У Прагу је од 24-26. маја одржана 11. Међународна конференција
INFORUM, највећа годишња
конференција о информационим иѕворима у средњој и југоисточној Европи.

Конференцији је претходила радионица посвећена претраживању
информација преко интернета.

На конференцији је у оквиру Секције за постере приказан
рад стручњака из Одељења за научне информације и раѕвој библиотечког система
Универзитетске библиотеке под насловом “Електронске информације у Универзитетској
библиотеци “Светозар Марковић “ и промене које су изазвале
“.

Пун текст свих радова са конференције биће доступан преко
интернета на адреси www.inforum.cz.

На пратећој изложби приказани су многобројни нови електронски
извори информација и програми за обједињено претраживање електронских извора
којима библиотеке располажу.

Детаљнији прикат конференције и прикаѕ радионице посвећене
претраживању интернета дат је у овом броју.

(Др С. Филипи-Матутиновић)

У оквиру министарства за науку и заштиту животне средине
постоји Сектор за технолошки развој, о чијем се раду, а поготово већ видљивим
дометима, мало зна у широј јавности. О томе шта овај Сектор значи за земљу,
за наш лист је говорио проф. др Александар
Седмак
, помоћник министра и редовни професор Машинског
факултета у Београду, „на привременом раду“ у Министарству за науку
и заштиту животне средине
, како он сам каже.

Др Седмак је рођен тачно пре 50 година. Математичку гимназију
у Београду завршио је пре 32 године, а 1978. је дипломирао на Машинском
факултету, где се одмах запослио као асистент. Докторирао је у 34. години
живота, да би у 46. постао редовни професор.

Као гостујући професор боравио је у иностранству, а објавио
је завидан број радова по међународним часописима, нарочито из области
механике као природне науке.

У Министарству је 2,5 године и сада му је сектор којим
руководи основна преокупација. Основно ангажовање је усмеравање истраживања,
у чему се стално подижу критеријуми.

Три врсте пројеката

Сектор којим руководи др Седмак бави се технолошким развојем,
односно финансирањем пројеката технолошког развоја.

Постоји више група таквих пројеката, а највећа је тзв.
Ботомап група (bottom up), у коју спадају пројекти које
пријављују истраживачи на основу својих жеља шта би хтели да раде.

Такви пројекти се оцењују и одобравају у складу са рецензентским
и комисијским оценама и управо је завршен нови циклус одабира пројеката
који обухвата ову и наредне две године, тако што су одабрани пројекти
који ће бити финансирани у том периоду.

У Ботомап приступу извршена је подела по групама:
електроника и телекомуникација, машинство, индустријски софтвер, урбанизам
и грађевина, саобраћај, материјали хемијске технологије и биотехнологија,
која се појављује и у Националном програму.

Друга група су тзв Топдаун (top down)
пројекти где Министарство, на основу захтева јавних предузећа и других
установа од државног значаја, задаје теме пројекта, па се на ту задану
тему јаве они који мисле да би могли да их реализују, и на основу тих
пријава Министарство одабере коме ће поверити реализацију пројекта.

У трећу групу спадају Национални програми
у оквиру којих постоје три врсте пројеката, са 9 подпрограма. Тај Национални
програм се добро одвија, даје добре резултате и он је по мало Топдаун
у претходном смислу.

Тим програмом руководи Колегијум директора националног
програма, тело које је оформљено од истраживача, односно највећих експерата
из свих области. У суштини, Колегијум практично задаје теме, тј. усмерава
истраживаче чиме треба да се баве.

У прву групу пројеката Националних програма спадају пројекти
за енергетску ефикасност (само име каже чиме се бави), стартовали су 2001.
и први трогодишњи циклус је завршен прошле године, односно марта ове године,
а сада је у току уговарање следећег циклуса.

Друга група националних програма се односи на област
биотехнологије и агроиндустрије, и функционише слично, дакле такође постоји
Колегијум директора који су задужени за поједине подобласти и они такође
задају теме за пројекте, у договору са Министарством.

Слично су и стартовали, дакле и код њих је сада други
трогодишњи циклус у току.

Трећи део Националног програма односи се на Коришћење
и заштита и уређење вода
. Он је мањи по обиму, али сличан по концепцији.

То су основни програми технолошког развоја, и у свим
програмима ради се о темама из техничко-технолошких наука.

Иновациони пројекти

Постоји још једна група пројеката која у овом тренутку
није директно у овом Сектору, али полако прелази у њега – то су тзв. Иновациони
пројекти
, и они су корак даље у овом смислу. Наиме, код њих је апсолутно
основни критеријум за финансирање то да ли могу за годину дана да дају
производ или нову технологију. Они се и финансирају мало другачије од
осталих програма, јер постоје много веће могућности да се уложе средства
у развој прототипа, односно, како ми то зовемо, директне материјалне трошкове.

То подразумева да Министарство може да одобри већи износ
за покриће директних материјалних трошкова, да би се обезбедила израда
прототипа, односно освајање неке нове технологије.

Та група пројеката треба да нам обезбеди директну
и поуздану везу између оног добро познатог ланца истраживање – развој
– конкретна примена, односно привреда. Та група пројеката је тренутно
у Сектору за трансфер технологије, али се тај сектор по новој систематизацији
спаја са Сектором за технолошки развој и то је вероватно, бар са неке
тачке гледишта, добра идеја, јер ћемо онда имати ту директну везу истраживања,
развоја и примене иновација у привреди.

Конкурс за те тзв. иновационе пројекте на поменути начин
рада стартовао је прошле године први пут, а сада се врше припреме за ову
годину.

Резултати су већ видљиви

Иако је протекло веома мало времена, већ данас се може
изрећи оцена да је захваљујући оваквом приступу Министарства, у свим поменутим
областима забележен напредак у односу на претходно стање, али др седмак
напомиње:

— Још увек је то недовољно, па смо донекле незадовољни
резултатима и покушавамо да то променимо, тако што захтевамо конкретан
производ као резултат пројекта.

Да би смо раздвојили оне теме које морају да дају
конкретан производ или конкретну технологију од оних темакоје још увек
шире гледано спадају у технолошки развој, управо прошле године смо и увели
први пут Топдаун пројекте.

Улагање у истраживања није јавна потрошња,
него инвестиција

Велика новина за нас је то што ће Србија први пут добити
Закон о иновационим делатностима
који је сада у припреми. Земље са
развијеним економијама и развијеном применом истраживања у привреди и
економији немају потребе за таквим законом, јер је та област код њих уређена
по природи ствари, по тржишним механизмима, зато што је тамо препознато
и доказано да улагање у истраживања није јавна потрошња, него инвестиција,
и то најбоља инвестиција. У неким случајевима јесте мало ризична, али
је добитак велики.

Узмимо само један пример: својевремено је Јужна Кореја
уложила милијарде долара у развој равних екрана, али јој се то вратило
вишеструко и данас је она водећи произвођач у тој области, и то не само
за екране за рачунаре, него и за телевизоре. Из тога Јужна Кореја данас
остварује огромну добит.
Или, узмимо пример из Финске, односно њене компаније Нокиа (Nokia),
која је уложила огромне паре у развој мобилне телефоније, а данас влада
тим светским тржиштем.

— Ми, наравно, не можемо са њима да се такмичимо
на такав начин, али имамо своје адуте и компаративне предности, само је
потребно много веће улагање у истраживање. Имали смо својевремено, пре
једно 15 година, веома успешну причу о пројекту са зеолитима који је доносио
милијарде динара, али је ратни вихор почистио и тај посао.

То је последица тога што је у то доба та фабрика
подигнута ван Србије.

Значи, ми имамо потенцијале, али немамо развијену
свест о потреби улагања у иновације. Потреба да се код нас та област уреди
законом, произлази управо из тога што је та област неуређена, што не постоје
тржишни механизми и што није препознато да је улагање у науку инвестиција
у добит, а не јавна потрошња.

Од успешних истраживања сви имају
користи

Нарочито се то односи на примењену науку, али не треба
искључивати ни основна истраживања, јер се ради о својеврсној спрези која
је чак и повратна. Та повратна веза почиње са образовањем, а затим долазе
основна истраживања, примењена истраживања, развој производа и привреда,
тако да су сви ови сегменти међусобно увезани, и та спрега иде и у супротном
правцу. Како?

Када ви остварите неки успех у истраживању, нешто
примените и добијете конкретан производ, ви сте нешто и научили, и то
морате да вратите у образовање, тако да су тих 5 елемената и повратно
у чврстој спрези и одвајање средстава за ту област првенствено треба схватати
као улагање у развој, а не као јавну потрошњу
.

На крају разговора о овој теми др Седмак је рекао да
ми развијамо механизме развоја информационог друштва, и када се буду успоставили
тржишни механизми, Закон о иновационим делатностима неће нам бити ни потребан.

Научно-технолошки парк – визија која
ће бити реализована

Из Министарства за науку је потекла једна ексклузивна
идеја – да Београд добије свој научно-технолошки парк! Др Седмак то овако
објашњава:

— Имамо фантастична блок зграда који сачињава пет
техничких факултета (Технолошко-металуршки, Машински (који је преуредио
поткровље), Електротехнички, Грађевински и Архитектонски), затим Завод
за физику и два павиљона од којих је један изванредно реновиран прошле
године који припада Електротехничком факултету у коме се налази и иновациони
центар тог факултета. Други павиљон се сада ради захваљујући донацији
бившег студента Ивана Рашовића.

Једино у том комплексу зграда Електродистрибуције
боде очи и њу би требало пренаменити и искористити за будући научно-технолошки
парк. Ту могу да се сместе тзв. бизнис инкубатори, односно иновациони
центри.

У оквиру тог парка перфектно ће се уклопити две научне
институције: Архив Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.

Иновациони центри—расадници нових
технологија

Са иновационим центрима се већ кренуло јер постоје на
Машинском и Електротехничком факултету и за сада се баве информационим
технологијама, али у догледној будућности би, уз неке донације које су
скоро на прагу реализације, могли да буду иновациони центри за сваку нову
технологију, а њих има их пуно на овим техничким факултетима.

— Да би реализовали ову идеју, треба обезбедити довољан
број квадрата простора, уредити га и обезбедити инфраструктуру. То није
мала инвестиција, али није ни претерано велика. Постоје инвеститори, чак
донатори из иностранства, а наравно да би морали да се укључе и град Београд
и Република Србија преко нашег Министарства.

Нова радна места, профитабилне фирме,
повећање националног дохотка…

То би омогућило отварање великог броја нових радних
места, веома профитабилне фирме и повећање бруто националног дохотка Србије,
што је наставак прича да наука није јавна потрошња, него инвестиција.
Та визија је први пут пре неколико година јавно обнародована, и у првом
тренутку већини није било јасно када се говорило о бизнис-инкубаторима,
о каквим се то инкубаторима ради.

Исто је била мислена именица „научно-технолошки паркови“,
а сада већ један број људи зна о чему се ради. Идемо у том правцу, истина
споро, али боље него никако
.

У том смислу Србија има најбољу сарадњу са Норвежанима
који у Нишу финансирају изградњу бизнис-инкубатора и научно-технолошког
парка, и једна друга донација ће бити делом усмерена у изградњу Научно-технолошког
парка у Београду.

Повећана је улога библиотека

У свему ономе о чему је овде било речи, нова улога библиотека
је очигледна. У ово данашње, савремено доба, захваљујући Интернету, информације
су доступне свима, а библиотека је очигледно најбољи механизам не само
да се дође до информације, него да се оне и обраде, прилагоде кориснику.
Наиме, библиотека може да приреди информацију у оном облику у каквом је
потребна кориснику. У данашње доба недостатка времена, то је драгоцена
помоћ кориснику информације.

— Из тог угла гледано, улога библиотека је не мања
због постојања Интернета, него је већа.
Срећом, наше библиотеке су врло брзо прилагодиле томе, захваљујући пре
свега значајним улагањима у оптичку мрежу, и посебним напорима академске
мреже, односно РЦУБ-а, чему треба додати и подршку Министарства за науку
и заштиту животне средине, које је и основало сектор који се тиме бави.

Та улагања су почела 2001. посебно заслугом тадашњег
министра за науку проф. Домазета који је веома форсирао улагања у то,
а садашњи министар др Александар Поповић је наставио ту политику.

Томе треба додати да су уложена велика средства у
координирану набавку електронских извора и сада су добро покривена основна
истраживања. У овом тренутку примењена истраживања су слабије покривена,
али то стање мора да се поправи.

Др Седмак такође скреће пажњу на проблем патената и заштите
интелектуалне својине, који је у овом тренутку огроман код нас, и држава
у тој области мора много тога да уради, па и у тој области подршка библиотека
може да буде огромна.

У том смислу било би добро ако би Министарство могло
да обезбеди набавку Engineering village базе електронских података.

Библиотека треба да осмишља и пласира
информације потребне науци

Из угла наше професије и посла којим се бавимо, учинило
нам се логичном да се нашем саговорнику обратимо са питањем има ли места
сарадњи иновационих центара и библиотека као такође информационих центара?

— То делује као одлична идеја. Природно је да се
библиотека бави пропагандом у том смислу, има за наше услове довољно јак
информациони систем, што значи да може да обави тај посао. Ако је проблем
у људима, мораће мало да се потруде, а то није тешко, јер се ради само
о психолошком проблему. То би било од велике користи за те иновационе
центре, за тај научно-технолошки парк како би се знало о чему се ту ради.

Права информација у право време највише вреди, а
ту информацију библиотека може да осмишљава и пласира. Најважније је у
свему томе привући студенте за ове идеје, будуће кориснике свега тога.

Др Седмаку је скренута пажња да је једна од препрека
то што у овом тренутку Интернет центар Универзитетске библиотеке има само
15 рачунара, а интересовање студената је огромно и стално чекају на ред,
али је он рекао да је у питању мала инвестиција за коју морају да се обезбеде
средства.

Библиотека као информатор у образовању

Др Седмак је указао на још једну веома важну активност
коју библиотека може да ради – да обавештава јавност о реформи високошколског
образовања на техничким факултетима. Ради се о новим системима 3+2, 4+1,
што подразумева магистарски студиј у 5 година, и израду докторске дисертације
у наредне три године,

— Све су то изванредне нове ствари које би требало
да привуку младе да студирају технику, јер менаџментом не могу сви да
се баве, с обзиром да нечим треба управљати. Зато је развој привреде примарно
опредељење, али део проблема је и у недостатку информација.

Рецимо, данас се на Машинском факултету најмање прича
о машинама у класичном смислу. Данас слика о машинцу као човеку чије су
руке у уљу, уопште не одговара стварности.

Сада се праве нови планови и програми који ће бити
другачији и нови, и надамо се великом успеху у привлачењу будућих студената
за ове студије. У свему томе библиотеке, посебно универзитетске, могу
да одиграју огромну улогу. У томе се може сарађивати и са школским библиотекама.

Када већ говоримо о недостатку информација, то се
односи на информације о патентима, а оне су недовољно присутне и познате.

Зато постоје врло широке могућности, а и очигледна потреба,
да се оствари стална и широка сарадња између овог Сектора Министарства
за науку и Универзитетских библиотека у Србији.

Разграната сарадња са другим министарствима

Када се већ говори о сарадњи, др Седмак подвлачи да ово
министарство чини напоре да интензивира сарадњу са другим министарствима,
као што су министарство енергетике, капиталних инвестиција, пољопривреде.
Постоји доста добра сарадња са Министарством за економске односе са иностранством,
због многобројних донација и инвестиција које долазе из иностранства.

Што се истраживања тиче, постоји потреба да се
сарађује највише са министарствима пољопривреде и водопривреде. Одмах
затим долази сарадња са министарством за капиталне инвестиције где су
телекомуникације и саобраћај, као и грађевинарство.

Недостаје нам боља веза са Министарством привреде,
које треба да буде корисник резултата рада овог Сектора
, сматра др
Седмак.

Еурека

Овај сектор води и Европски Програм „Еурека“, који је
мање-више такође заснован на иновацијама.

Из свега реченог је очигледно да Сектор за технолошки
развој Министарства за науку и заштиту животне средине остварује капиталне
успехе за развој наше земље, још увек поприлично далеко од очију јавности.

То стање треба променити.

ЕУРЕКА је европски оријентисана иницијатива,
чији је циљ повећање продуктивности и конкурентности европске индустрије
и економије на светском тржишту, кроз развој тржишно оријентисаних европских
технологија, услуга и производа.

Основни ЕУРЕКА принцип подразумева да организације
које учествују у реализацији њених програма, а то су компаније, мала и средња
предузећа, институти и факултети, одлучују о формулисању, развоју и финансирању
пројеката према сопственим потребама.

Десет година постојања

ЕУРЕКА је основана 17. јула 1985. у Паризу, на
Конференцији министара 17 земаља и представника Комисије Европске уније.
Декларација која је усвојена на састанку министара у Хановеру 6. новембра
1985. представља повељу ЕУРЕКЕ и утврђује њене оквирне принципе.

Седиште ЕУРЕКА Секретаријата је у Бриселу, а програмом
сваке године председава друга земља. До 18. јуна 2004. председавајућа земља
је била Француска, која је председништво пренела Холандији која ће мрежом
председавати до јула 2005.

Од оснивања до данас број земаља чланица је у порасту,
те у овом тренутку Програм обухвата 33 земље чланице и Европску комисију
као 34. чланицу, тј 150 запослених из различитих институција из земаља чланица.

Поред организација земаљачланица, у пројектима у оквиру
ЕУРЕКА програма учествују и организације из НИП (National Information
Point) земаља, које још увек нису земље чланице, као што су Албанија и Украјина.
Програм је, такође отворен и за друге ваневропске земље.

У политичком и економском контексту ЕУРЕКА представља
један од структурних фактора који промовише европску интеграцију у области
иновација, истраживања и развоја, јер као децентрализована и флексибилна
мрежа подржава регионалну, билатералну, као и мултилатералну сарадњу.

Земље Централне и Источне Европе које су се прикључиле
до данас овој мрежи имају исти ниво учешћа према националном дохотку као
и земље које су основале ову Иницијативу.

Од 1985. године до данас у више од 2200 ЕУРЕКА
пројеката инвестирано је 22 билиона Евра, што представља између 1 и 3% укупних
инвестиција у истраживање и развој земаља чланица. До данас је реализовано
1650 пројеката, а укупно је учествовало преко 11.000 институција: 3062 велике
компаније, 3644 малих и средњих предузећа, 1743 института, 1367 универзитета
и 369 владине институције.

Тренутно је у току око 600 пројеката.

ЕУРЕКА је отворена за све области технологије,
али су ради лакше обраде података формулисане следеће технолошке области:

— медицина и технологија;

— комуникационе технологије;

— енергетика;

— заштита животне средине; информационе технологије;

— ласерске технологије;

— нови материјали;

— роботика и аутоматско управљање производњом и

— транспортне технологије.

Критеријуми које треба задовољити да би се пројекат квалификовао
за ЕУРЕКА програм су:

— учешће бар два партнера из две различите земаље ЕУРЕКА
чланице;

— иновативност у оквиру свог сектора и

— резултат у виду тржишног производа, процеса или услуга.

— Резултат пројекта не сме бити намењен војној индустрији.

У оквиру Министарства науке и заштите животне средине Републике
Србије формирана је Национална ЕУРЕКА Канцеларија.

На Министарској конференцији која је одржана у Солуну 28.
јуна 2002. наша земља је постала пуноправни члан. У буџету Републике Србије
одвојена су средства за суфинансирање учешћа наших организација на следећи
начин: како се ради о пројектима у домену технолошког развоја, пријаву пројекта
подноси најмање једна НИО и најмање једно предузеће, заинтересовано за примену
резултата пројекта.

Пријаву пројекта може поднети и предузеће, самостално,
уколико финансира трошкове реализације пројекта. НИО могу да буду финансиране
од Министарства до 30% вредности укупних трошкова предложеног пројекта,
чиме се делимично или у потпуности покривају трошкови учешћа НИО у пројекту.

Максималан износ који може годишње бити исплаћен по пројекту
је 50.000 Евра у динарској противвредности.

У овом тренутку организације из Србије учествују у 11 ЕУРЕКА
пројеката из области транспорта, информационих технологија, заштите животне
средине и роботике. Вредност учешћа износи 1,6 милиона евра, а два пројекта
су завршена.

Основне делатности савремених универзитета и факултета
су наставнонаучни рад, перманентно (континуирано) образовање, научноистраживачки
рад и трансфер знања и нових технологија. Основу за квалитетно обављање
ових делатности чине знање, научне информације и извори научних информација
из одређене области.

Као што је познато, за развој савременог друштва, поред
мноштва фактора развоја, значајно је и постојање научног знања као и његово
ефикасно коришћење. Да би се постојеће знање што ефикасније користило,
неопходно је да се знање трансформише у информације и да буде доступно
широј јавности.

Савремено информационо друштво, информациони системи,
информациона и комуникациона технологија омогућавају да се тај процес
трансформисања веома брзо и квалитетно изврши, а информацијама може да
приступи велики број корисника истовремено. Значајну улогу у том процесу
трансформисања имају и библиотеке. Као помоћне научне институције, оне
имају веома важну улогу у посредовању између оних који стварају научне
информације и оних којима су те информације неопходне.

Савремена библиотека
захтева савремену опрему

Битан предуслов за обављање библиотечко-информационе
делатности у савременом друштву је коришћење савремене информационе и
комуникационе опреме. Без ове опреме нема ни најсавременијих облика библиотека
– тзв. електронске библиотеке, дигиталне библиотеке, виртуелне библиотеке,
библиотеке без зидова. Савремена информациона технологија омогућава стварање
и проналажење, обраду, депоновање, манипулацију, интеграцију, дисеминацију
информација као и слободан приступ појединачним али и групним корисницима.
У складу с тим библиотека постаје подједнако информациона, документациона
али и комуникациона.

Почетак трећег миленијума обележен је значајним помаком
и напретком библиотечко-информационе делатности у Србји. За веома кратко
време урадило се много, а радило се истовремено на више поља:

— основан је Конзорцијум библиотека Србије за обједињену
набавку (КоБСОН);

— Министарство за науку је издвојило значајна средства
за набавку литературе (електронска форма и штампана форма);

— великом броју корисника омогућен је 24-часовни приступ
сервисима и базама података с пуним текстом;

— све више се набављају публикације у електронској форми;

— урађен је пројекат „Виртуелне библиотеке Србије“ (ВБС)
који подразумева изградњу система узајамне каталогизације са централним
електронским каталогом и мрежом библиотека коју чине све библиотеке у
Србији;

— успостављен је хост у Народној библиотеци Србије на
који је постављен централни уза-јамни каталог Републике Србије;

— у оквиру европског програма Темпус реализовани су значајни
пројекти „Изградња кооперативне мреже високошколских библиотека у Србији“
и «Интеруниверзитетска библиотечка мрежа»;

— успостављена је сарадња са светским удружењима библиотечких
радника и извршено учлањење;

— интензивно се прате, преводе и примењују светски стандарди;

— набавци информатичке и комуникационе опреме дат је
одговарајући приоритет;

— повећана је информисаност библиотечких радника;

— креирани су веома информативни сајтови библиотека;

— едукацији библиотечких радника посвећена је изузетна
пажња;

— организовани су међународни и домаћи симпозијуми и
скупови који су одржани у Ср-бији, а известан број библиотечких радника
је присуствовао значајним конгресима, симпозијумима и семинарима који
су одржани ван наших простора;

— велики број предавања и курсева за библиотечке раднике
држали су еминентни стручњаци из земље и иностранства;

— објављене су значајне публикације из области библиотекарства
и информатике;

— систем комуникације међу библиотекама у земљи, али
и са страним библиотекама, много боље функционише;

— у припреми је нови Закон о библиотечкој делатности.

Ове интензивне активности у области библиотечко-информационе
делатности битан су предуслов бржег развоја у свим научним областима,
па тако и у области биомедицине.

Специфичности биомедицинских информација

Биомедицина је научна област са изузетно великим бројем
научних информација. За разлику од осталих информација, научне информације
у медицини имају неке карактеристике које су последица законитости у развоју
ове науке и оне траже доста специфичне приступе у њиховој обради и коришћењу.

Медицинске научне информације су једнако значајне за
све земље, без обзира у којој оне настају; За њих је карактеристично:

— да је изузетно велико постојеће знање из ове области;

— да постоји заинтересованост целог становништва за ову
научну област;

— у биомедицинска истраживања се улажу велика средства;

— у овој научној области има највише научника и истраживача;

— у складу са етичким принципима резултати научноистраживачког
и стручног рада се ве-ома брзо у виду радова обелодањују и постају доступни
јавности;

— биомедицинске научне информације веома брзо застаревају;

— продукција биомедицинске литературе је веома велика;

— највише су цитирани радови из области биомедицине.

Хиперпродукција информација, или како је још називају
«експлозија информација», захтева најрационалнији систем обраде који ће
омогућити да информација, садржана у било ком извору, за што краће време
пређе што краћи пут од ствараоца, преко преносиоца до корисника.

Захваљујући изузетној брзи-ни обраде података, могућности
меморисања и преноса великог броја информација, великој брзини приступа
информацијама и могућности даљинског комуницирања, информациона и комуникациона
опрема представља значајну техничку подршку за испуњење ових захтева.

Широк круг корисника

Корисници библиотека медицинских факултета и других биомедицинских
библиотека су:

— студенти додипломских студија, последипломске наставе
(магистранти, докторанти, спе-цијализанти),

— наставни кадар (професори, доценти, асистенти и сарадници),

— научници и истраживачи у области образовања и медицине
(научни рад, истраживачки рад,

— међународни пројекти, пројекти Министарства за науку
и заштиту животне средине, радови за научне скупове);

— здравствени радници (специјалисти, лекари, медицинске
сестре, полазници семинара континуиране едукације).

Овим захтевним корисницима потребан је изузетно велики
број научних и стручних информација из области медицине. Савремена информациона
и комуникациона опрема омогућила им је да посредством библиотека до тих
информација стигну за веома кратко време, на једноставан начин, да те
информације буду прецизне и актуелне и да их преузму у електронском облику.

Примена електронских извора информација не значи да ће
публикације у папирној форми бити запостављене. Напротив, савремена информациона
технологија омогућила је да се до информација о постојању оваквих публикација
много брже дође, па ће се оне више и користити. Претварањем штампаних
публикација у електронске биће могуће претраживање њиховог целокупног
садржаја а за старе, ретке књиге и културна богатства биће то начин да
се прикажу широј јавности, а да они као јединст-твена и ретка грађа, буду
и даље чувани и смештени у адекватном простору.

Предности електронских докумената

Многи електронску револуцију сматрају најзначајнијом
ре-волуцијом у комуникацији од открића штампе. Она је трансформисала све
што радимо, како радимо, како комуницирамо, а пре свега – како приступамо
информацијама, без обзира где се физички налазимо. Удаљеност престаје
да буде баријера.

Предности електронских библиотека су многобројне:

— у њима се лако проналазе информације;

— електронски извори информација постају доминантни;

— набавка фонда може да се обавља директно путем онлајн
каталога;

— међубиблиотечка позајмица се врши путем електронске
поште;

— пружају се дигиталне информационе услуге;

— могу да се користе електронски извори информација који
се налазе ван библиотеке – негде у оквиру глобалне виртуелне библиотеке
и то свих двадесет четири часа дневно и истовремено за велики број корисника;

— електронски документи путују тренутно кроз мрежу;

— креирају се општи или ускостручни тематски портали
који олакшавају проналажење ре-левантних сајтова на Интернету и релевантних
садржаја у електронском облику.

Библиотекари у дигиталном окружењу имају могућност да
повежу кориснике и колекције заједно на начине који никада раније нису
били могући. Web омогућује да се окупе сродни материјали који
су у реалном свету физички на одвојеним местима. Могуће је такође претраживати
документе и датотеке са информацијама преко Интернета уз помоћ World
Wide Weba
и уз помоћ комерцијалних читача Weba, који омогућавају
корисни-цима који нису технички обра-зовани, проналажење информа-ција
са мање напора. Електрон-ска пошта постаје главни вид комуникације.

Електронску револуцију прате многи
проблеми

Поред погодности које је са собом донела електронска
револуција и коришћење електронских извора информација и информација са
Интернета, постоје и многа нерешена питања и недостаци:

— није извршена стандардизација оваквих информација,
не постоје општеприхваћени стандарди за стварање као и за пренос информација
у друге форме у току развоја нове технологије;

— конвертовање информација из старог у неки нови облик
може бити скупо и тражи пуно времена;

— нису успостављени општеприхваћени протоколи за комуникацију
међу рачунарима како би се остварила интероперативност и размена података;

— нису довољно прецизирани и успостављени одговарајући
етички принципи за коришћење, али и постављање информација на Интернет;

— није дефинисано одређивање аутентичности, квалитета
и вредности информација;

— постоји могућност ширења компјутерских вируса;

— није регулисан појам ауторства и интелектуалне својине,
појам власништва информација и њихова заштита;

— постоје проблеми у вези са чувањем и депоновањем информација,
њиховом разменом;

— информациона технологија брзо застарева (хардвер, софтвер
и медијуми), а поставља се и питање трајности одговарајућих медија;

— набавка и одржавање оп реме изискује значајна финансијска
средства,

— неопходно је континуирано информатичко образовање,
и сл.

Широке могућности примене нове технологије

Могућности примене и значај информатичке и комуникационе
технологије у биомедицинским библиотекама могу се представити на примеру
рада библиотеке Медицинског факултета у Новом Саду.

Применом ове савремене технологије омогућено је обављање
већине послова у Библиотеци:

1. Креирање електронског каталога публикација (штампана
или електронска форма) које се налазе у фонду Библиотеке;

2. Претраживање COBISS-а Кооперативног onlajn
библиографског система и сервиса – узајамног електронског каталога фондова
библиотека у Србији (књижна и некњижна грађа);

3. Међубиблиотечка сарадња и позајмица путем електронске
поште;

4. Радови у штампаној форми се могу трансформисати у
електронску форму (овај поступак се примењује на захтев других библиотека
или корисника који желе да им се рад из штампане публикације проследи
на кућни e-mail или на радно место);

5. Креирање библиографских и библиографско-апстрактних
база података о биомедицинској литератури. Тако Библиотека Медицинског
факултета по светским стандардима креира следеће базе:

Biomedicina Jugoslavica
– BI,

— Биомедицина Војводине –
БИВОЈ,

— Каталог стране биомеди-цинске
периодике у Србији,

— Biomedicina oncologica,

— Biomedicina oftalmologica,

— Медицина рада,

— БИДОЦ
– одбрањене докторске дисертације на факултету,

БИМАГ
– одбрањени магистарски радови на факултету,

БИСПЕ
– одбрањени специјалистички и супспецијалистички радови,

МФИЗД
– издања Медицинског факултета.

Базе података и електронски извори информација могу да
буду лоцирани на рачунару, на серверу у локалној мрежи, на дискетама,
CD ром-у, DVD, и на хостовима и сервисима онлајн доступним преко Интернета.
За сада се базе података које креира Библиотека налазе на серверу у Библиотеци
и доступни су само путем локалне мреже.

6. Претраживање најзначајнијих домаћих и светских библиографско-апстрактних
база о биомедицинској литератури (најчешће се претражује Medline
база Америчке националне библиотеке за медицину);

7. Приступ web сајтовима библиотека у целом свету;

8. Претраживање електронских сервиса и база пуног текста
и преузимање целих радова и других научних информација у електронској
форми преко КоБСОН-а постали су основни начин долажења до најзначајније
светске литературе. Најчешће се користе сервиси EBSCO, HINA-RI, Science
Direct, Springer Link, Blackwell
, а у последње време Web of Science
постаје све актуелнији за кориснике биомедицинских библиотека.
Радови у научним часописима у електронској форми постали су најзначајнији
извор најсавременијих и најактуелнијих научних информација. Резултати
претраживања, попис литературе, библиографски подаци, апстракти и радови
у целини могу се штампати, снимити на диске-ту, снимити на компјутер,
наре-зати на ЦД, послати на e-mail.

9. Претраживање Интернета.

10. Библиотечко пословање.

11. Селективна дисеминација.

12. Коришћење информационе технологије за потребе научноистраживачког
рада запослених у Библиотеци Медицинског факултета у Новом Саду и пре-зентације
добијених резултата истраживања.

13. Едукацију запослених и корисника.

14. Информисање о предстојећим догађајима, и др.

Услуге библиотеке ће бити још разноврсније

Готово да и нема активности у библиотеци за чије извршење
није неопходна савремена информациона технологија.

Постојећа информациона и комуникациона технологија у
Библиотеци Медицинског фа-култета у Новом Саду омогућава и више нивое
библиотечке делатности, па се у том смислу планира:

— повезивање свих биомедицинских библиотека у Војводини
у јединствени онлајн систем;

— успостављање електронске везе са свим здравственим
установама у Војводини;

— укључење у јединствене информационе системе у земљи
и иностранству;

— стварање база података за наставу и едукацију (предавања,
радови, демо презентације, вежбе, тестови, уџбеници, ртг снимци, МРИ снимци,
мултимедији, симулације, и др.);

— електронска дисеминација информација;

— припрема за нове захтеве који ће настати реформом и
новим видовима савременог висо-кошколског образовања;

— допуна web сајта Факултета – линк Библиотека и онлајн
приступ базама које креира Би-блиотека;

креирање портала и др.

Велика корист за кориснике

Електронска револуција донела је погодности и за саме
кориснике. Корисник данас може са рачунара на радном месту или од куће
путем електронске поште да тражи од библиотеке информације о публикованој
литератури о одређеној проблематици. Библиотекари прослеђују кориснику
информације добијене претраживањем биомедицинских, домаћих и страних библиографско-апстрактних
база и COBISSа. Од понуђених референци корисник одабира оне које су му
потребне и за кратко време добија целе радове у електронској форми.

Електронска револуција проузроковала је и нову улога
библиотекара у биомедицинском научном информисању. На добрим основама,
на темељима и постулатима класичног библиотекарства, изграђено је савремено
библиотекарство и библиотечко-информациона делатност.

Информациона и комуникациона технологија је свакако до-принела
развоју ове делатности, дала јој нове квалитете, али и поставила нове
задатке и изазове. Посао библиотекара у биомедицинској библиотеци је ве-ома
динамичан, занимљив али и захтеван посао.

Библиотекари треба да буду део образовног
и научног тима

Применом савремене информационе технологије, пред библиотекаре
су постављени нови захтеви. За савремену библиотечко-информациону делатност
у биомедицинским библиотекама неопходан је тим експерата. Библиотекари
треба да буду експерти, усмеривачи знања, стручњаци за управљање знањем
и његовим трансфером.

Да би то остварили, неопходно је да се непрекидно усавршавају,
проширују знање, прилагођавају технолошком напретку, да се баве истраживачким
радом и интензивно напредују унутар струке.

Професија библиотекар у биомедицинским библиотекама носи
и подразумева велику одговорност за развој медицинског образовања, науке
и здравства, као и за стварање неког будућег знања у овој области на нашим
просторима. Зато библиотекари треба да буду део образовног и научног тима
јер им то по значају и делатности коју обављају и припада.

Закључак

Информациона и комуникациона технологија унапредила је
и осавременила библиотечко-информациону делатност у биомедицинским високошколским
библиотекама. Због све већих захтева корисника библиотека потребно је
искористити све њене могућности како би трансфер знања и научних информација
у високошколском образовању достигао још виши ниво.

Брзи развој и примена информационе и комуникационе технологије
захтева од ових би-блиотека следеће:

— укључење у јединствени национални библиотечко-информациони
систем;

— настављање са радом у Систему биомедицинског научног
информисања Србије и реа-лизацију његових циљева и задатака;

— организовану набавку савремене технологије, перманентно
образовање и оспособљавање за њено коришћење, како запослених у библиотекама
тако и свих корисника научних и стручних информација.

Праћење новина у области библиотечко-информационе делатности
у земљи и свету и њи-хово имплементирање у свакодневни рад биомедицинских
библиотека омогућиће остваривање савременог биомедицинског информисања
и припрему биомедицинских високошколских библиотека за нове захтеве које
ће пред њих поставити развој савременог образовања и медицине као науке
и струке.

Остваривањем постављених задатака библиотека и сама постаје
значајна карика у том ланцу развоја.

 

Први доктор наука из области медицинске
информатике

Др Силвија
Бркић
ради у Библиотеци Медицинског факултета
у Новом Саду на радном месту библиотекара саветника са докторатом, а уједно
обавља и функцију управника Библиотеке.

Завршила је Медицински факултет
у Новом Саду и стекла звање доктора медицине. На овом факулtету је магистрирала
и докторирала и постала први доктор наука из области медицинске информатике.

Прво радно место било је баш у
овој библиотеци где ради већ 20 година и «улази» у тајне библиотечко-информационе
делатности. Она истиче да је имала срећу да су је класичном али и савременом
библиотекарству учили изврсни библиотекари, њене старије колегинице које
су сада у пензији.

Непрекидна едукација, усавршавање
и бављење научноистраживачким радом резултирали су стицањем научних звања:
магистар, доктор медицинских наука, научни сарадник. Тако је било и са
стручним звањима у библиотечкој делатности: прво библиотекар, па виши
библиотекар, а сада је библиотекар саветник.

Један је од предавача на последипломским
студијама на Медицинском факултету у Новом Саду из предмета Информатичка
технологија у медицини
.

У Сарајеву је од 22-24. априла у организацији Друштва
библиотекара БИХ, Асоцијације за унапређење информацијских наука Infohouse,
те књижарске куће University Press, одржан Први међународни
сусрет библиотекара слависта
под називом
Балкан виђен извана
, а централна тема је била Како
нас други виде, односно, колико је и како заступљена југоисточна
Европа, а посебно Босна и Херцеговина, у збиркама западно-европских и
северноамеричких библиотека.

На овом скупу посебно је било речи о следећим темама:

— Истраживање заједнице корисника и њених потреба,

— План набавке – Collection development/managemant policy,

— Селекција или одабир библиотечке грађе (demand theory;
value theory; just in case; just in time),

— Поступци набавке (предакцесија и акцесија),

— Прочишћавање збирки,

— Евалуација збирки.

Представник српских библиотекара на овом интересантном
скупу је била Ивана Николић,
библиотекар-саветник у Народној библиотеци Србије, која је за наш лист
говорила о својим утисцима и оценама.

Драгоцени сусрети

Ово је био први међународни скуп библиотекара слависта
у Босни и Херцеговини, а одзив библиотекара слависта из целог света је
био огроман, поготово из водећих светских универзитетских и јавних библиотека
света (САД, Велика Британија, Француска, Чешка итд).

— Због те чињенице скуп је био изузетно драгоцен
за библиотекаре са ових простора, јер смо имали могућности да се сретнемо
са библиотекарима који воде колекције југоисточне Европе и да разговарамо
о проблемима који су нам заједнички, као и да пронађемо заједничка решења.
Због тога је овај сусрет, по њиховим изјавама, био драгоцен и за њих.

Циљ наших разговора је био да видимо који су путеви
и начини да колекције у светским библиотекама јужноевропских издања буду
што комплетније, што редовније обогаћиване материјалом са простора некадашње
Југославије.

Последице ратова на овим просторима
– културни дисконтинуитет

Библиотекари из иностраних библиотека говорили су о настанку,
историјату и развоју збирки којима руководе, али је посебан нагласак био
на проблематици у попуњавању тих збирки и каталогизацији библиотечког
материјала у тим збиркама, посебно када се има у виду период од 1991.
до сада. Наиме, управо у том периоду је дошло до отежане набавке публикација
и библиотечког материјала са простора екс Југославије, због ратних дешавања,
о чему И. Николић каже:

— То значи да је за колеге који воде јужнословенске
и балканске колекције у својим библиотекама био веома велики проблем да
из појединих делова некадашње Југославије и у појединим периодима уопште
набаве било коју врсту публикација, јер није било никаквих контаката,
нарочито из БХ, Хрватске и Републике Српске.
Због тога све балканске колекције у свету имају велике празнине у својим
фондовима.

Ми смо имали још додатних проблема јер је тадашња
СРЈ била под санкцијама, али је срећна околност била што се санкције нису
односиле на пласман наших публикација у иностранство, па су одавде слати
периодика и књиге, наравно уз отежане поштанске и царинске процедуре.
Наш проблем је био тај што нисмо могли да примамо инострана издања, али
су колеге из тих библиотека депоновале за нас оно што смо добили много
касније.

Цена наше изопштености из међународне заједнице је
због тога била велика, јер смо били изопштени из културних и научних токова
Европе и света. Једино није било забране када су у питању источноевропске
земље, али то није могло да надомести губитак контакта са Западом

Наш хендикеп је био и то што научна и стручна јавност
Европе и света није могла да зна шта се овде дешава, није могла изворно
да сазна шта су узроци ратних сукоба на простору некадашње Југославије,
а са друге стране, захваљујући томе што смо ми слали наша издања, могли
су да виде да се у овој земљи и даље врло стручно и научно пише и ствара
и поред ратних околности, да и даље стојимо по дометима у врху европске
књижевности.

У свету се знало да се овде у то најтрагичније време
приређују врло значајне изложбе, стварају ликовна дела, одржавају концерти,
праве позоришне представе, филмови итд. То је био веома драгоцен допринос
библиотекарства Србије стварању позитивније слике о нама, иако је то био
период изузетних материјалних проблема са којима су се суочавале библиотеке.

Како надокнадити пропуштено

Тек од 1995. почиње повећано интересовање за збивања
код нас и почиње долазак у нашу земљу бројних колега са Запада.

То је био израз жеље да се у личним контактима
са нашим стручњацима дође до професионалних стручних решења која ће колегама
из иностранства помоћи да своје колекције попуне дефицитарном врстом литературе
и материјала са простора бивше Југославије, и у том смислу овај скуп има
посебно значење.

Иначе, према тврдњама гостију из иностранства, баш
од 1991. појачано је интересовање стручне и научне јавности, али и новинара,
политичара и конгресмена, па и широке јавности за проблеме ратних дешавања
на овим просторима.

Тако с једне стране имамо повећано интересовање,
а са друге стране недостатак изворних материјала.

Зато је овај скуп био идеална прилика да се договоримо
како ћемо надокнадити оно што свету недостаје. Јер, није само проблем
у томе што то иностранство тражи, него је проблем што ми овде не можемо
да пронађемо све оно зашта су они заинтересовани, јер су то сада распродате
и антикварне публикације, јер су објављиване пре 10-15 година
.

До таквих књига се још некако и може доћи на антикварном
тржишту, али је веома тешко наћи периодику из тог времена. Због тога је
договорено да се учине напори у микрофилмовању и скенирању одређених издања,
пре свега периодике, која је веома битна за изучавање ратног периода.

Можда је тренутак да на основу онога о чему је до сада
било речи, извучемо и једну поуку: санкције у култури погађају ону земљу
којој су наметнуте, већ и оне земље које су их наметнуле, а у крајњој
линији штету трпи и цивилизација уопште, јер остаје ускраћена за све информације
које долазе са одређеног простора.
Полазећи од те чињенице, Ивана Николић је на скупу изложила свој рад баш
на ту тему – искуства народне библиотеке Србије у попуњавању иностраних
славистичких и балканских библиотека литературом из Србије у задњих 10-15
година. Тај рад у целини објављујемо у овом броју.

У питању је наш интерес

Иако је слање материјала библиотекама у иностранству
значајан материјални трошак, треба имати у виду да је то од великог значаја
државу. Тако све оно што се пошаље, примера ради, Конгресној библиотеци
у Вашингтону, служи за припрему информација сваком конгресмену коју затражи
било какву информацију у сваком тренутку, о било ком проблему у Србији.
И. Николић наводи следећи пример:

— Тако је једног америчког конгресмена у време наших
проблема са Косовом и Метохијом, занимало зашто се у нашим јавним иступима
инсистира да се Косово назива Косовом и Метохијом
.

Тада је руководилац Одељења Конгресне библиотеке
за балканске земље Предраг Пајић припремио
опсежну информацију на ту тему за потребе тог конгресмена. За ту сврху
он је морао да
истражи и историјске и културолошке, и социјалне и друге аспекте тог проблема,
а то не би
могао без литературе коју је добио од нас.

Наравно, треба имати у виду да је врло широк распон питања
које корисници постављају својим библиотекарима у иностранству и због
тога је важно да ми своје публикације у веома широком спектру редовно
шаљемо свету.

Зато се у Народној библиотеци Србије труде да стално
и ажурно достављају иностраним библиотекама информације о издавачкој продукцији
у Србији. У ту сврху праве се месечни билтени, на основу којих иностране
библиотеке наручују наша издања. На основу такве праксе, прошле године
је у свет послато 25.000 наручених књига, а инострани купци су претплаћени
на веома велики број наших часописа.

Наравно, наше финансијске могућности су лимитиране, али
Министарство културе чини напор да се што више наших публикација нађе
у иностраним библиотекама.

Новонастали проблеми

Посебно је на овом скупу разматран проблем каталогизације
публикација које долазе са ових простора, због тога што је дошло до поделе
језика, па тако сада имамо хрватски, српски и босански језик.

Само може да се наслути какве проблеме имају библиотекари
у иностранству који треба да каталогизирају добијено издање, јер треба
да одреде на ком је језику писано, с обзиром да је то често проблем и
за нас који смо са ових простора.

Библиотекар у иностранству се тада нађе у ситуацији
да мора да одреди да ли је аутор Србин, Босанац или Хрват, и да одреди
да ли публикација спада у Кроатику, Сербику или Босниаку.

Има случајева у којима је и нама овде тешко да се
стручно определимо, сем ако се аутор сам не изјасни ком опусу припада,
као што је то урадио, примера ради, Меша Селимовић, изјавивши да припада
српској књижевности.

Зато су у кулоарима библиотекари у шали закључили
да би тај језик који сви са ових простора разумемо, требало назвати „нашки“!

Проблем комплетирања патриотике

Посебно је било речи о проблемима националне и универзитетске
библиотеке у Сарајеву чији је комплетан књижни фонд изгорео у задњем рату.
Та библиотека због тога нема свој адекватни простор, већ је смештена у
зграду некадашње војне касарне, што потпуно отежава њихов рад.

Затим, та библиотека још званично нема статус националне,
јер се ради о проблему два ентитета у БХ – Федерација БХ и Република Српска.

Ми са библиотекарима ове Библиотеке имамо изузетно
добре и срдачне односе који су из колегијалности прешли у пријатељство,
па смо дали свој пуни допринос расправи како да ми са простора некадашње
Југославије једни другима помогнемо, јер и ми имамо исти проблем који
стране колеге имају са нама.

Наиме, због ратних дешавања, било је прекида свих
односа и међу нама, па и ми у нашим колекцијама имамо мањак управо оних
публикација које све нас највише занимају, а то је шта су они „други“
писали у време рата о нама, и како су презентирали, објашњавали разлоге
и узроке ратних дешавања.

Набавка те врсте литературе представља апсолутни приоритет
свих библиотека са ових простора, па је то био предмет пажње учесника
овог скупа. Тако је већ раније био постигнут договор да се међусобно приоритетно
размењује патриотика Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније и Србије.

Сагласно томе, наша Народна библиотека набавља књиге
аутора из земље из које потиче аутор, а то раде и колеге из тих библиотека
за нас.

— Међутим, посебно треба истаћи напор Народне библиотеке
Србије да посебно помогне библиотеци у Сарајеву, с обзиром да је потпуно
уништена 1992. године, на тај начин што се из њених вишака и дупликата
издваја Босниака и шаље на поклон у Сарајево
. Иза тог пројекта
стоји и Министарство Културе Србије финансијском подршком.

Прошле године сарајевској библиотеци је упућен поклон
од преко 200 књига по избору њихових библиотекара.

Таква солидарност је резултат и сачуваних утисака
о томе у каквој се ситуацији нашла Народна библиотека Србије која је 1941.
године сравњена са земљом. Уништење те две библиотеке је трагедија не
само за Балкан, већ за цивилизацију уопште, јер је уништено обиље драгоценог
и уникатног материјала, посебно рукописа који се никада више неће појавити.

Ови скупови ће постати традиционални

Из свега изнетог, произлази да је скуп у Сарајеву био
врло значајан за библиотекарство на овим просторима и његову афирмацију
у свету, а организатори се надају да ће се ова манифестација у будућности
сваке године одржавати у оквиру Сајма књига у Сарајеву.

Опште је уверење учесника овог скупа да је то био један
од врхунских струковних догађаја у библиотекарству.

Конференција INFORUM
има за циљ да окупи информационе стручњаке из јaвних и специјалних библиотека,
предузећа и владиних агенција који се баве коришћењем, управљањем и промоцијом
електронских информација. Ове године главне теме конференције биле су:

— виртуални приступ културном наслеђу,

— информационе услуге у медицини,

— стратегије за претраживање и

— значај информационих одељења у предузећима.

Новости у претраживању

Радионица Карен Блекман,
стручњака за претраживање информација из Велике Британије, посвећена новостима
у претраживању са гледишта техника претраживања и технолошког развоја
била је одржана пре званичног почетка конференције за 40 полазника. Она
је указала на изузетно брз развој претраживача светске мреже који треба
ста-лно пратити и користити нове могућности.

Најпопуларнији и највећи претраживач
Гугл
који сада претражује око 8 милијарди веб страница,
успоставио је нове сервисе. За библиотеке и њихове кориснике најважнији
су Google Print и Google Scholar а важно је знати да
постоји и Google Suggests на Google Labs page.

Google Print на упит «књиге о …» даје
листу књига посвећених теми која је задата, са линковима на библиографску
информацију, издаваче, књижаре и изабране књиге из библиотека универзитета
Харвард, Стенфорд, Оксфорд и Мичиген и градске библиотеке Њу Јорка. Предвиђено
је да се укључе целе дигитализоване књиге.

Google Scholar претражује научну литературу
укључујући рецензиране чланке, тезе, књиге, препринте, апстракте и извештаје,
покривајући професионална удружења, дигиталне репозиторије научних институција,
универзитета или области. Могуће је претраживање и по аутору, часопису
и датуму објављивања, а претраживи су и цитати. Листа резултата је сређена
према релевантности, што није увек идеално решење, поготово ако упит није
био прецизно формулисан.

Google Suggests даје преглед броја погодака
које ћете добити за сваку формулацију стратегије за претраживање коју
унесете, заједно са сугестијама како да је промените. Треба повремено
гледати Google Labs page јер се ту појављују новости
о Гугл сервисима.

Одговор на питање зашто треба користити и друге претра-живаче,
који имају мање базе података је пре свега у томе што се често страница
која садржи најрелевантније информације за неког корисника налази на аутоматски
генерисаној ранг листи резултата претраживања далеко испод стотог места,
а ретко ко прегледа више од првих неколико десетина резултата.

Зато треба користити претраживач Thumbshots Ranking
(http://ranking.thumbshots.com) који пореди првих 100 резултата добијених
на исти упит на раз-личитим претраживачима.

Информациони извори

Веома користан информациони извор који садржи дефиниције
и објашњења преко милион одредница о личностима, местима, појмовима, а
извучене су из речника, енциклопедија и веб страница могу се пронаћи на
адреси http://www.answers.com.

Важан извор информација су и виртуелне бесплатно доступне
енциклопедије wikipedia (www.wikipedia.org)
које настају тако што свако може да напише чланак за енциклопедију и да
постави линкове на одговарајуће доступне изворе информација.

Нов је и начин слања вести и упозорења на нове садржаје
са разних информационих страница на мрежи. Уместо слања електронских порука,
сада се користи RSS технологија којом се све вести прикупљају
и пакују у за то предвиђен фолдер на рачунару корисника, који може да
дефинише колико често жели да прима вести и колико дуго да их чува пре
него што се аутоматски избришу.

Један од информационих извора који се често користи за
прикупљање вести из струке су и блогови виртуелни дневници на које појединци
или професионална удружења постављају вести, линкове, лична мишљења и
коментаре о текућим догађањима. И Карен Блекман има свој блог, чије ажурирање
нам је демонстрирала.

Једна од нових технологија која се све више развија су
и претраживачи ѕа претраживање садржаја фајлова који су већ присутни на
рачунару – документи, слике, поруке итд, али их је тешко пронаћи у мору
доку-мената које свако од нас чува на свом рачунару. Кратке препоруке
за претраживање објављене су у овом броју као посебан текст.

Сесије, изложбе, модне ревије …

Конференција је имала паралелне сесије, а током целе
кон-ференције били су у сали изложени постери учесника. У холовима нове
зграде Економског универзитета је била изложба водећих светских произвођача
електронских информационих извора и софтверских пакета за информациону
делатност.

На самом почетку конференције до израза је дошла духовитост
домаћина, који су, као увод у озбиљне теме о новим технологијама и услугама
прилагођеним корисницима, приредили модну ревију са веома духовито креираним
униформама за библиотекаре информаторе у јавним, научним, медицинским
и другим библиотекама.

Биће више веза него људи

Занимљиво предавање о интерфејсима за кориснике за претраживање
светске мреже одржао је Гари Марчионини
са Универзитета у Северној Каролини. Нагласио је да се на мрежи променио
садржај па претраживање данас не значи само тражење текста, већ и слика,
музи-ке, филмова и мултимедијалних садржаја. Ускоро, са ширењем бежичног
интернета, биће више веза него људи.

Главни изазов је како интегрисати нове везе између људи
и машина – како научити људе да ефикасно претражују, а машине оспособити
да претражују смисленије. Главни изазов је додати разумевање контекста
у претраживање, које се до сада састојало у проналажењу речи из претраживања
међу речима којима је садржај на мрежи означен у метаподацима. или које
се појављују на првим страницама текста.

Трансформација јавних информаионих
служби

Следеће предавање професора Расела
Беилија
са истог универзитета било је посвећено јавним
информационим службама у библиотекама намењеним студентима и истраживачима
и потреби њихове трансформације у складу са потребама корисника, дигиалним
информационим изворима и променама у научним комуникацијама.

У САД је од осамдесетих година у универзитетским библиотекама
фокус померен са колекција на информационе службе.

Концепт јавних информационих служби подразумева обезбеђивање
стручне и техничке подршке корисницима којима су потребне информације
у свим форматима, приступ одговарајућем хардверу и софтверу и одговарајући
физички простор у библиотекама који корисницима омогућава рад уз подршку
библиотечких стручњака из информационих служби.

Корисници и њихове потребе су се значајно променили («умрежена»
генерација) и ако се библиотечке збирке и услуге не прилагоде њиховим
потребама, библиотеке какве данас познајемо неће преживети наредну деценију.

Корисници очекују приступ библиотечким услугама и помоћ
при претраживању 24 сата дневно и многе библиотеке се томе прилагођавају
уводећи виртуелну информациону службу, продужујући радно време, уводећи
наизменична дежурства библиотекара информатора из различитих библиотека,
повезујући се чвршће са рачунарским центри-ма матичних институција.

За истраживаче је веома важан покрет за отворен приступ
којим се заговара слободан приступ научним информацијама преко специјализованих
или институционалних дигиталних ре-позиторија, које одржавају библиотекари.
За сада је око 20% научне продукције обухваћено овим покретом.

Груписање функција у концентричне
кругове

На следећем предавању приказан је пројекат нове зграде
Народне библиотеке Чешке Републике, којим је предвиђено да се функције
групишу у коцентричне кругове. У језгру је национални фонд, затим фонд
у слободном приступу, општа служба информација и место за састајање корисника,
са могућностима за дружење, читање, групни рад, играње шаха итд.

Еволуција у универзитетским библиотекама

Владимир Боровански са
Државног универзитета у Аризо-ни приказао је еволуцију информационе службе
у универзитетској библиотеци овог универзитета од седамдесетих година
до данас.

Библиотекари у информационим службама у Америци данас
су образовани прво у некој научној области а затим су завршили последипломске
студије из библиотекарства. Њихове обавезе укључују пружање научних информација
из одговарајуће области, дизајн веб странице, образовање корисника, избор
публикација и база података које ће се набављати и одржавање везе са матичним
факултетима.

Некада је библиотека имала и до милион посета годишње,
а сада је тај број смањен али се зато виртуелна веза са корисницима одржава
стално.

Четири степена развоја библиотека

Посебно је било занимљиво предавање др
Оливера Обста
из Универзитетске библиотеке у Минстеру.
Ова библиотека редовно прати цену по јединици коришћења извора које набавља
и резултате користи за планирање даље набавке.

Др Обст је развој библиотека поделио у 4 степена: први
је традиционална библиотека која пружа услуге само у својој згради, други
је дигитална библиотека којој се може прићи са рачунара на универзитету,
трећи је мобилна библиотека којој се може прићи преко било ког рачунара
и четврти је дигитална библиотека којој се може прићи преко мобилног телефона
или неких будућих технологија. На сваком степену број могућих улаза у
библиотеку расте експоненцијално.

Током конференције излагања су имали и представници водећих
произвођача електронских информационих извора – часописа, књига, референсних
публикација и софтвера за претраживање.

Последњег дана интересантно предавање о повезивању библиотека,
музеја и архива у Великој Британији одржао је председник Савета музеја,
библиотека и архива Крис Бат,
указавши на њихову улогу агенаса друштвених промена и развоја друштва
знања.

Посебно је наглашена могућност креирања виртуелних збирки
прилагођених потребама индивидуалних корисника.

Пројекат Савета из 2000. омогућио је да библиотеке добију
брзе везе и да се дигитализују збирке музеја, библиотека и архива значајне
за доживотно учење и направи портал EnrichUK (www.enrichuk.net) са 150
сервиса који покривају најразличитије потребе грађана, са идејом да то
постане главни извор поузданих сазнања из фондова институција обухваћених
пројектом.

Др Стела Филипи-Матутиновић

Програм Народне библиотеке Србије за сарадњу са катедрама
за славистику, односно српски језик подразумева да НБС шаље на поклон
књиге и периодику које су неопходне за рад тих катедри и научни рад који
се на њима обавља.

То је помоћ наше државе професорима, лекторима и студентима
српској језика и књижевности у иностранству и у тој врсти активности НБС
помаже рад око 70 катедри за српски језик широм света. Једна од земаља
са којом се одвија таква сарадња је и Пољска.

То је био повод да Ивана Николић,
библиотекар саветник из народне библиотеке Србије приликом свог боравка
у Пољској посети све универзитетске библиотеке са којима Народна библиотека
Србије има размену и све катедре за славистику на којима се изучавају
српски језик и књижевност, чији рад такође помаже Народна библиотека Србије.

Из разговора с њом сазнаћемо нешто више о универзитетским
библиотекама у тој земљи.

Осим језика, изучавају се наша култура,
историја, политика …

Оно што нас мора посебно да радује, то је да је у Пољској
славистика веома развијена, а српски језик се изучава на катедрама универзитета
у Варшави, Кракову, Ополу, Вроцлаву, Познању, Чароњу, Гдањску и Лођу.
То говори да готово не постоји универзитет ни у једном већем граду у тој
земљи који нема катедру за српски језик.

То је била прилика да И. Николић од колега чује који
се пројекти и курсеви планирају на тим катедрама, које нису само места
где се изучава српски језик и књижевност, већ се истовремено изучава и
историја, култура, политика, и сва друга дешавања у Србији.

Огроман је интерес наше земље
да помажемо овим катедрама, јер су њихови професори, лектори и студенти
нашег језика наши најбољи амбасадори, свуда у свету, па и у Пољској.
Они су најтрајнији и најчвршћи мост између својих земаља и наше земље,
то су наши трајни пријатељи.

То су људи који нас веома добро познају, који проучавају
нашу културу, преводе наше ауторе, књижевност и историјска дела, доводе
своје студенте u нашу земљу.

О том општем интересовању за оно што се догађа у Србији,
примера има много. Тако се тренутно у Пољској на Јагелонском универзитету
у Институту словенских филологија у Кракову (на коме је докторирао наш
Иво Андрић) приводи крају један пројекат чији је назив „У потрази
за новим каноном – актуализација и реинтерпретација културне традиције
у пост југословенским земљама после 1995. године“.

За потребе овог пројекта из НБС је послато много књига
и периодике не само из области књижевности, него рецимо, и из области
православља, историје, политике праволсавном религијом, кич и шунд појавама
у нашој средини…

Такође, на катедрама за
српски језик постоји велико интересовање на поменутим катедрама за савременим
југословенским филмом, телевизијским драмама, снимљеним позоришним представама,
историјским серијама, и сада треба да пронађемо све што се уклапа у ту
тематику, а тај пројекат се ради на катедрама за српски језик у Лођу,
Ополу, Вроцлаву и Познању. На жалост, имамо јако мало тог материјала.

У Лођу се иначе налази чувена филмска школа и професорка
Јадвига Сопчаг упоредо предаје и на тој филмској школи, и на Катедри за
српски језик.На овој катедри, српски језик као први, други или изборни
језик изучава 98 младих Пољака..

Интересантан је и пример једне студенткиње на постдипломским
студијама у Гдањску, која ради на пројекту упоредне лексике о наркоманији
у жаргону у Србији и у Пољској. Она је обавила велико истраживање и направила
једну огромну табелу у којој је уписала званичне термине из области наркоманије,
а у следеће две рубрике како се у жаргону тај појам каже код нас и у Пољској.

У том речнику сам нашла читаво
обиље речи које су мени потпуно непознате, иако живим у Србији, а она
је иако Пољакиња, дошла до тога. Како? И то је интересантна прича.

Наиме, наш лектор у Гдањску, има колегиницу у Београду
која предаје у једној средњој школи српски језик и замолио је да на часу
да ђацима да испуне анкетни лист са терминима у жаргону који се односе
на наркоманију (како се каже „дрогирати се“, „марихуана“ и сл). Добила
је фантастичне одговоре које је послала свом пријатељу лектору у Пољску.

Интересантан јеи и пример другепостдипломке у Гдањску,-
она пише рад који се бави лексиком јела, рецепата и кувара српске народне
кухиње. Да би смо помогли њен истраживачки рад, управо смо катедри за
српски језик у Гдањску послали неколико кувара са националним јелима.

Ово су самонеки од примера који говоре да између
нас и катедри за српски језик Пољској постоје сталне и богате везе у свим
областима културног и научног живота.

Непроцењива улога наших лектора у
иностранству

Наши лектори у иностранству
имају непроцењиво значајну улогу у наставном, истраживачком и научном
раду на катедрама за српски језик. Они су ти који, уз странце професоре
нашег језика и књижевности, дају идеје за специјалне курсеве, бирају књиге
из каталога Народне библиотеке Србије ради попуњавања библиотека на својим
катедрама, мотивишу студенте и организују њихов долазак у нашу земљу ради
усавршавања језика и упознавања са нашом средином…

Они обављају мисионарски посао за нашу земљу и у
томеим треба помоћи на све начине. Мислим да за њихов статус и стимулацију
нисмо као држава довољно урадили,
сматра И. Николић

Држава пуно улаже у развој библиотекарства

Упитали смо нашу саговорницу какав је однос Пољске државе
према библиотекарству?

Обишла сам „Библиотеку
народова“ у Варшави са којом имамо одличну размену, као и главну Универзитетску
библиотеку у Лођу и Гдањску, где сам први пут уживо срела колеге са којима
се годинама дописујем преко и-мејла.

Моја основна импресија је да Пољска држава улаже
веома много и средстава и напора у развој и осавремењивање библиотекарства
у својој земљи. Тако се у Гдањску гради потпуно нова огромна универзитетска
библиотека у којој се раде још само унутрашњи радови и требало би да почне
са радом током лета следеће године.

У Лођу се гради велики анекс универзитетске библиотеке
и требало би да буде готов следеће године, а потом ће бити реновиран стари
део, што ће донети суштинско побољшање рада у њима.

„Библиотека народова“ у Варшави је изузетно модерна
грађевина, а у плану је да добије још један анекс којим ће се заокружити
целовитост тог здања.

Универзитетска библиотека у Варшави дибила је пре
пар година нову, модерну зграду која представља ремек дело архитектуре,
тако да већ њен спољни утисак оставља незабораван утисак на посетиоца,
а да не говоримо о ентеријеру и погодностима које он пружа и запосленима
и корисницима.Ово је убедљиво једна од најлепших библиотека које сам икад
и игде видела,
каже И. Николић.

Ова прича могла би да буде и модел за однос наше државе
према библиотекама и библиотекарству.

Нажалост, и сама Народна библиотека Србије, као национална
и матична библиотека нашег народа, има горући проблем магацина који пропушта
воду и коме је нужно проширење, јер у њему више нема простора за смештај
публикација, подсећа И. Николић. Она каже да је и поред сталних упозорења,
изостала права и правовремена реакција надлежних институција у решавању
ових проблема.

Једини субјект који већ
сада има узоран однос према библиотекама у Србији, јесте Министарство
за науку и заштиту животне средине , које би у том домену могло да послужи
као пример и другим министарствима у нашој земљи,
констатује Ивана
Николић.

1.
Размислите пре него што кренете на Гугл!
Које карактеристике претраживања ће вам вероватно требати: нпр. претраживање
неког нумеричког распона (Google), џокери (Exalead),
брз приступ већем броју интернет претраживача (Turboscout).
Сетите се и да реферални информациони извори и листе извора информација
по предмету могу бити бржи на

2.
Користите опцију за напредно претраживање да би смањили број погодака,
на пример дефинисањем типа
фајла (PDF, Excel, Powerpoint, Word) или врсте организације коју
тражите.

3.
Ако нешто не можете да пронађете помоћу једног претраживача, покушајте
са другим.

4.
—Покушајте да исто претраживање истовремено задате на више претраживача
(Killerinfo, Ixquick, Turbo10).

5.
RSS feeds су добар начин за примање обавештења о новостима,
који не оптерећују ваше имеил сандуче.

6.
Блогови (виртуелни дневници) које одржавају стручњаци за поједине области
су добар начин да будете у току са новостима и треба их пратити.

7.
Да бисте нашли алтернативне термине за претраживање, пробајте претраживање
синонима на Гуглу, а на Yahoo се синоними налазе на врху листе
добијених резултата

8.
Ако нисте сигурни како се пише неки термин пробајте Exalead и
користите фонетско претраживање

9.
Користите линкове да пронађете сличне или повезане странице.
На пример: link: http://www.rba.co.uk/sources пронаћи ће све
странице које имају линк на ту страницу.

10.
Користите Exalead за скраћене речи и за обухватање свих облика
речи.

11.
Иако Google има највећу базу података коју претражује, претраживање
обухвата само првих 100 кб на страници, а Yahoo иако има мању
базу, претражује првих 500 кб, те ранг листа резултата никад није иста.

Један од начина да релевантнији резултати буду међу првима на листи је
и да термин за претраживање укуцате више пута.

Приредила
Др Стела Филипи-Матутиновић