Broj dva (2024)

Tatjana D. Jankov

Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ Leskovac

Izložba „Svet književnosti Ive Andrića“ povodom 60 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću 10. decembra 1961. godine nastala je po pozivu Narodne biblioteke Srbije. Poziv je bio upućen mreži biblioteka Srbije sa namerom da javne biblioteke prigodnim programima doprinesu obeležavanju ovog jubileja.     

Inicijativu za obeležavanje jubileja pokrenula je Zadužbine Ive Andrića, a Narodna biblioteka Srbije je, pored planiranih aktivnosti u svojoj ustanovi u cilju njegovog obeležavanja, dopisom javnim / matičnim bibliotekama u Srbiji, želela da doprinese podsticanju čitave bibliotečke zajednice u proslavi jubileja.

„… Sa tim u vezi, pozivamo vas da osmislite programe vezane za Ivu Andrića i njegov rad u formatu koji vam dozvoljavaju raspoloživi kapaciteti vaše ustanove: kroz izložbe, predavanja, večeri posvećene njegovom stvaralaštvu, kao i druge različite manifestacije koje mogu biti osmišljene u fizičkom ili virtuelnom okruženju.“

                                         v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije dr Vladimir Pištalo

Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ u Leskovcu svoj doprinos u obeležavanju jubileja – 60 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću, dala je priređivanjem izložbe „Svet književnosti Ive Andrića“ u autorstvu Vesne Ilić, Tatjane Jankov i Nadice Stojanović i izradom istoimenog video zapisa.

Zbog pandemije izazvane korona virusom izložba nije bila zvanično otvorena, ali je bila dostupna za javnost od 5. do 25. decembra 2021. godine u čitaonici Biblioteke, uz sve propisane mere zaštite. Povodom obeležavanja 25. Noći knjige 10. i 11. decembra 2021. godine, svim zainteresovanim sugrađanima, obaveštenim putem medija, bilo je omogućeno da pogledaju izložbu u fizičkom prostoru.   

Izložba je tematski podeljena na nekoliko segmenata na panelima i u zastakljenim vitrinama. Sadržala je sledeće elemente: dva uramljena autoportreta Ive Andrića; jedan zastakljeni ram sa prilozima o Andrićevom književnom stvaralaštvu: „Andrićeva priča o estetskom čoveku : jedan vid piščeve arhetipske estetike“ / Miloslav Šutić iz časopisa Letopis Matice srpske; „Sublimacija erosa Andrićeve ‘Gospođice’“ / Per Jakobson iz časopisa Sveske; „Problem bivanja čoveka u Andrićevoj pripoveci ‘Zeko’“ : (odlomak) / Nikolaj Timčenko iz časopisa Gradina i „Realno i mitsko u romanu ‘Na Drini ćuprija’“ (odlomak) / Petar Džadžić izvod iz „Zbornika radova o Ivi Andriću“.  

Izložbu su činila i tri panela: prvi panel sadržao je fotografije sa dodele Nobelove nagrade, Nobelovu nagradu – plaketu i Nobelovu nagradu – medalju; drugi panel sadržao je govor Ive Andrića na dodeli Nobelove nagrade „O priči i pričanju“ predstavljen  fontom rukopisa Ive Andrića; na trećem panelu nalazile su se fotografije – Ivo Andrić u Nišu 70-ih godina 20. veka, tekst „Pisac, čistač obuće i automobil“ Saše Hadži Tančića, dobitnika Andrićeve nagrade, objavljen u časopisu za nauku i književnost „Leskovčanin“, kao i citati iz romana Ive Andrića „Na Drini ćuprija“.

Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta: jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.

U šest zastakljenih vitrina izložena su izabrana dela Ive Andrića. Za izložbu su korišćene monografske i serijske publikacije preuzete sa Stručnog, Pozajmnog i Zavičajnog odeljenja i Odeljenja periodike.

Za potrebe izložbe urađen je i plakat sa QR kodom koji vodi do video zapisa na internetu.

Video zapis izložbe „Svet književnosti Ive Andrića“ nastao je sa ciljem omogućavanja pristupa što širem broju korisnika na internetu, što je vreme pandemije korona virusa dodatno iziskivalo. Video snimci i fotografije izložbe, odlomci iz romana „Na Drini ćuprija“ i eseja „Mostovi“ Ive Andrića i tekst „Pisac, čistač obuće i automobil“ Saše Hadži Tančića, napravili su i čitali autori izložbe, a video zapis je takođe, izradio zaposleni u Biblioteci.

Putem medija i društvenih mreža, Biblioteka je 9. decembra 2021. godine obavestila javnost o dostupnosti video zapisa izložbe na jutjub kanalu Biblioteke putem linka https://www.youtube.com/watch?v=JjhAKDYM1t0.

U cilju dalje promocije izložbe, ali i njenog verifikovanja, Biblioteka je krajem 2021. godine od Narodne biblioteke Srbije dobila CIP za video snimak koji je postao dostupan i na DVD nosaču.

Nakon održane izložbe, Zadužbina Ive Andrića je, u skladu sa preporukom Narodne biblioteke Srbije, obaveštena o programu koji je organizovala Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ u Leskovcu. Zadužbini su mejlom dostavljeni plakat i video zapis izložbe.

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane.

Ivo Andrić, STAZE, LICA, PREDELI (Mostovi, str. 213-214) Beograd, Udruženi izdavači, 1977.

Srbislava Šahović Mišić

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu

„Beleške iz neizmerne žeđi: Franc Kafka (1883–1924), multimedijalna izložba povodom 100 godina od piščeve smrti“

Autori izložbe: Šejla Džidić, Svjetlana Đelić i Matea Milošević

               U Svečanoj galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, 3. juna 2024. godine, u 18 časova, u saradnji sa Austrijskom bibliotekom u Beogradu i Austrijskim kulturnim forumom, otvorena je multimedijalna izložba „Beleške iz neizmerne žeđi: Franc Kafka (1883–1924), povodom sto godina od piščeve smrti“.

               Izložbu je otvorila Šejla Džidić, rekavši da je autorima najveći izazov bio odabir materijala, s obzirom na to da je delo Franca Kafke veliki događaj u kulturi već više od veka – šta da se kaže o Kafki a da već nije rečeno ili obrađeno, ili šta bi se, od preobilja građe,  moglo prikazati i približiti publici kod koje postoji neprekinuto i ogromno interesovanje za delo i život Franca Kafke. Na primer, kako stoji u katalogu izložbe, „1978. godine, izveštava Klod David, profesor nemačke književnosti na Univerzitetu u Sorboni i priređivač jednog od istaknutih zbornika o Kafki Franz Kafka: Themen und Probleme, koji procenjuje da je u deceniji od 1968. do 1978. godine godišnje objavljivano oko sto dužih tekstova ili studija o Kafki, što, sirovom računicom, znači da su se o ovom autoru pojavljivala po dva rada sedmično“.

               Izložba „Beleške iz neizmerne žeđi“ osmišljena je tako da se pažnja usmeri na  poslednju godinu Kafkinog života, godinu kada su i nastale „razgovorne“ ceduljice. Kafka koji usled neizlečive bolesti više nije mogao ni da govori komunicirao je pisanim putem. Upravo te beleške izložene su na panoima i propraćene su Kafkinim crtežima. Takođe, posetioci su tokom izložbe imali priliku da preslušaju podkast Kafkini poslednji dani koji je priredilo Austrijsko društvo „Franc Kafka“ sa Austrijskim društvom za književnost, gde su u pedeset i tri epizode ispričane Kafkine poslednje nedelje u sanatorijumu dr Hofmana. Posle otvaranja, premijerno je u Srbiji pušten i film Kafkino poslednje putovanje reditelja Hans-Gerda Koha i Klemensa Šmidbauera u kome su prikazana originalna pisma i dokumenti koji svedoče o Kafkinoj želji za oporavkom.

               Pored izložbenih panoa, podkasta i izbora knjiga iz fonda Austrijske biblioteke, izložbu je pratio izuzetno sadržajan dvojezični (srpsko-nemački) katalog koji ne samo što sažima ono prikazano već je i nezavisna celina sa dodatnim tekstovima, informacijama i bibliografijom Franca Kafke iz fonda Austrijske biblioteke.

               U toku maja 2024. u Beogradu je održano više događaja kojima je obeleženo sto godina od Kafkine smrti. Izložba „Beleške iz neizmerne žeđi: Franc Kafka (1883–1924)“ svojim konceptom i multimedijalnom formom skrenula je pažnju na ono što široj publici obično nije poznato kada je reč o Kafkinom životu, što je, prema rečima autora, i  bila namera izložbe.

mr Vidić S. Jasmina

Biblioteka „Branko Radičević“ u Lebanu

Biblioteka „Branko Radičević“ u Lebanu, 25. jula 2023. godine, otvorila je izložbu umetničkih slika „Biblioteke u oku umetnika“. Postavka umetničkih radova bila je dostupna svim zainteresovanim stanovnicima opštine Lebane do 3. avgusta 2023. godine. Izložba je realizovana u organizaciji Bibliotekarskog društva Srbije – Sekcije za kulturne i obrazovne programe povodom obeležavanja jubileja 75 godina od osnivanja Bibliotekarskog društva Srbije.

Ideju o realizaciji izložbe „Biblioteke u oku umetnika“ pokrenuo je MA Siniša Golubović, viši diplomirani bibliotekar iz Biblioteke „Vuk Karadžić“ u Aleksincu.  Inicijativu je prihvatilo dvadeset dva bibliotekara iz gradova i opština u Srbiji, koji su članovi Sekcije za kulturne i obrazovne programe Bibliotekarskog društva  Srbije.

Siniša Golubović, viši diplomirani bibliotekar, autor kataloga i virtuelne izložbe rekao je da: „Projekat „Biblioteke u oku umetnika“ imao je zadatak da poveže bibliotekare, likovne umetnike i zgrade u kojima one bitišu i rade. Želja za adekvatnim prostorom za rad je poruka koju smo želeli da pošaljemo. Trajanje kroz likovno stvaralaštvo je vizija koju želimo da prenesemo.“ ^[1]

Projekat je započet 2022. godine angažovanjem likovnih umetnika. Oni su objekte biblioteka u Srbiji oslikali onako kako su ih svojim umetničkim okom videli i doživeli, a u skladu sa svojim umetničkim afinitetima, samostalno birajući tehniku izrade. Nastale su dvadeset dve umetničke slike sa prikazom zgrada u kojima su smeštene neke od biblioteka u Srbiji.

Biblioteke predstavljaju znamenitost svakog grada. Svoju delatnost realizuju u različitim, često neadekvatnim uslovima, a statistika govori da većina biblioteka nema adekvatan prostor. Jedan od ciljeva projekta bio je umrežavanje biblioteka u Srbiji i likovnih umetnika iz sredina u kojima oni egzistiraju i ostvaruju se kao zavičajni likovni umetnici ali i isticanje potrebe za izgradnjom javnih biblioteka sa funkcionalno opremljenim prostorom. Projekat je omogućio povezivanja bibliotekara širom Srbije, ali i pokretanje inicijative izgradnje novih objekata za potrebe javnih biblioteka.

MA Svetlana Saba, viša diplomirana bibliotekarka, predsednica Sekcije za kulturne i obrazovne programe Bibliotekarskog društva Srbije rekla je: „Izložba je svojevrsni omaž bibliotekama kao hramovima kulture, koje su se svile u najrazličitija zdanja. Od onih oronulih lica, preko zaštićenih spomenika kulture do velelepnih i futurističkih. Pred vama se nižu fasade i zgrade biblioteka viđene očima lokalnih umetnika.

No, ono što ne vidite, a mnogo je važnije i vrednije je priča o početku i zajedničkom radu nas koji ih činimo živim, dostupnim i privlačnim. Jer ljudi su ti koji daju dušu prostorima, stvaraju nadahnuća i ideje pretvaraju u stvarnost.“^[2]

Putujuća izložba umetničkih slika sa motivom biblioteka u Srbiji realizovana je tokom 2023 godine. Paralelno sa postavkom slika, a u okviru projekta „Biblioteke u oku umetnika“, predstavljen je katalog autora MA Siniša Golubović, višeg diplomiranog bibliotekara i Branimira Veljkovića, knjižničara. U katalogu je predstavljen istorijat svake od biblioteka učesnica u projektu, reprodukcija slika zgrada u kojima biblioteke ostvaruju svoju osnovnu funkciju i biografske beleške umetnika koji su objekte oslikali. Izdavač kataloga bila je Biblioteka „Vuk Karadžić“ iz Aleksinca.

Izložbe su priređene u svim opštinama i gradovima čije su biblioteke podržale projekat. Posetioci su imali mogućnost da se upoznaju sa zgradama biblioteka i prostornim uslovima u kojima rade bibliotekari.

Zgrade  biblioteka u Srbiji bile su inspiracija umetnicima da daju svoj doprinos značaju postojanja i funkcionisanja biblioteka u njihovim sredinama.

 Bibliotekarsko društvo Srbije predstavilo je rezultate projekta „Biblioteke u oku umetnika“.  Projekat je pokrenut 2022. godine izradom umetničkih slika, a završio se 2023. godine godine organizovanjem izložbe slika širom Srbije. U realizaciji projekta učestvovali su članovi Bibiliotekarskog društva Srbije – Sekcije za kulturne i obrazovne programe. Izložba je krenula februara meseca 2023. godine iz Rume preko Novog Sada, Sremske Mitrovice i nastavila svoje putešestvije sa severa ka jugu Srbije da bi 25. jula 2023. godine stigla u Lebane. Postavku umetničkih slika otvorile su direktorica Biblioteke u Lebanu Tatjana Petrović i Marija Aranđelović, akademski slikar iz Lebana. Iz Lebana su slike otputovale u Trgovište, na zadovoljstvo upošljenika Biblioteke „Antonije Popović“ u Trgovištu.

Projekat je svoju dugoročnost ostvario kroz izložbe koje su se organizovale u prostorijama biblioteka učesnica projekta tokom 2023. godine.

[1] IZLOŽBA „Biblioteke u oku umetnika“:povodom 75 godina od osnivanja društva (Bibliotekarsko društvo Srbije, Sekcija za kulturne i obrazovne programe), Aleksinac: Biblioteka „Vuk Karadžić“, 2022, [1].

[2]IZLOŽBA „Biblioteke u oku umetnika“:povodom 75 godina od osnivanja društva (Bibliotekarsko društvo Srbije, Sekcija za kulturne i obrazovne programe), Aleksinac: Biblioteka „Vuk Karadžić“, 2022, [1].

Ivana Gavrilović,

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Panda, S., & Kaur, N. (2023). Exploring the viability of ChatGPT as an alternative to traditional chatbot systems in library and information centers. Library Hi Tech News, 40(2), 22-25. https://doi.org/10.1108/LHTN-02-2023-0032

1. Uvod

U eri digitalizacije, bibliotečko-informacioni centri (BIC) su uvodeći čet botove unapredili način pružanja usluga obezbeđujući brzu pomoć korisnicima. Čet botovi postaju sve više prihvaćen alat za obezbeđivanje brzog odgovora na zahteve korisnika. Tradicionalni čet botovi, zasnovani na „bazama znanja“[1], dizajnirani su tako da odgovaraju unapred definisanim odgovorima na konkretna pitanja. Međutim, održavanje takvih baza znanja zahteva stručnost i ulaganje značajnog truda. Najnoviji napredak u obradi prirodnog jezika (NLP[2]) i dubokom učenju je rezultirao razvojem jezičkih modela koji mogu generisati odgovore na prirodnom jeziku.

30. novembra 2022. godine, OpenAI je predstavio ChatGPT (OpenAI, 2022b), čet bota koji koristi veštačku inteligenciju (VI) kako bi generisao odgovore na jednostavne ili zahtevnije upite. Cilj ovog istraživanja je ispitivanje efikasnosti čet bot sistema u BIC zasnovanih na ChatGPT-u kao alternativi tradicionalnim sistemima zasnovanih na bazama znanja. Studija dalje istražuje obim implementacije ChatGPT-a u BIC kao i njegova moguća ograničenja. Takođe, studija nagoveštava dalje mogućnosti u korišćenju ChatGPT-a u BIC.

2. Kako ChatGPT radi?

2.1 Razvoj modela

OpenAI je koristio podržano učenje (Reinforcement learning) [3] u kojem ljudi daju povratne informacije kako bi se razvijao ChatGPT, primenjujući slične metode koje su korišćene u InstructGPT-u (OpenAI, 2022a), sa blagim varijacijama u postupku prikupljanja podataka. Upočetku  je model fino podešavan korišćenjem nadgledanog učenja, gde su ljudski AI treneri u isto vreme preuzeli uloge korisnika i AI[4] asistenta u konverzacijama. Kako bi pomogao trenerima u odgovaranju ChatGPT bi generisao predloge, koje su prethodno pripremili programeri. Ova novokreirana kolekcija dijaloga je zatim spojena sa skupom podataka InstructGPT-a i preoblikovana u strukturu dijaloga (OpenAI, 2022b).

Tokom faze razvoja, kompanija OpenAI je osmislila model nagrade, prikupljajući podatke za uporednu analizu za podržano učenje, koji uključuje rangiranje po kvalitetu dva ili više modela odgovora. To je realizovano korišćenjem dijaloga između AI trenera i čet bota. Model odgovora u u pisanom obliku bi bio nasumično odabran, a zatim bi bilo izdvojeno nekoliko alternativnih odgovora, koje bi potom rangirali AI treneri. Koristeći modele nagrada, ChatGPT model je kalibrisan korišćenjem Proksimalne politike optimizacije (Proximal Policy Optimization , PPO)[5]. Programeri su sproveli višestruka ponavljanja ovog procesa kako bi postigli željeni rezultat (prikazano na Slici 1).

2.2.Radna arhitektura

Dok se tradicionalni modeli obrade prirodnog jezika razvijaju na osnovu unapred osmišljenih pravila i ručno klasifikovanih podataka, ChatGPT koristi neuronsku mrežnu arhitekturu i učenje bez nadzora za generisanje odgovora (Majumder, 2022). Model ChatGPT je moćan sistem za konverzaciju koji koristi algoritme dubokog učenja kako bi generisao odgovore na korisničke upite. Zasnovan je na strukturi mašinskog učenja, što mu omogućava da prepozna kontekst konverzacije i generiše odgovore koji zvuče prirodno.

Radna arhitektura ChatGPT-a uključuje nekoliko važnih koraka:

• Kodiranje ulaza: Korisnički unos se prvo enkodira korišćenjem procesa nazvanog tokenizacija. Ovo uključuje razbijanje teksta na pojedinačne reči i svakoj reči se dodeljuje numerička vrednost koja predstavlja njeno mesto u unapred definisanom vokabularu.
• Kodiranje konteksta: Zatim, model enkodira kontekst konverzacije, koji uključuje prethodne poruke korisnika i sve druge relevantne informacije kao što su imena korisnika ili njegovi afiniteti.
• Mehanizam pažnje: Model koristi mehanizam pažnje kako bi odredio značaj svake reči u kontekstu i upitu, omogućavajući mu da odredi najrelevantnije informacije za generisanje odgovora.
• Dekodiranje: Model generiše odgovor dekodiranjem datih konteksta i ulaza, sastavljen od niza reči koje formiraju gramatički ispravnu i kontekstualno relevantnu rečenicu.
• Izlaz: Generisani odgovor se zatim vraća korisniku.

Model se neprekidno obučava i ažurira koristeći veliku količinu podataka, što mu omogućava da se vremenom poboljšava i generiše sve preciznije i prirodnije odgovore.

3. Prednosti ChatGPT-a u odnosu na tradicionalne čet botove

ChatGPT predstavlja značajan iskorak napred u odnosu na tradicionalne čet botove zasnovane na bazi znanja, dozvoljavajući i fleksibilniju i prirodniju konverzaciju na prirodnom jeziku. Tabela 1 u nastavku teksta ilustruje neke od ključnih razlika između ChatGPT-a i tradicionalnih čet botova zasnovanih na bazi znanja.

 Razlike u karakteristikama navedene u prathodnom poglavlju jasno ukazuju na nadmoćnost ChatGPT-a u odnosu na tradicionalne čet botove u više aspekata.

Slika 1

Izvor: OpenAI, 2022b

4. Opseg korišćenja ChatGPT-a u BIC

Opseg korišćenja ChatGPT-a u BIC  je širok. Sledeće stavke pružaju uvid u područja primene ChatGPT-a u BIC (Yorio, 2023):

• Brz pristup informacijama: Mogućnost ChatGPT-a da pruži brz pristup informacijama u različitim tematskim oblastima je veoma značajna za korisnike kojima trebaju brzi i tačni odgovori na njihove upite. Bez obzira na to da li korisnici treba da sprovedu neka istraživanja, završe zadatke ili pronađu informacije o određenoj temi, ChatGPT može ponuditi obilje znanja za samo nekoliko sekundi. Ovo ne samo da štedi vreme i trud korisnika, već i poboljšava njihovo iskustvo učenja omogućavajući jednostavan pristup velikoj količini informacija.
• Pružanje 24/7 referentne pomoći: Dostupnost ChatGPT-a za 24/7 referentnu pomoć ga čini neprocenjivim resursom za korisnike. Korisnici mogu potražiti potrebne informacije kad god požele, bez čekanja da osoblje u BIC bude na raspolaganju. Celodnevna dostupnost ChatGPT-a takođe znači da korisnici iz različitih vremenskih zona mogu imati korist od njegovih usluga.
• Višejezička podrška: ChatGPT može komunicirati na više jezika, što je posebno korisno za biblioteke koje služe različitim zajednicama.
• Personalizacija: ChatGPT ima sposobnost da personalizuje svoje usluge prema individualnim potrebama svakog korisnika. To znači da može pružiti prilagođene preporuke i usluge, kao što su predlozi knjiga i drugih materijala koji odgovaraju studentu, njegovom čitalačkom nivou, interesovanjima i istoriji čitanja.
• Dostupnost: ChatGPT može pomoći korisnicima sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima nudeći tekstualne odgovore interpretirane na pristupačniji način. Korisnici sa slušnim oštećenjima mogu imati poteškoća u razumevanju audio odgovora, dok korisnici sa vizuelnim oštećenjima mogu koristiti čitače ekrana za pristup odgovorima ChatGPT-a zasnovanim na tekstu.
• Prikupljanje i analiza podataka: ChatGPT ima sposobnost da prikuplja i čuva podatke o korisničkim upitima, koji se zatim mogu analizirati radi sticanja korisnih uvida u potrebe i interesovanja korisnika. Ovi podaci se mogu koristiti za unapređenje celokupnog korisničkog iskustva, prilagođavanjem usluga ChatGPT-a, kako bi se ispunili specifični zahtevi individualnog korisnika.
• Kapacitet: ChatGPT je rešenje velikog potencijala za BIC, jer je ima kapacitet da istovremeno obradi velike količine upita. To ga čini efikasnim i pouzdanim alatom za zadovoljavanje potreba velikog broja korisnika. ChatGPT omogućava korisnicima da dobiju brze i blagovremene odgovore na upite, čime se poboljšava njihovo ukupno iskustvo.
• Uključenost korisnika: ChatGPT ima sposobnost da pokrene razgovore sa korisnicima, što rezultuje dinamičnijim i privlačnijim iskustvom koje može poboljšati zadovoljstvo korisnika. Ova funkcija može na praktičan način da se primeni u stvaranju interaktivnih iskustava učenja, kao što su virtuelni klubovi za knjige ili posete autora.
• Integracija sa drugim servisima: ChatGPT može biti integrisan sa drugim servisima BIC, kao što su onlajn katalozi i baze podataka, kako bi se obezbedilo besprekorno korisničko iskustvo.
• Ekonomičnost: ChatGPT može pomoći u smanjenju troškova za usluge pružene korisnicima od strane ljudskih resursa, čime postaje ekonomičnija opcija za BIC.

Ove navedene stavke ilustruju na koji način se mogu iskoristiti ChatGPT-ove superiorne mogućnosti za BIC. Sa njegovim fleksibilnim i prirodnijim jezičkim sposobnostima,

Tabela 1

ChatGPT može poboljšati korisničko iskustvo, pružiti bolju uslugu i unaprediti efikasnost i pristupačnost (Lund and Wang, 2023). Jedinstvene karakteristike ChatGPT-a ga čine moćnim alatom za unapređenje digitalnog prisustva i kvaliteta usluga u BIC.

5. Ograničenja u korišćenju ChatGPT-a u BIC

Dok ChatGPT ima mnogo prednosti za BIC, takođe postoje i ograničenja u njegovoj upotrebi (Papini, 2023; OpenAI, 2022b; Majumder, 2022).

Neka od ograničenja su:

• Konfliktni odgovori: Odgovori ChatGPT-a ponekad mogu biti konfliktni. To znači da kada korisnik postavlja isto pitanje više puta, ChatGPT može svaki put da odgovori drugačije. Ovo se obično dešava kada je upit korisnika složeniji ili kada zahteva dublje razumevanje određene teme.
• Ograničeno razumevanje žargona: Može se dogoditi da ChatGPT nedovoljno razume specifičan žargon ili terminologiju koja se koristi u oblasti bibliotekarstva i informatike, što može da navede na netačne odgovore.
• Zavisnost od kvaliteta podataka: Učinak ChatGPT-a u velikoj meri zavisi od kvaliteta i količine podataka koji se koriste za obuku modela. Ako podaci u obuci nisu sveobuhvatni ili relevantni, tačnost modela može biti upitna.
• Ograničeni obim trenutnog znanja: Podaci korišćeni u obuci ChatGPT-a dostižu do 2021. što ima za posledicu ograničeno znanje o svetskim događajima koji su se dogodili kasnije. Stoga ne postoji mogućnost da ponudi odgovore o najnovijim događajima.
• Poteškoće u očuvanju privatnosti korisnika: ChatGPT se razvija na prikupljanjem i čuvanjem velikih količina privatnih korisničkih podataka u cilju poboljšanja svojih učinaka, što može kompromitovati privatnost.
• Nemogućnost rukovanja osetljivim informacijama: ChatGPT možda nije pogodan za korišćenje osetljivih ili poverljivih informacija zbog rizika od daljih deljenja informacija kroz svoje interakcije sa korisnicima.

Za BIC je važno da se sagledaju prednosti i ograničenja ChatGPT-a i proceni da li je pogodno rešenje za njihove specifične potrebe.

6. Budućnost ChatGPT-a u BIC

Budućnost ChatGPT-a u BIC  deluje obećavajuće. Kako se tehnologija razvija, ChatGPT postaje sve sofisticiraniji u svojoj interakciji sa korisnicima, pružajući personalizovanu podršku i obezbeđujući relevantne informacije. Očekuje se da će ChatGPT biti sastavni deo bibliotečko- informacionih usluga, dopunjujući i unapređujući postojeće digitalne resurse. Pored toga, potencijal ChatGPT-a da se integriše sa drugim novim tehnologijama, kao što su virtuelna i proširena stvarnost, bi mogao da promeni način na koji korisnici koriste biblioteke i informacione resurse. Budućnost ChatGPT-a u bibliotekama je svetla i jasno je da će ova tehnologija igrati važnu ulogu u oblikovanju budućnosti informacionih usluga.

7. Zaključak

Zaključak je da je efikasnost ChatGPT-a kao alternativi čet botovima zasnovanim na tradicionalnim bazama znanja u BIC tema vredna istraživanja. Jedinstvene karakteristike ChatGPT-a, kao što su njegova sposobnost da generiše odgovore na prirodnom jeziku i vodi složene razgovore, ga čine obećavajućom opcijom za poboljšanje korisničkog iskustva i kvaliteta usluga u BIC. Međutim, postoje i ograničenja za njegovu upotrebu, kao što su sklonost ka pristrasnosti u podacima za obuku i neprestana potreba za ažuriranjem, kako bi se obezbedili tačnost i relevantnost. Ipak, potencijalne koristi od ChatGPT-a, uključujući njegovu proširivost, isplativost i sposobnost prikupljanja podataka, ga čine vrednim alatom za budućnost bibliotečko-informacionih usluga. U ovom kontekstu neophodna su dalja istraživanja i eksperimentisanja kako bi se u potpunosti iskoristio potencijal ChatGPT-a. Konačno, implementacija ChatGPT-a u BIC može dovesti do  potpune promene načina na koji korisnici tragaju za informacijama i poboljšati pristupačnost i efikasnost bibliotečkih usluga.

[1] „Baza znanja“ (Knowledge base) je centralizovana baza podataka koja sadrži informacije, činjenice, uputstva organizovana i dostupna za upotrebu ili pretraživanje. U kontekstu softverskih sistema ili tehnologije, „baza znanja“ obično se odnosi na sistem koji omogućava korisnicima da pristupe i koriste informacije ili resurse koji su im potrebni. (prim.prev.)

[2] Obrada prirodnog jezika (NLP) je oblast informatike i veštačke inteligencije koja koristi mašinsko učenje da omogući računarima da razumeju ljudski jezika i da komuniciraju. (prim.prev.)

[3] Podržano učenje učenje uz podsticaje je  jedno od tri osnovne paradigme mašinskog učenja, uz nadzirano učenje i nenadzirano učenje. (prim.prev.)

[4] Artificial intelligence (AI)

[5] Politika kompanije OpenAI za mašinsko učenje u cilju kreiranja efikasnog algoritma sa pouzdanim performansama. (prim.prev.)

Svjetlana Đelić

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ Beograd

Izložba „Knjigohranilište Univerziteta u Beogradu: projekti izgradnje i rekonstrukcije“, čiji su autori dr Dragana Stolić, Svetlana Pucarević, Srbislava Šahović Mišić i Matea Milošević, svečano je otvorena u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu 23. maja 2024. godine.

Prisutne je najpre pozdravila Dragana Stolić, rekavši da okupljanje pre svega treba da bude razgovor kolega koji vrlo dobro razumeju značaj biblioteke kao zgrade. Istakla je da se biblioteka od svog postanka susretala sa nizom problema, nepovoljnim prostornim, geološkim, društvenim i istorijskim okolnostima, i da joj je u više navrata predviđano da će se srušiti. Istakla je upornost, istrajnost i prilježnost ljudi poput prvog upravnika Biblioteke Uroša Džonića koji je neumorno tražio rešenja. Biblioteka se uvek obraćala univerzitetu, a Univerzitet se odazivao.

Potom je reč uzeo upravnik Univerzitetske biblioteke prof. dr Aleksandar Jerkov, rekavši da mu je izuzetna čast što je jednu deceniju proveo u Biblioteci. Biblioteku vidi kao univerzitetsko potomstvo onih koji su je podigli i važna je jer gradi naše kulturno pamćenje. Zahvalio je autorima i naglasio da su u dobar projekat ušli. Zaključio je da je Biblioteka uvek na usluzi akademskoj zajednici.

Zatim je govorio prof. docent Miloš Marjanović sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i hronološki, veoma iscrpno i fotografijama potkrepljeno izložio probleme i faze brojnih rekonstrukcija i adaptacija Biblioteke. Istakao je da „biblioteke rastu, one se ne prave“. Zahvalio je na prilici da se podsetimo istorije Biblioteke i kolega zaslužnih za njeno očuvanje.

Bogatu izložbenu delatnost Univerzitetske biblioteke potvrdila je i ova postavka. Njome se, štaviše, skreće pažnja na slabije vidljive, čak nevidljive i neprivlačne, ali sa građevinskog i arhitektonskog stanovišta neophodne projekte koji su podrazumevali pronalaženje rešenja za smeštajne probleme i probleme sanacije.

Izložba nam je raskrilila vrata Arhive Univerzitetske biblioteke i priču iza nje. Izložbenim materijalom, koji do sada uglavnom nikada nije prikazivan, skrenuta je pažnja ne samo na period podizanja Biblioteke tokom 20-ih godina 20. veka, već na poduhvat iz 80-ih godina kada su građeni novi podzemni magacini na dva nivoa i kada je trebalo podupreti postojeću zgradu koja je pod teretom knjiga počela da tone. Na panoima i policama na ulazu u Biblioteku i u holu postavljene su fotografije sa otvaranja, kao i isečci iz dnevnih novina Vreme; fotografije podignutih zdanja arhitekata kojima je poveren nacrt projekta Univerzitetske biblioteke Nikole Nestorovića i Dragutina Đorđevića; nacrti projekta zgrade Biblioteke zatim problemi sa kojima se Biblioteka suočila već u prvoj deceniji postojanja; pisma prvog upravnika Biblioteke Uroše Džonića u kome obaveštava Rektorat o nastalim oštećenjima nakon zemljotresa 1927. i 1929. godine; pismo upravnice Milice Prodanović iz 1959. upućeno Karnegijevoj fondaciji u kome moli za finansijsku pomoć kako bi se dozidao dodatni prostor za smeštanje publikacija; zatim dokumenti koji svedoče o mnogim napuštenim projektima vezanim za rekonstrukciju i adaptaciju, dokumentacija o uzrocima oštećenja, nastancima građevinskih problema i predlozi sanacije postojećeg objekta; deo dokumentacije o izgradnji podzemnih magacina u čemu su učestvovala preduzeća „7. juli“, „Vodoterma“, „Morava“ i, pre svih, „Geosonda“ koja je radila na sanaciji postojeće zgrade i obezbeđivanju njenih temelja.

Inače, izložba je nastala u okviru projekta „Knjigohranilište Univerziteta u Beogradu kao građevinski i arhitektonski izazov: projekti izgradnje, rekonstrukcije i adaptacije Univerzitetske biblioteke ’Svetozar Marković’ u Beogradu“, koji je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Treba napomenuti da je ovo nastavak izložbe i publikacije Knjigohranilište Univerziteta u Beogradu: počeci, iz 2021. godine posvećene osnivanju i početku gradnje Biblioteke.

Istrajnost dovodi do trajanja. Biblioteka je izvojevala mnoge bitke i još stoji na istom mestu na kojem je postavljen kamen-temeljac u junu 1921. godine.

Vesna Ilić i Nadica Stojanović

Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ Leskovac

Prikaz izložbe

Savremena srpska proza: kritički portreti Narodne biblioteke „Jefimija“ Trstenik, izložba u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu

(2. decembar 2023 – 20. decembar 2023)

U Čitaonici Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u Leskovcu, 2. decembra 2023. godine, u okviru Dana Nikolaja Timčenka, otvorena je izložba Savremena srpska proza: kritički portreti Narodne biblioteke „Jefimija“ Trstenik, koju su pripremile Ana Pavlović, diplomirani bibliotekar, i Jelena Dumanović, samostalni knjižničar.

Na samom početku otvaranja izložbe obratio se prof. Jovan Pejčić, predsednik Zadužbine „Nikolaj Timčenko“, koji je govorio o izdavaštvu biblioteka u Srbiji i o činjenici da postoje biblioteke koje su „značajni izdavači, naši najveći čuvari određene izdavačke tradicije“. Istakao je da su izloženi zbornici, koje već četrdesetu godinu neguje i uredno objavljuje trstenička biblioteka, postale sastavni deo savremene srpske nauke o književnosti u aktuelnim književnim zbivanjima, a zatim najavio direktora Biblioteke u Trsteniku Veroljuba Vukašinovića, dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika zbornika „Savremena srpska proza“.

Gospodin Vukašinović je govorio o tome da je Biblioteka u Trsteniku u proteklim decenijama postala prepoznatljiva kao organizator književnih susreta „Savremena srpska proza” i da je ova književna manifestacija, pokrenuta 1984. godine, dobila svoju trajnu fizionomiju koju čine „Književni portret jednog pisca” i „Okrugli sto” sa nekom od relevantnih književnokritičkih, književnoistorijskih ili drugih srodnih tema. Učesnici književnih susreta bili su istaknuta imena srpske proze, književne kritike i esejistike.  

Prvi broj zbornika „Savremena srpska proza” objavljen je 1989. godine i bio je posvećen prozi Slobodana Selenića i temi „Kretanje ideja u savremenoj srpskoj prozi”. Do sada je objavljeno trideset pet brojeva ovog zbornika. Četrdeseti susreti održani su 2023. godine i bili su posvećeni stvaralaštvu Ljubice Arsić i temi „Fantastika u savremenoj srpskoj prozi“. Književni susreti održavaju se pod pokroviteljstvom Opštine Trstenik i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Kako navodi Vukašinović, „na okruglim stolovima, čiji su sadržaji objavljeni u zbornicima, osvetljene su različite teme, od književnoteorijskih, kao što je pitanje fragmenta u srpskoj prozi, preko razmatranja različitih književnih žanrova, na primer: kratka proza, memoaristika, srpska poetska proza, esejistička proza, romansirana biografija, savremena pripovetka i nove tendencije, o kritici danas i drugo, do proučavanja uzajamnih veza književnosti sa medijima, dramatizacije književnih dela, osvetljavanja pesnika kao pripovedača, dok su se neki okrugli stolovi bavili širim tematskim oblastima, kao što su: tema rata u savremenoj srpskoj prozi, odnos pisaca i zavičaja, stranost i lik stranca, jezik kao tema proze, selo u savremenoj prozi, pri čemu posebno valja naglasiti okrugle stolove posvećene književnosti Srba u Hrvatskoj i delima srpskih prozaista van matice, kojima se išlo ka integralnoj geopoetičkoj slici savremene srpske književnosti. Zanimljivi su i tematski brojevi posvećeni poetikama nekih pisaca, na primer: Ive Andrića, Danila Kiša, Milorada Pavića, Dragoslava Mihailovića, Miodraga Bulatovića. Razmatrana su i pitanja periodizacije srpske književnosti, antologijskih izbora srpske pripovedne proze, proza i narodna kultura, stilistika savremene srpske proze itd. Neki od tematskih brojeva bili su posvećeni i pitanjima savremene kritike i portretima više značajnih književnih kritičara: Ljubiše Jeremića, Miroslava Egerića, Miloša Petrovića, Miodraga Radovića.“

Po rečima Vukašinovića, „ono što je rečeno o samim piscima nije rečeno na drugim mestima, tako da se ovi zbornici dosta koriste i u proučavanju savremene srpske proze, odnosno savremene srpske književnosti na fakultetima”. U zbornicima, pored značajnih autora i njihovih uglavnom autopoetičkih beseda, glavni deo sadržaja čine tekstovi književnih kritičara i teoretičara, profesora univerziteta, slavista, urednika, saradnika Instituta za književnost, filozofa, lingvista i mlađih autora.

Na kraju svog izlaganja, gospodin Vukašinović je predstavio novi, 35. broj zbornika „Savremena srpska proza“ koji sadrži tekstove izlaganja i priloga sa 39. književnih susreta, koji su održani u Trsteniku 18. i 19. novembra 2022. godine. U okviru celine „Književnog portreta jednog pisca“ dat je portret Jovice Aćina, pisca, esejiste i prevodioca, a u okviru „Okruglog stola“ obrađena je tema „Stilistika savremene srpske proze“.

Svi brojevi zbornika „Savremena srpska proza“ mogu se naći u PDF formatu na sajtu trsteničke Biblioteke.

Ko u ruke uzme sve do sada objavljene zbornike sa trsteničkih skupova, pomno pregleda njihov sadržaj i pročita, kako mu drago, na preskok ili linearno, neke ili sve tekstove u njima, lako će doći do zaključka da se u Trsteniku godinama piše spontana i utoliko dragocenija enciklopedija imena, dela, formi, postupaka, poetika, dominantnih i frekventnih tema iz korpusa savremenog proznog stvaralaštva.

Mihajlo Pantić

U trsteničkoj akademiji

„Savremena srpska proza“