U Pragu je od 24-26. maja održana 11. Međunarodna konferencija
INFORUM, najveća godišnja
konferencija o informacionim iѕvorima u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.
Konferenciji je prethodila radionica posvećena pretraživanju
informacija preko interneta.
Na konferenciji je u okviru Sekcije za postere prikazan
rad stručnjaka iz Odeljenja za naučne informacije i raѕvoj bibliotečkog sistema
Univerzitetske biblioteke pod naslovom “Elektronske informacije u Univerzitetskoj
biblioteci “Svetozar Marković “ i promene koje su izazvale“.
Pun tekst svih radova sa konferencije biće dostupan preko
interneta na adresi www.inforum.cz.
Na pratećoj izložbi prikazani su mnogobrojni novi elektronski
izvori informacija i programi za objedinjeno pretraživanje elektronskih izvora
kojima biblioteke raspolažu.
Detaljniji prikat konferencije i prikaѕ radionice posvećene
pretraživanju interneta dat je u ovom broju.
(Dr S. Filipi-Matutinović)
U okviru ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine
postoji Sektor za tehnološki razvoj, o čijem se radu, a pogotovo već vidljivim
dometima, malo zna u široj javnosti. O tome šta ovaj Sektor znači za zemlju,
za naš list je govorio prof. dr Aleksandar
Sedmak, pomoćnik ministra i redovni profesor Mašinskog
fakulteta u Beogradu, „na privremenom radu“ u Ministarstvu za nauku
i zaštitu životne sredine, kako on sam kaže.
Dr Sedmak je rođen tačno pre 50 godina. Matematičku gimnaziju
u Beogradu završio je pre 32 godine, a 1978. je diplomirao na Mašinskom
fakultetu, gde se odmah zaposlio kao asistent. Doktorirao je u 34. godini
života, da bi u 46. postao redovni profesor.
Kao gostujući profesor boravio je u inostranstvu, a objavio
je zavidan broj radova po međunarodnim časopisima, naročito iz oblasti
mehanike kao prirodne nauke.
U Ministarstvu je 2,5 godine i sada mu je sektor kojim
rukovodi osnovna preokupacija. Osnovno angažovanje je usmeravanje istraživanja,
u čemu se stalno podižu kriterijumi.
Tri vrste projekata
Sektor kojim rukovodi dr Sedmak bavi se tehnološkim razvojem,
odnosno finansiranjem projekata tehnološkog razvoja.
Postoji više grupa takvih projekata, a najveća je tzv.
Botomap grupa (bottom up), u koju spadaju projekti koje
prijavljuju istraživači na osnovu svojih želja šta bi hteli da rade.
Takvi projekti se ocenjuju i odobravaju u skladu sa recenzentskim
i komisijskim ocenama i upravo je završen novi ciklus odabira projekata
koji obuhvata ovu i naredne dve godine, tako što su odabrani projekti
koji će biti finansirani u tom periodu.
U Botomap pristupu izvršena je podela po grupama:
elektronika i telekomunikacija, mašinstvo, industrijski softver, urbanizam
i građevina, saobraćaj, materijali hemijske tehnologije i biotehnologija,
koja se pojavljuje i u Nacionalnom programu.
Druga grupa su tzv Topdaun (top down)
projekti gde Ministarstvo, na osnovu zahteva javnih preduzeća i drugih
ustanova od državnog značaja, zadaje teme projekta, pa se na tu zadanu
temu jave oni koji misle da bi mogli da ih realizuju, i na osnovu tih
prijava Ministarstvo odabere kome će poveriti realizaciju projekta.
U treću grupu spadaju Nacionalni programi
u okviru kojih postoje tri vrste projekata, sa 9 podprograma. Taj Nacionalni
program se dobro odvija, daje dobre rezultate i on je po malo Topdaun
u prethodnom smislu.
Tim programom rukovodi Kolegijum direktora nacionalnog
programa, telo koje je oformljeno od istraživača, odnosno najvećih eksperata
iz svih oblasti. U suštini, Kolegijum praktično zadaje teme, tj. usmerava
istraživače čime treba da se bave.
U prvu grupu projekata Nacionalnih programa spadaju projekti
za energetsku efikasnost (samo ime kaže čime se bavi), startovali su 2001.
i prvi trogodišnji ciklus je završen prošle godine, odnosno marta ove godine,
a sada je u toku ugovaranje sledećeg ciklusa.
Druga grupa nacionalnih programa se odnosi na oblast
biotehnologije i agroindustrije, i funkcioniše slično, dakle takođe postoji
Kolegijum direktora koji su zaduženi za pojedine podoblasti i oni takođe
zadaju teme za projekte, u dogovoru sa Ministarstvom.
Slično su i startovali, dakle i kod njih je sada drugi
trogodišnji ciklus u toku.
Treći deo Nacionalnog programa odnosi se na Korišćenje
i zaštita i uređenje voda. On je manji po obimu, ali sličan po koncepciji.
To su osnovni programi tehnološkog razvoja, i u svim
programima radi se o temama iz tehničko-tehnoloških nauka.
Inovacioni projekti
Postoji još jedna grupa projekata koja u ovom trenutku
nije direktno u ovom Sektoru, ali polako prelazi u njega – to su tzv. Inovacioni
projekti, i oni su korak dalje u ovom smislu. Naime, kod njih je apsolutno
osnovni kriterijum za finansiranje to da li mogu za godinu dana da daju
proizvod ili novu tehnologiju. Oni se i finansiraju malo drugačije od
ostalih programa, jer postoje mnogo veće mogućnosti da se ulože sredstva
u razvoj prototipa, odnosno, kako mi to zovemo, direktne materijalne troškove.
To podrazumeva da Ministarstvo može da odobri veći iznos
za pokriće direktnih materijalnih troškova, da bi se obezbedila izrada
prototipa, odnosno osvajanje neke nove tehnologije.
— Ta grupa projekata treba da nam obezbedi direktnu
i pouzdanu vezu između onog dobro poznatog lanca istraživanje – razvoj
– konkretna primena, odnosno privreda. Ta grupa projekata je trenutno
u Sektoru za transfer tehnologije, ali se taj sektor po novoj sistematizaciji
spaja sa Sektorom za tehnološki razvoj i to je verovatno, bar sa neke
tačke gledišta, dobra ideja, jer ćemo onda imati tu direktnu vezu istraživanja,
razvoja i primene inovacija u privredi.
Konkurs za te tzv. inovacione projekte na pomenuti način
rada startovao je prošle godine prvi put, a sada se vrše pripreme za ovu
godinu.
Rezultati su već vidljivi
Iako je proteklo veoma malo vremena, već danas se može
izreći ocena da je zahvaljujući ovakvom pristupu Ministarstva, u svim pomenutim
oblastima zabeležen napredak u odnosu na prethodno stanje, ali dr sedmak
napominje:
— Još uvek je to nedovoljno, pa smo donekle nezadovoljni
rezultatima i pokušavamo da to promenimo, tako što zahtevamo konkretan
proizvod kao rezultat projekta.
Da bi smo razdvojili one teme koje moraju da daju
konkretan proizvod ili konkretnu tehnologiju od onih temakoje još uvek
šire gledano spadaju u tehnološki razvoj, upravo prošle godine smo i uveli
prvi put Topdaun projekte.
Ulaganje u istraživanja nije javna potrošnja,
nego investicija
Velika novina za nas je to što će Srbija prvi put dobiti
Zakon o inovacionim delatnostima koji je sada u pripremi. Zemlje sa
razvijenim ekonomijama i razvijenom primenom istraživanja u privredi i
ekonomiji nemaju potrebe za takvim zakonom, jer je ta oblast kod njih uređena
po prirodi stvari, po tržišnim mehanizmima, zato što je tamo prepoznato
i dokazano da ulaganje u istraživanja nije javna potrošnja, nego investicija,
i to najbolja investicija. U nekim slučajevima jeste malo rizična, ali
je dobitak veliki.
Uzmimo samo jedan primer: svojevremeno je Južna Koreja
uložila milijarde dolara u razvoj ravnih ekrana, ali joj se to vratilo
višestruko i danas je ona vodeći proizvođač u toj oblasti, i to ne samo
za ekrane za računare, nego i za televizore. Iz toga Južna Koreja danas
ostvaruje ogromnu dobit.
Ili, uzmimo primer iz Finske, odnosno njene kompanije Nokia (Nokia),
koja je uložila ogromne pare u razvoj mobilne telefonije, a danas vlada
tim svetskim tržištem.
— Mi, naravno, ne možemo sa njima da se takmičimo
na takav način, ali imamo svoje adute i komparativne prednosti, samo je
potrebno mnogo veće ulaganje u istraživanje. Imali smo svojevremeno, pre
jedno 15 godina, veoma uspešnu priču o projektu sa zeolitima koji je donosio
milijarde dinara, ali je ratni vihor počistio i taj posao.
To je posledica toga što je u to doba ta fabrika
podignuta van Srbije.
Znači, mi imamo potencijale, ali nemamo razvijenu
svest o potrebi ulaganja u inovacije. Potreba da se kod nas ta oblast uredi
zakonom, proizlazi upravo iz toga što je ta oblast neuređena, što ne postoje
tržišni mehanizmi i što nije prepoznato da je ulaganje u nauku investicija
u dobit, a ne javna potrošnja.
Od uspešnih istraživanja svi imaju
koristi
Naročito se to odnosi na primenjenu nauku, ali ne treba
isključivati ni osnovna istraživanja, jer se radi o svojevrsnoj sprezi koja
je čak i povratna. Ta povratna veza počinje sa obrazovanjem, a zatim dolaze
osnovna istraživanja, primenjena istraživanja, razvoj proizvoda i privreda,
tako da su svi ovi segmenti međusobno uvezani, i ta sprega ide i u suprotnom
pravcu. Kako?
— Kada vi ostvarite neki uspeh u istraživanju, nešto
primenite i dobijete konkretan proizvod, vi ste nešto i naučili, i to
morate da vratite u obrazovanje, tako da su tih 5 elemenata i povratno
u čvrstoj sprezi i odvajanje sredstava za tu oblast prvenstveno treba shvatati
kao ulaganje u razvoj, a ne kao javnu potrošnju.
Na kraju razgovora o ovoj temi dr Sedmak je rekao da
mi razvijamo mehanizme razvoja informacionog društva, i kada se budu uspostavili
tržišni mehanizmi, Zakon o inovacionim delatnostima neće nam biti ni potreban.
Naučno-tehnološki park – vizija koja
će biti realizovana
Iz Ministarstva za nauku je potekla jedna ekskluzivna
ideja – da Beograd dobije svoj naučno-tehnološki park! Dr Sedmak to ovako
objašnjava:
— Imamo fantastična blok zgrada koji sačinjava pet
tehničkih fakulteta (Tehnološko-metalurški, Mašinski (koji je preuredio
potkrovlje), Elektrotehnički, Građevinski i Arhitektonski), zatim Zavod
za fiziku i dva paviljona od kojih je jedan izvanredno renoviran prošle
godine koji pripada Elektrotehničkom fakultetu u kome se nalazi i inovacioni
centar tog fakulteta. Drugi paviljon se sada radi zahvaljujući donaciji
bivšeg studenta Ivana Rašovića.
Jedino u tom kompleksu zgrada Elektrodistribucije
bode oči i nju bi trebalo prenameniti i iskoristiti za budući naučno-tehnološki
park. Tu mogu da se smeste tzv. biznis inkubatori, odnosno inovacioni
centri.
U okviru tog parka perfektno će se uklopiti dve naučne
institucije: Arhiv Srbije i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“.
Inovacioni centri—rasadnici novih
tehnologija
Sa inovacionim centrima se već krenulo jer postoje na
Mašinskom i Elektrotehničkom fakultetu i za sada se bave informacionim
tehnologijama, ali u doglednoj budućnosti bi, uz neke donacije koje su
skoro na pragu realizacije, mogli da budu inovacioni centri za svaku novu
tehnologiju, a njih ima ih puno na ovim tehničkim fakultetima.
— Da bi realizovali ovu ideju, treba obezbediti dovoljan
broj kvadrata prostora, urediti ga i obezbediti infrastrukturu. To nije
mala investicija, ali nije ni preterano velika. Postoje investitori, čak
donatori iz inostranstva, a naravno da bi morali da se uključe i grad Beograd
i Republika Srbija preko našeg Ministarstva.
Nova radna mesta, profitabilne firme,
povećanje nacionalnog dohotka…
To bi omogućilo otvaranje velikog broja novih radnih
mesta, veoma profitabilne firme i povećanje bruto nacionalnog dohotka Srbije,
što je nastavak priča da nauka nije javna potrošnja, nego investicija.
Ta vizija je prvi put pre nekoliko godina javno obnarodovana, i u prvom
trenutku većini nije bilo jasno kada se govorilo o biznis-inkubatorima,
o kakvim se to inkubatorima radi.
Isto je bila mislena imenica „naučno-tehnološki parkovi“,
a sada već jedan broj ljudi zna o čemu se radi. Idemo u tom pravcu, istina
sporo, ali bolje nego nikako.
U tom smislu Srbija ima najbolju saradnju sa Norvežanima
koji u Nišu finansiraju izgradnju biznis-inkubatora i naučno-tehnološkog
parka, i jedna druga donacija će biti delom usmerena u izgradnju Naučno-tehnološkog
parka u Beogradu.
Povećana je uloga biblioteka
U svemu onome o čemu je ovde bilo reči, nova uloga biblioteka
je očigledna. U ovo današnje, savremeno doba, zahvaljujući Internetu, informacije
su dostupne svima, a biblioteka je očigledno najbolji mehanizam ne samo
da se dođe do informacije, nego da se one i obrade, prilagode korisniku.
Naime, biblioteka može da priredi informaciju u onom obliku u kakvom je
potrebna korisniku. U današnje doba nedostatka vremena, to je dragocena
pomoć korisniku informacije.
— Iz tog ugla gledano, uloga biblioteka je ne manja
zbog postojanja Interneta, nego je veća.
Srećom, naše biblioteke su vrlo brzo prilagodile tome, zahvaljujući pre
svega značajnim ulaganjima u optičku mrežu, i posebnim naporima akademske
mreže, odnosno RCUB-a, čemu treba dodati i podršku Ministarstva za nauku
i zaštitu životne sredine, koje je i osnovalo sektor koji se time bavi.
Ta ulaganja su počela 2001. posebno zaslugom tadašnjeg
ministra za nauku prof. Domazeta koji je veoma forsirao ulaganja u to,
a sadašnji ministar dr Aleksandar Popović je nastavio tu politiku.
Tome treba dodati da su uložena velika sredstva u
koordiniranu nabavku elektronskih izvora i sada su dobro pokrivena osnovna
istraživanja. U ovom trenutku primenjena istraživanja su slabije pokrivena,
ali to stanje mora da se popravi.
Dr Sedmak takođe skreće pažnju na problem patenata i zaštite
intelektualne svojine, koji je u ovom trenutku ogroman kod nas, i država
u toj oblasti mora mnogo toga da uradi, pa i u toj oblasti podrška biblioteka
može da bude ogromna.
U tom smislu bilo bi dobro ako bi Ministarstvo moglo
da obezbedi nabavku Engineering village baze elektronskih podataka.
Biblioteka treba da osmišlja i plasira
informacije potrebne nauci
Iz ugla naše profesije i posla kojim se bavimo, učinilo
nam se logičnom da se našem sagovorniku obratimo sa pitanjem ima li mesta
saradnji inovacionih centara i biblioteka kao takođe informacionih centara?
— To deluje kao odlična ideja. Prirodno je da se
biblioteka bavi propagandom u tom smislu, ima za naše uslove dovoljno jak
informacioni sistem, što znači da može da obavi taj posao. Ako je problem
u ljudima, moraće malo da se potrude, a to nije teško, jer se radi samo
o psihološkom problemu. To bi bilo od velike koristi za te inovacione
centre, za taj naučno-tehnološki park kako bi se znalo o čemu se tu radi.
Prava informacija u pravo vreme najviše vredi, a
tu informaciju biblioteka može da osmišljava i plasira. Najvažnije je u
svemu tome privući studente za ove ideje, buduće korisnike svega toga.
Dr Sedmaku je skrenuta pažnja da je jedna od prepreka
to što u ovom trenutku Internet centar Univerzitetske biblioteke ima samo
15 računara, a interesovanje studenata je ogromno i stalno čekaju na red,
ali je on rekao da je u pitanju mala investicija za koju moraju da se obezbede
sredstva.
Biblioteka kao informator u obrazovanju
Dr Sedmak je ukazao na još jednu veoma važnu aktivnost
koju biblioteka može da radi – da obaveštava javnost o reformi visokoškolskog
obrazovanja na tehničkim fakultetima. Radi se o novim sistemima 3+2, 4+1,
što podrazumeva magistarski studij u 5 godina, i izradu doktorske disertacije
u naredne tri godine,
— Sve su to izvanredne nove stvari koje bi trebalo
da privuku mlade da studiraju tehniku, jer menadžmentom ne mogu svi da
se bave, s obzirom da nečim treba upravljati. Zato je razvoj privrede primarno
opredeljenje, ali deo problema je i u nedostatku informacija.
Recimo, danas se na Mašinskom fakultetu najmanje priča
o mašinama u klasičnom smislu. Danas slika o mašincu kao čoveku čije su
ruke u ulju, uopšte ne odgovara stvarnosti.
Sada se prave novi planovi i programi koji će biti
drugačiji i novi, i nadamo se velikom uspehu u privlačenju budućih studenata
za ove studije. U svemu tome biblioteke, posebno univerzitetske, mogu
da odigraju ogromnu ulogu. U tome se može sarađivati i sa školskim bibliotekama.
Kada već govorimo o nedostatku informacija, to se
odnosi na informacije o patentima, a one su nedovoljno prisutne i poznate.
Zato postoje vrlo široke mogućnosti, a i očigledna potreba,
da se ostvari stalna i široka saradnja između ovog Sektora Ministarstva
za nauku i Univerzitetskih biblioteka u Srbiji.
Razgranata saradnja sa drugim ministarstvima
Kada se već govori o saradnji, dr Sedmak podvlači da ovo
ministarstvo čini napore da intenzivira saradnju sa drugim ministarstvima,
kao što su ministarstvo energetike, kapitalnih investicija, poljoprivrede.
Postoji dosta dobra saradnja sa Ministarstvom za ekonomske odnose sa inostranstvom,
zbog mnogobrojnih donacija i investicija koje dolaze iz inostranstva.
— Što se istraživanja tiče, postoji potreba da se
sarađuje najviše sa ministarstvima poljoprivrede i vodoprivrede. Odmah
zatim dolazi saradnja sa ministarstvom za kapitalne investicije gde su
telekomunikacije i saobraćaj, kao i građevinarstvo.
Nedostaje nam bolja veza sa Ministarstvom privrede,
koje treba da bude korisnik rezultata rada ovog Sektora, smatra dr
Sedmak.
Eureka
Ovaj sektor vodi i Evropski Program „Eureka“, koji je
manje-više takođe zasnovan na inovacijama.
Iz svega rečenog je očigledno da Sektor za tehnološki
razvoj Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine ostvaruje kapitalne
uspehe za razvoj naše zemlje, još uvek poprilično daleko od očiju javnosti.
To stanje treba promeniti.
EUREKA je evropski orijentisana inicijativa,
čiji je cilj povećanje produktivnosti i konkurentnosti evropske industrije
i ekonomije na svetskom tržištu, kroz razvoj tržišno orijentisanih evropskih
tehnologija, usluga i proizvoda.
Osnovni EUREKA princip podrazumeva da organizacije
koje učestvuju u realizaciji njenih programa, a to su kompanije, mala i srednja
preduzeća, instituti i fakulteti, odlučuju o formulisanju, razvoju i finansiranju
projekata prema sopstvenim potrebama.
Deset godina postojanja
EUREKA je osnovana 17. jula 1985. u Parizu, na
Konferenciji ministara 17 zemalja i predstavnika Komisije Evropske unije.
Deklaracija koja je usvojena na sastanku ministara u Hanoveru 6. novembra
1985. predstavlja povelju EUREKE i utvrđuje njene okvirne principe.
Sedište EUREKA Sekretarijata je u Briselu, a programom
svake godine predsedava druga zemlja. Do 18. juna 2004. predsedavajuća zemlja
je bila Francuska, koja je predsedništvo prenela Holandiji koja će mrežom
predsedavati do jula 2005.
Od osnivanja do danas broj zemalja članica je u porastu,
te u ovom trenutku Program obuhvata 33 zemlje članice i Evropsku komisiju
kao 34. članicu, tj 150 zaposlenih iz različitih institucija iz zemalja članica.
Pored organizacija zemaljačlanica, u projektima u okviru
EUREKA programa učestvuju i organizacije iz NIP (National Information
Point) zemalja, koje još uvek nisu zemlje članice, kao što su Albanija i Ukrajina.
Program je, takođe otvoren i za druge vanevropske zemlje.
U političkom i ekonomskom kontekstu EUREKA predstavlja
jedan od strukturnih faktora koji promoviše evropsku integraciju u oblasti
inovacija, istraživanja i razvoja, jer kao decentralizovana i fleksibilna
mreža podržava regionalnu, bilateralnu, kao i multilateralnu saradnju.
Zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su se priključile
do danas ovoj mreži imaju isti nivo učešća prema nacionalnom dohotku kao
i zemlje koje su osnovale ovu Inicijativu.
Od 1985. godine do danas u više od 2200 EUREKA
projekata investirano je 22 biliona Evra, što predstavlja između 1 i 3% ukupnih
investicija u istraživanje i razvoj zemalja članica. Do danas je realizovano
1650 projekata, a ukupno je učestvovalo preko 11.000 institucija: 3062 velike
kompanije, 3644 malih i srednjih preduzeća, 1743 instituta, 1367 univerziteta
i 369 vladine institucije.
Trenutno je u toku oko 600 projekata.
EUREKA je otvorena za sve oblasti tehnologije,
ali su radi lakše obrade podataka formulisane sledeće tehnološke oblasti:
— medicina i tehnologija;
— komunikacione tehnologije;
— energetika;
— zaštita životne sredine; informacione tehnologije;
— laserske tehnologije;
— novi materijali;
— robotika i automatsko upravljanje proizvodnjom i
— transportne tehnologije.
Kriterijumi koje treba zadovoljiti da bi se projekat kvalifikovao
za EUREKA program su:
— učešće bar dva partnera iz dve različite zemalje EUREKA
članice;
— inovativnost u okviru svog sektora i
— rezultat u vidu tržišnog proizvoda, procesa ili usluga.
— Rezultat projekta ne sme biti namenjen vojnoj industriji.
U okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike
Srbije formirana je Nacionalna EUREKA Kancelarija.
Na Ministarskoj konferenciji koja je održana u Solunu 28.
juna 2002. naša zemlja je postala punopravni član. U budžetu Republike Srbije
odvojena su sredstva za sufinansiranje učešća naših organizacija na sledeći
način: kako se radi o projektima u domenu tehnološkog razvoja, prijavu projekta
podnosi najmanje jedna NIO i najmanje jedno preduzeće, zainteresovano za primenu
rezultata projekta.
Prijavu projekta može podneti i preduzeće, samostalno,
ukoliko finansira troškove realizacije projekta. NIO mogu da budu finansirane
od Ministarstva do 30% vrednosti ukupnih troškova predloženog projekta,
čime se delimično ili u potpunosti pokrivaju troškovi učešća NIO u projektu.
Maksimalan iznos koji može godišnje biti isplaćen po projektu
je 50.000 Evra u dinarskoj protivvrednosti.
U ovom trenutku organizacije iz Srbije učestvuju u 11 EUREKA
projekata iz oblasti transporta, informacionih tehnologija, zaštite životne
sredine i robotike. Vrednost učešća iznosi 1,6 miliona evra, a dva projekta
su završena.
Osnovne delatnosti savremenih univerziteta i fakulteta
su nastavnonaučni rad, permanentno (kontinuirano) obrazovanje, naučnoistraživački
rad i transfer znanja i novih tehnologija. Osnovu za kvalitetno obavljanje
ovih delatnosti čine znanje, naučne informacije i izvori naučnih informacija
iz određene oblasti.
Kao što je poznato, za razvoj savremenog društva, pored
mnoštva faktora razvoja, značajno je i postojanje naučnog znanja kao i njegovo
efikasno korišćenje. Da bi se postojeće znanje što efikasnije koristilo,
neophodno je da se znanje transformiše u informacije i da bude dostupno
široj javnosti.
Savremeno informaciono društvo, informacioni sistemi,
informaciona i komunikaciona tehnologija omogućavaju da se taj proces
transformisanja veoma brzo i kvalitetno izvrši, a informacijama može da
pristupi veliki broj korisnika istovremeno. Značajnu ulogu u tom procesu
transformisanja imaju i biblioteke. Kao pomoćne naučne institucije, one
imaju veoma važnu ulogu u posredovanju između onih koji stvaraju naučne
informacije i onih kojima su te informacije neophodne.
Savremena biblioteka
zahteva savremenu opremu
Bitan preduslov za obavljanje bibliotečko-informacione
delatnosti u savremenom društvu je korišćenje savremene informacione i
komunikacione opreme. Bez ove opreme nema ni najsavremenijih oblika biblioteka
– tzv. elektronske biblioteke, digitalne biblioteke, virtuelne biblioteke,
biblioteke bez zidova. Savremena informaciona tehnologija omogućava stvaranje
i pronalaženje, obradu, deponovanje, manipulaciju, integraciju, diseminaciju
informacija kao i slobodan pristup pojedinačnim ali i grupnim korisnicima.
U skladu s tim biblioteka postaje podjednako informaciona, dokumentaciona
ali i komunikaciona.
Početak trećeg milenijuma obeležen je značajnim pomakom
i napretkom bibliotečko-informacione delatnosti u Srbji. Za veoma kratko
vreme uradilo se mnogo, a radilo se istovremeno na više polja:
— osnovan je Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu
nabavku (KoBSON);
— Ministarstvo za nauku je izdvojilo značajna sredstva
za nabavku literature (elektronska forma i štampana forma);
— velikom broju korisnika omogućen je 24-časovni pristup
servisima i bazama podataka s punim tekstom;
— sve više se nabavljaju publikacije u elektronskoj formi;
— urađen je projekat „Virtuelne biblioteke Srbije“ (VBS)
koji podrazumeva izgradnju sistema uzajamne katalogizacije sa centralnim
elektronskim katalogom i mrežom biblioteka koju čine sve biblioteke u
Srbiji;
— uspostavljen je host u Narodnoj biblioteci Srbije na
koji je postavljen centralni uza-jamni katalog Republike Srbije;
— u okviru evropskog programa Tempus realizovani su značajni
projekti „Izgradnja kooperativne mreže visokoškolskih biblioteka u Srbiji“
i «Interuniverzitetska bibliotečka mreža»;
— uspostavljena je saradnja sa svetskim udruženjima bibliotečkih
radnika i izvršeno učlanjenje;
— intenzivno se prate, prevode i primenjuju svetski standardi;
— nabavci informatičke i komunikacione opreme dat je
odgovarajući prioritet;
— povećana je informisanost bibliotečkih radnika;
— kreirani su veoma informativni sajtovi biblioteka;
— edukaciji bibliotečkih radnika posvećena je izuzetna
pažnja;
— organizovani su međunarodni i domaći simpozijumi i
skupovi koji su održani u Sr-biji, a izvestan broj bibliotečkih radnika
je prisustvovao značajnim kongresima, simpozijumima i seminarima koji
su održani van naših prostora;
— veliki broj predavanja i kurseva za bibliotečke radnike
držali su eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva;
— objavljene su značajne publikacije iz oblasti bibliotekarstva
i informatike;
— sistem komunikacije među bibliotekama u zemlji, ali
i sa stranim bibliotekama, mnogo bolje funkcioniše;
— u pripremi je novi Zakon o bibliotečkoj delatnosti.
Ove intenzivne aktivnosti u oblasti bibliotečko-informacione
delatnosti bitan su preduslov bržeg razvoja u svim naučnim oblastima,
pa tako i u oblasti biomedicine.
Specifičnosti biomedicinskih informacija
Biomedicina je naučna oblast sa izuzetno velikim brojem
naučnih informacija. Za razliku od ostalih informacija, naučne informacije
u medicini imaju neke karakteristike koje su posledica zakonitosti u razvoju
ove nauke i one traže dosta specifične pristupe u njihovoj obradi i korišćenju.
Medicinske naučne informacije su jednako značajne za
sve zemlje, bez obzira u kojoj one nastaju; Za njih je karakteristično:
— da je izuzetno veliko postojeće znanje iz ove oblasti;
— da postoji zainteresovanost celog stanovništva za ovu
naučnu oblast;
— u biomedicinska istraživanja se ulažu velika sredstva;
— u ovoj naučnoj oblasti ima najviše naučnika i istraživača;
— u skladu sa etičkim principima rezultati naučnoistraživačkog
i stručnog rada se ve-oma brzo u vidu radova obelodanjuju i postaju dostupni
javnosti;
— biomedicinske naučne informacije veoma brzo zastarevaju;
— produkcija biomedicinske literature je veoma velika;
— najviše su citirani radovi iz oblasti biomedicine.
Hiperprodukcija informacija, ili kako je još nazivaju
«eksplozija informacija», zahteva najracionalniji sistem obrade koji će
omogućiti da informacija, sadržana u bilo kom izvoru, za što kraće vreme
pređe što kraći put od stvaraoca, preko prenosioca do korisnika.
Zahvaljujući izuzetnoj brzi-ni obrade podataka, mogućnosti
memorisanja i prenosa velikog broja informacija, velikoj brzini pristupa
informacijama i mogućnosti daljinskog komuniciranja, informaciona i komunikaciona
oprema predstavlja značajnu tehničku podršku za ispunjenje ovih zahteva.
Širok krug korisnika
Korisnici biblioteka medicinskih fakulteta i drugih biomedicinskih
biblioteka su:
— studenti dodiplomskih studija, poslediplomske nastave
(magistranti, doktoranti, spe-cijalizanti),
— nastavni kadar (profesori, docenti, asistenti i saradnici),
— naučnici i istraživači u oblasti obrazovanja i medicine
(naučni rad, istraživački rad,
— međunarodni projekti, projekti Ministarstva za nauku
i zaštitu životne sredine, radovi za naučne skupove);
— zdravstveni radnici (specijalisti, lekari, medicinske
sestre, polaznici seminara kontinuirane edukacije).
Ovim zahtevnim korisnicima potreban je izuzetno veliki
broj naučnih i stručnih informacija iz oblasti medicine. Savremena informaciona
i komunikaciona oprema omogućila im je da posredstvom biblioteka do tih
informacija stignu za veoma kratko vreme, na jednostavan način, da te
informacije budu precizne i aktuelne i da ih preuzmu u elektronskom obliku.
Primena elektronskih izvora informacija ne znači da će
publikacije u papirnoj formi biti zapostavljene. Naprotiv, savremena informaciona
tehnologija omogućila je da se do informacija o postojanju ovakvih publikacija
mnogo brže dođe, pa će se one više i koristiti. Pretvaranjem štampanih
publikacija u elektronske biće moguće pretraživanje njihovog celokupnog
sadržaja a za stare, retke knjige i kulturna bogatstva biće to način da
se prikažu široj javnosti, a da oni kao jedinst-tvena i retka građa, budu
i dalje čuvani i smešteni u adekvatnom prostoru.
Prednosti elektronskih dokumenata
Mnogi elektronsku revoluciju smatraju najznačajnijom
re-volucijom u komunikaciji od otkrića štampe. Ona je transformisala sve
što radimo, kako radimo, kako komuniciramo, a pre svega – kako pristupamo
informacijama, bez obzira gde se fizički nalazimo. Udaljenost prestaje
da bude barijera.
Prednosti elektronskih biblioteka su mnogobrojne:
— u njima se lako pronalaze informacije;
— elektronski izvori informacija postaju dominantni;
— nabavka fonda može da se obavlja direktno putem onlajn
kataloga;
— međubibliotečka pozajmica se vrši putem elektronske
pošte;
— pružaju se digitalne informacione usluge;
— mogu da se koriste elektronski izvori informacija koji
se nalaze van biblioteke – negde u okviru globalne virtuelne biblioteke
i to svih dvadeset četiri časa dnevno i istovremeno za veliki broj korisnika;
— elektronski dokumenti putuju trenutno kroz mrežu;
— kreiraju se opšti ili uskostručni tematski portali
koji olakšavaju pronalaženje re-levantnih sajtova na Internetu i relevantnih
sadržaja u elektronskom obliku.
Bibliotekari u digitalnom okruženju imaju mogućnost da
povežu korisnike i kolekcije zajedno na načine koji nikada ranije nisu
bili mogući. Web omogućuje da se okupe srodni materijali koji
su u realnom svetu fizički na odvojenim mestima. Moguće je takođe pretraživati
dokumente i datoteke sa informacijama preko Interneta uz pomoć World
Wide Weba i uz pomoć komercijalnih čitača Weba, koji omogućavaju
korisni-cima koji nisu tehnički obra-zovani, pronalaženje informa-cija
sa manje napora. Elektron-ska pošta postaje glavni vid komunikacije.
Elektronsku revoluciju prate mnogi
problemi
Pored pogodnosti koje je sa sobom donela elektronska
revolucija i korišćenje elektronskih izvora informacija i informacija sa
Interneta, postoje i mnoga nerešena pitanja i nedostaci:
— nije izvršena standardizacija ovakvih informacija,
ne postoje opšteprihvaćeni standardi za stvaranje kao i za prenos informacija
u druge forme u toku razvoja nove tehnologije;
— konvertovanje informacija iz starog u neki novi oblik
može biti skupo i traži puno vremena;
— nisu uspostavljeni opšteprihvaćeni protokoli za komunikaciju
među računarima kako bi se ostvarila interoperativnost i razmena podataka;
— nisu dovoljno precizirani i uspostavljeni odgovarajući
etički principi za korišćenje, ali i postavljanje informacija na Internet;
— nije definisano određivanje autentičnosti, kvaliteta
i vrednosti informacija;
— postoji mogućnost širenja kompjuterskih virusa;
— nije regulisan pojam autorstva i intelektualne svojine,
pojam vlasništva informacija i njihova zaštita;
— postoje problemi u vezi sa čuvanjem i deponovanjem informacija,
njihovom razmenom;
— informaciona tehnologija brzo zastareva (hardver, softver
i medijumi), a postavlja se i pitanje trajnosti odgovarajućih medija;
— nabavka i održavanje op reme iziskuje značajna finansijska
sredstva,
— neophodno je kontinuirano informatičko obrazovanje,
i sl.
Široke mogućnosti primene nove tehnologije
Mogućnosti primene i značaj informatičke i komunikacione
tehnologije u biomedicinskim bibliotekama mogu se predstaviti na primeru
rada biblioteke Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Primenom ove savremene tehnologije omogućeno je obavljanje
većine poslova u Biblioteci:
1. Kreiranje elektronskog kataloga publikacija (štampana
ili elektronska forma) koje se nalaze u fondu Biblioteke;
2. Pretraživanje COBISS-a Kooperativnog onlajn
bibliografskog sistema i servisa – uzajamnog elektronskog kataloga fondova
biblioteka u Srbiji (knjižna i neknjižna građa);
3. Međubibliotečka saradnja i pozajmica putem elektronske
pošte;
4. Radovi u štampanoj formi se mogu transformisati u
elektronsku formu (ovaj postupak se primenjuje na zahtev drugih biblioteka
ili korisnika koji žele da im se rad iz štampane publikacije prosledi
na kućni e-mail ili na radno mesto);
5. Kreiranje bibliografskih i bibliografsko-apstraktnih
baza podataka o biomedicinskoj literaturi. Tako Biblioteka Medicinskog
fakulteta po svetskim standardima kreira sledeće baze:
— Biomedicina Jugoslavica
– BI,
— Biomedicina Vojvodine –
BIVOJ,
— Katalog strane biomedi-cinske
periodike u Srbiji,
— Biomedicina oncologica,
— Biomedicina oftalmologica,
— Medicina rada,
— BIDOC
– odbranjene doktorske disertacije na fakultetu,
— BIMAG
– odbranjeni magistarski radovi na fakultetu,
— BISPE
– odbranjeni specijalistički i supspecijalistički radovi,
—MFIZD
– izdanja Medicinskog fakulteta.
Baze podataka i elektronski izvori informacija mogu da
budu locirani na računaru, na serveru u lokalnoj mreži, na disketama,
CD rom-u, DVD, i na hostovima i servisima onlajn dostupnim preko Interneta.
Za sada se baze podataka koje kreira Biblioteka nalaze na serveru u Biblioteci
i dostupni su samo putem lokalne mreže.
6. Pretraživanje najznačajnijih domaćih i svetskih bibliografsko-apstraktnih
baza o biomedicinskoj literaturi (najčešće se pretražuje Medline
baza Američke nacionalne biblioteke za medicinu);
7. Pristup web sajtovima biblioteka u celom svetu;
8. Pretraživanje elektronskih servisa i baza punog teksta
i preuzimanje celih radova i drugih naučnih informacija u elektronskoj
formi preko KoBSON-a postali su osnovni način dolaženja do najznačajnije
svetske literature. Najčešće se koriste servisi EBSCO, HINA-RI, Science
Direct, Springer Link, Blackwell, a u poslednje vreme Web of Science
postaje sve aktuelniji za korisnike biomedicinskih biblioteka.
Radovi u naučnim časopisima u elektronskoj formi postali su najznačajniji
izvor najsavremenijih i najaktuelnijih naučnih informacija. Rezultati
pretraživanja, popis literature, bibliografski podaci, apstrakti i radovi
u celini mogu se štampati, snimiti na diske-tu, snimiti na kompjuter,
nare-zati na CD, poslati na e-mail.
9. Pretraživanje Interneta.
10. Bibliotečko poslovanje.
11. Selektivna diseminacija.
12. Korišćenje informacione tehnologije za potrebe naučnoistraživačkog
rada zaposlenih u Biblioteci Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i pre-zentacije
dobijenih rezultata istraživanja.
13. Edukaciju zaposlenih i korisnika.
14. Informisanje o predstojećim događajima, i dr.
Usluge biblioteke će biti još raznovrsnije
Gotovo da i nema aktivnosti u biblioteci za čije izvršenje
nije neophodna savremena informaciona tehnologija.
Postojeća informaciona i komunikaciona tehnologija u
Biblioteci Medicinskog fa-kulteta u Novom Sadu omogućava i više nivoe
bibliotečke delatnosti, pa se u tom smislu planira:
— povezivanje svih biomedicinskih biblioteka u Vojvodini
u jedinstveni onlajn sistem;
— uspostavljanje elektronske veze sa svim zdravstvenim
ustanovama u Vojvodini;
— uključenje u jedinstvene informacione sisteme u zemlji
i inostranstvu;
— stvaranje baza podataka za nastavu i edukaciju (predavanja,
radovi, demo prezentacije, vežbe, testovi, udžbenici, rtg snimci, MRI snimci,
multimediji, simulacije, i dr.);
— elektronska diseminacija informacija;
— priprema za nove zahteve koji će nastati reformom i
novim vidovima savremenog viso-koškolskog obrazovanja;
— dopuna web sajta Fakulteta – link Biblioteka i onlajn
pristup bazama koje kreira Bi-blioteka;
kreiranje portala i dr.
Velika korist za korisnike
Elektronska revolucija donela je pogodnosti i za same
korisnike. Korisnik danas može sa računara na radnom mestu ili od kuće
putem elektronske pošte da traži od biblioteke informacije o publikovanoj
literaturi o određenoj problematici. Bibliotekari prosleđuju korisniku
informacije dobijene pretraživanjem biomedicinskih, domaćih i stranih bibliografsko-apstraktnih
baza i COBISSa. Od ponuđenih referenci korisnik odabira one koje su mu
potrebne i za kratko vreme dobija cele radove u elektronskoj formi.
Elektronska revolucija prouzrokovala je i novu uloga
bibliotekara u biomedicinskom naučnom informisanju. Na dobrim osnovama,
na temeljima i postulatima klasičnog bibliotekarstva, izgrađeno je savremeno
bibliotekarstvo i bibliotečko-informaciona delatnost.
Informaciona i komunikaciona tehnologija je svakako do-prinela
razvoju ove delatnosti, dala joj nove kvalitete, ali i postavila nove
zadatke i izazove. Posao bibliotekara u biomedicinskoj biblioteci je ve-oma
dinamičan, zanimljiv ali i zahtevan posao.
Bibliotekari treba da budu deo obrazovnog
i naučnog tima
Primenom savremene informacione tehnologije, pred bibliotekare
su postavljeni novi zahtevi. Za savremenu bibliotečko-informacionu delatnost
u biomedicinskim bibliotekama neophodan je tim eksperata. Bibliotekari
treba da budu eksperti, usmerivači znanja, stručnjaci za upravljanje znanjem
i njegovim transferom.
Da bi to ostvarili, neophodno je da se neprekidno usavršavaju,
proširuju znanje, prilagođavaju tehnološkom napretku, da se bave istraživačkim
radom i intenzivno napreduju unutar struke.
Profesija bibliotekar u biomedicinskim bibliotekama nosi
i podrazumeva veliku odgovornost za razvoj medicinskog obrazovanja, nauke
i zdravstva, kao i za stvaranje nekog budućeg znanja u ovoj oblasti na našim
prostorima. Zato bibliotekari treba da budu deo obrazovnog i naučnog tima
jer im to po značaju i delatnosti koju obavljaju i pripada.
Zaključak
Informaciona i komunikaciona tehnologija unapredila je
i osavremenila bibliotečko-informacionu delatnost u biomedicinskim visokoškolskim
bibliotekama. Zbog sve većih zahteva korisnika biblioteka potrebno je
iskoristiti sve njene mogućnosti kako bi transfer znanja i naučnih informacija
u visokoškolskom obrazovanju dostigao još viši nivo.
Brzi razvoj i primena informacione i komunikacione tehnologije
zahteva od ovih bi-blioteka sledeće:
— uključenje u jedinstveni nacionalni bibliotečko-informacioni
sistem;
— nastavljanje sa radom u Sistemu biomedicinskog naučnog
informisanja Srbije i rea-lizaciju njegovih ciljeva i zadataka;
— organizovanu nabavku savremene tehnologije, permanentno
obrazovanje i osposobljavanje za njeno korišćenje, kako zaposlenih u bibliotekama
tako i svih korisnika naučnih i stručnih informacija.
Praćenje novina u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti
u zemlji i svetu i nji-hovo implementiranje u svakodnevni rad biomedicinskih
biblioteka omogućiće ostvarivanje savremenog biomedicinskog informisanja
i pripremu biomedicinskih visokoškolskih biblioteka za nove zahteve koje
će pred njih postaviti razvoj savremenog obrazovanja i medicine kao nauke
i struke.
Ostvarivanjem postavljenih zadataka biblioteka i sama postaje
značajna karika u tom lancu razvoja.
Prvi doktor nauka iz oblasti medicinske
informatike
Dr Silvija
Brkić radi u Biblioteci Medicinskog fakulteta
u Novom Sadu na radnom mestu bibliotekara savetnika sa doktoratom, a ujedno
obavlja i funkciju upravnika Biblioteke.
Završila je Medicinski fakultet
u Novom Sadu i stekla zvanje doktora medicine. Na ovom fakultetu je magistrirala
i doktorirala i postala prvi doktor nauka iz oblasti medicinske informatike.
Prvo radno mesto bilo je baš u
ovoj biblioteci gde radi već 20 godina i «ulazi» u tajne bibliotečko-informacione
delatnosti. Ona ističe da je imala sreću da su je klasičnom ali i savremenom
bibliotekarstvu učili izvrsni bibliotekari, njene starije koleginice koje
su sada u penziji.
Neprekidna edukacija, usavršavanje
i bavljenje naučnoistraživačkim radom rezultirali su sticanjem naučnih zvanja:
magistar, doktor medicinskih nauka, naučni saradnik. Tako je bilo i sa
stručnim zvanjima u bibliotečkoj delatnosti: prvo bibliotekar, pa viši
bibliotekar, a sada je bibliotekar savetnik.
Jedan je od predavača na poslediplomskim
studijama na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu iz predmeta Informatička
tehnologija u medicini.
U Sarajevu je od 22-24. aprila u organizaciji Društva
bibliotekara BIH, Asocijacije za unapređenje informacijskih nauka Infohouse,
te knjižarske kuće University Press, održan Prvi međunarodni
susret bibliotekara slavista pod nazivom
Balkan viđen izvana, a centralna tema je bila Kako
nas drugi vide, odnosno, koliko je i kako zastupljena jugoistočna
Evropa, a posebno Bosna i Hercegovina, u zbirkama zapadno-evropskih i
severnoameričkih biblioteka.
Na ovom skupu posebno je bilo reči o sledećim temama:
— Istraživanje zajednice korisnika i njenih potreba,
— Plan nabavke – Collection development/managemant policy,
— Selekcija ili odabir bibliotečke građe (demand theory;
value theory; just in case; just in time),
— Postupci nabavke (predakcesija i akcesija),
— Pročišćavanje zbirki,
— Evaluacija zbirki.
Predstavnik srpskih bibliotekara na ovom interesantnom
skupu je bila Ivana Nikolić,
bibliotekar-savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije, koja je za naš list
govorila o svojim utiscima i ocenama.
Dragoceni susreti
Ovo je bio prvi međunarodni skup bibliotekara slavista
u Bosni i Hercegovini, a odziv bibliotekara slavista iz celog sveta je
bio ogroman, pogotovo iz vodećih svetskih univerzitetskih i javnih biblioteka
sveta (SAD, Velika Britanija, Francuska, Češka itd).
— Zbog te činjenice skup je bio izuzetno dragocen
za bibliotekare sa ovih prostora, jer smo imali mogućnosti da se sretnemo
sa bibliotekarima koji vode kolekcije jugoistočne Evrope i da razgovaramo
o problemima koji su nam zajednički, kao i da pronađemo zajednička rešenja.
Zbog toga je ovaj susret, po njihovim izjavama, bio dragocen i za njih.
Cilj naših razgovora je bio da vidimo koji su putevi
i načini da kolekcije u svetskim bibliotekama južnoevropskih izdanja budu
što kompletnije, što redovnije obogaćivane materijalom sa prostora nekadašnje
Jugoslavije.
Posledice ratova na ovim prostorima
– kulturni diskontinuitet
Bibliotekari iz inostranih biblioteka govorili su o nastanku,
istorijatu i razvoju zbirki kojima rukovode, ali je poseban naglasak bio
na problematici u popunjavanju tih zbirki i katalogizaciji bibliotečkog
materijala u tim zbirkama, posebno kada se ima u vidu period od 1991.
do sada. Naime, upravo u tom periodu je došlo do otežane nabavke publikacija
i bibliotečkog materijala sa prostora eks Jugoslavije, zbog ratnih dešavanja,
o čemu I. Nikolić kaže:
— To znači da je za kolege koji vode južnoslovenske
i balkanske kolekcije u svojim bibliotekama bio veoma veliki problem da
iz pojedinih delova nekadašnje Jugoslavije i u pojedinim periodima uopšte
nabave bilo koju vrstu publikacija, jer nije bilo nikakvih kontakata,
naročito iz BH, Hrvatske i Republike Srpske.
Zbog toga sve balkanske kolekcije u svetu imaju velike praznine u svojim
fondovima.
Mi smo imali još dodatnih problema jer je tadašnja
SRJ bila pod sankcijama, ali je srećna okolnost bila što se sankcije nisu
odnosile na plasman naših publikacija u inostranstvo, pa su odavde slati
periodika i knjige, naravno uz otežane poštanske i carinske procedure.
Naš problem je bio taj što nismo mogli da primamo inostrana izdanja, ali
su kolege iz tih biblioteka deponovale za nas ono što smo dobili mnogo
kasnije.
Cena naše izopštenosti iz međunarodne zajednice je
zbog toga bila velika, jer smo bili izopšteni iz kulturnih i naučnih tokova
Evrope i sveta. Jedino nije bilo zabrane kada su u pitanju istočnoevropske
zemlje, ali to nije moglo da nadomesti gubitak kontakta sa Zapadom
Naš hendikep je bio i to što naučna i stručna javnost
Evrope i sveta nije mogla da zna šta se ovde dešava, nije mogla izvorno
da sazna šta su uzroci ratnih sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije,
a sa druge strane, zahvaljujući tome što smo mi slali naša izdanja, mogli
su da vide da se u ovoj zemlji i dalje vrlo stručno i naučno piše i stvara
i pored ratnih okolnosti, da i dalje stojimo po dometima u vrhu evropske
književnosti.
U svetu se znalo da se ovde u to najtragičnije vreme
priređuju vrlo značajne izložbe, stvaraju likovna dela, održavaju koncerti,
prave pozorišne predstave, filmovi itd. To je bio veoma dragocen doprinos
bibliotekarstva Srbije stvaranju pozitivnije slike o nama, iako je to bio
period izuzetnih materijalnih problema sa kojima su se suočavale biblioteke.
Kako nadoknaditi propušteno
Tek od 1995. počinje povećano interesovanje za zbivanja
kod nas i počinje dolazak u našu zemlju brojnih kolega sa Zapada.
— To je bio izraz želje da se u ličnim kontaktima
sa našim stručnjacima dođe do profesionalnih stručnih rešenja koja će kolegama
iz inostranstva pomoći da svoje kolekcije popune deficitarnom vrstom literature
i materijala sa prostora bivše Jugoslavije, i u tom smislu ovaj skup ima
posebno značenje.
Inače, prema tvrdnjama gostiju iz inostranstva, baš
od 1991. pojačano je interesovanje stručne i naučne javnosti, ali i novinara,
političara i kongresmena, pa i široke javnosti za probleme ratnih dešavanja
na ovim prostorima.
Tako s jedne strane imamo povećano interesovanje,
a sa druge strane nedostatak izvornih materijala.
Zato je ovaj skup bio idealna prilika da se dogovorimo
kako ćemo nadoknaditi ono što svetu nedostaje. Jer, nije samo problem
u tome što to inostranstvo traži, nego je problem što mi ovde ne možemo
da pronađemo sve ono zašta su oni zainteresovani, jer su to sada rasprodate
i antikvarne publikacije, jer su objavljivane pre 10-15 godina.
Do takvih knjiga se još nekako i može doći na antikvarnom
tržištu, ali je veoma teško naći periodiku iz tog vremena. Zbog toga je
dogovoreno da se učine napori u mikrofilmovanju i skeniranju određenih izdanja,
pre svega periodike, koja je veoma bitna za izučavanje ratnog perioda.
Možda je trenutak da na osnovu onoga o čemu je do sada
bilo reči, izvučemo i jednu pouku: sankcije u kulturi pogađaju onu zemlju
kojoj su nametnute, već i one zemlje koje su ih nametnule, a u krajnjoj
liniji štetu trpi i civilizacija uopšte, jer ostaje uskraćena za sve informacije
koje dolaze sa određenog prostora.
Polazeći od te činjenice, Ivana Nikolić je na skupu izložila svoj rad baš
na tu temu – iskustva narodne biblioteke Srbije u popunjavanju inostranih
slavističkih i balkanskih biblioteka literaturom iz Srbije u zadnjih 10-15
godina. Taj rad u celini objavljujemo u ovom broju.
U pitanju je naš interes
Iako je slanje materijala bibliotekama u inostranstvu
značajan materijalni trošak, treba imati u vidu da je to od velikog značaja
državu. Tako sve ono što se pošalje, primera radi, Kongresnoj biblioteci
u Vašingtonu, služi za pripremu informacija svakom kongresmenu koju zatraži
bilo kakvu informaciju u svakom trenutku, o bilo kom problemu u Srbiji.
I. Nikolić navodi sledeći primer:
— Tako je jednog američkog kongresmena u vreme naših
problema sa Kosovom i Metohijom, zanimalo zašto se u našim javnim istupima
insistira da se Kosovo naziva Kosovom i Metohijom.
Tada je rukovodilac Odeljenja Kongresne biblioteke
za balkanske zemlje Predrag Pajić pripremio
opsežnu informaciju na tu temu za potrebe tog kongresmena. Za tu svrhu
on je morao da
istraži i istorijske i kulturološke, i socijalne i druge aspekte tog problema,
a to ne bi
mogao bez literature koju je dobio od nas.
Naravno, treba imati u vidu da je vrlo širok raspon pitanja
koje korisnici postavljaju svojim bibliotekarima u inostranstvu i zbog
toga je važno da mi svoje publikacije u veoma širokom spektru redovno
šaljemo svetu.
Zato se u Narodnoj biblioteci Srbije trude da stalno
i ažurno dostavljaju inostranim bibliotekama informacije o izdavačkoj produkciji
u Srbiji. U tu svrhu prave se mesečni bilteni, na osnovu kojih inostrane
biblioteke naručuju naša izdanja. Na osnovu takve prakse, prošle godine
je u svet poslato 25.000 naručenih knjiga, a inostrani kupci su pretplaćeni
na veoma veliki broj naših časopisa.
Naravno, naše finansijske mogućnosti su limitirane, ali
Ministarstvo kulture čini napor da se što više naših publikacija nađe
u inostranim bibliotekama.
Novonastali problemi
Posebno je na ovom skupu razmatran problem katalogizacije
publikacija koje dolaze sa ovih prostora, zbog toga što je došlo do podele
jezika, pa tako sada imamo hrvatski, srpski i bosanski jezik.
— Samo može da se nasluti kakve probleme imaju bibliotekari
u inostranstvu koji treba da katalogiziraju dobijeno izdanje, jer treba
da odrede na kom je jeziku pisano, s obzirom da je to često problem i
za nas koji smo sa ovih prostora.
Bibliotekar u inostranstvu se tada nađe u situaciji
da mora da odredi da li je autor Srbin, Bosanac ili Hrvat, i da odredi
da li publikacija spada u Kroatiku, Serbiku ili Bosniaku.
Ima slučajeva u kojima je i nama ovde teško da se
stručno opredelimo, sem ako se autor sam ne izjasni kom opusu pripada,
kao što je to uradio, primera radi, Meša Selimović, izjavivši da pripada
srpskoj književnosti.
Zato su u kuloarima bibliotekari u šali zaključili
da bi taj jezik koji svi sa ovih prostora razumemo, trebalo nazvati „naški“!
Problem kompletiranja patriotike
Posebno je bilo reči o problemima nacionalne i univerzitetske
biblioteke u Sarajevu čiji je kompletan knjižni fond izgoreo u zadnjem ratu.
Ta biblioteka zbog toga nema svoj adekvatni prostor, već je smeštena u
zgradu nekadašnje vojne kasarne, što potpuno otežava njihov rad.
Zatim, ta biblioteka još zvanično nema status nacionalne,
jer se radi o problemu dva entiteta u BH – Federacija BH i Republika Srpska.
— Mi sa bibliotekarima ove Biblioteke imamo izuzetno
dobre i srdačne odnose koji su iz kolegijalnosti prešli u prijateljstvo,
pa smo dali svoj puni doprinos raspravi kako da mi sa prostora nekadašnje
Jugoslavije jedni drugima pomognemo, jer i mi imamo isti problem koji
strane kolege imaju sa nama.
Naime, zbog ratnih dešavanja, bilo je prekida svih
odnosa i među nama, pa i mi u našim kolekcijama imamo manjak upravo onih
publikacija koje sve nas najviše zanimaju, a to je šta su oni „drugi“
pisali u vreme rata o nama, i kako su prezentirali, objašnjavali razloge
i uzroke ratnih dešavanja.
Nabavka te vrste literature predstavlja apsolutni prioritet
svih biblioteka sa ovih prostora, pa je to bio predmet pažnje učesnika
ovog skupa. Tako je već ranije bio postignut dogovor da se međusobno prioritetno
razmenjuje patriotika Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije i Srbije.
Saglasno tome, naša Narodna biblioteka nabavlja knjige
autora iz zemlje iz koje potiče autor, a to rade i kolege iz tih biblioteka
za nas.
— Međutim, posebno treba istaći napor Narodne biblioteke
Srbije da posebno pomogne biblioteci u Sarajevu, s obzirom da je potpuno
uništena 1992. godine, na taj način što se iz njenih višaka i duplikata
izdvaja Bosniaka i šalje na poklon u Sarajevo. Iza tog projekta
stoji i Ministarstvo Kulture Srbije finansijskom podrškom.
Prošle godine sarajevskoj biblioteci je upućen poklon
od preko 200 knjiga po izboru njihovih bibliotekara.
Takva solidarnost je rezultat i sačuvanih utisaka
o tome u kakvoj se situaciji našla Narodna biblioteka Srbije koja je 1941.
godine sravnjena sa zemljom. Uništenje te dve biblioteke je tragedija ne
samo za Balkan, već za civilizaciju uopšte, jer je uništeno obilje dragocenog
i unikatnog materijala, posebno rukopisa koji se nikada više neće pojaviti.
Ovi skupovi će postati tradicionalni
Iz svega iznetog, proizlazi da je skup u Sarajevu bio
vrlo značajan za bibliotekarstvo na ovim prostorima i njegovu afirmaciju
u svetu, a organizatori se nadaju da će se ova manifestacija u budućnosti
svake godine održavati u okviru Sajma knjiga u Sarajevu.
Opšte je uverenje učesnika ovog skupa da je to bio jedan
od vrhunskih strukovnih događaja u bibliotekarstvu.
Konferencija INFORUM
ima za cilj da okupi informacione stručnjake iz javnih i specijalnih biblioteka,
preduzeća i vladinih agencija koji se bave korišćenjem, upravljanjem i promocijom
elektronskih informacija. Ove godine glavne teme konferencije bile su:
— virtualni pristup kulturnom nasleđu,
— informacione usluge u medicini,
— strategije za pretraživanje i
— značaj informacionih odeljenja u preduzećima.
Novosti u pretraživanju
Radionica Karen Blekman,
stručnjaka za pretraživanje informacija iz Velike Britanije, posvećena novostima
u pretraživanju sa gledišta tehnika pretraživanja i tehnološkog razvoja
bila je održana pre zvaničnog početka konferencije za 40 polaznika. Ona
je ukazala na izuzetno brz razvoj pretraživača svetske mreže koji treba
sta-lno pratiti i koristiti nove mogućnosti.
Najpopularniji i najveći pretraživač
Gugl koji sada pretražuje oko 8 milijardi veb stranica,
uspostavio je nove servise. Za biblioteke i njihove korisnike najvažniji
su Google Print i Google Scholar a važno je znati da
postoji i Google Suggests na Google Labs page.
Google Print na upit «knjige o …» daje
listu knjiga posvećenih temi koja je zadata, sa linkovima na bibliografsku
informaciju, izdavače, knjižare i izabrane knjige iz biblioteka univerziteta
Harvard, Stenford, Oksford i Mičigen i gradske biblioteke Nju Jorka. Predviđeno
je da se uključe cele digitalizovane knjige.
Google Scholar pretražuje naučnu literaturu
uključujući recenzirane članke, teze, knjige, preprinte, apstrakte i izveštaje,
pokrivajući profesionalna udruženja, digitalne repozitorije naučnih institucija,
univerziteta ili oblasti. Moguće je pretraživanje i po autoru, časopisu
i datumu objavljivanja, a pretraživi su i citati. Lista rezultata je sređena
prema relevantnosti, što nije uvek idealno rešenje, pogotovo ako upit nije
bio precizno formulisan.
Google Suggests daje pregled broja pogodaka
koje ćete dobiti za svaku formulaciju strategije za pretraživanje koju
unesete, zajedno sa sugestijama kako da je promenite. Treba povremeno
gledati Google Labs page jer se tu pojavljuju novosti
o Gugl servisima.
Odgovor na pitanje zašto treba koristiti i druge pretra-živače,
koji imaju manje baze podataka je pre svega u tome što se često stranica
koja sadrži najrelevantnije informacije za nekog korisnika nalazi na automatski
generisanoj rang listi rezultata pretraživanja daleko ispod stotog mesta,
a retko ko pregleda više od prvih nekoliko desetina rezultata.
Zato treba koristiti pretraživač Thumbshots Ranking
(http://ranking.thumbshots.com) koji poredi prvih 100 rezultata dobijenih
na isti upit na raz-ličitim pretraživačima.
Informacioni izvori
Veoma koristan informacioni izvor koji sadrži definicije
i objašnjenja preko milion odrednica o ličnostima, mestima, pojmovima, a
izvučene su iz rečnika, enciklopedija i veb stranica mogu se pronaći na
adresi http://www.answers.com.
Važan izvor informacija su i virtuelne besplatno dostupne
enciklopedije wikipedia (www.wikipedia.org)
koje nastaju tako što svako može da napiše članak za enciklopediju i da
postavi linkove na odgovarajuće dostupne izvore informacija.
Nov je i način slanja vesti i upozorenja na nove sadržaje
sa raznih informacionih stranica na mreži. Umesto slanja elektronskih poruka,
sada se koristi RSS tehnologija kojom se sve vesti prikupljaju
i pakuju u za to predviđen folder na računaru korisnika, koji može da
definiše koliko često želi da prima vesti i koliko dugo da ih čuva pre
nego što se automatski izbrišu.
Jedan od informacionih izvora koji se često koristi za
prikupljanje vesti iz struke su i blogovi virtuelni dnevnici na koje pojedinci
ili profesionalna udruženja postavljaju vesti, linkove, lična mišljenja i
komentare o tekućim događanjima. I Karen Blekman ima svoj blog, čije ažuriranje
nam je demonstrirala.
Jedna od novih tehnologija koja se sve više razvija su
i pretraživači ѕa pretraživanje sadržaja fajlova koji su već prisutni na
računaru – dokumenti, slike, poruke itd, ali ih je teško pronaći u moru
doku-menata koje svako od nas čuva na svom računaru. Kratke preporuke
za pretraživanje objavljene su u ovom broju kao poseban tekst.
Sesije, izložbe, modne revije …
Konferencija je imala paralelne sesije, a tokom cele
kon-ferencije bili su u sali izloženi posteri učesnika. U holovima nove
zgrade Ekonomskog univerziteta je bila izložba vodećih svetskih proizvođača
elektronskih informacionih izvora i softverskih paketa za informacionu
delatnost.
Na samom početku konferencije do izraza je došla duhovitost
domaćina, koji su, kao uvod u ozbiljne teme o novim tehnologijama i uslugama
prilagođenim korisnicima, priredili modnu reviju sa veoma duhovito kreiranim
uniformama za bibliotekare informatore u javnim, naučnim, medicinskim
i drugim bibliotekama.
Biće više veza nego ljudi
Zanimljivo predavanje o interfejsima za korisnike za pretraživanje
svetske mreže održao je Gari Marčionini
sa Univerziteta u Severnoj Karolini. Naglasio je da se na mreži promenio
sadržaj pa pretraživanje danas ne znači samo traženje teksta, već i slika,
muzi-ke, filmova i multimedijalnih sadržaja. Uskoro, sa širenjem bežičnog
interneta, biće više veza nego ljudi.
Glavni izazov je kako integrisati nove veze između ljudi
i mašina – kako naučiti ljude da efikasno pretražuju, a mašine osposobiti
da pretražuju smislenije. Glavni izazov je dodati razumevanje konteksta
u pretraživanje, koje se do sada sastojalo u pronalaženju reči iz pretraživanja
među rečima kojima je sadržaj na mreži označen u metapodacima. ili koje
se pojavljuju na prvim stranicama teksta.
Transformacija javnih informaionih
službi
Sledeće predavanje profesora Rasela
Beilija sa istog univerziteta bilo je posvećeno javnim
informacionim službama u bibliotekama namenjenim studentima i istraživačima
i potrebi njihove transformacije u skladu sa potrebama korisnika, digialnim
informacionim izvorima i promenama u naučnim komunikacijama.
U SAD je od osamdesetih godina u univerzitetskim bibliotekama
fokus pomeren sa kolekcija na informacione službe.
Koncept javnih informacionih službi podrazumeva obezbeđivanje
stručne i tehničke podrške korisnicima kojima su potrebne informacije
u svim formatima, pristup odgovarajućem hardveru i softveru i odgovarajući
fizički prostor u bibliotekama koji korisnicima omogućava rad uz podršku
bibliotečkih stručnjaka iz informacionih službi.
Korisnici i njihove potrebe su se značajno promenili («umrežena»
generacija) i ako se bibliotečke zbirke i usluge ne prilagode njihovim
potrebama, biblioteke kakve danas poznajemo neće preživeti narednu deceniju.
Korisnici očekuju pristup bibliotečkim uslugama i pomoć
pri pretraživanju 24 sata dnevno i mnoge biblioteke se tome prilagođavaju
uvodeći virtuelnu informacionu službu, produžujući radno vreme, uvodeći
naizmenična dežurstva bibliotekara informatora iz različitih biblioteka,
povezujući se čvršće sa računarskim centri-ma matičnih institucija.
Za istraživače je veoma važan pokret za otvoren pristup
kojim se zagovara slobodan pristup naučnim informacijama preko specijalizovanih
ili institucionalnih digitalnih re-pozitorija, koje održavaju bibliotekari.
Za sada je oko 20% naučne produkcije obuhvaćeno ovim pokretom.
Grupisanje funkcija u koncentrične
krugove
Na sledećem predavanju prikazan je projekat nove zgrade
Narodne biblioteke Češke Republike, kojim je predviđeno da se funkcije
grupišu u kocentrične krugove. U jezgru je nacionalni fond, zatim fond
u slobodnom pristupu, opšta služba informacija i mesto za sastajanje korisnika,
sa mogućnostima za druženje, čitanje, grupni rad, igranje šaha itd.
Evolucija u univerzitetskim bibliotekama
Vladimir Borovanski sa
Državnog univerziteta u Arizo-ni prikazao je evoluciju informacione službe
u univerzitetskoj biblioteci ovog univerziteta od sedamdesetih godina
do danas.
Bibliotekari u informacionim službama u Americi danas
su obrazovani prvo u nekoj naučnoj oblasti a zatim su završili poslediplomske
studije iz bibliotekarstva. Njihove obaveze uključuju pružanje naučnih informacija
iz odgovarajuće oblasti, dizajn veb stranice, obrazovanje korisnika, izbor
publikacija i baza podataka koje će se nabavljati i održavanje veze sa matičnim
fakultetima.
Nekada je biblioteka imala i do milion poseta godišnje,
a sada je taj broj smanjen ali se zato virtuelna veza sa korisnicima održava
stalno.
Četiri stepena razvoja biblioteka
Posebno je bilo zanimljivo predavanje dr
Olivera Obsta iz Univerzitetske biblioteke u Minsteru.
Ova biblioteka redovno prati cenu po jedinici korišćenja izvora koje nabavlja
i rezultate koristi za planiranje dalje nabavke.
Dr Obst je razvoj biblioteka podelio u 4 stepena: prvi
je tradicionalna biblioteka koja pruža usluge samo u svojoj zgradi, drugi
je digitalna biblioteka kojoj se može prići sa računara na univerzitetu,
treći je mobilna biblioteka kojoj se može prići preko bilo kog računara
i četvrti je digitalna biblioteka kojoj se može prići preko mobilnog telefona
ili nekih budućih tehnologija. Na svakom stepenu broj mogućih ulaza u
biblioteku raste eksponencijalno.
Tokom konferencije izlaganja su imali i predstavnici vodećih
proizvođača elektronskih informacionih izvora – časopisa, knjiga, referensnih
publikacija i softvera za pretraživanje.
Poslednjeg dana interesantno predavanje o povezivanju biblioteka,
muzeja i arhiva u Velikoj Britaniji održao je predsednik Saveta muzeja,
biblioteka i arhiva Kris Bat,
ukazavši na njihovu ulogu agenasa društvenih promena i razvoja društva
znanja.
Posebno je naglašena mogućnost kreiranja virtuelnih zbirki
prilagođenih potrebama individualnih korisnika.
Projekat Saveta iz 2000. omogućio je da biblioteke dobiju
brze veze i da se digitalizuju zbirke muzeja, biblioteka i arhiva značajne
za doživotno učenje i napravi portal EnrichUK (www.enrichuk.net) sa 150
servisa koji pokrivaju najrazličitije potrebe građana, sa idejom da to
postane glavni izvor pouzdanih saznanja iz fondova institucija obuhvaćenih
projektom.
Dr Stela Filipi-Matutinović
Program Narodne biblioteke Srbije za saradnju sa katedrama
za slavistiku, odnosno srpski jezik podrazumeva da NBS šalje na poklon
knjige i periodiku koje su neophodne za rad tih katedri i naučni rad koji
se na njima obavlja.
To je pomoć naše države profesorima, lektorima i studentima
srpskoj jezika i književnosti u inostranstvu i u toj vrsti aktivnosti NBS
pomaže rad oko 70 katedri za srpski jezik širom sveta. Jedna od zemalja
sa kojom se odvija takva saradnja je i Poljska.
To je bio povod da Ivana Nikolić,
bibliotekar savetnik iz narodne biblioteke Srbije prilikom svog boravka
u Poljskoj poseti sve univerzitetske biblioteke sa kojima Narodna biblioteka
Srbije ima razmenu i sve katedre za slavistiku na kojima se izučavaju
srpski jezik i književnost, čiji rad takođe pomaže Narodna biblioteka Srbije.
Iz razgovora s njom saznaćemo nešto više o univerzitetskim
bibliotekama u toj zemlji.
Osim jezika, izučavaju se naša kultura,
istorija, politika …
Ono što nas mora posebno da raduje, to je da je u Poljskoj
slavistika veoma razvijena, a srpski jezik se izučava na katedrama univerziteta
u Varšavi, Krakovu, Opolu, Vroclavu, Poznanju, Čaronju, Gdanjsku i Lođu.
To govori da gotovo ne postoji univerzitet ni u jednom većem gradu u toj
zemlji koji nema katedru za srpski jezik.
To je bila prilika da I. Nikolić od kolega čuje koji
se projekti i kursevi planiraju na tim katedrama, koje nisu samo mesta
gde se izučava srpski jezik i književnost, već se istovremeno izučava i
istorija, kultura, politika, i sva druga dešavanja u Srbiji.
—Ogroman je interes naše zemlje
da pomažemo ovim katedrama, jer su njihovi profesori, lektori i studenti
našeg jezika naši najbolji ambasadori, svuda u svetu, pa i u Poljskoj.
Oni su najtrajniji i najčvršći most između svojih zemalja i naše zemlje,
to su naši trajni prijatelji.
To su ljudi koji nas veoma dobro poznaju, koji proučavaju
našu kulturu, prevode naše autore, književnost i istorijska dela, dovode
svoje studente u našu zemlju.
O tom opštem interesovanju za ono što se događa u Srbiji,
primera ima mnogo. Tako se trenutno u Poljskoj na Jagelonskom univerzitetu
u Institutu slovenskih filologija u Krakovu (na kome je doktorirao naš
Ivo Andrić) privodi kraju jedan projekat čiji je naziv „U potrazi
za novim kanonom – aktualizacija i reinterpretacija kulturne tradicije
u post jugoslovenskim zemljama posle 1995. godine“.
Za potrebe ovog projekta iz NBS je poslato mnogo knjiga
i periodike ne samo iz oblasti književnosti, nego recimo, i iz oblasti
pravoslavlja, istorije, politike pravolsavnom religijom, kič i šund pojavama
u našoj sredini…
—Takođe, na katedrama za
srpski jezik postoji veliko interesovanje na pomenutim katedrama za savremenim
jugoslovenskim filmom, televizijskim dramama, snimljenim pozorišnim predstavama,
istorijskim serijama, i sada treba da pronađemo sve što se uklapa u tu
tematiku, a taj projekat se radi na katedrama za srpski jezik u Lođu,
Opolu, Vroclavu i Poznanju. Na žalost, imamo jako malo tog materijala.
U Lođu se inače nalazi čuvena filmska škola i profesorka
Jadviga Sopčag uporedo predaje i na toj filmskoj školi, i na Katedri za
srpski jezik.Na ovoj katedri, srpski jezik kao prvi, drugi ili izborni
jezik izučava 98 mladih Poljaka..
Interesantan je i primer jedne studentkinje na postdiplomskim
studijama u Gdanjsku, koja radi na projektu uporedne leksike o narkomaniji
u žargonu u Srbiji i u Poljskoj. Ona je obavila veliko istraživanje i napravila
jednu ogromnu tabelu u kojoj je upisala zvanične termine iz oblasti narkomanije,
a u sledeće dve rubrike kako se u žargonu taj pojam kaže kod nas i u Poljskoj.
—U tom rečniku sam našla čitavo
obilje reči koje su meni potpuno nepoznate, iako živim u Srbiji, a ona
je iako Poljakinja, došla do toga. Kako? I to je interesantna priča.
Naime, naš lektor u Gdanjsku, ima koleginicu u Beogradu
koja predaje u jednoj srednjoj školi srpski jezik i zamolio je da na času
da đacima da ispune anketni list sa terminima u žargonu koji se odnose
na narkomaniju (kako se kaže „drogirati se“, „marihuana“ i sl). Dobila
je fantastične odgovore koje je poslala svom prijatelju lektoru u Poljsku.
Interesantan jei i primer drugepostdiplomke u Gdanjsku,-
ona piše rad koji se bavi leksikom jela, recepata i kuvara srpske narodne
kuhinje. Da bi smo pomogli njen istraživački rad, upravo smo katedri za
srpski jezik u Gdanjsku poslali nekoliko kuvara sa nacionalnim jelima.
Ovo su samoneki od primera koji govore da između
nas i katedri za srpski jezik Poljskoj postoje stalne i bogate veze u svim
oblastima kulturnog i naučnog života.
Neprocenjiva uloga naših lektora u
inostranstvu
—Naši lektori u inostranstvu
imaju neprocenjivo značajnu ulogu u nastavnom, istraživačkom i naučnom
radu na katedrama za srpski jezik. Oni su ti koji, uz strance profesore
našeg jezika i književnosti, daju ideje za specijalne kurseve, biraju knjige
iz kataloga Narodne biblioteke Srbije radi popunjavanja biblioteka na svojim
katedrama, motivišu studente i organizuju njihov dolazak u našu zemlju radi
usavršavanja jezika i upoznavanja sa našom sredinom…
Oni obavljaju misionarski posao za našu zemlju i u
tomeim treba pomoći na sve načine. Mislim da za njihov status i stimulaciju
nismo kao država dovoljno uradili, smatra I. Nikolić
Država puno ulaže u razvoj bibliotekarstva
Upitali smo našu sagovornicu kakav je odnos Poljske države
prema bibliotekarstvu?
—Obišla sam „Biblioteku
narodova“ u Varšavi sa kojom imamo odličnu razmenu, kao i glavnu Univerzitetsku
biblioteku u Lođu i Gdanjsku, gde sam prvi put uživo srela kolege sa kojima
se godinama dopisujem preko i-mejla.
Moja osnovna impresija je da Poljska država ulaže
veoma mnogo i sredstava i napora u razvoj i osavremenjivanje bibliotekarstva
u svojoj zemlji. Tako se u Gdanjsku gradi potpuno nova ogromna univerzitetska
biblioteka u kojoj se rade još samo unutrašnji radovi i trebalo bi da počne
sa radom tokom leta sledeće godine.
U Lođu se gradi veliki aneks univerzitetske biblioteke
i trebalo bi da bude gotov sledeće godine, a potom će biti renoviran stari
deo, što će doneti suštinsko poboljšanje rada u njima.
„Biblioteka narodova“ u Varšavi je izuzetno moderna
građevina, a u planu je da dobije još jedan aneks kojim će se zaokružiti
celovitost tog zdanja.
Univerzitetska biblioteka u Varšavi dibila je pre
par godina novu, modernu zgradu koja predstavlja remek delo arhitekture,
tako da već njen spoljni utisak ostavlja nezaboravan utisak na posetioca,
a da ne govorimo o enterijeru i pogodnostima koje on pruža i zaposlenima
i korisnicima.Ovo je ubedljivo jedna od najlepših biblioteka koje sam ikad
i igde videla, kaže I. Nikolić.
Ova priča mogla bi da bude i model za odnos naše države
prema bibliotekama i bibliotekarstvu.
Nažalost, i sama Narodna biblioteka Srbije, kao nacionalna
i matična biblioteka našeg naroda, ima gorući problem magacina koji propušta
vodu i kome je nužno proširenje, jer u njemu više nema prostora za smeštaj
publikacija, podseća I. Nikolić. Ona kaže da je i pored stalnih upozorenja,
izostala prava i pravovremena reakcija nadležnih institucija u rešavanju
ovih problema.
—Jedini subjekt koji već
sada ima uzoran odnos prema bibliotekama u Srbiji, jeste Ministarstvo
za nauku i zaštitu životne sredine , koje bi u tom domenu moglo da posluži
kao primer i drugim ministarstvima u našoj zemlji, konstatuje Ivana
Nikolić.
1.
Razmislite pre nego što krenete na Gugl!
Koje karakteristike pretraživanja će vam verovatno trebati: npr. pretraživanje
nekog numeričkog raspona (Google), džokeri (Exalead),
brz pristup većem broju internet pretraživača (Turboscout).
Setite se i da referalni informacioni izvori i liste izvora informacija
po predmetu mogu biti brži na
2.
Koristite opciju za napredno pretraživanje da bi smanjili broj pogodaka,
na primer definisanjem tipa
fajla (PDF, Excel, Powerpoint, Word) ili vrste organizacije koju
tražite.
3.
Ako nešto ne možete da pronađete pomoću jednog pretraživača, pokušajte
sa drugim.
4.
—Pokušajte da isto pretraživanje istovremeno zadate na više pretraživača
(Killerinfo, Ixquick, Turbo10).
5.
RSS feeds su dobar način za primanje obaveštenja o novostima,
koji ne opterećuju vaše imeil sanduče.
6.
Blogovi (virtuelni dnevnici) koje održavaju stručnjaci za pojedine oblasti
su dobar način da budete u toku sa novostima i treba ih pratiti.
7.
Da biste našli alternativne termine za pretraživanje, probajte pretraživanje
sinonima na Guglu, a na Yahoo se sinonimi nalaze na vrhu liste
dobijenih rezultata
8.
Ako niste sigurni kako se piše neki termin probajte Exalead i
koristite fonetsko pretraživanje
9.
Koristite linkove da pronađete slične ili povezane stranice.
Na primer: link: http://www.rba.co.uk/sources pronaći će sve
stranice koje imaju link na tu stranicu.
10.
Koristite Exalead za skraćene reči i za obuhvatanje svih oblika
reči.
11.
Iako Google ima najveću bazu podataka koju pretražuje, pretraživanje
obuhvata samo prvih 100 kb na stranici, a Yahoo iako ima manju
bazu, pretražuje prvih 500 kb, te rang lista rezultata nikad nije ista.
Jedan od načina da relevantniji rezultati budu među prvima na listi je
i da termin za pretraživanje ukucate više puta.
Priredila
Dr Stela Filipi-Matutinović