivanja novijih u odnosu na već postojeće proizvode. Jedan od najprivlačnijih otkrića u domenu bibliotčkog informacionog sistema je pojava elektronskih knjiga. Sa njihovom pojavom su stvorene mogućnosti njihovog neposrednog pozajmljivanja korisnicima putem (javnih ili akademskih) veb bibliotečkih portala, zahvaljujući unapređenju prethodne verzije bibliotečkog informacionog sistema, gde je to bilo moguće samo uz posredovanje bibliotekara i njihovih usluga.

Najuspešniji automatizovani sistemi za korisnike javnih biblioteka, u smislu zadovoljstva korisnika, su oni koji su zadržali osnovni – integrasani bibliotečki sistem – ILS model, ali su pretrpeli velike promene u razvoju kako bi odgovorili izazovima koji se pojavljuju u javnim bibliotekama. Sve u svemu, zapažam da je u javnim bibliotekama prelazak na tehnološke sisteme novih generacija bio više evolucionaran, dok promene u akademskim bibliotekama imaju više revolucionaran karakter.

Očekivanja od budućih generacija bibliotečkih tehnologija

Generacijski ciklusi bibliotekarskih tehnologija će postojati i primenjivati se i u budućnosti. U dosadašnjim vremenskim ciklusima, svaka nova generacija tehnološkog progresa je nastala i trajala u periodu od 10-15 godina. Rekao bih, „da smo još uvek u relativno ranoj fazi ciklusa, a da će nove tehnološke promene bibliotečkih sistema uslediti za manje od 10 godina, tj. trebalo bi da očekujemo veoma brzi tehnološki progres“.

Takođe se zapažaju faktori koji će uticati na stvaranje naredne generacije bibliotečke tehnologije. Veliki je porast broja istraživačkih i razvojnih projekata u vezi ispitivanja novih mogućnosti bibliotečke baze podataka. Koliko je veliki značaj istraživanja povezivanja i pohranjivanja infrastrukturne baze podataka pokazuje proces mapiranja MARC struktura metapodataka i povezivanja u standardizovane modele, koji se trenutno obavlja u Kongresnoj biblioteci – „Bibliographic Framework Initiative“ (biblframe.org). Aktuelno interesovanje za povezane baze podataka i semantičku internet tehnologiju će nesumnjivo imati glavnu ulogu u budućnosti bibliotečkih informacionih sistema. Neophodno je da se istraži da li će se novi sistemi prilagoditi biliotečkom okruženju (zasnovani na standardizovanim podacima na globalnom nivou), kao i da li će takva infrastruktura bibliotečke informacione baze pokrenuti inicijativu za dalja tehnološka istraživanja i inoviranje sistema rukovođenja bibliotekama.

Veoma je interesantno razmišljati o tome kakvi će ciklusi bibliotečkih tehnologija nastati i razmatrati bibliotečke korisničke servise – u okviru tog konteksta. Veoma je ohrabrujuće što je prisutan sve veći napredak u sadašnjoj fazi razvoja bibliotekarse tehnologije. Ipak, sa jedne strane, prisutna su velika očekivanja da će „obećavajuće“ teorije o uvođenju inovativne tehnologije u bibliotečke sisteme biti praktično primenjene, dok su sa druge strane, nasuprot tome, mnogi bibliotekari skeptični u vezi toga, sve dok se to ne dokaže u stvarnosti, tj. u praksi. Inovacije se ne primenjuju odmah na početku pojave nove tehnologije, jer su tada stvoreni uslovi samo za početak generacijskog ciklusa, već posle izvesnog vremena, kada se funkcionalna unapređivanja i oplemenjivanja bibliotečkih procesa nastavljaju uz kontinuirani naučno-istraživački rad i razvoj. S vremenom, rezultati tih istraživanja su pojaa efektnijih bibliotečko-tehnoloških proizvoda. Svaka biblioteka ima svoj komoditet (i mogućnosti) u odnosu na svoj stepen tehnološkog razvoja i nivo tehnoloških proizvoda u koje ulaže finansijska sredstva. Na prekretnici stare u novu tehnologiju, prisutni su mnogi rizici koji su udruženi i za finansijska ulaganja i za nove tehnološke proizvode, zbog čega mnoge biblioteke nemaju mogućnosti za preuzimanje takvih rizika, dok se u toku izvesnog vremena ne primenjuju u praksi. Međutim, ukoliko biblioteke novu tehnologiju prihvate na početku, sredinom ili na kraju tehnološkog tj. generacijskog ciklusa, promene u razvoju biblioteka su neizbežne. Na kraju, biblioteke koje ne prihvate novu tehnologiju i ostaju u postojećim starijim tehnološkim sistemima, ne prate savremene trendove u zahtevima bibliotečkog sistema, samo će usporiti svoju sveukupnu efikasnost.

Tekst je na engleskom jeziku objavljen kao: Breeding, Marshall, 2013, Library Technology : The Next Generation / Marshall Breeding, Infotoday, vol. 33, no. 8, , october 2013., p. 16, avaliable at: http://www.infotoday.com/cilmag/oct13/index.shtml

Jelena Đurđulov
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Uvod

Studije merenja kvaliteta usluga predstavljaju važno polje istraživanja u savremenom bibliotekarstvu. Ekonomskim i tehnološkim razvojem promenjeni su bibliotečki servisi i okruženja-biblioteke se danas rapidno šire u virtuelnom prostoru. Pristup internetu i mobilni uređaji predstavljaju glavni trend u razvoju usluga u modernoj biblioteci. Mnogi stručnjaci i istraživači razmišljaju o novom kriterijumu kvaliteta i pokazateljima učinka za nove biblioteke. Brophy (2001) je sugerisao da „mi moramo da pronađemo nove i relevantne pokazatelje učinka za nove biblioteke koje rade u umreženom svetu“[1] . Da bi bili efikasni u tome potrebno je bolje razumevanje šta oblikuje kvalitet bibliotečkih e-usluga, kako korisnici prepoznaju i procenjuju bibliotečke usluge i koji faktori utiču na to.

Mnogi istraživači (Parasuraman, Zeithaml, Berry, 1985; Parasuraman, Zeithaml, Berry, 1988; Edvardsson, 1998; Gronroos, 1998; Grönroos, 2000) tvrde da je proces procene kvaliteta usluga komplikovan; korisnici kao po pravilu, osećaju i ocenjuju kvalitet usluga kroz više dimenzija i po kriterijumima koji su po njima najvažniji. Cilj ovog istraživanja je bio da se identifikuje glavni kriterijum evaulacije e-usluga od strane korisnika univerzitetske biblioteke.

Teorijski okvir

Kvalitet servisa u bibliotečkom kontekstu

Koncept kvaliteta usluga je u bibliotekarskoj nauci baziran na istraživanjima tržišta u komercijalnom sektoru. Postoje dva glavna toka istraživanja kvaliteta usluga (KU). Jedan od ovih, nordijska škola (Grönroos, 1982; Grönroos, 1990; Gummesson, 1991; Lehtinen, U. and Lehtinen, J., 1991; Ojasalo, 2010) definiše KU u smislu funkcionalnog kvaliteta i tehničkog kvaliteta. Tehnički kvalitet je definisan kao ono što korisnik dobije kao krajnji rezultat. U bibliotečkom kontekstu, tehnički kvalitet je povezan sa realnim objektima-zgradom, nameštajem, knjigama, računarima, itd. Funkcionalni kvalitet se definiše prema tome kako korisnik vidi uslugu. Tipični faktori koji utiču na funkcionalni kvalitet biblioteke su: stručnost bibliotekara, brzina usluge, jednostavnost pristupa.

Istraživači severnoameričke škole (Parasuraman, Zeithaml and Berry, 1988; Zeithaml, Parasuraman and Berry, 1990) su razvili takozvani model 5 raskoraka, od kojih svaki čini izvesnu protivrečnost:

• • Raskorak između očekivanja korisnika i specifikacije kvaliteta servisa postavljene od onoga ko pruža uslugu. Ovakav manjak kvaliteta može da postoji zbog nedovoljno proučenih očekivanja korisnika.

• • Raskorak između traženog kvaliteta i specifikacije kvaliteta servisa. Ovaj raskorak je uslovljen činjenicom da su usluge, uključujući e-servise teške za standardizaciju zahvaljujući njihovoj nematerijalnoj prirodi.

• • Raskorak između specifikacije kvaliteta servisa i stvarno pružene usluge, na primer: odgovor na pretraživanje ne može biti isporučen korisniku u određenom vremenskom okviru

• • Raskorak između pružanja usluga i spoljašnje komunikacije korisniku o tome.

• • Raskorak između očekivanog i primljenog kvaliteta usluge prema zapažanju korisnika.

U prilagođavanju ovog modela kontekstu naučne biblioteke, trebalo bi dodati još jedan raskorak: raskorak između potreba korisnika za informacijama i raspoloživosti izvora finansija naučne biblioteke da izađe u susret tim potrebama. Ovaj raskorak je izazvan prvenstveno povećanjem cena naučnih e-časopisa.
Uprkos povećanom broju publikacija na ovu temu, bibliotekama i dalje nedostaje jedinstveni model KU i e-KU. Mnogi stručnjaci se koncentrišu na očekivanja korisnika i po njima je KU biblioteke definisan kao raskorak između primećenog nivoa usluge i očekivanja korisnika (Nitecki, 1996; Lincoln, 2002; Hernon and Calvert, 2005). Na osnovu ove definicije, cilj biblioteke kao uslužne organizacije treba da bude da se umanji ovaj raskorak.

e-usluge i kvalitet e-usluga

E- usluga je definisana kao „pružanje usluga preko elektronskih mreža kao što je internet, vođenih od strane korisnika i integrisanih sa povezanim organizacionim procesima i tehnologijama za podršku korisnicima“ (Rust and Kannan, 2002; Whitman and Woszczynski, 2004). Stoga, e-usluga ima dve glavne karakteristike: 1) usluga je dostupna u okviru elektronskih mreža: 2) usluga je korišćena od strane korisnika putem interneta. Prema tome, najvažnija razlika između tradicionalnog i e-servisa u biblioteci je da e-korisnik mora aktivnije da učestvuje u procesu pružanja usluga.

Iz literature se mogu izdvojiti dva glavna pristupa u proučavanju kvaliteta e-usluga. Prvi pristup je tehnološki, pošto se e-servisi baziraju na tehnologiji, često postoji prirodna težnja da se kvalitet shvati kao usaglašenost sa tehničkim specifikacijama. (Van Dyke, Kappelman and Prybutok, 1997; Meuter, Ostrom, Roundtree and Bitner, 2000; Szymanski and Hise, 2000; Ojasalo, 2010). Drugi je marketinški pristup baziran na teorijama kvaliteta servisa američke i nordijske škole. (Yoo and Donthu, 2001; Barnes and Vidgen, 2002; Janda, Trocchia and Gwinner, 2002; Zeithaml, 2002; Santos, 2003; Sakas and Giannakopoulos, 2010; IFLA, 2006). Zeithaml (2002) je ponudio jedanaest dimenzija za procenu e- KU obuhvatajući: pristup, lakoću upravljanja, efikasnost, fleksibilnost, pouzdanost, personalizaciju, bezbednost, odziv, sigurnost, estetiku i poznavanje cena. Santos (2003) je istakao da ne postoji detaljno razrađen okvir koji može da obezbedi potpuno razumevanje korisničkog kriterijuma za e-KU. Ovo istraživanje pokušava da uvede takav okvir.

Kvalitativno istraživanje

Ciljne grupe

Glitz (1997) je podvukao da je primena ciljne grupe kao kvalitativnog istraživanja vrlo važna za unapređenje bibliotečkih usluga. Prema Walden-u (2006), zagovornici ovog metoda pripisuju njegovu popularnost činjenici da podaci mogu biti obezbeđeni brzo, troškovi su niski u poređenju sa ličnim intervjuisanjem, a može se dobiti i više detalja nego u ispitivanjima. Mane uključuju nedostatak kvantitativnih podataka i generalizacije rezultata, mali broj ispitanika i teškoće u analiziranju nedorečenih odgovora.
Dve ciljne grupe su korišćene da se identifikuju najvažniji kriterijumi e-KU, regrutovanjem učesnika u grupe bazirane na principu da se velika produktivnost članova oslanja na homogenost grupe. Prvu grupu su činili studenti bečlor i master studija, druga grupa se sastojala od četiri studenta doktorskih studija i tri člana nastavnog osoblja Univerziteta u Tartuu. Svi učesnici su bili aktivni korisnici servisa e-biblioteka.

Kvalitativna analiza i nalazi

Učesnici su identifikovali značajne kriterijume, izneli obrazloženja za svaki kriterijum i na kraju rangirali kriterijume po važnosti. Podaci su transkribovani i kodirani prema Santos-ovim (2003) istraživanjima i u konačnoj fazi analize je korišćen okvir, koji je dao Krueger (1994) – za interpretaciju kodiranih podataka po sedam atributa: reči; kontekst; unutrašnja konzistencija, učestalost i obim komentara; specifičnost komentara; dubina komentara; velike ideje. Na kraju je 15 kriterijuma rangirano prema važnosti.

Ispostavilo se da je jednostavnost glavni kriterijum. Učesnici su ovo objasnili kao „mogućnost da lako pronađem informaciju koja mi je potrebna“, „dobro strukturiran sajt i dobro organizovane informacije“, „brza i laka navigacija“. Učesnici su naveli da žele da se osećaju udobno i lagodno na veb sajtu biblioteke, isto kao u slučaju fizičkog prostora. Kao osnovni kriterijum kvaliteta takođe je pomenuta pouzdanost pristupa: „korektno tehničko funkionisanje sajta“, „poverenje da je sajt uvek u radnom stanju“, „nema nefunkcionalnih linkova“. Međutim, nisu samo tehničke karakteristike bile važne, već i na primer: „održana obećanja o uslugama, knjigama i raspoloživosti tektova (posebno punog teksta!)“, „osećanje poverenja u radu sa sajtom biblioteke“. Sve ovo je identifikovano kao sigurnost, svest o pouzdanosti i poverenje u vebsajt.

Ispitanici nalaze da su, kada se koriste bibliotečki servisi onlajn, sigurnost i brzina vrlo važne: „želim da znam da su moje lične informacije zaštićene i da nisu deljene sa drugim sajtovima“, „voleo bih da su moji traženi naslovi i način pretraživanja diskretni“. Kriterijum brzine podrazumeva brzu navigaciju, pretraživanja i pohranjivanja, „kratko vreme operacija“, „brzo prelaženje sa stranice na stranicu“ i brzo pohranjivanje punog teksta“. Ciljne grupe su takođe, u vezi sa e-informacijom koju korisnik dobija putem vebsajta biblioteke naglasile takav kriterijum dobrog e-servisa kao što je verodostojnost. Prateći komentar je bio zanimljiv: „u poređenju sa Guglom koji daje mnogo informacija, ali im se ne može uvek verovati, na sajtu biblioteke je možda manje informacija, ali sam siguran u njihov kvalitet.“

Za sajt biblioteke je takođe važno da obezbedi ažurirana obaveštanja o funkcionisanju biblioteke i relevantne novosti. Stoga, prema ciljnoj grupi značaj e-informacija je važan kriterijum e-kvaliteta: „i jedno i drugo nije dobro-previše i premalo informacija, zato što nema vremena za selekciju“. U vezi sa informacijama je takođe bitna i jasnoća-koncizni i razumljivi sadržaji i uslovi korišćenja.

Pod kompetencijom učesnici podrazumevaju posedovanje potrebnih znanja i veština od strane bibliotečkih eksperata za pružanje bibliotečke usluge: „Nije potrebna samo informatička stručnost već i tehničke veštine da se dizajnira korisnički orijentisan vebsajt i omogući pristupačnost e-servisa“.

Prema ispitanicima je važno da bibliotečki informacioni sistem da povratnu ličnu informaciju korisniku. Voleli bi da dobiju informaciju o tome „šta sam ja uradio koristeći e-biblioteku i šta je uradio bibliotečki IT-sistem“. Rado bi na displeju videli povratnu informaciju iz biblioteke „da je zahtev za informaciju ili pitanje poslato izloženom bibliotekaru, prosleđeno bibliotečkom ekspertu“. Ovo je vrlo interesantna opservacija, da korisnicima nije dovoljna interakcija čovek-računar, već im je potrebna komunikacija „čovek-via-računar-čovek“. Stoga su takođe važni kriterijumi dijalog i učešće korisnika, „mogućnosti samousluživanja“, „virtuelni prostor za komentare i pitanja“, „lakoća kontakta“.

Doktorandi su predložili da se razmatra bibliotečki model e-komunikacija iz perspektive kontakta osobe sa sistemom. Drugim rečima, kako korisnik opaža e-komunikaciju bez obzira da li ima osećaj da komunicira sa IT-sistemom ili sa prijateljski nastrojenim ljudima „iza ekrana sa druge strane računara“. Korisnici misle da to u mnogome zavisi od vrste usluge. U slučaju proste usluge, ljudski faktor je manje važan. U suprotnom, ako određena usluga uključuje kontinualni dijalog u procesu pretraživanja, onda korisnik ima osećaj komunikacije sa bibliotečkim stručnjacima. Takođe, neki korisnici su pomenuli da bi čak mogli da rekonstruišu lice i glas bibliotekara sa e-mejla.

Kriterijum odziva je takođe široko povezan sa komunikacijom i dijalogom, i znači „želju da reši probleme i pruži podršku korisniku“. Kao najvažniji aspekt e-komunikacije u tradicionalnom smislu, naznačene su učtivost i empatija, a interesantno je da su učesnici objasnili empatiju ne toliko kao ljudsku vrlinu (empatija osoblja), već kao kvalitet sistema („empatija sistema“).

Razmatrajući dizajn bibliotečkog sajta, učesnici su takođe istakli estetiku kao važan kriterijum e-kvaliteta. Oni pod estetikom podrazumevaju „prijatan i vizuelno privlačan, moderan dizajn“, „korišćenje boja, slika i crteža koji privlače pažnju“.

Zaključci i implikacije

Razvoj kvaliteta zahteva dobro definisan koncept kvaliteta za koji je neophodno razumeti kako ga korisnici procenjuju. Da bi produbili znanje o evaluaciji e-servisa univerzitetske biblioteke, sprovedena je studija na ciljnoj grupi na Univerzitetu u Tartuu, Estonija. Studija pomaže u razjašnjavanju bibliotečkog e-KU plana nalaženjem 15 najznačajnijih kriterijuma (prilog A).

Bilo je jasno da će tokom diskusija većina učesnika ciljne grupe navesti takve kriterijume kao što su jednostavnost, pouzdanost, sigurnost, brzina, bezbednost. Najinteresantniji nalaz je da su kriterijumi kao što su „dijalog“ i „učešće“ takođe bili od velikog značaja za članove ciljnih grupa. Rezultati istraživanja su otkrili da pouzdan odgovor i efektivna komunikacija ulivaju poverenje korisnicima e-servisa. Štaviše, korisnik takođe želi dijalog sa osobljem biblioteke, to jest, izuzetno je važan kanal dvostrane komunikacije. Za korisnike e-biblioteka je jednako važna mogućnost da komuniciraju preko sajta biblioteke sa drugim korisnicima. Studija je pokazala da iskustvo, informatička sposobnost i veštine korisnika, kombinovane sa njihovom željom da komuniciraju i učestvuju u procesu usluge, takođe utiču na njihovo opažanje kvaliteta servisa.

Za teoretičare bibliotekarstva i menadžere ova studija nudi nov pogled u analiziranju kvaliteta e-servisa i razvoju bibliotečkih usluga. Informacije dobijene od ciljnih grupa mogu imati implikacija na direktore biblioteka kao i na članove akademske zajednice. Praktična vrednost studije je što pokazuje mogućnost dizajniranja e-servisa u skladu sa očekivanjima korisnika, baziranim na kriterijumima kvaliteta koji su njima važni. Teoretski doprinos istraživanja leži u uvođenju pored tehničkog i marketinškog pristupa, takođe i društvenog pristupa e-KU koji se oslanja na komunikaciju i učešće korisnika. Na taj način korisnici vide kontakt sa bibliotečkim IT-sistemom kao društveni proces baziran i na tehnologiji i na komunikaciji. Sa dolaskom biblioteke 2.0 i sa većom interakcijom među korisnicima, komunikacija postaje značajan element u obezbeđivanju visokog kvaliteta bibliotečkih e-servisa.

Prilog A.

Tabela 1. Operativne definicije kriterijuma kvaliteta e-servisa predložene od korisnika biblioteke Univerziteta u Tartuu (1-najvažniji, 15-najmanje važan)

Prevod teksta:

Einasto, Olga. “E-service quality criteria in University library: a focus group study“. 3rd International Conference on Integrated Information (IC-ININFO), Procedia – Social and Behavioral Sciences Vol. 147 (2014): 561 – 566. ScienceDirect (PII S1877042814040828).