Milutin Šahović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Branislav Krstić, eminentni stručnjak, arhitekta i urbanista, profesor Univerziteta u Beogradu, Arhitektonskog fakulteta, za života je formirao bogatu stručnu biblioteku iz oblasti arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja. Svoju zbirku zaveštao je, u obliku legata, Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nakon njegove smrti, njegova udovica gospođa Gordana Krstić, obavestila je Arhitektonski fakultet o postojanju legata u skladu sa nalogom pokojnog profesora. Usled nedostatka smeštajnog prostora, Arhitektonski fakultet odbio je prijem legata, a takođe i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Gospođa Krstić je zatim legat ponudila Univezitetskoj biblioteci.

Upravnik Univerzitetske biblioteke, prof dr Aleksandar Jerkov, formirao je tročlanu Komisiju za procenu mogućnosti formiranja posebne biblioteke Branislava Krstića u Univezitetskoj biblioteci. Članovi komisije bili su Jelena Đurđulov, bibliotekar savetnik, Milena Milinković, diplomirani bibliotekar i Milutin Šahović, diplomirani bibliotekar i diplomirani pravnik.

Komisija se našla pred velikim izazovom, s obzirom na činjenicu da niko od članova komisije ne poseduje neposredna znanja iz oblasti arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja. Jednostavno, nijedan član Komisije kroz akademsku karijeru nije stekao približno znanje u navedenim oblastima niti je takav kadar bio na raspolaganju u Univerzitetskoj biblioteci. Problem je predstavljao i ograničeni smeštajni prostor Univerzitetske biblioteke, a najveći problem predstavljalo je pitanje kako doneti obavezujuću odluku o prijemu legata i njenu adekvatnost za fond Univerzitetske biblioteke u Beogradu. Treba pomenuti da je profesor Krstić za života darovao Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu jedinstvenu kolekciju dokumentacije i građe koja se tiče kulturnog nasleđa na prostoru Kosova i Metohije, koja u našoj ustanovi nosi oznaku JK1, pa smo se sa ovim pitanjem kao ustanova morali sa najvećom pažnjom pozabaviti, iz poštovanja prema pokojnom profesoru Krstiću, kao nekadašnjem darodavcu. Posebna pažnja morala se obratiti i na uslove legata. Ti uslovi su uobičajeni i sastoje se od toga da ta posebna biblioteka u slučaju prijema od strane naše ustanove ostane celovita, da bude označena kao posebna biblioteka i da nosi oznaku PB, i da se naslednici da okvirni obavezujući rok kada će posebna biblioteka biti primljena u fond Univerzitetske biblioteke.

Rad Komisije sastojao se u sledećim faktičkim radnjama. Prvo se moralo pristupiti proučavanju spiska građe koju je sam profesor Krstić sistematizovao, a Odeljenje za nabavku bibliotečkog materijala uporedilo sa stanjem fonda u Univerzitetskoj biblioteci. Drugo, bio je neophodan neposredan uvid u Zbirku u stanu gospođe Krstić, njeno tačno premeravanje i stanje građe, dimenzije građe i slično. Treće, kako je legat zaveštan voljom ostavioca Arhitektonskom fakultetu, u formi legata nije mogao ući u Univerzitetsku biblioteku, već se morao naći drugi modus u skladu sa pozitivnim pravnim normama.

Pri neposrednom uvidu u stanje Zbirke, Komisiji je rad u velikoj meri olakšao sam profesor Krstić, koji je za života ovu zbirku nazvao Tematska bilioteka Branislava Krstića. Ona se sastoji iz više tematskih celina a to su urbanizam, prostorno uređenje (planiranje), arhitektonska baština, zakonodavstvo ovih oblasti, kao i čovekova sredina, kao relativno nova oblast naučnog izučavanja. Sastoji se od oko 900 naslova, raznovrsne građe, dužine od oko 14 metara, polovina je većeg formata 3 (trojka), i tematski je bila relativno složena.

Sledeći korak Komisije je bio ocena vrednosti građe i adekvatnosti za fond Univerzitetske biblioteke što je bio i najteži zadatak. Jedino moguće rešenje je predstavljalo angažovanje stručnjaka iz navedenih oblasti, koji bi trebalo da pregledaju oko 900 naslova i da stručno procene vrednost Zbirke. Komisija je uputila Zahtev za stručno mišljenje Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, zatim dr Nikoli Markoviću, savetniku i rukovodiocu Odeljenja retkosti Univerzitetske biblioteke i dr Tatjani Brzulović-Stanisavljević, savetniku, Načelniku Sektora za prijem i obradu bibliotečkog materijala Univerzitetske biblioteke.

Dr Božirad Manić, naučni saradnik, pomoćnik direktora Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije dostavio je Komisiji stručno mišljenje da Zbirka profesora Krstića predstavlja veoma vrednu građu iz oblasti arhitekture i urbanizma, prostornog planiranja i da bi je Insitut za Arhitekturu i urbanizam rado primio ali da to ne može usled nedostatka smeštajnog prostora

Dr Nikola Marković i dr Tatjana Brzulović-Stanisavljević su dali slična mišljenja

Komisija je zatražila Stručni izveštaj glavnog rukovaoca Odeljenja fondova Petra Bogdanovskog sa pitanjem da li postoji adekvatan smeštajni prostor za prijem navedene građe i nakon potvrde da postoji smeštajni prostor usledilo je ugovaranje prenosa Zbirke sa naslednicom, gospođom Krstić i potpisivanje Ugovora o poklonu, kao jedinom adekvatnom modusu prijema Tematske zbirke profesora Krstića u fond Univerzitetske biblioteke.

Formiranje posebne biblioteke profesora Branislava Krstića značajno je iz više razloga. Kao prvo i najvažnije, oformljena je Tematska biblioteka u skladu sa željom ostavioca u kojoj će buduće i sadašnje arhitekte, urbanisti, prostorni planeri imati neophodnu građu u okviru jedne zbirke, i u kojoj će moći da vrše istraživanje i da koriste literaturu na jednom mestu. Činjenica da je ovu Zbirku dobila Univerzitetska biblioteka a ne Arhitektonski fakultet, usled sticaja okolnosti, u krajnjem ishodu ne predstavlja povredu ostaviočeve želje s obzirom da su uslovi legata potpuno ispoštovani i da će Zbirka biti dostupna širem krugu korisnika. Drugo, formiranje ove posebne biblioteke predstavlja dobar primer za bibliotekare na koji način mogu doći do potrebnih zaključaka i saznanja potrebnih za odlučivanje konsultujući druge nauke i druge discipline izuzev bibliotekarstva.

Radmila Carević
Univerzitetska biblioteka Kragujevac

Brojni festivali, koncerti, izložbe, promocije, književne večeri, simpozijumi, seminari  i radionice, digitalne projekcije, revije… kojima se Valeta predstavlja kao Kulturna prestonica Evrope za 2018. godinu,  učinili su moj boravak na Malti nezaboravnim. Sama Valeta, koja je zbog svog istorijskog i kulturnog značaja i očuvanosti starog gradskog jezgra  stavljena na spisak svetske baštine UNESKO-a,   je svojevrsni muzej na otvorenom,  a lepršavost ovogodišnjih kulturnih manifestacija čini da se i sami osećate učesnikom jedne velike fešte.

Ideja za pokretanje projekta Kulturna prestonica Evrope začeta je 1985. godine u Atini. Inicirali su je tadašnji ministri kulture Grčke i Francuske, Melina Merkuri i Žak Lang, sa ciljem šireg povezivanja Evropljana na osnovu svesti o zajedničkoj istoriji i vrednostima. To je danas  jedan od najprepoznatljivijih  projekata Evropske unije. Kroz bogatstvo i različitost evropskih kultura promoviše se uzajamno razumevanje, a stavljanje kulture u centar društvenog razvoja je i ključ za privredni razvoj jednog društva, utemeljenog na znanju, inovativnosti i kreativnosti.  Ove godine titule Evropskih prestonica kulture poneli su holandski grad Luvarden i prestonica Malte Valeta. Kako je 2018. godina  proglašena i godinom  Evropskog kulturnog nasleđa, tako su oba grada u svoje programe uključila brojne projekte promovisanja kulturne baštine doprinoseći tako izgradnji evrpskog identiteta.                                                            

Jedna od lokacija na kojoj se odžavaju programi je i Nacionalna biblioteka Malte, prva javna biblioteka na ostrvu, danas istraživački i referalni centar.  Smeštena u centru Valete, tik do Palate Velikog Majstora, u blizini Katedrale Svetog Jovana, Biblioteka je jedna od najvećih  riznica malteških ostrva. Njena zgrada, sama po sebi dragulj arhitekture, upotpunjuje lepotu i eleganciju građevina Valete,  podignutih tokom skoro tristagodišnje vladavine Malteških vitezova. Delo je poljsko-italijanskog arhitekte Stefano Itara i poslednji je objekat koji su izgradili malteški vitezovi. Ispred Biblioteke, na Trgu Republike, smeštena, u hladovini   interesantno orezanih krošnji mediteranskog drveća, nalazi se najstarija kafeterija Valete Kordina. Ispred samog ulaza  u Biblioteku je impozantna statua karaljice Viktorije.

Kada kročite unutra, osećate kao da ste kročili u svetilište u kome su pohranjena dragocena dokumenata vezana za istoriju Reda svetog Jovana, stare i vredne kolekcije srednjovekovnih rukopisa, inkunabula,  knjiga sa umetnički urađenim povezom  i drugog materijala od velike važnosti ne samo za istoriju Malte, već i istoriju Mediterana i Evrope.

Jedan od projekata, koji je predstavljen u Nacionalnoj biblioteci Malte, je Red znanja. Svojim nazivom naglašeno asocira na Red Hospitalaca. Urađen je u saradnji Studia Stal, European Graduate School i same Biblioteke.

Studio holandskog vizuelnog umetnika  Jonasa Stala, osnivača umetničke i političke organizacije Novi svetski samit i kampanje Novi sindikati, bavi se razvojem nove vrste javnog prostora u kome umetnici i radikalni mislioci pretvaraju znanje u kulturnu akciju unutar biblioteke. Instalacija koju je dizajnirao Studio Stal napravljena je kao  podrška novim modelima u diseminaciji znanja i eksperimentalnoj javnoj edukaciji.

Radovi Jonasa Stala obuhvataju intervencije u javnom prostoru, izložbe, pozorišne predstave, publikacije i predavanja, a fokus je na odnosu  između umetnosti, demokratije i propagande, što je, često, predmet javnih polemika i debata.

„Tako jednom “utvrđeno“ ostrvo Malta predstavlja savršenu pozadinu za „razrađivanje“ znanja od „zidina“.

„Prekini ovu zlu čaroliju, mladi druže. Izađi i upoznaj nove zore, život, učestvuj u borbi i stavi to u novu umetnost. Uradi tu uslugu za novi svet, koji ćeš sam stvoriti. Tvoj kreativni poklon neće biti dovoljan za izradu umetničkih dela…, ali  će napraviti svet, nove duše, pomerene novim idealom druženja, novim impulsom ljubavi, vere i ispunjene ne samo nadom već i odlučnošću.“

European Graduate School je privatni internacionalni specijalistički univerzitet, koji je, 1994. godine  u Švajcarskoj, osnovao naučnik, umetnik, terapeut i bivši profesor Lesli univerziteta (Kembridž, Masačusets) Paolo Knil. Škola  je akreditovana kao univerzitet na Malti  i priznata je u švajcarskom kantonu u kome posluje,  ali ne i od  strane Švajcarske univerzitetske konferencije. Programi  su bazirani na ekspresivno umetničkoj terapiji.                                                                                                       

Program European Graduate School, u okviru svojih odseka, Filozofija, Umetnost i Kritičko mišljenje, predstavlja, na svojim javnim večernjim predavanjima u Nacionalnoj biblioteci Malte,  filozofe, teoretičare, umetnike i praktičare  koji su aktivni na polju visokog obrazovanja, umetnosti i medija. 

Neki od učesnika su: Kaveh Zahedi (Iskrenost kao subverzivni akt), Džudit Batler ( Rod u prevodu, iza monolingvizma), Lev Manovič (Veštačka inteligencija i budućnost kulture), Ahile Mbembe (Ideja sveta bez granica), Robert Bruer Jang ( Euklid u Valeti)…                                                                                                                                                                                                                                       

„Proučite svet koncepata i ideja kroz razmišljanja, iskustva i istraživanja na čelu sa nekim od najcenjenijih mislilaca našeg vremena“.

Po celoj Valeti raspoređene su velike bele skulpture, ilustracije neizmernog bogatstva narodnih mudrosti. Pored svake je ispisana poslovica i njeno pojašnjenje. Skoro svaka poslovica sa Malte ima svoj pandan u našem jeziku. Dokaz da ni prostor ni vreme ne utiču na moć čovekovove percepcije i iskustva.                                                                                                                       

Ispred Nacionalne biblioteke je ova – „Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo.“

dr Ana Golubović, diplomirani bibliotekar savetnik
Biblioteka Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta BU

XVI Međunarodni kongres slavista održan je u Beogradu od 20. do 27. avgusta 2018. godine u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista, Saveza slavističkih društava Srbije, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti. Program kongresa su činila plenarna zasedanja, sekcije referata, tematski blokovi, okrugli stolovi, radna zasedanja komisija MKS-a, predstavljanje slavističkih publikacija, izložbe. Prema raznovrsnosti obrađenih tema, broju učesnika, broju prijaljenih izlagača iz celog sveta (njih preko 1400) XVI Međunarodni kongres slavista je naučni i kulturni događaj od izuzetnog značaja.

Tematski blok posvećen slavističkoj lingvističkoj bibliografiji organizovan je u okviru rada Komisije za lingvističku bibliografiju 22. avgusta 2018. godine u 9 časova na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod naslovom „Slavistička lingvistička bibliografija u digitalnom prostoru”. Prijavljeno je šest izlaganja iz Poljske, Ukrajine, Češke, Nemačke i Belorusije. Za organizatora je imenovana Zofja Rudnik Karvatova (Poljska) a za diskusanta Valentina Kuljpina (Rusija).

Svrha organizacije takvog tematskog bloka ogleda se u razmeni mišljenja i iskustava o važnosti digitalne bibliografije za lingvistička istraživanja i načina njene optimizacije. Upotreba novih tehnologija i metoda omogućila je pojavu savremenih bibliografskih informacionih sistema, koji su vredan alat u istraživačkom radu slavista. Odgovarajuće upravljanje obimnim podacima i informacionim resursima stvara do skora nepoznate mogućnosti statističke analize, studije o jezičkim promenama, kao i njihovo predviđanje i slično. Učesnici bloka su predstavili probleme u pogledu optimizacije informacija i jezika pretraživanja i usvojenih rešenja, prvenstveno u sistemu koji je razvio Institut za slavistiku Poljske akademije nauka, iSybislaw.[1] Prikazane su i specifične upotrebe bibliografske baze podataka u istraživanjima u oblasti slavističke lingvistike.

Uvodno izlaganje pripalo je delegaciji iz Poljske, koju su činili Zofja Rudnik Karvatova, Pavel Kovalski, Jakub Banasjak, Marćin Fastin i Zenon Mikos, pod naslovom „Metode i alati za optimizaciju bibliografskog informacionog sistema u oblasti slavističke lingvistike iSybislaw”. Baza podataka iSybislaw, koja nastavlja dugogodišnju tradiciju izrade bibliografije slavističke lingvistike, predstavlja savremenu informacionu i pretraživačku mrežu koja radi u digitalnom okruženju. Tokom njene izgradnje predstavljena je potpuno nova metodologija, upotrebom savremenih tehnologija i jezičkih rešenja zarad optimizacije učinka. Zahvaljujući tome, funkcionalnost baze podataka je značajno povećana. Kao glavna dostignuća navedeni su: otvoreni pristup resursima; neograničene mogućnosti pretraživanja (hipertekst, datoteke, pretraživanje teksta); rečnik ključnih reči kao osnovna informacija i alat za pretragu; oznake kao pomoćna alatka za pretragu; višejezično prikupljanje informacija i pristup sistemu; pristup punim tekstovima dokumenata; konstantno ažuriranje informacija. Zaključeno je da savremene promene u upravljanju informacionim procesima unapređuju sistem iSybislaw sa aspekta informacionih potreba i razvoja korisničkog znanja o slovanskim jezicima.

Evgenija Karpilovska iz Ukrajine se predstavila izlaganjem „Uloga nacionalnih modula u razvoju jezičkog informacionog pretraživanja baze podataka iSybislaw”. U okviru baze slavističke lingvistike iSybislaw ističe se rad na nacionalnim jezicima u digitalnom prostoru. Uključene jezičke zajednice prilažu paralelno: izvore punog teksta; njihove bibliografske opise; rečnik ključnih reči za pronalazak izvora i informacija u njima. Autorka ističe da se poboljšanje rada u okviru nacionalnih modula može sprovesti na dva načina: upotrebom opisa novih tekstova i liste ključnih reči za pronalaženje informacija. Razvojni programi ukrajinskog modula koriste obe ove mogućnosti. Sastav i struktura rečnika ključnih reči nema samo praktičnu vrednost, kao sredstvo za pretraživanje informacija, već je i od velikog teorijskog značaja kao snažan temelj za proučavanje slovenske terminologije, uključujući tu i probleme ekvivalentnosti kod zaključivanja višejezičnih rečnika i enciklopedija u digitalnom prostoru.

Bibliografi Instituta za češki jezik Češke akadenije nauka, Olga Kubešova Pensdorfova i Jana Papcunova, su se referatom „Bibliografija češke lingvistike u brojevima i u kontekstu srpskohrvatsko-čeških odnosa” dotakle teme vezane za zemlju domaćina Kongresa. Akcenat je stavljen na pregled trenutne situacije onlajn literature iz oblasti lingvistike pri Institutu za češki jezik. U tom kontekstu su sagledani srpskohrvatsko-češki odnosi u elektronskoj bazi podataka, u dužem vremenskom periodu. Na osnovu tih podataka može se odrediti da li je i na koji vremenski period povećan ili smanjen interes u datoj oblasti.

U saradnji Ivone Lučkuv iz Poljske i Oksane Ostapčuk iz Rusije nastao je referat „Ekvivalentnost termina i paradigmatski odnos između ključnih reči u višejezičnom sistemu za pretraživanje informacija iSybislaw”. Višejezička priroda sistema za pronalaženje informacija iSybislaw postavlja posebne zahteve kod upotrebe i kombinovanja terminologije iz oblasti slovenske filolofije. Tako, na prvom mestu među kriterijumima za izbor semantičkih jedinica ne ulazi prvenstveno individualna upotreba (u specifičnom slučaju) već funkcionalno i semantičko opterećenje i korelacija semantičke jedinice među nacionalnim terminologijama. Data je prednost formalnoj međujezičkoj jednakosti jer je pri izradi rečnika ključnih reči, pre svega, akcenat stavljen na efikasno pretraživanje informacija. Često se između ključnih reči, iz različitih jezika, uspostavljaju novi paradigmatski odnosi, na osnovu logike sinonima.

Dosadašnji rad na lingvističkoj bibliografiji vezanoj za lužičkosrpski jezik predstavila je Anja Pohončova iz Nemačke, koji se razvija u okviru Instituta za sorabistiku u Lajpcigu. Autorka je istakla glavne probleme u bibliografskom radu pri promeni na elektronske medije, sa posebnim akcentom na baze podataka na internetu. Nastojanja u okviru sistema iSybislaw u pogledu razvoja stručne terminologije daju rezultate pri uspešnijim pretragama baze.

Jevgenija Volkova je izložila osnovne informacije o bibliografiji iz oblasti beloruskog jezika u radu „Beloruska slavistička lingvistička bibliografija: istorija, trendovi i perspektive u kontekstu slovenske zajednice”. U pregledima istorije beloruske jezičke literature obrađeni su: pojedinačni članci u zbirkama do 1917; bibliografske zbirke iz oblasti humanističkih nauka za period 1917–1991, s posebnim osvrtom na belorusku lingvistiku; beloruska lingvistička bibliografija za period 1992–2016. Analiza klasifikacije i način predstavljanja podataka čine glavne probleme i pitanja u bibliografskom radu. Razvoj elektronskih baza podataka i učešće beloruskih stručnjaka u sistemu iSybislaw stvorili su nove mogućnosti za razvoj beloruske bibliografije: pretraga i dobijanje informacija preko rečnika ključnih reči; praćenje razvoja slovenske lingvistike u Belorusiji; pristup informacijama iz beloruske lingvistike korisnicima u svetu; brzo uvođenje novih informacija i njihovo uređivanje.

            U okviru tematskog bloka posvećenog lingvističkoj slavističkoj bibliografiji u okviru XVI Međunarodnog kongresa slavista centralno mesto svakako je pripalo najvećem bibliografskom sistemu i bazi podataka iSybislaw, koji je i nastao pod okriljem Međunarodnog komiteta slavista. Izlagači iz različitih naučnih sredina imali su prilike da izlože svoje viđenje i analizu rada u sistemu, ali i da predstave specifične aspekte rada u svojim sredinama. Evidentno odsustvo izlagača i saradnika na slavističkoj bibliografiji sa teritorija koju pokrivaju južnoslovenski jezici ostaje kao nota organizatorima i sugestija za obogaćenje do sada uspešnhog razvoja poljskog sistema.

[1] http://www.isybislaw.ispan.waw.pl/