U Beogradu, u prostorijama Narodne biblioteke Srbije, 28.
oktobra 2005. održana je 11. Skupština Zajednice biblioteka
univerziteta u Srbiji. Skupštinu je otvorila prof. dr Mirka
Zogović, zahvalivši Narodnoj biblioteci Srbije koja već četvrtu godinu omogućava
zajednici da održava svoje skupove u „ovako lepom prostoru“.

Pozdravljajući ovaj skup, Upravnik Narodne biblioteke Sreten
Ugričić je poželeo učesnicima skupštine dobrodošlicu, istakavši
značaj da su delegati došli u velikom broju, a posebno je pozdravio prof.
dr Aleksandra Sedmaka, očekujući da će njegovo uključivanje u rad biblioteka
učiniti da on bude još uspešniji, i dodao:

– Želim da vas podsetim da je Narodna biblioteka Srbije
takođe član Zajednice, koja dosta čini na unapređenju rada biblioteka na
univerzitetima, pre svega zahvaljujući Konzorcijumu za objedinjenu nabavku
stranih baza i časopisa.

Ono što čini da spadamo u elitni krug zajednica biblioteka
u Evropi i šire, to je, recimo, početak implementacije DOI sistema u Srbiji.
Naime, nedavnim izmenama Zakona o izdavaštvu, Narodna biblioteka Srbije
je dobila ekskluzivno pravo da dodeljuje međunarodne standardne brojeve za
sve vrste publikacija, uključujući i elektronske.

To za ovu našu naučnu Zajednicu znači da je već sada
moguće u centralnom katalogu bibliotečkog sistema Srbije, preko DOI broja
koji je unesen, izvući iz kataloga ful tekst određene publikacije, u konkretnom
slučaju pojedinog naučnog časopisa.

Mislim da je to pomak u stručnom i tehnološkom smislu
koga čak ni mi sami nismo dovoljno svesni, i on će mnogo značiti ne samo
za bibliotekarstvo, nego pre svega kao logistika ukupnog naučnog života
i aktivnosti u našoj zemlji, a s obzirom da svi delimo uverenje da je nauka
taj ključni resurs razvoja i budućnosti ove zemlje, ovakve logističke infrastrukturne
stvari koje obezbeđuje naša struka, od nemerljivog su značaja.

Narodna biblioteka će u saradnji sa svima vama nastaviti
sa razvojem ovakvih tehnologija. U saradnji sa Ministarstvom za nauku i zaštitu
životne sredine, u pregovorima smo da od iduće sezone krenemo da implementiramo
i posebne servise za merenje impakt faktora naučnih rezultata pojedinaca
i institucija, registar istraživača i institucija itd.

Sa takvim pogledom na budućnost koja je mnogo više
okrenuta konkretnijim , ključnim stvarima, želim svima vama uspešan rad.

Apsolutno jedinstvo u predlaganju i izboru
kandidata

Potom je dr Zogović svima zahvalila na saradnji u proteklom
mandatnom periodu od 4 godine, i za budućeg predsednika zajednice predložila
prof. dr Aleksandra Sedmaka, profesora Mašinskog fakulteta i pomoćnika ministra
za nauku, uz sledeće objašnjenje:

– Dr Sedmak je diplomirao 1974, a za nas je važno da
je već sa 34 godine doktorirao i za 4 godine postao redovni profesor. U
Ministarstvu za nauku se bavi sektorom tehnološkog razvoja, što je naša
međusobna dodirna tačka, jer svi znamo šta znači blagovremena tehnološka,
naučna informacija.

U ime svih nas ja Vam se zahvaljujem što ste pristali
da se prihvatite te dužnosti i nadamo se da će naša saradnja biti još bolja.

Posebno želim da istaknem za ovo vreme neobično dobru
saradnju između Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine sa univerzitetskim
bibliotekama.

Profesor Sedmak je u svom obraćanju skupu rekao:

– Ja se zahvaljujem na ovim lepim rečima i želim da
kažem da je meni velika čast i veliko zadovoljstvo što ste me predložili
za ovu funkciju koju sam prihvatio prvenstveno zbog toga što smatram da
vi, uz moju pomoć, možete i treba da budete produžena ruka Ministarstva,
u borbi da nauka dobije zasluženo mesto u društvu.

Nauka je pokretač razvoja

Nauka je pokretač razvoja, ali to još nije svuda shvaćeno,
recimo u Ministarstvu finansija. Zato zajednički moramo da se izborimo za
adekvatan položaj nauke, kako materijalni, u tom nekom socijalnom smislu,
tako posebno naglašavam u tehnološkom razvoju, gde treba da postignemo da
se ulaganje u istraživanje i razvoj tretira kao ulaganje, a ne kao javna potrošnja.

I dalje, u budžetu za 2006, nije prepoznato da u nauku
treba ulagati, već se i dalje nauka tretira kao javna potrošnja i zato ima
na raspolaganju vrlo ograničena finansijska sredstva.

Ako me izaberete za predsednika, znajte da ću ja kao
prioritet staviti našu zajedničku borbu kako bi se ulaganja u nauku radikalno
povećala i kako bi se tretirala kao investicija.

Kakva će biti sudbina visokoškolskih
biblioteka?

Jedno od krucijalnih pitanja o kojima je raspravljano na
Skupštini, bilo je posvećeno novom Zakonu o univerzitetu i mestu biblioteka
u njemu. U ime Komisije za razvoj koja je analizirala ovo pitanje, izveštaj
je podnela dr Stela Filipi-Matutinović:

– S obzirom da se nalazimo u situaciji da se univerziteti
na kojima radimo transformišu, prema novom Zakonu o bibliotečkoj delatnosti
koji je u pripremi, a Zakon o visokom školstvu je već stupio na snagu, Komisija
za razvoj Zajednice došla je do zaključka da bi bilo dobro da se pregledaju
tuđa iskustva i da mi kao komisija predložimo tekst za buduće Statute univerziteta
koji će se odnositi na položaj viso-koškolskih biblioteka.

Ona je zatim napomenula da se u Zakonu o visokom školstvu, reč „biblioteka“
ne pominje često. Tako u čl. 47. postoji tekst da „Univerzitet u svom
sastavu ima fakultete, umetničke akademije ili druge visokoškolske jedinice,
sa svojstvom pravnog lica radi ostvarivanja studijskih programa i srodnih
disciplina, naučnih istraživanja i umetničkog rada i efikasnijeg korišćenja
resursa“.

U ovom tekstu biblioteke se mogu podvesti jedino pod „efikasnije korišćenje
resursa“!

– Sada u Srbiji tri univerzitetske biblioteke imaju svojstvo pravnog
lica, ali kako će ubuduće i fakulteti izgbiti svojstvo pravnog lica, izgubiće
ga verovatno i biblioteke.

U čl. 48. definiše se šta univerzitet radi u cilju ostvarivanja osnovnih ciljeva,
a to je integrisanje funkcija svih ustanova i jedinica u sastavu univerziteta,
pa tako, između ostalog, univerzitet ima posebnu nadležnosti u oblastima
utvrđivanja jedinstvenih standarda rada službi i servisa, jedinstvenih standarda
za formiranje baza podataka svih jedinica, formiranje jedinstvenog informacionog
sistema i obrazovanje tokom čitavog života.

– Međutim, nigde nije definisano da to na univerzitetu rade baš biblioteke!

Kod sticanja sredstava od osnivača, pod tačkom 3. se nalazi oprema koja bi
mogla da bude i bibliotečka, a pod 4. bibliotečki fond, ali ni tu ništa
nije precizno definisano šta se od toga odnosi na biblioteku.

Kod sopstvenih prihoda, kaže se da sredstva koja visokoškolska ustanova,
odnosno organizacija u njenom sastavu ostvari, može njima i da raspolaže,
dok se ostala sredstva definišu preko ministarstava.

Bibliotekar se nigde ne spominje

Postoji i stav u kome se kaže da visokoškolske jedinice
u sastavu univerziteta kad ra-spolažu sredstvima iz stava 1. ovog člana,
u pravnom promet istupaju u svoje ime i za svoj račun, u skladu sa Zakonom,
Statutom univerziteta i sopstvenim statutom. Znači, ukoliko bi sistem biblioteka
u okviru univerziteta imao status organizacione jedinice, sopstveni statut
itd. mogao bi da istupa samostalno.

– U suprotnom, biće samo jedna od službi rektorata, što može da bude
veoma nepovoljno za nas.

Veoma često smo ovde razgovarali i o statusu nastavnog i nenastavnog osoblja
na univerzitetu, pa smo konstatovali da status bibliotekara ni ranije nije
bio naročito definisan, a sada se u čl. 62. kaže ko su zaposleni na univerzitetu:
„Nastavno osoblje u smislu ovog Zakona su nastavnici, istraživači i saradnici.
Nenastavno osoblje čine lica koja obavljaju stručne, administrativne i tehničke
poslove“: Znači, ovde se bibliotekar uopšte ne pominje, osim što može da
se podvede pod stručne poslove.

Zvanja koja postoje su saradnik nastavi i asistent. Za saradnike u nastavi
određeni su samo lektori i viši lektori. Međutim, postoji u članu 70. stav
koji kaže da „opštim aktom visokoškolske ustanove mogu se utvrditi i druga
zvanja saradnika“.

– To je nešto na čemu smo se mi u Komisiji nadovezali, pa smo u tom
smislu i sačinili predlog.
Kod organa visokoškolskih ustanova koji će se ponovo konstituisati posle
izrade plana reorganizacije univerziteta i novih statuta, biće potrebno
definisati ko je taj koji odlučuje o bibliotekama i o bibliotečkom sistemu
na univerzitetu.

Da bi videli čime mi, u stvari, raspolažemo na univerzitetima, mi smo na
osnovu ankete koju je naša matična služba prikupljala za 2004. godinu i ankete
koju je prikupljala Biblioteka Matice srpske za visokoškolske biblioteke
u Vojvodini, napravili pregled iz koga se vidi na koga će se odnositi ti
eventualni članovi koje smo mi kao Komisija predložili, da bi bolje definisali
našu poziciju na univerzitetima.

Ono što je definitivno jasno, to je da ni naš zakon, a ni zakoni u drugim
evropskim zemljama, kao i zemljama u regionu, ne definišu položaj biblioteka.
U zakonima su biblioteke nešto što je standard univerziteta koji se podrazumeva.

– Sve što je definisano o bibliotečkom statusu, saradnicima i dr. definiše
se sta-tutima univerziteta. Pošto će se ti statuti praviti tek posle planova
o reorganizaciji univerziteta, naša je ideja bila da mi predložimo tekst
članova statuta koji bi se ugradili u sve statute državnih univerziteta
u Srbiji, i da na osnovu toga pokušamo da svoj položaj bolje definišemo u
budućnosti.

Značajni resursi visokoškolskih biblioteka

Prema podacima koji su prezentirani, biblioteke u Srbiji
nisu siromašne. Na Univerzitetu u Beogradu postoje Univerzitetska biblioteka
i fakultetske biblioteke (78) koje imaju preko 2.600.000 knjiga, 87.000 naslova
časopisa, dostup do 14.000 elektronskih časopisa, skoro 13.000 m2 prostora,
3.600 mesta u čitaonicama (i to je jedino veoma malo), i te biblioteke treba
da zadovolje potrebe 5.000 nastavnika i 80.000 studenata.

– U svim tim bibliotekama radi svega 268 zaposlenih, što zaista nije
mnogo, od čega su njih 193 sa stručnim ispitom. Svojevrstan problem predstavlja
to što u bibliotekama na našim univerzitetima postoji dosta ljudi koji obavljaju
bibliotečke poslove, a nemaju stručni ispit. To je nešto što u principu
za jednu profesiju nije dobro jer ona mora da bude definisana, i mi da bi
mogli da insistiramo da za nas važe odredbe Zakona o bibliotečkoj delatnosti,
moramo i da insistiramo na tome da u bibliotekama rade stručni kadrovi,
znači oni koji imaju stručni ispit.

Sistem bodovanja za broj zaposlenih je
kontraproduktivan

Univerzitet u Novom Sadu ima 47 biblioteka, 817.000 knjiga,
17.000 naslova časopisa i pristup do 14.000 elektronskih časopisa, raspolaže
sa preko 9.000 m2 bibliotečkog prostora, ima 3.200 nastavnika i 47.000 studenata,
94 zaposlena radnika, od čega 48 sa stručnim ispitom.

U Novom Sadu je specifično to da ne postoji centralna univerzitetska biblioteka,
slična onima u Nišu, Kragujevcu i Beogradu, nego matične funkcije za sve
visokoškolske biblioteke na Univerzitetu u Novom Sadu obavlja Biblioteka
Matice srpske, a formirana je i centralna biblioteka koja ima koordinacionu
funkciju.

Univerzitet u Nišu ima centralnu univerzitetsku biblioteku i 19 biblioteka,
369.000 knjiga, preko 8.500 naslova časopisa, 14.000 elektronskih časopisa,
raspolaže sa oko 5.000 m2 prostora, 955 mesta u čitaonicama, ima preko 2.200
nastavnika i 30.000 studenata, 65 zaposlenih, od kojih njih 40 ima stručni
ispit.

– Ukupno, naše biblioteke na univerzitetima raspolažu sa oko 4 miliona publikacija,
sve raspolažu sa 14.000 elektronskih časopisa (što je mnogo i u svetskim
razmerama), nominalno imaju dosta prostora, ali već znatan broj biblioteka
ima probleme sa nedostatkom prostora zbog toga što kod nas sistem bodovanja
koji određuje koliko zaposlenih treba da ima u bibliotekama ide i preko
broja svezaka.

Transformacija biblioteka ne sme da
dovede do smanjenja broja zaposlenih

Biblioteke univerziteta u svetu u principu su se opredelile
za nulti rast, što znači da se za onoliko knjiga koje prime, toliko i rashoduju,
jer je nemoguće stalno doziđivati toliki prostor.

To znači da bi trebalo razmišljati o tome da se na nivou univerziteta naprave
zajednički depoziti u kojem bi se čuvao po jedan primerak svake publikacije
koja je značajna za univerzitet, a ostalo da se rashoduje, kako bi raspoloživi
prostor bio na najbolji mogući način iskorišćen.

Ukupno mi treba da uslužimo oko 11.000 nastavnika i saradnika, i oko 170.000
studenata, što je zaista jako mnogo, a ukupan broj ljudi koji bi trebalo
da radi iznosi oko 450.

Prema tome, pred nama su ogromni zadaci i transforma-cija biblioteka ne
bi smela da ide na uštrb broja radnika, ne-go u pravcu podizanja kvalifikacione
strukture zaposlenih i bolje organizacije rada.

Predložen test o biblio-tekama koji
treba ugraditi u statute univerziteta

Dr Filipi-Matutinović je zatim obrazložila predlog teksta
koji bi trebalo ugraditi u statute državnih univerziteta u Srbiji, koji
je sačinila Komisija za razvoj.

– Na osnovu svega do sada iznetog, kao i na osnovu statuta i zakona
velikog broja evropskih zemalja i zemalja u regionu, predložili smo tekst
koji je razmatran i usvojen od strane Izvršnog odbora Zajednice, koji će
biti postavljen na sajt Univerzitetske biblioteke u Beogradu i sajt Zajednice,
kako bi svi imali prilike da dostave svoje predloge i primedbe.

Nakon toga će Izvršni odbor Zajednice poslati tekst svim rektoratima
univerziteta u Srbiji o tome kako bi trebalo definisati budući položaj visokoškolskih
biblioteka kao informacionih sistema.

U principu, fakultetske biblioteke i Univerzitetska biblioteka jednog univerziteta
sačinjavaju jedinstvenu organizaciju. Novi univerziteti se tako i osnivaju,
pa je ceo sistem jedna celina sa podelom poslova između univerzitetskih
i fakultetskih biblioteka.

Na starim univerzitetima u Evropi to još uvek nije slučaj, ali su svi krenuli
u transformaciju kako bi biblioteke postale jedinstveni informacioni servisi.
Takođe se krenulo sa izgradnjom zajedničkih digitalnih repozitorija i zajedničkih
depoa – mesta gde odlažu ono što im je suvišno od štampanih materijala,
zajedničko obrazovanje korisnika itd.

Univerzitetska biblioteka
Predlog teksta za buduće statute univerziteta glasi:

Univerzitetska biblioteka je organizaciona jedinica u sastavu univerziteta
i predstavlja centar jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema univerziteta,
čija je svrha izgradnja integrisanog bibliotečko-informacionog servisa za
podršku obrazovnim, naučnois-traživačkim i umetničkim aktivnostima na univerzitetu.

Integrisani bibliotečko-informacioni sistem čine sve biblioteke na univerzitetu,
čiji rad koordinira centralna biblioteka.

Biblioteke na univerzitetu prikupljaju, obrađuju, čuvaju i daju na korišćenje
naučnu i stručnu literaturu, posebno građu koja nastaje u okviru univerziteta;
obezbeđuju pristup klasičnim i digitalnim informacionim izvorima; izrađuju
bibliografije radova. Nastavnika i saradnika univerziteta; pružaju potrebne
informacije i obrazuju korisnike u oblasti efikasnog korišćenja raspoloživih
informacionih izvora.

Bibliotekari i viši bibliotekari i bibliotekari savetnici su saradnici u
procesu nastave sa posebnom odgovornošću u oblasti korišćenja informacionih
resursa i izgradnje jedinstvenog informacionog sistema univerziteta. Bibliotekarske
poslove na univerzitetu obavljaju lica koja imaju odgovarajuće stručne kvalifikacije,
u skladu sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti Republike Srbije.

Univerzitetska biblioteka ima svojstvo visokoškolske jedinice u smislu Zakona
o ustanovama i sudeluje u pravnom prometu pod nazivom univerziteta i svojim
nazivom;

Univerzitetska biblioteka ima svoj statut koji mora biti u skladu sa statutom
univerziteta;

Unutrašnja organizacija biblioteke, ovlašćenja u okviru upravljanja bibliotekom
i ostala pitanja uređuju se Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o bibliotečkoj
delatnosti, aktom o osnivanju i statutom univerzitetske biblioteke i fakulteta.

Senat univerziteta
Predlog teksta za član statuta koji se odnosi na Senat univerziteta:

Senat univerziteta imenuje:

1. Upravni odbor univerzitetske biblioteke,

2. Komisiju za bibliotečko-informacionu delatnost na univerzitetu
i

3. Daje saglasnost na Statut univerzitetske biblioteke.

Komisiju za bibliotečko-informacioni sistem čine prorektor
i prodekani zaduženi za nastavu i naučni rad ili njihovi ovlašćeni zamenici,
predstavnik Računarskog centra univerziteta, centralne univerzitetske biblioteke
i predstavnici studenata koje imenuje Senat.

Direktor univerzitetske biblioteke, odnosno bibliotečko-informacionih servisa
je po funkciji član Senata univerziteta.

Direktora univerzitetske biblioteke postavlja rektor na predlog Upravnog
odbora biblioteke i Komisije za bibliotečko-informacioni sistem.

Zajednica je uspešno radila

Sekretar Zajednice mr Milena Matić, izložila je
najvažnije delove izveštaja o radu Zajednice između dve Skupštine.

Ona je naglasila da je Zajednica je u 2005. godini, zahvaljujući većim sredstvima
dobijenim od članarine, Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine,
objavljivanja oglasa i donacija sponzora, realizovala dobar deo planiranih
zadataka.

Zajednica je iz sopstvenih sredstava uplatila članarinu za 2005. najvećoj
asocijaciji bibliotečkih udruženja IFLA i Evropskoj asocijaciji
istraživačkih biblioteka LIBER. Više stručnjaka iz Univerzitetske
biblioteke učestvovalo je u međunarodnoj saradnji sa ovih asocijacijama,
izlagavši svoje radove na tri međunarodna skupa.

Na tim skupovima zajednicu su predstavljali dr Stela Filipi–Matutinović na
skupu INFORUM u Pragu, dr Stela Filipi–Matutinović i Bogoljub Mazić
na 34. konferenciji LIBER-a u Groningen-u, mr Milena Matić na
71. konferenciji IFLA-e u Oslu.

Zajednica je i ove godine, uz finansijsku podršku Ministarstva za nauku
i zaštitu životne sredine, izdala tri sveske časopisa „Infoteka“
(dvobroj 1-2/2005, 3/2005) i šest brojeva glasila „Visokoškolske biblioteke“.

Zajednica je u saradnji sa stručnjacima iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar
Marković“ organizovala jednodnevne obrazovne kurseve. Od komisija Zajednice
najviše su radile Komisija za razvoj i Komisija za standarde.

Stručni skup

U okviru Skupštine, održan je i Stručni skup
pod nazivom „Bibliotečki standardi i status biblioteka
i bibliotekara„, na kome su izložene sledeće teme:

Dr Stela Filipi-Matutinović, Univerzitetska biblioteka
„Svetozar Marković,“ Beograd: Budućnost visokoškolskih biblioteka
(pregled stavova izloženih na godišnjoj konferenciji LIBER-a);

Gordana Vilotić, Biblioteka Filozofskog fakulteta, Novi
Sad: Bibliotečki standardi i status biblioteka i bibliotekara (teze
za diskusiju);

Predrag Đurković: Data-status – delatnost;

Bogoljub Mazić, Univerzitetska biblioteka „Svetozar
Marković,“ Beograd: Uloga univerzitetskih biblioteka u izgradnji
digitalnih repozitorija institucija – pregled stavova izloženih na godišnjoj
konferenciji Liber-a;

Dragan Knežević: MISSING LINK International Book-sellers:
prezentacija;

Mr Aleksandra Pavlović, Univerzitetska biblioteka „Svetozar
Marković,“ Beograd: Standardizacija u međubibliotečkoj pozajmici;

Nada Popović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd: Pregled
vesti iz Kobson-a;

Vera Prokić, Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad:
Uticaj sistema kvaliteta na status i razvoj biblioteke u naučnoistraživačkoj
ustanovi;

Aleksandra Popović, Sanja Antonić, Adam
Sofronijević, Univerzitska biblioteka «Svetozar Marković», Beograd:
Bibliotekari i informatori u ulozi edukatora – standardi u praksi;

Mr Dragana Milunović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd:
Specijalne biblioteke u republici Srbiji – stanje u 2003. i prioriteti
razvoja sa predlogom mera za unapređenje rada

Jelena Dobrilović, Institut za puteve, Beograd: Potencijalni
rezultati primene sistema kvaliteta u poslovanju biblioteke instituta za
puteve;

Mr Milena Matić i dr Stela Filipi-Matutinović,
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd: Preliminarne
obrazovne aktivnosti za poboljšanje kvaliteta bibliotečkog rada.

Svi ovi radovi će biti objavljeni u časopisu INFOTEKA.

Novoizabrani organi Zajednice

Na osnovu pristiglih predloga, izabrani su tajnim glasa-njem
organi Zajednice za
naredni četvorogodišnji mandat.

Za predsednika Zajednice izabran je dr
Aleksandar Sedmak, zamenik ministra za nauku i zaštitu
životne sredine, a za potpredsednika je ponovo izabrana dr Stela
Filipi Matutinović. Za Sekretara Zajednice izabrana je
Mr Vera Petrović, rukovodilac matične službe Univerzitetske
biblioteke u Beogradu.

Izvršni odbor

Za članove Izvršnog odbora izabrani su:

1. Prof. dr Vojin Tošić, Saobraćajni fakultet Univerziteta
u Beogradu,

2. Prof. dr Mirka Zogović, Filološki fakultet Univerziteta
u Beogradu,

3. Prof. dr Cvetana Krstev, Katedra za bibliotekarstvo
i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

4. Prof. dr Milenko Pekić, Filozofski fakultet, Priština,

5. Mr Biljana Lazović, nastavnik, asistent na Katedri za
francuski jezik i književnost Filološko umetničkog fakulteta Univerziteta
u Kragujevcu,

6. Bogoljub Mazić, informator savetnik, zamenik upravnika
Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” u Beogradu,

7. Gordana Vilotić, bibliotekar savetnik, upravnik Biblioteke
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

8. Snežana Jančić, bibliotekar Univerzitetske biblioteke
“Nikola Tesla” u Nišu,

9. Mr Goran Petrović, bibliotekar Pravnog fakulteta Univerziteta
u Kragujevcu,

10. Ivanka Klajn, bibliotekar Biblioteke Matice srpske
u Novom Sadu,

11. Mr Mirjana Brković, upravnik Centralne biblioteke Univerziteta
u Novom Sadu,

12. Slađana Subotić, bibliotekar Univerzitetske biblioteke
u Kragujevcu,

13. Aleksandar Dučić bibliotekar Univerzitetske biblioteke
u Kragujevcu.
*
Za članove Nadzornog odbora izabrani su:

1. Prof. dr Julijana Vučo, Filološki fakultet
Univerziteta u Beogradu,

2. Radmila Radojević, bibliotekar Univerzitetske
biblioteke u Kragujevcu,

3. Dr Svetlana Mirčov, rukovodilac Biblioteke
Pravnog fakulteta u Beogradu.

Komisija za unapređenje bibliotečkog
poslovanja

U Komisiju za unapređenje bibliotečkog poslovanja
izabrani su:

1. Vera Rajačić, biblioteka Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu,

2. Dragana Nikolić-Miljuš, biblioteka Mašinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu,

3. Zorica Đokić, bibliotekar Medicinskog
fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

4. Borivoje Vezmar, bibliotekar biblioteke
Katedre za srpsku književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

5. Mr Vera Petrović, bibliotekar Univerzitetske
biblioteke u Beogradu

6. Dragan Jelenković, biblioteka Fakulteta
za menadžment, Zaječar

7. Božidar Dinić, Univerzitetska biblioteka
Niš

8. Gordana Petronijević, biblioteka Tehnološkog
fakulteta, Leskovac

Komisija za ekonomski i statusni položaj
biblioteka

U Komisiju za ekonomski i statusni položaj biblioteka
izabrani su:

1. Violeta Rakić, biblioteka Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

2. Dr Biljana Živković, bibliotekar Medicinskog
fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

3. Mr Vesna Župan, bibliotekar savetnik
Univerzitetske biblioteke u Beogradu,

4. Gordana Petronijević, bibliotekar Tehnološkog
fakulteta u Leskovcu.

Komisija za koordiniranu nabavku

U Komisiju za koordiniranu nabavku izabrani su:

1. Medisa Kolaković, biblioteka Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

2. Vanja Eror, biblioteka Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu,

3. Nataša Vasiljević, bibliotekar Univerzitetske
biblioteke u Beogradu,

4. Doc. dr Slavko Mandić, Fakultet za
menadžment, Zaječar.

Komisija za izradu standarda

U Komisiju za izradu standarda izabrani su:

1. Slavica Nestorović-Petrovski, biblioteka
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

2. Branka Nogić, bibliotekar Univerzitetske
biblioteke u Beogradu,

3. Vesna Stojanović, bibliotekar biblioteke
Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Komisija za razvoj

U Komisiju za razvoj izabrani su:

1. Dr Stela Filipi-Matutinović, informator
savetnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu,

2. Zoran B. Živković, upravnik Univerzitetske
biblioteke u Nišu,

3. Ana Jovičević-Popović, biblioteka Pravnog
fakulteta Univerziteta u Beogradu,

4. Adrijana Zubić, biblioteka Mašinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu,

5. Branislav Đurašević, biblioteka Instituta
za nuklearne nauke – Vinča

Komisija za zaštitu bibliotečkog materijala

U Komisiju za zaštitu bibliotečkog materijala izabrani
su:

1. Ivana Pajić, biblioteka Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu,

2. Vukosava Lalić, bibliotekar Univerzitetske
biblioteke u Beogradu,

3. Mirjana Mančev, biblioteka Prirodno-matematičkog
fakulteta, Niš.

Komisija za marketing

U Komisiju za marketing izabrani su:

1. Prof. dr Gordana Stokić, Filološki
fakultet u Beograd.

2. Nevena Tomić, bibliotekar Biblioteke
Studentskog grada u Beogradu.

Zaključci Skupštine

Teze za zaključke je pripremila Gordana Vilotić,
član Komisije za zaključke.

I ovom prilikom je na Skupštini istaknuto da je jedan od
zadataka Zajednice da permanentno unapređuje svoj rad i promoviše ga, kako
među samim članstvom, tako i u okvirima finansijskih, društvenih i drugih
struktura od kojih u velikoj meri zavisi njen rad. Došlo se do zaključka da
u rad Zajednice mora da se uključi što veći broj njenih članova, posebno u
komisije. U narednom periodu trebalo bi aktivirati rad komisija, jer problematika
koju one razmatraju odnosi se na neke od najvažnijih aspekata rada visokoškolskih
biblioteka. Rezultati rada komisija mogli bi u znatnoj meri da ujednače
i unaprede rad biblioteka, što bi doprinelo promovisanju njihovog rada.

Nastaviće se trend aktivnog učešća Zajednice u donošenju
zakonskih i drugih akata koja razmatraju problematiku visokoškolskih biblioteka.
U novom Zakonu o visokom obrazovanju nije adekvatno rešen status biblioteka,
niti je određena strategija za njihovu budućnost. S obzirom da su u toku
promene koje se odnose na organizaciju i rad fakulteta, očekuje se da će
doći do promena i u radu bibliotečko-informacionih sistema na univerzitetima.

Pošto je u toku usaglašavanje statuta univerziteta sa novim
Zakonom o visokom obrazovanju, Zajednica je usvojila Predlog za izmene statuta
univerziteta u Srbiji, koji će biti poslat svim rektoratima na razmatranje
i usvajanje.

Statistički podaci za 2004. godinu koji se odnose na rad
visokoškolskih biblioteka u Srbiji pokazatelj su uspešnosti njihovog rada,
ali istovremeno ukazuju na međusobne razlike i probleme. Praćenje, analiza
i unapređenje rada visoko-školskih biblioteka obavlja se permanentno.

Tema stručnog skupa bila je „Bibliotečki standardi
i status biblioteka i bibliotekara„. U referatima su razmatrani
aspekti ove problematike u sadašnjem trenutku, ali i preporuke i vizije koje
se odnose na budućnost. U oba slučaja ističu se standardi – praćenje, donošenje
i primena – ključni faktori koji direktno utiču ne samo na kvalitet poslovanja,
već i na status biblioteka i bibliotekara. Ova problematika će još dugo
biti u fokusu aktivnosti Zajednice, jer postojeće standarde i kvalitet poslovanja
valja poboljšati, jer to je jedini put ka dostizanju svetskih stan-darda.

Usvojen je i Program
rada

Jedan od dokumenata koji je Skupština usvojila je i Program
rada za naredni period, koji je, praktično, nastavak plana iz prethodnog
perioda i glasi:

1. Zajednica će organizovati obrazovne kurseve za bibliotekare
u skladu sa potrebama uslovljenim razvojem tehnologije i sa predlozima članica.

2. U 2006, Redakcija časopisa Infoteka ima u planu
uređivanje i izdavanje dva redovna broja za 2006. i pripremu časopisa za transformaciju
u elektronski časopis.

3. Redakcioni odbor će raditi na profesionalizaciji rada
Redakcije i stalnom poboljšanju kvaliteta članaka za objavljivanje, a prema
standardima za stručne i naučne časopise.

4. Zajednica će u 2006. postaviti sopstvenu veb stranicu
na Internet.

5. Zajednica će nastaviti da poziva biblioteke visokoškolskih
i naučnoistraživačkih ustanova da pristupe Zajednici biblioteka univerziteta
u Srbiji.
Organizovanje sastanaka Izvršnog i Nadzornog odbora Zajednice biće po potrebi.
Rad na organizovanju 12. Skupštine Zajednice uzeće u obzir predloge članstva.

Odavanje priznanja

Skupština je na kraju izrazila zahvalnost dr Mirki
Zogović i Mileni Matić na dosadašnjem
radu, a očekuje se da će mr Milena Matić koja
je otišla u penziju, i dalje biti vrlo aktivna u radu Zajednice.

Apel za uplatu članarine

Na Skupštini je bilo reči i o tome da jedan
broj biblioteka nije uplatio članarinu, što znatno limitira aktivnosti Zajednice,
pa je upućen apel tim bibliotekama da svoju obavezu odmah izmire.

Izlazeći u susret molbi Redakcije časopisa „Visokoškolske
biblioteke“, ministar za nauku i zaštitu životne sredine dr Aleksandar
Popović odgovorio je na postavljena pitanja. Intervju sa njim objavljujemo u
celini.

Ministarstvo na čijem ste Vi čelu, sa visokim
uvažavanjem odnosi se prema bibliotekarstvu, kao naučnoj disciplini koja
bitno doprinosi razvoju nauke i učesnik je u obrazovnom procesu, što duboko
korespondira sa odnosom društva prema bibliotekama u razvijenom svetu. Da
li je to dugoročna strategija vašeg Ministarstva?

– Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine smatra da
sve grane nauke u Srbiji koje pokazuju kvalitetne rezultate treba da budu
podržane od strane nadležnih institucija. Svakako da bibliotekarstvo zavređuje
dosadašnju podršku ministarstva.

Kako Vi vidite novu ulogu biblioteka kao informacionih
centara?

– Verujem da će biblioteke kao informacioni centri predstavljati
osnovu koja će znatno olakšati i ubrzati dostupnost potrebnih podataka našim
naučnicima i da će u toj formi biti važan element u istraživačkom radu.
One to, zapravo, i sada već jesu, ali, naravno, uvek ima prostora za poboljšanje
i unapređenje.

Nije usamljen slučaj kod nas da se bibliotekarstvo
svrstava, recimo u kulturu, a zanemaruje se njegova uloga u naučnoj delatnosti,
pa se čak i negira bibliotekarstvo kao naučna disciplina. Kako Vi gledate
na ovaj problem?

– Mislim da poziti-van stav koje Ministarstvo nauke i zaštite
životne sredine pokazuje prema bibliotekarstvu može doprineti da se vremenom
shvati značaj istog u savremenom društvu i postepeno promeni pogrešno koncipirana
slika koja bibliotekarstvo prikazuje samo kao jedan oblik kulture. Napokon,
ako je igde u nauci u poslednjih pet godina načinjen jasan i vidan napredak,
onda je to u dostupnosti naučnih časopisa. A toga ne bi bilo bez biblioteka.

Gospodine ministre, Ministarstvo na čijem ste čelu
uložilo je do sada mnogo sredstava u opremanje biblioteka i kupovinu baza
podataka, što predstavlja – slobodno se može reći – civilizacijski pomak
za Srbiju. Hoćete li sa ovom politikom nastaviti?

– Apsolutno! Prema podacima kojima raspolažem, Srbija je
trenut-no u evropskom vrhu po broju baza podataka koje su dostupne naučnicima
u zemlji. Neophodno je broj baza podataka i broj dostupnih godišta širiti,
ali i mnogo ofanzivnije nastupiti što se tiče nabavke elektronskih verzija
knjiga.

Na kraju, molimo Vas da nam odgovorite i na pitanje
koje se posebno odnosi na Zajed-nicu visokoškolskih biblioteka, odnosno
na ovaj časopis. Naime, Vaše Ministarstvo pomaže skromnim, ali za nas veoma
značajnim sredstvima izlaženje ovog informativnog časopisa, koji je nai-šao
na veoma lep prijem u našoj naučnoj i bibliotekarskoj javnosti. Možemo li
i dalje da računamo na Vašu pomoć u izlaženju ovog časopisa?

– Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine će u narednih
nekoliko nedelja raspisati konkurs za finansiranje časopisa. Kriterijumi u
konkursu će biti jasno definisani, tako da ni u ovom ni u drugim programima
ministarstva neće biti subjektivizma ili će on biti sveden na minimalan
nivo. Na Vama je da se na konkurs prijavite.

Aleksandar Popović je rođen 1971. u Beogradu,
gde je završio i osnovnu školu. Srednju školu završava u Moskvi, a na Moskovskom
državnom univerzitetu “Lomonosov” upisuje studije hemije.

Nakon okončanja prve godine studija se vraća
u Beograd, a diplomira 1993. odbranom diplomskog rada “Ispitivanje uticaja
ekvilibracije i poroznosti katalizatora na reakciju ekvilibracije siloksana”,
koji je radio pod rukovodstvom dr Petra Dvornića, vanrednog profesora na
Katedri za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta. Rad je odbranjen sa ocenom
10, a prosek ocena u toku studija mu je bio 8,39.

Stručnu praksu je obavio u evropskoj centrali
kompanije “Monsanto” u Briselu.

U avgustu 1994. godine počinje poslediplomske
studije na Državnom univerzitetu Floride (Florida State University) u gradu
Talahasiju (Talla-hassee).

Nakon odslušanih predmeta na poslediplomskim
studijama, pristupa eksperimentalnom radu pod rukovodstvom dr Michaela Blabera.
U oktobru 1996. završava poslediplomske studije i stiče zvanje magistra nauka.
U toku poslediplomskih studija prosek ocena mu je bio 3,32 (na skali od
1-4).

Od 18/07/1997. je stalno zaposlen kao asistent
na Katedri za primenjenu hemiju, Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na Hemijskom fakultetu u Beogradu doktorirao je 2002. i promovisan u docenta.

Govori engleski i ruski, služi se francuskim
jezikom.

Računarski centar Univerziteta u Beogradu pustio je u rad prvu međunarodnu
optičku vezu između Akademske mreže Srbije u Subotici i čvorišta mađarske
Akademske mreže Hungarnet u Segedinu, saopštio je beogradski centar.

Preko ove veze može se ostvariti saobraćaj i sa drugim evropskim akademskim
naučnoistraživačkim računarskim mrežama, navodi se u saopštenju i ističe
da je projekat povezivanja finansirala Evropska komisija.

Time je naša akademska mreža, nakon višegodišnjeg tehnološkog zaostatka,
došla u poziciju da se poredi s mrežama najrazvi-jenijih zemalja Evrope.

(Tanjug)

U Narodnoj biblioteci Srbije 10. novembra je održano
savetovanje na temu: Citatni indeksi otvorenog pristupa, na kojem
su izlaganja imali vodeći svetski i domaći stručnjaci za naučne komunikacije,
principe citiranja literature u nauci i izrade baza podataka o citatima,
kao i reperkusijama rezultata o istraživanju citiranosti naučne literature
na naučnu politiku.

Posebno je naglašen značaj otvorenog pristupa naučnim
informacijama kako bi one postale dostupne svima kojima su potrebne. Otvoren
pristup omogućava znatno veće korišćenje, a samim tim i citiranje naučne
literature, što može imati veliki značaj kako za razvoj komunikacije u
nauci, tako i za vođenje naučne politike.

Savetovanje je otvorio ministar za nauku i zaštitu životne
sredine
Republike Srbije dr Aleksandar Popović.

Prvi predavač je bio profesor Žan Klod Gedon sa Univerziteta
u Montrealu, jedan od najuglednijih svetskih pristalica principa da rezultati
naučnih istraživanja treba da budu pristupačni svim ljudima, a ne samo onima
koji mogu da plate skupe publikacije ili licence, pošto se na taj način
razvoj ukupne svetske nauke značajno ubrzava na opštu korist.

Osnovni principi otvorenog pristupa izloženi su u materijalu
koji je deljen učesnicima i koji objavljujemo ovom prilikom, a deo izlaganja
sa ovog savetovanja biće objavljen u sledećem broju časopisa „Infoteka“.

Na Savetovanju su bile izložene sledeće teme:

Jean-Claude Guédon, Université de Montréal, Kanada: Creating
symbolic value in Open Access (Kreiranje simbolične vrednosti u otvorenom
pristupu);

Pero Šipka, Filozofski fakultet, Novi Sad i Centar za evaluaciju
u obrazovanju i nauci, Beograd. Nacionalni citatni indeksi otvorenog pristupa
– zašto su tako potrebni zemljama u razvoju (National OACIs: Why developing
countries need them so badly);

Melissa Hagemann, OSI, USA: Open Access to Scholarly
Communications (Otvoreni pristup za komunikaciju u nauci);

Biljana Kosanović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd: Otvoreni
pristup u Srbiji – primeri dobre prakse (Open Access in Serbia: Examples
from the ground)

Lilian van der Vaart, Holandija: Institutional Repositories,
Open Access and Research Assessment (Institucionalni repozitoriji,
otvoreni pristup i rezultati istraživanja);

Dejan Pajić, Filozofski fakultet, Novi Sad i Centar za
evaluaciju u obrazovanju i nauci, Beograd: SCIndeks: Srpski citatni indeks
(SCIndeks: The Serbian Citation Index);

Tim Brody, University of Southampton, Velika Britanija:
Citation Services for Institutional Repositories: Citebase Search
(Praćenje citiranosti u institucionalnim repozitorijima : pretraživanje baze
o citatima);

Nikola Stojanović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd:
Zajedničko pretraživanje dostupnih OA repozitorija u KoBSON-u (Federating
search of available OA repositories through KoBSON service);

Vera Prokić, Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad:
Institucionalni repozitorijum Naucnog instituta za veterinarstvo, Novi
Sad, iz perspektive bibliotekara (Institutional Repository of Veterinary
Institute, Novi Sad, Serbia, from Librarian Perspective)

Zoran Perišić, Matematički institut SANU, Beograd: Sezameee,
otvori se (Open Sesame).

U nastavku objavljujemo tekst Alme Svan
na ovu temu.

Pojava i rasprostanjenost Interneta omogućili su istraživačima
da svoje naučne rezultate učine dostupnima svima, svugde i u svako doba.
To se pre svega odnosi na članke objavljene u naučnim časopisima, nezavisno
od toga da li njihove institucije pretplaćuju određeni časopis ili ne,
ali uključuje i kongresna saopštenja, disertacije ili naučne izveštaje.
O tome se danas govori kao o otvorenom pristupu (Open Access).

Istraživači objavljuju svo-je rezultate da bi se znalo
ko ih je stvorio i da bi drugi mogli da ih koriste. Kada je reč o člancima,
samo veoma bogate institucije mogu sebi da dopuste pretplatu na dovoljan
broj naučnih časopisa, tako da većini istraživača mnogi od tih izvora
ostaju nedostupni. S pojavom otvorenog pristupa situacija se u tom pogledu
promenila.

Šta je otvoreni pristup?

Naučna literatura otvore-nog pristupa sastoji se od besplatnih
on-line kopija članaka objavljenih u recenziranim naučnim časopisima, zatim
kongresnih saopštenja, tehničkih izveštaja, disertacija i radnih materijala.
U najvećem broju slučajeva njihova upotreba nije ograničena licencama.
To znači da se bez nadoknade mogu kori-stiti za potrebe istraživanja, nastave
ili u druge svrhe.

Šta otvoreni pristup nije?

Postoji nekoliko nesporazuma o otvorenom pristupu. Ot-voreni
pristup nije samopublikovanje, niti je to način da se izbegne recenzija
ili štampanje, a nije ni naučna literatura „niže“ klase i vrednosti.
Jednostavno to je način kako da se rezultati naučnog rada učine besplatnima
i online dostupnima celokupnoj naučnoj zajedn-ici.

Kako se otvoreni pristup obezbeđuje?

Otvoreni pristup se može ostvariti na više načina. Svoj
članak istraživač može postaviti kao kopiju u otvoreni arhiv, odnosno
repozitorijum ili ga može objaviti u časopisu otvorenog pristupa. On takođe
može postaviti digitalnu kopiju članka na svojoj ličnoj ili institucionalnoj
web stranici.

Sva tri rešenja omogućavaju pristup mnogo većem broju
potencijalnih korisnika nego pretplaćivani časopisi. Pri tom se prva dva
smatraju boljima u smislu sistematičnosti i organizovanosti, tako da obezbeđuju
veću verovatnost da će predstavljeni članci biti locirani i pročitani.

Otvorene arhive ili repozitoriji su
digitalne kolekcije naučnih radova, deponovane od strane autora. Ako je
reč o časopisnim člancima, deponovanje je mogućno pre njihovog štampanja
(preprint) ili nakon toga (postprint). Ovaj postupak poznat je kao samoarhiviranje.

Repozitoriji sadrže metapodatke za svaki članak (naslov,
autore i ostale bibliografske podatke)
u formatu saglasnom standardu OAIPMH (Open Archives Initiative Protocol
for Metadata Harvesting).
Da biste pristupili takvim arhivima možete koristiti Google ili
neku od specijalizovanih mašina za fokusirana i efikasnija pretraživanja.

Specijalizovani pretraživači sistematski prikupljaju sadržaje
repozitorija, formirajući na taj način globalnu bazu aktuelnih istraživanja.
Otvoreni repozitoriji mogu biti multidisciplinarni u okviru jednog univerziteta,
odnosno naučne institucije, ili usredsređeni na pojedine naučne oblasti,
kakav je npr. arXiv, koji pokriva fiziku i srodne discipline.

Sve je više otvorenih arhiva

Početkom 2005. u Velikoj Britaniji je postojalo čak 40
otvorenih arhiva, a sve veći broj univerziteta i naučnih instituta se
sprema da ih pokrene. Kompletan direktorijum ovih arhiva održava eprints.org
sa Southampton univerziteta. Na istom sajtu nude se i instrukcije
za formiranje arhiva,
namenjene onim institucijama koje ih ne poseduju. Samoarhiviranje je svetski
pokret koji se ubrzano razvija. Istovremeno, sve je češća praksa da veliki
finansijeri projekata formiraju arhive radova objavljenih na projektima
koje sami podržavaju.

Ukoliko se pitate da li izdavač časopisa u kom ste objavili
rad, ograničava vaše pravo da arhivirate svoj rad, to najčešće nije slučaj.
Trenutna politika poznatih svetskih izdavača prema samo-arhiviranju detaljno
je opisana na veb stranici SHERPA projekta na Nottingham univerzitetu.

Časopisi otvorenog pristupa su recenzirani
časopisi kojima može prići svako, bez plaćanja pretplate ili licence. U
mnogim slučajevima oni imaju i svoje štampano izdanje. Neki od njih, posebno
oni koje izdaju univerziteti, ne naplaćuju autorima nikakve troškove.
Drugi naplaćuju publikovanje čime potpuno obrću tradicionalni model finansiranja
u kome biblioteke, pretplaćujući časopise, snose troškove publikovanja.

Naknadu za publikovanje mogu plaćati sami autori, ali
u najvećem broju slučajeva ona se obezbeđuje iz sredstava projekta ili
institucija u kojima autori stvaraju. U nekim slučajevima fondacije koje
finansiraju projekte insistiraju na objavljivanju radova u ovom režimu,
i za to izdvajaju posebna sredstva. Popis tih institucija može se naći
na sajtu BMC (BioMed Central).

BMC je poznati izdavač literature otvorenog pristupa
koji objavljuje preko 100 časopisa. Drugi primer su časopisi raznih kolekcija
PLoS (Public Library of Science), kakve su PLoS Medicine
ili PLoS Biology. Sredstva koja je potrebno uplatiti radi publikovanja
članka vari-raju i, za orijentaciju, u BioMed Central iznose oko 600 USD,
a u PLoS oko 1500 USD po članku. U toku 2003 godine JISC je na osnovu
dogovora s BMC Central obezbedio naknadu za 90 biomedicinskih časopisa
za potrebe britanskih institucija.

Sveobuhvatnu listu Open Access časopisa u svim oblastima
nauke administrira Univerzitet u Lundu, Švedska. Početkom 2005. godine
listu je činilo preko 1400 časopisa. Mnogi od ovih časopisa imaju impakt
faktore i indeksiraju se u citatnim indeksima (Web of Science, ISI). U
junu 2004. godine čak 239 ISI indeksiranih časopisa bilo je u režimu otvorenog
pristupa.

Jedna forma otvorenog pristupa susreće se u tzv. Hibridnim
časopisima: to su časopisi koji bez nadoknade dozvoljavaju pristup pojedinačnim
člancima za koje su sami autori snosili troškove publikovanja. Primer takvog
časopisa je Proceedings of the National Academy, koji za iznos
od 1000 USD svaki članak prevodi u režim otvorenog pristupa.

Brojni podaci pokazuju da su članci koji se nude u režimu
otvorenog pristupa citiraniji od ostalih. U većini naučnih oblasti ta
razlika je dvostruka, a u nekima od njih i veća od toga. Otvoreni pristup
znači da istraživanja ostvaruju veću uticajnost nego nekada.

Štaviše, istraživački ciklus – vreme potrebno da se rad
odštampa, pronađe, pročita, citira i primeni od strane drugih istraživača
– značajno se ubrzava kada su rezultati dostupni u otvorenom obliku. Zar
i Vi ne biste želeli da svim člancima koji su Vam potrebni pristupate
lako i bez ikakvog ograničenja?

Dodatne informacije i izvori

JISC Open Access inicijative;

JISC’s FAIR Programme procenjuje i istražuje različite mehanizme za unapređenje
pristupa institucionalnim izvorima: www.jisc.ac.uk/pogramme_fair.html

DAEDALUS i TARDis projekti se bave proučavanjem različitih modela za formiranje
i održavanje institucionalnih repozitorija: www.lib.gla.ac.uk/daedalus
i http://tardis.eprints.org

Projekat ePrints UK razvija nacionalni servis za pristup
otvorenim repozitorijima po disciplinama: www.rdn.ac.uk/projects/eprintsuk

Otvorene arhive i samo-arhiviranje

Veb stranica Eprints.org sadrži osnovne informacije
o arhivama otvorenog pristupa, uključujući i listu već postojećih arhiva,
kao i priručnik kako da sami kreirate svoj arhiv: www.eprints.org
Za najpoznatiji pretraživač otvorenih arhiva pogledajte: www.oaister.org
i Citebase http://citebase.eprints.org/cgibin/search

Projekat SHERPA (Securing a Hybrid Environment for Research
Preservation and Access) razvija otvorene arhive na vodećim univerzitetima
u UK: www.sherpa.ac.uk

Stav poznatih svetskih izdavača prema samoarhiviranju
može se detaljno pročitati na veb stranici SHERPA projekta: www.sherpa.ac.uk/romeo.php
(po izdavačima) ili ROMEO (Rights MEtadata for Open archiving) projektu:
http://romeo.eprints.org (po naslovima časopisa).

Direktorijum (popis) otvorenih repozitorija je u razvoju
i može se pogledati na: www.opendoar.org

Ovaj članak je napisala Alma Swan, Key
Perspectives, Ltd, a uredila Sara Hassen, JISC Communication
Team. Prevod na srpski priredila Biljana Kosanović, CESS.

Pridružujući se nastojanji-ma u razvijanju arhiviranja
publikacija na nacionalnom nivou, istraživačke i visokoškolske institucije
u Francuskoj, žele da ojačaju saradnju istraživačkih cenatara razvojem
neke vrste zajedničkog prostora cirkulacije naučnih rezultata.

Putem funkcionalnosti «otvorenog pristupa», visoko ocenjenog
od strane i nacionalnih i međunarodnih tela (OCDE, Académie des Sciences),
a koji, ujedno, pruža zaštitu u slučajevima poverljivih dokumenata, Arhiv
kao svoj prioritet postavlja olakšavanje komunikacije i vizibilnosti
radova istraživačima, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom
planu, u skladu sa ispunjavanjem uloga javnog servisa institucija
u:

— razvoju naučnih informacija, kao temeljne uloge javnog
servisa

—dugotrajnom očuvanju dokumenata i uspostavljanju baštine

—distribuciji i valorizaciji celine rezultata javnih
istraživanja.

Kako bi se ovaj cilj ostvario, HAL prikuplja sve
tipove dokumenata, kakvi su članci iz časopisa, radovi sa konferencija
i radionica, teze, predavanja, izveštaji…

Naučne publikacije predstavljaju srž onoga sa čim se računa,
a istraživači su pozvani da razmotre stepen slobode ili ograničavanja ovakve
vrste arhiviranja, koje bi bilo povezano sa međunarodnim izdavaštvom, kao
i usaglašeno sa zakonima o autorskim pravima. Namenjene istraživačima-autorima,
kao i svim akterima deponovanja u repozitoriju, ove stranice
praktičnog vodiča predlažu objavljivanje i ilustrovanje pravnih aspekata,
koje, u prikupljanju dokumenata, HAL treba da ima u vidu.

Želite da stavite dokument u „otvoreni
pristup“?

Preduslovi za to su sledeći:

— Usaglasite se sa koautorima i ostalim saradnicima (fotografi,
ilustratori, ostali autori…). Kod prethodno publikovanih radova, u slučaju
isplata honorara, dogovori moraju da budu postignuti.

—Proverite da li je dokument poverljivog tipa (rezultati
istraživanja, tajni paten-ti…). Ukoliko se radi o takvom dokumentu, moguć
je posebni (sakriveni) fond repozitorija.

Postoje dve moguće pretpostavke:

—vaš dokument nije bio poveren izdavaču ili nekom drugom
distributeru → slobodni ste da ga stavite u «otvoreni pristup»,

—vaš dokument je poveren izdavaču ili nekom drugom distributeru:

1. Ako nikakav poseban uslov pravnog ugovora nije zaključen,
→ slobodni ste da ga sta-vite u «otvoreni pristup» posle prvog objavljivanja;

2. Ako zaključeni ugovor nije predvideo ekskluzivno ustupanje
prava na sve vidove ili samo elektronske vidove objavljivanja → slobodni
ste da ga stavite u «otvoreni pristup»;

3. Ako je ugovor predvideo mogućnost prelaska dokumenta
u slobodni pristup posle izvesnog vremena → možete da ga stavite u «otvoreni
pristup», i to odmah u sakriveni posebni fond, a posle izvesnog vremena
i u «otvoreni pristup».

4. Ako je ugovorom predviđeno ustupanje svih prava, i
to ekskluzivno na svaki vid publikacije, ili samo na elektronski vid →
kontaktirajte svog izdavača da biste dobili autorizaciju, računajte sa
aktuelnom izdavačkom politikom kada je reč o pitanjima slobodnog pristupa
na sajtu izdavača ili na sajtu: http://www.sherpa.ac.uk/-romeo.php

Format za postavljanje punog teksta

Ako su tačke 1-4 definisale vaše pravo za postavljanje
teksta u «otvoreni pristup»,
možete da pristupite u HAL:

Verzija članka: ————————–Odgovarajući
ispisi:

Pre-print:
članak dat na evaluaciju———— → autorov
tekst bez korekcije

Post-print:
članak koji je evaluiran, korigo-– → Autorov
tekst bez postavke izdavača
van i prihvaćen za publikovanje– – → Sken
teksta objavljenog članka
—————————————— —→
Tekst izdavača u PDF formatu

Kada se razlikuje od izdavačeve verzije (sadržaj, ili broj strana ili
ilustracije…), autorov tekst koji prethodi izdavačevom ne odgovara kriterijumima
ni pre, ni post printa. Drugim rečima, u svakom slučaju ga možete dostaviti
u HAL.

Pravni ugovor o prenosu prava

Za vašu informaciju informišemo vas o tome šta se podrazumeva
pod pravnim ugovorom o prenosu prava?

To je dokument kojim autor izdavaču ustupa pravo reprodukje
sopstvenog dela, prema određenim uslovima (trajanje, elektronski vid i/ili
klasično izdavanje u papirnoj formi, časopisi koji se uzimaju u obzir,
načini komercijalne distribucije…). Ugovor o prenosu može da bude uspostavljen
na različitim pravnim formularima, kao ugovor ili izdavački dogovor, usaglašen
prenos prava, konvencija o distribuciji itd. …

Šta da činite ukoliko izgubite
ugovor?

Uslovi ugovora mogu da se uspostave nanovo u «uputstvima
autorima», obično preciziranih u samom časopisu u kome se vaš članak pojavio,
ili je i u ovom slučaju potrebno kontaktirati izdavača.

Podsećamo vas da uvek zadržavate pravo da HAL-u
dostavite bibliografsku referencu, upotpunjenu DOI brojem dokumenta
i da dostavite pun tekst dokumenta u sakriveni fond repozitorija.
Posebni slučaj arhiviranja teze u HAL-u: tezu, posle ocenjivanja
i saglasnosti mentora određene institucije, dostavlja autor.

Nekoliko saveta za olakšavanje postavljanja
vaših budućih publikacija

—Izaberite izdavača koji dozvoljava
arhiviranje u slobodnom (otvorenom) pristupu, konsultujući
izdavačku politi-ku na njegovom sajtu ili na sajtu http://www.sherpa.ac.uk/romeo.php;

— Nastojte da uvek sačuvate
različite verzije vaših dokumenata, valjano datiranih,
naslovljenih ili komentarisanih;

— Pažljivo čitajte pravne ugovore
o prenosu prava koje vam šalje izdavač;

—Ukoliko je neophodno pregovarajte
sa izdavačem o mogućnosti postavljanja
dokumenata u otvorene arhive:

predvidite prava na dokument u svojstvu neekskluzivnih;

u nedostatku ovoga, sačuvajte prava na digitalni format;

u nedostatku, sačuvajte pravo na postavljanje postprinta,
bez zadrške ili posle izvesnog vremena;

u nedostatku, sačuvajte pravo na dostavljanje preprinta.

U vezi sa ovim, precizirajte jasno granice autorizacije
(trajanje, vid publikacije…) i integralnost prenosa prava na koja pristajete,
uvođenjem specifičnih klauzula o vašem pravu na arhiviranje, prema sledećim
primerima:
«Autor zadržava pravo na ponovnu upotrebu sadržine svoga dela, u nekoj
drugoj formi,
pod uslovom da ova upotreba ne bude konkurentna publikaciji ostvarenoj
od strane…
i naročito u okvirima slobodnog pristupa.»

Ili:

«Autor pristaje u smislu ekskluzivnog prava na komercijalnu
eksploataciju na štam-pani vid objavljivanja… ali zadržava pravo digitalnog
arhiviranja verzije (podnesena/prihvaćena/publikovana) na svojoj veb stranici
(lična/institucionalna stranica) u slobodnom pristupu (neposrednom/ ili…
nekoliko meseci posle objavljivanja), radi nekomercijalne upotrebe, ovo
pravo (uključuje/ne uključuje) dostavu PDF-a izdavača.» (izvod iz engleskog
prevoda svake klauzule);

— Sačuvajte u celini vaša
prava prenosa: uvek ćete znati koja su prava na koja
ste pristali i koja ste ustupili, za svaku od vaših publikacija.

Vaše primedbe o projektu vodiča

disguides@cnrs-bellevue.fr

Kako bi se otišlo dalje:

Autorska prava:
Sajt Ministarstva kulture: http://www.-droitsdauteur.culture.gouv.fr/
– Na HAL-u konsultujte linkove o pravnim pitanjima i dosijeima «otvorenih
arhiva» vaše institucije;

Open access:
Sajt l’Inist CNRS-a: http://www.inist.fr/openacces/;

Politika izdavača u vezi sa
pravima arhiviranja: Sajt Romeo – Sherpa (izdavači):
http:-//www.sherpa.ac.uk/romeo.php;

Časopisi u Open Access-u
Sajt Direktorijuma za časopise otvorenog pristupa (DOAJ): http://www.doaj.org;

Arhiviranje teza:
Cirku-lar Ministarstva № 05-094 od 29. marta 2005. o «Dostavljanju,
označavanju, difuziji i arhivirateza u elektronskom obliku», na sajtu
Teza: http://www.sup.adc.education.fr/bib/Acti?These?theses.htm

Kako bismo olakšali vaše poduhvate,
savetujemo vam: redovno posećujte sajt HAL-a
i sajtove sopstvene institucije: pristupićete informacijama i pomoćnim
dokumentima, kakvi su:

—komentarisan model izdavačkog ugovora,

—model zahteva za autorizacijom arhiviranja kod izdavača.

Prevela:
Mr Aleksandra Pavlović

Gost Redakcije našeg časopisa je bila
Šeril Krou iz Kolorado Springsa, Kolorado (SAD),
jedna od učesnica Međunarodne konferencije „Deca
i biblioteke“ održane u oktobru mesecu ove godine
u Beogradu, u organizaciji Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog
fakulteta u Beogradu.

Razgovor sa gošćom je vodila dr Stela Filipi-Matutinović,
glavni i odgovorni urednik našeg glasila.

—Molim Vas da nam prvo kažete
čime se bavite i kakvo je Vaše obrazovanje.

—Ja sam library technology educator, što je
naš naziv za bibliotekara specijalistu za ko-rišćenje medijateka u Midland
International Elementary School, međunarodnoj osnovnoj školi. Studirala
sam književnost i diplomirala sam na predmetu Osnovno obrazovanje.
Magistrirala sam iz bibliotekarstva, a trenutno radim doktorski rad iz
bibliotekarstva i upravljanja informacijama na Emporija Stejt Univerzitetu
(Kanzas).

Takođe, predajem i studentima na osnovnim studijama dečju
književnost (istoriju i savremene trendove u dečijoj književ-nosti) i informacionu
pismenost u literaturi za adolescente na Kolorado univerzitetu u Denveru
i na Emporija Stejt univerzitetu.

—Predmet vašeg interesovanja je
“Obrazovanje kroz ceo život“. Da li biste mogli da nam kažete nešto više
o tome?

— Svakako! Bavim se doživotnim učenjem zato što me zanima
zašto neka deca postaju osobe koje uče celog života, a neka ne.

Pre svega, mislim da postoji problem sa definicijom,
oko koje se ne slažemo svi i mislim da i ne postoji standardna definicija
doživotnog učenja. Školski bibliotekar bi ga definisao kao sposobnost i
želju za pronalaženjem informacija koje nas zanimaju.

Ali, ako razgovarate sa nekim iz oblasti obrazovanja odraslih,
oni ponekad misle da termin doživotno učenje označava bilo
koje obrazovanje izvan formalnog. Zato, mislim da je važno da imamo
definiciju oko koje ćemo se svi složiti.

—Engleska ima ministarstvo za doživotno učenje

Mislim da su neke pojave koje su se dogodile u Engleskoj
iskristalisale definiciju. U Engleskoj su početkom 21. veka, shvatili
da njihovi stariji građani nisu u stanju da se menjaju zajedno sa tehnološkim
promenama, tako da kada više nije bilo poslova u fabrici, oni su ostajali
bez posla, i nisu znali kako da nauče nešto novo i da se uklope u nove
tehnološke promene u svetu.

Mislim da se ovo odnosi i na radnike širom sveta, ali
Engleska je odlučila da preduzme nešto povodom ovog problema i osnovali
su Ministarstvo za doživotno učenje, odnosno permanentno obrazovanje, jer
su shvatili da je vrlo teško podučavati starije, odrasle ljude, nečem novom.
Naprosto oni nisu imali potrebne veštine. Zato su, u početku, izabrali
nastavnike iz formalnog obrazovanja, posebno za mlađi, osnov-noškolski
uzrast.

I svrha formalnog obrazovanja se promenila. Cilj je postao
(makar deo cilja), negovanje principa stalnog učenja kod dece, tako da im,
kada odrastu, takvo učenje neće biti toliko teško, biće naviknuti da uče
izvan formalnog obrazovanja. Mislim da mi, kao nastavnici, to treba da
imamo ovo u vidu dok podučavamo i decu.

—Molim Vas da nam kažete još nešto
o tome, zato što je to nešto što i mi moramo da uradimo, posebno u akademskim
bibliotekama, u zemljama u razvoju kakva je Srbija. Naprosto, mi moramo
da se suočimo sa tim problemom.

— Moraćete! Treba reći da svi mi imamo taj isti problem.
Počela sam da tražim literaturu o istraživanjima iz ove oblasti i pronašla
da nije mnogo urađeno na planu toga šta se može uraditi kod dece da bi
se stvorio i negovao odnos prema doživotnom učenju, što je zapravo ispalo
dobro po mene, jer ja želim da uradim istraživanje.

Ono što sam otkrila, to je da su istraživači Dunlop
i Grabiner, koji su radili za Univerzitet u Koloradu, ustanovili
tri atributa vezana za ljude spremne da doživotno uče. To su: sposobnost
upravljanja sobom, metakognitivna svest – dakle u stanju su da rešavaju probleme,
a treće je opredeljenost za stalno učenje, dakle motivacija.

I njihov zaključak je da je motivacija verovatno ključna,
zato što ako niste motivisani, prethodna dva atributa nisu važna. Dakle,
odlučila sam da istražim motivaciju kod dece i vidim da li su ona iznutra
motivisana za učenje. A ako nisu?

Deca su rođena sa unutrašnjom motivacijom za učenje. Vidite
male bebe koje žele da uče čim ih odmotate. To je jednostavno u njima.
Ali, studije pokazuju da oko osme godine ova unutrašnja motivacija počinje
da nestaje. A ono što pokušavamo da shvatimo je zašto se to dešava.

I to se ne dešava sa svom decom, neka nastavljaju da budu
unutrašnje motivisana. Ali, neka deca počinju da je gube u to doba, i postoji
stalan pad od osme do trinaeste godine. Rađena su istraživanja i mislilo
se da što se više spoljašnjih motivacija postavi pred decu, to više izaziva
proporcionalni pad unutrašnje motivacije.

Ali, otkrilo se da postoji greška u tom istraživanju.
Dok su ga sprovodili, istraživači su pitali decu zašto izvršavaju određene
zadatke, a kao moguće odgovore dali su im samo dve mogućnosti – da se
opredele da li je to unutrašnja ili spoljaš-nja motivaciju.

Izvršeno je novo istraživanje, (objavljeno je baš ove godine)
gde je deci dozvoljeno da označe više od jednog odgovora. I ono što su
otkrili bilo je da spoljašnja motivacija ostaje skoro ista tokom celog školovanja,
ali da otprilike u trećem razredu, što potkrepljuje prethodno istraživanje,
počinje da opada.

Ono što se dešavalo je da dok su bili motivisani spoljnom
motivacijom – kaznom, nagradom, ocenom, i slično – motivacija je ipak
i dalje opadala. Drugim rečima, do trenutka kada stignete do osmog razreda,
niste ničim posebno motivisani, možda malo ocenama i nagradom. Ali, unutrašnja
motivacija više ne postoji, deca više ne žele da ispunjavaju školske zadatke.

Fenomen koji je tom prilikom otkriven je da nijedan od
ovih rezultata nema veze sa učenjem van škole, već se oni tiču samo škole.

Mene zanima da li su đaci motivisani unutrašnjom motivacijom
van škole. Deca se bave sportom, oni uče mnoge stvari, možda i jesu motivisani,
ali ih nešto u postavci našeg školskog sistema, po mom mišljenju, demotiviše.
Moja namera je da istražujem kod dece u uzrastu od oko deset do trinaest
godina, koja su još uvek unutrašnje motivisana, i želim da vidim njihovo
iskustvo i šta bi im pomoglo da nastave da budu motivisani da uče.

—To je veoma zanimljivo!

—Smatram da će biti. Jednom kad saznamo, možemo pogledati
i naše bibliotečke usluge i probati da ih oblikujemo tako da budu motivišuće,
da neguju unutrašnju motivaciju.

Takođe me zanima i teorija samoodređenja. Deci i Ryan
traže način na koji bi se oblikovala spoljašnja motivacija tako da podstakne
unutrašnju motivaciju. Neke spoljašnje motivacije, posebno kazne i nagrade,
čine da dete bude motivisano. Oni se oslanjaju na spoljašnju i više ne slušaju
unutrašnju motivaciju. Ali, ako im pomognemo da se identifikuju sa vrednostima,
onda oni postaju motivisani unutar sebe.

Mislim da je to pitanje zanimljivo. I mislim da mi u bibliotekama
imamo jedinstven položaj u školi zato što možemo podstaći decu da uče
stvari koje su njima zanimljive. Mislim da učitelj u učionici mora da podučava
decu na izvesne teme, a vrlo nadaren učitelj može da podstakne motivaciju
kod njih.

Mi u bibliotekama smo potpuno slobodni i otvoreni i možemo
da pomognemo deci da istražuju šta god žele. I mi-slim da ako shvatimo
koja iskustva su motivišuća za decu, onda možemo redizajnirati naše programe.

—Dakle, pomoći im da nauče ono
što moraju…

— Da. I nekako, informaciona pismenost jeste primarni
proces, čiji sadržaj može da se menja. Zašto decu ne podučavati informacionoj
pismenosti kroz sadržaj koji su njima zanimljivi?

— Kakva su Vaša iskustva kao studenta
na doktorskim studijama? Kako to izgleda u Americi?

—Ja sam vrlo zadovoljna svojim programom. Provešću najverovatnije
tri, četiri godine učeći. Program je napravljen vrlo povoljno za onog ko
je zaposlen. Mislim da ste ranije morali da ostavite posao i idete na
fakultet. Sada ja mogu da odletim na fakultet i učim jer su predavanja
uglavnom vikendom, tako da ja tamo odem u petak uveče, a na predavanja
idem u subotu i nedelju prepodne. Kada završimo sa programom kursa, onda
se polažu ispiti. Onda ću početi da radim na svojoj disertaciji.

—Koliko ispita je predviđeno za
doktorat iz bibliotekarstva?

— Mislim tri. Nisam sigurna.

—Da li imate jednog mentora ili
ih ima više?

— Imam jednog mentora, i on me prati od početka. Ali,
primetila sam, ono što me čini veoma srećnom, zadovoljnom programom, jeste
da na svakom predmetu koji pohađam, mogu da pristupim sa tačke
problema koji mene zanima.

Nemaju svi koji pohađaju program, neku temu. Neki su
veoma otvoreni i traže svoju te-mu.
Ja sam došla sa problemom, ja sam želela odgovor na pitanje, želela sam
da istražim problem.
Na primer, unutar kursa o kvantitativnim istraživanjima mogu da iskoristim
tehnike koje učimo za moje teme, i da kvantifikujem svoje rezultate.

Isto je i sa informacionom psihologijom. Mogu da je iskoristim
za moju temu. Tako skupljam delove. Iako pohađam nastavu tek godinu dana,
već postajem fokusiranija na problem koji želim da istražim. Za godinu
dana možda ću promeniti pravac u kome idem, ali znam sigurno da će uvek
u pitanju biti proces doživotnog učenja. Dakle, mislim da je ovo zbilja odličan
način da se kandidat pripremi za disertaciju.

—Koliko ljudi je na tim kursevima?

— Moja grupa prošle godine je bila prva, samo nas pet
je primljeno i trebalo je da ostanemo zajedno, ali nije na kraju tako bilo
jer su neki istovremeno pratili dva kursa, ali nikada nas nije bilo više
od sedam u grupi. To je vrlo mala grupa.

— To bi trebalo da bude normalno,
jer je Vaš predmet interesovanja veoma specifičan.

—Kod grupa volim to što niko od nas ne studira istu stvar,
osim što izučavamo iste metode i razmenjujemo jedni sa drugima mišljenja
o tome u kom pravcu nas vode ti metodi.

Tako, na primer, ja imam u grupi jednog kandidata iz
medicinske oblasti, drugog koji se
bavi upravljanjem, trećeg iz muzeja, i to je samo primer širokog spektra
interesovanja. Tako, dok učim o metodama, učim i o drugim oblastima. I
mislim da je dobro sagledati problem i sa druge
tačke gledišta, iz druge perspektive. Bibliotekarstvo je samo jedan mali
deo neke celine, pa ovakav način rada omogućava da vidim i druge delove,
i mogu da izgradim bolji odnos prema drugim profesijama.
Mislim da me to iskustvo zaokružuje kao profesionalca.

To je zaista izuzetan program koji ne mogu dovoljno da
ga nahvalim. jer nas ima malo u grupi i dobijamo punu pažnju profesora.

— Kako finansirate svoje doktorske
studije?

— Osnovnu školu ne interesuje da li ćete postati doktor
nauka. Ja sam ujedno i vanredni profesor na fakultetu, tako da predajem
samo kada im je to potrebno, pa ni oni nemaju interesa da finansiraju
moje doktorske studije. Na sreću, Univerzitet daje pristojnu stipendiju,
a i samo školovanje nije tako skupo. Verovatno putni troškovi iznose više.
Tačno je da je to mali “finansijski udar“ na mene, ali mislim da će
se na duge staze isplatiti – ako ne u novcu, onda u ličnoj satisfakciji.

—Koji su Vaši utisci o Srbiji?
Da li ste posetili još neku biblioteku osim Univerzitetske? Da li ste
imali vremena da vidite još nešto?

—Jesam, bilo je divno. Sponzorisala me je Ambasada, International
speakers program, for Washington DC. Osećala sam se privilegovano.
Imala sam priliku da posetim Novi Sad. Bilo je impresivno. Govorila sam
pred grupom u kojoj je bilo više od sto bibliotekara.

Bili su veoma zahvalna publika, i mislim da su bili veoma
iznenađeni što govorim o informacionoj pismenosti. I mislim da su najviše
bili iznenađeni time što sam im pričala priče. Nalazim da su ljudi ovde
vrlo formalni, a pričanje priča nije formalno. Mislim da je suština koncepta
u prepuštanju i dozvoljavanju sebi da se bude ekspresivan za decu… Da li
je ovde nešto novo?

— Da.

—Nije onda ni čudo što su me tako gledali.

—A posebno je to novo u bibliotekama. U obdaništima,
pozorištima za decu i sličnim mestima, to je uobičajeno. Ali dečje biblioteke
nisu tako dobro razvijene u tom pravcu.

—Međutim, desilo se da je ideja počela da se prihvata
i kod vas. Dosta ljudi mi je posle prišlo i postavljalo pitanja o svemu ovome.

I ja mislim da je moj način pričanja priča veoma dramatičan,
ali ne mora da bude takav. Vaš način pričanja priče je vaš i treba da vam
prija. Ali poenta je da kada ja pričam priču, ne pričam je samo zabave
radi, već je koristim da bih decu navela na čitanje. Kazala sam im da je
priča koju sam im upravo ispričala, iz knjige. Sve moje priče su iz neke
knjige. A ovde stoje knjige, i ovde su knjige koje su slične priči koju sam
vam ispričala.

A cilj je, naravno, da knjige budu razgrabljene sa polica.
I to je upravo ono što pokušavate da uradite. I mislim da je naša glavna
uloga (ovo je, donekle, kontroverzno) – motivisanje dece. Ako je potrebno,
obraćaću im se u čudnim kostimima… uradiću šta god je potrebno da bi
deca čitala. Mislim da je to ono što mi, bibliotekari za decu, moramo
da radimo.

—Kako da to uradimo za studente?

—Mislim da postoji prostor za nešto od ovoga što se može
primeniti i kod studenta. Odrasli su, u stvari, deca iznutra. Neko me
je pitao šta radim za srednjoškolce, ja sam mislila da su u pitanju tinejdžeri,
ali sad znam da su mislili na starije. Mislim da bi tu bile dobre strašne
priče, zanimljive istorijske priče… Mislim da je priča izuzetno moćno
sredstvo koje treba da koristimo u svemu što radimo sa ljudima. Mislim
da postoji emocionalna i duhovna veza koju ljudi treba da uspostave.

—Ali, oni stalno gledaju televiziju
ili igraju igrice Zaista je komunikacija
između ljudi nešto drugo…

—Komunikacija između ljudi je suština. I mislim da mi
u bibliotekama to nismo uspostavili. Bili smo samo skladište informacija.
Ali potrebno je da izađemo iz te uloge.

— Kako Vam se dopala konferencija
na kojoj ste učestvovali?

—Postojala je jezička barijera, i to je bilo teško, iako
je ambasada ovde obezbedila prevodilačke usluge, što je bilo izuzetno
dobro.

Bilo je zanimljivo biti na konferenciji gde su svi istovremeno
na istom mestu i u isto vreme. U SAD se takvi skupovi održavaju u nekoliko
prostorija, sa različitim temama. Pokušavala sam da osetim teme i ideje
u ovoj zemlji i neke su iste kao i naše.

Moj osnovni utisak je da vi još uvek tražite filozofsko
usmerenje za rad sa decom. Inače, impresionirana sam organizacijom konferencije.
Mislim da je izuzetno dobro organizovana. Aleksandra Vraneš je obavila
izuzetno profesionalno ceo posao. Zaista sam impresionirana.

—Da li biste voleli da ponovo
dođete u Beograd?

— Da. Ljudi su izuzetno gostoljubivi. I dosta ljudi govori
engleski. Ne mogu da zamislim kako bi situacija izgledala obrnuto, u SAD,
gde niko ne zna vaš jezik, ili ga malo njih zna i kako teško bi to bilo.
Ali, ovde sam se osećala tako da mogu da razgovaram sa taksistom i da
me on razume. To je bilo vrlo lepo.

—Da. Naša deca počinju da uče engleski
od prvog ili trećeg razreda i to znači sedam ili deset godina, tako da
moraju da se sećaju nečega kad završe školu.

—To je očigledno. A mi u SAD zaostajemo u tome. U mojoj
školi je obavezno da deca počnu da uče neki strani jezik, pa se tako u
mojoj školi uči francuski. Mislim da je to neuobičajeno, jer najveći broj
škola to ne radi.

—Nije loše za decu da nauče strani
jezik…

—Mislim da je to odlično…

— Dok su mali lako uče…

—Ista je stvar sa informacionom pismenošću. Ja podučavam
veštinama pretraživanja malu decu i oni žele da nauče, to je to doba…I
oni uče, radimo istraživačke projekte kroz celu osnovnu školu. I zabavljamo
se!

Šeril Krou

U Beogradu je od 5. do 8. oktobra 2005. u Sava centru
održan Međunarodni naučni skup pod nazivom Deca
i biblioteke, na kome je učestvovalo preko 80 stručnjaka.

Organizatori skupa su bili Filološki fakultet Univerziteta
u Beogradu (Katedra za bibliotekarstvo i informatiku), Bibliotekarsko
društvo Srbije, Institut za književnost i umetnost, Institut za eksperimentalnu
fonetiku i patologiju govora, Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice
srpske, Biblioteka grada Beograda, Gradska biblioteka Novog Sada, Fakultet
za menadžment Univerziteta «Braća Karić» i Nacionalna biblioteka Crne Gore.

Skup je održan uz podršku Ministarstva za nauku i zaštitu
životne sredine, Ministarstva za prosvetu i sport, Ministarstva za kulturu,
Ministarstva za nacionalne manjine, Gradskog sekretarijata za kulturu i
Skupštine grada Beograda.

Za ovaj skup je vladalo veliko interesovanje, o čemu govori
i veliki broj pripremljenih referata koji su na njemu izloženi.

Opšti je zaključak da je ovaj skup u potpunosti opravdao
napore uložene u njegovo održavanje, zbog čega je organizatorima odato puno
priznanje.

Na skupu su podneti sledeći referati:

Vesna Aleksić: Priprema dece kroz
čitanje za ulazak u svet odraslih

Slobodan Ž. Marković: Knjiga za decu
danas

Šeril Krou: Informaciona pismenost
dece: zajednički zadatak porodice, škole, biblioteke i društva

Mila Stefanović: Fenomen čitanja
– od kolektivnog do individualnog čina

Tihomir Petrović: Dete kao čitalac

Aleksandra Vraneš: Intelektualna
sloboda dece u bibliotekama

Ljiljana Marković: Vidovi organizacije
znanja i upravljanja informacijama za potrebe dece

Nikoleta Stevović, Vera Kovačević:
Knjiga – dečiji pratilac u obrazovanju

Per Olav Kaldestad, Bente Bing
Klieva: Slikovnice u bib-liotekama

Mirjana Sovilj, Jelena Stevanović,
Silvana Punišić: Značaj knjige u razvijanju jezičke
kulture dece mlađeg školskog uzrasta

Gordana Ljubanović: IFLA-/UNESCO
smernice za biblioteke namenjene deci i mladima: bi-blioteke za decu, biblioteke
za mlade i školske biblioteke

Biljana Bilbija: Ruka bibliotekara
djeci društva u tranziciji

Zorka Čekićevska: Korišćenje knjiga
za decu i doba tranzicije u Makedoniji

Donatela Lombelo: Razvoj čitalačkih
navika kod dece predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta
u Italiji

Radovan Mićić: Rad sa decom i školskom
omladinom i edukacija bibliotekara

Evgenija Kuljikova, Svetlana
Ljubičić: Stanje i putevi razvoja dečjih biblioteka u Ruskoj
federaciji

Nevenka Mitrović, Biljana Ivanović:
Rad sa djecom u JU Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i edukacija
bibliotekara u okviru Projekta saradnje sa Bibliotekom grada Voreala (Francuska)

Mirjana Teodosijević: Razvoj čitalačkih
interesovanja dece i omladine u Turskoj

Vladimir Šekularac: Dečja odeljenja
narodnih biblioteka Republike Srbije u 2004. godini

Zorica Jovanović, Kristina Šulović-Petković:
Motivacija učenika mlađeg osnovnoškolskog uzrasta za čitanje književnih
dela

Milica Kirćanski: Značaj motivacije
za korišćenje biblioteka kod dece
predškolskog i školskog uzrasta

Željko Vučković: Uloga biblioteka
u razvoju sistema vrednosti dece i omladine

Jene Hajnal: «Izazovima vetra drvo
odgovara snagom svog korena»: Očuvanje autentičnosti jezika i folklornog
nasleđa dece, pripadnika mađarske nacionalne manjine

Nevenka Bašić-Palković: Očuvanje
jezičkog, kulturnog i folklornog nasleđa dece, pripadnika bunjevačke nacionalne
manjine

Elizabeta Georgieva: Kreativno osmišljavanje
slobodnog vremena mladih čitalaca

Draga Dragašević: Očuvanje detetovog
nasleđa putem prevoda, maternjeg jezika, multimedijalnih i virtuelnih izvora

Svetla Angelova Šapkalolova – Katurska:
Tolerancija kroz religiozno obrazovanje bibliotekara

Vesna Crnogorac: Značaj čitanja biblijskih
priča u duhovnom obrazovanju dece

Radmila Bulatović: Festival humora
za decu u cilju promocije čitanja i tolerancije

Vesna Petrović: Zabeleženo u letopisu
dečjeg odeljenja biblioteke „Gligorije Vozarević“ u Sremskoj Mitrovici

Ljiljana Macura: Ulog u budućnost

Miloje Radović: Modeli intersektorske
saradnje – praktčna iskustva iz rada dečjeg odeljenja kraljevačke biblioteke

Zoran Zdravković: Nova koncepcija
biblioteke

Slavica Jurić: Tradicionalne vrednosti
pred izazovima tehnokratskog doba : problemi i mogućnosti prevazilaženja
suprotnosti kroz rad školske biblioteke

Aleksandar Dimčev, Plamen Miltenov:
Knjige, biblioteke, mediji i nove informacione tehnologije: uspostavljanje
ravnoteže – nove informacione tehnologije (NIT) i rizici za generacije
koje dolaze

Nataša Čabarkapa, Silvana Pušić,
Miško Subotić: Dužina rečenice kao prediktor govorno
jezičke razvijenosti dece predškolskog uzrasta

Snežana Lađinović: Profesionalna
odgovornost bibliotekara u pripremi dece za ulazak
u svet stručne literature

Biljana Ivanović: Unapređivanje opšte
i kompjuterske pismenosti dece: snalaženje u obilju informacija

Marta Seljak, Breda Emeršič,
Srečko Benčec: Obrazovanje omladine i dece za korišćenje

servisa COBISS

Mirko S. Marković: E-knjiga za decu

Dobrinka Stojkova, Kristina
Varbanova Denčeva: Mesto knjige u novoj internet stvarnosti
u bugarskim bibliotekama za decu

Kristina Varbanova Denčeva, Dobrinka
Stojkova: Mesto COMtools u bugarskim bibliotekama za decu

Žana Gnjatović: Internet i njegovo
korišćenje u dečjem odeljenju gradske biblioteke
“Karlo Bijelicki“ u Somboru

Sanja Antonić: Uvođenje mladih u svet
naučnih informacija\

Zorana Ercegovac: Šta studenti kažu
da znaju, osećaju i čine u vezi sa sajber plagijatorstvom i akademskim
nepoštenjem: studija slučaja

Miodrag Mićić: Otvorenost radi komplementarnosti:
saradnja biblioteka i multimedijalnih izdavača na popularisanju znanja kao
zaboravljene vrednosti

Šeril Krou: Oslobađanje energije:
osmišljavanje programa informacione pismenosti
u osnovnoj i srednjoj školi

Milica Matijević: Druželjubivi bibliotekar
u biblioteci za zahtevne korisnike

Ana Milovanović: Lutkarska azbuka
u funkciji buđenja interesovanja i razvijanja ljubavi prema čitanju kod dece
predškolskog uzrasta

Dragana Milunović: Hendikepirana
deca kao korisnici bibliotečkih usluga

Slavica Pantelić: Računar, habilitacija
i obrazovanje osoba oštećenog sluha

Branka Stanković: Multimedije i
obrazovanje

Aleksandra Vićentijević: Mogućnosti
programskog rada sa decom u dečjim bibliotekama

Vera Kovačević-Gavrilović, Nikoleta
Stevović: Mesto knjige u jezičkom razvoju dece mlađe školskog
uzrasta

Nataša Čabarkapa, Silvana Pušić,
Miško Subotić: Dužina rečenice kao prediktor govorno
jezičke razvijenosti dece predškolskog uzrasta

Marijana Mitić: Razvoj fonološke
svesnosti kod dece predškolskog uzrasta u cilju prevencije poremećaja čitanja

Julijana Vučo: Savremene tendencije
u nastavi stranih jezika – uloga biblioteka

Daniela Skoković: Nove aktivnosti
u radu dečjeg odeljenja Narodne biblioteke u Požegi

Tijana Obradović: Savremena dečja
književnost i žanrovske tradicije evropske književnosti

Bojan Đorđević: Književnost za decu
u ratnim i okupacionim vremenima: 1941-1944

Bojana Vukotić: Dečji listovi za
zabavu i pouku

Vesna Injac: Srpska digitalna biblioteka
za decu: nov medij za čitanje i edukaciju mladih

Cvetana Krstev, Sandra Gucul:
Ka dečijem rečniku – automatska obrada dečje literature

Milun Vasić: Treba hteti, treba
smeti!

Viktor Krotov: Metode vođenja književnog
studija u biblioteci

Dragana Tipsarević: Radionica u
kojoj rastu pisci

Biljana Danić-Grbić: Uloga biblioteka
kao agensa socijalizacije dece i omladine sa posebnim potrebama

U okviru ovog skupa organizovana je i promociji knjige
Mrvice ruskog pisca za decu Viktora Krotova,
u izdanju zrenjainske Narodne biblioteke, a u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu
održana je manifestacija Putujuća biblioteka.

Povodom stogodišnjice donošenja prvog Zakon o univerzitetu
u Srbiji, Univerzitet u Beogradu je objavio posebnu, luksuzno opremljenu
monografiju. U želji da na najbolji način prezentujemo ovu knjigu, opredelili
smo se da objavimo uvodnu reč Rektora, kojom ova publikacija i počinje,
kao i deo koji se odnosi na Univerzitetsku bib-lioteku „Svetozar Marković“.

Reč Rektora prof. dr Dejana
Popovića

U godini u kojoj obeležavamo stogodišnjicu prvog srpskog
Zakona o Univerzitetu, Univerzitet u Beogradu želi da ovom monografijom
predstavi svoj akademski profil. Čitalac će moći da se upozna sa istorijom
naše ustanove, koja je 67 godina starija od Zakona iz 1905. godine, kojim
je dotadašnja Velika škola
preobražena u Univerzitet.

Beogradski univerzitet delio je sudbinu srpskog društva
tokom XX veka, prateći njegove uspone (u periodu do 1914. godine, između
dva svetska rata i u razdoblju kada je otupela revolucionarna oštrica komunističke
vlasti) i padove (tokom oba svetska rata, u revolucionarnim previranjima
neposredno posle Drugog svetskog rata i u „olovnim“ devedesetim godinama).
Postao je alma mater svih univerziteta u Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji, kao i u dobrom delu Bosne i Hercegovine.

No, u Monografiji se nalazi i današnja „lična karta“
Univerziteta u Beogradu – opis njegove organizacije, strukture up-ravljanja
i delatnosti, kao i prezentacija ustanova u njegovom sastavu – 31 fakulteta,
5 naučnih instituta i Univerzitetske biblioteke.

Da 6i se stekao utisak o jednoj VISOKOŠKOLSKOJ instituciji,
potrebno je upoznati obe strane njenog universitasa – akademske
zajednice nastavnika i studenata. U Monografiji se nalazi spisak svih
docenata, vanrednih profesora i redovnih profesora Univerziteta u Beogradu
(kojih ima oko 2.500), sa naznakom uže naučne oblasti koju predaju i fakulteta
na kojem rade.

Predstavljen je i studentski život kroz podatke o pogodnostima
koje Univerzitet pruža svojim studentima (od smeštaja u domovima, preko
studentskih odmarališta, do različitih formi kulturnih i sportskih aktivnosti).

Sa oko 75.000 studenata našeg Univerziteta i dvadesetak
hiljada studenata na drugim visokoškolskim institucijama, Beograd je zaista
grad mladosti, akademski i kulturni centar ovog dela jugoistočne Evrope.
Na njemu studira značajan broj studenata iz Crne Gore, kao i iz Bosne i
Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Grčke i drugih država.

Posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine, Univerzitet
u Beogradu je uspeo da se veoma brzo vrati u međunarodnu akademsku zajednicu.
Od 2004. godine na njemu je započela reforma, koja bi trebalo da dovede
do implementacije Bolonjskog procesa i do uključivanja Univerziteta u evropski
akademski prostor do kraja prve decenije XXI veka.

Nastava u tri ciklusa (model Bachelor-Master-Doctor)
počeće da se odvija na 13 fakulteta od 1. oktobra 2005. godine, a od tada
će se izdavati i dodatak diplomi na celokupnom Univerzitetu. Uprkos postojećim
zakonskim ograničenjima, ESTS je već usvojen na osnovnim studijama na 14
fakulteta, a na poslediplomskim studijama na 5 fakulteta.

Beogradski univerzitet je odigrao ključnu ulogu u izradi
Zakona o visokom obrazovanju, čiji se predlog nalazi pred Narodnom skupštinom
u momentu kada se ova knjiga predaje u štampu. Sa nestrpljenjem očekujemo
donošenje ovog zakona, kako bismo mogli da veliki posao reforme nastavnih
planova i programa, uvođenja ESTS bodova, ustanovljavanja nastave po modelu
Bachelor-Master-Doctor i redefinisanja nadležnosti i načina upravljanja
Univerzitetom obavimo, odnosno dovršimo u jasno postavljenim pravnim okvirima.
Naši studenti od nas očekuju da to uradimo u što kraćem roku, jer s punim
pravom zahtevaju da žive u Srbiji koja je deo Evrope.

*
Univerzitetska biblioteka je prikazana sledećim tekstom:

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je u prvom
redu namenjena studentima, nastavnicima i saradnicima Univerziteta u Beogradu,
ali i ostalim korisnicima iz zemlje i sveta. Biblioteka je matična za sve
visokoškolske biblioteke na univerzitetima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
U studentskoj i profesorskoj čitaonici i čitaonici periodike Biblioteka
ima mesta za 120 korisnika, a usluge Internet centra može svakog dana
istovremeno da koristi 15 članova Biblioteke.

Od jednog dela Biblioteke Liceja Kneževine Srbije, formirana
je 1863. Opšta biblioteka Velike škole, začetak unierzitetske biblioteke.
Prerastanjem Velike škole u Univerzitet, Biblioteka je rasformirana, a
njen knjižni fond podeljen katedrama.

Centralna univerzitetska biblioteka ponovo je osnovana
tek 1921. Prvi upravnik novoosnovane biblioteke je bio Uroš Džonić.

Novo zdanje je svečano otvoreno 1926, građeno uz pomoć
Karnegijeve fondacije, prema projektu arhitekata Dragutina Đorđevića
i Nikole Nestorovića. U toj zgradi koja je proglašena spomenikom
kulture pod zaštitom države, Univerzitetska biblioteka se nalazi i danas.
Povodom godišnjice rođenja Svetozara Markovića 1946, Biblioteka je dobila
svoje današnje ime.

U trenutku osnivanja Biblioteka je raspolagala knjižnim
fondom od oko 30.000 publikacija, da bi taj broj pred Drugi svetski rat
dostigao oko 300.000 jedinica.

Danas Biblioteka ima preko 1.500.000 bibliotečkih jedinica,
od toga više od 700.000 svezaka knjiga i doktorskih disertacija na srpskom
jeziku i na stranim jezicima jezicima, oko 10.000 naslova stručne periodike,
kao i značajnu referentnu zbirku. Posebnu vrednost ima Fond stare i retke
knjige, rukopisa i arhivske građe, kao i 27 posebnih bibliotekalegata.

Informacije o fondovima obezbeđuju lisni i elektronski
katalozi. Elektronski katalog koji pre svega obuhvata zapise o najčešće
korišćenim publikacijama i njihovoj trenutnoj dostupnosti, može da se koristi
u bilo kojoj biblioteci, ili pre-ko Interneta.

Biblioteka je članica konzorcijuma za objedinjenu nabavku
KoBSON i ima pristup do preko 14.000 stranih elektronskih časopisa u punom
tekstu i drugih elektronskih servisa. Na mrežnoj stanici Biblioteke nalaze
se preciznija uputstva za korišćenje pojedinih elektronskih servisa na
adresi: www.unilib.bg.ac.yu/usluge/index.php.

U Biblioteci se izrađuju i bibliografije citiranih radova
za profesore i istraživače prema bazi podataka Science Citation Index,
Social Science Citation Index, Arts and Humnanities Citation index, odnosno
prema ISI Web of Science. Biblioteka organizuje i obuku bibliotekara i
korisnika za rad sa elektronskim izvorima informacija.

Služba za međubibliotečku pozajmicu knjiga i članaka iz
zemlje i inostranstva, bilo u štampanoj ili elektronskoj formi, prema broju
usluga koje pruža, smatra se najrazvijenijom u Srbiji.

Rad Biblioteke odvija se preko specijalizovanih odeljenja
čiji su osnovni zadaci: na-bavka knjiga, stručna obrada, korišćenje fondova,
rad sa serijskim publikacijama, bibliografska i izdavačka delatnost, rad
sa starom i retkom knjigom, informaciono-referalna delatnost, razvoj i
podrška u radu naučnim bibliotekama.

U sastavu Biblioteke nalazi se legat – dom Vojislava
M. Jovanovića, u Birčaninovoj 24, u kojem je smešteno Odeljenje za narodnu
književnost.

*

Bogato ilustrovana, ova monografija će ostati trajno
svedočanstvo o Beogradskom Univerzitetu, a njeni priređivači zaslužuju
pohvale.

Na skromnoj svečanosti u zgradi Univerzitetske biblioteke
„Svetozar Marković“, staroj 87 godina, otvorena je još jedna
čitaonica za studente, na dan kada je ova Biblioteka i otvorena, ali i
na Dan bibliotekara Srbije. Taj čitaonički prostor tek sada je adaptiran
u inače zapuštenom podrumskom prostoru, jer do sada nije bilo sredstava
da se on prilagodi ovoj nameni.

Postojala je velika potreba
za novim čitaoničkim prostorom

Kako je rekao Bogoljub Mazić,
zamenik Upravnika Biblioteke, ova zgrada u celini vapi-je za rekonstrukcijama
i obnovama, i nastavio:

—Pravo je čudo šta smo ovde uradili zahvaljujući donaciji
samo jednog pojedinca, što je omogućilo da otvorimo još 50 mesta u čitaonici,
a poznato je da imamo konstantan nedostatak čitalačkog prostora. Naime,
velika studentska čitaonica i dve specijalizovane sale (profesorska čitaonica
i čitaonica periodike) uvek su pune i veoma je teško studentima da dobiju
slobodno mesto.

To najbolje govori koliko je bila velika potreba za
ovim novim prostorom. Zbog toga smo bili prinuđeni da pronalazimo nove
prostore i odričemo se nekih specijalizovanih prostora u korist čitalačkih
mesta, pa smo u tu svrhu čak omogućili studentima da koriste i deo našeg
hola.

Zbog svega toga ovaj novi prostor nam je bio veoma
važan, a njegovo uređivanje i puštanje u funkciju rezultat je nesebičnog
zalaganja jednog našeg dugogodišnjeg korisnika Biblioteke.

Gest Dušana Korlata važan je za ovu
biblioteku

Donator sredstava za adaptaciju ove čitaonice je
Dušan Korlat. Reč
je o bivšem sudiji Okružnog suda u Benkovcu (Hrvatska), odakle je došao
zajedno sa izbeglicama pre 10 godina. Iako živi veoma skromno u Beogradu,
a u ovoj biblioteci izučava literaturu koja ga interesuje, izdvojio je
deo svojih sredstava za adaptaciju ovog čitalačkog prostora.

Za ovaj njegov donatorski čin Biblioteka mu je uručila
Zahvalnicu i poklonila mu jednu njenu publikaciju, jer je njegova pomoć
bila važan gest za našu Biblioteku.

Biblioteka – neophodna kao primarna i
najvitalnija potreba u opremi univerziteta

Zatim je govorila prof. dr Aleksandra Vraneš,
predsednica Bibliotekarskog društva Srbije:

—Šezdesetih je godina 20. veka Karl Jaspers
univerzitet nazvao „zajednicom predavača i studenata, udruženih u procesu
traženja istine čiji se karakter i efikasnost, i ranije je ustanovljeno,
mogu proceniti prema tretmanu njegovog cent-ralnog organa – biblioteke,
koja je neophodna kao primarna i najvitalnija potreba u opremi univerziteta,
jer podržava sve njegove funkcije – obrazovnu, istraživačku, kreativnu,
transfer znanja i kulture, sadašnjosti i prošlosti novim generacijama“.

Nije čudo stoga što biblioteka uopšte, a univerzitetska
naročito, zbog vaspitnoobrazovnog efekta na omladinu, razvija u društvu
potrebu da joj se pomogne.

To je s jedne strane pokazatelj nedovoljno dobrih uslova
u kojima biblioteka sprovodi svoju delatnost, ali i odličnih rezultata
koje ostvaruje sa svojim korisnicima, ako je jedan od njih imao potrebu
da kao plod blagorodne misli i plemenitog dara univerzitetu, biblioteci,
studentima i nastavnicima preuredi čitaonicu Univerzitetske biblioteke,
pridružujući se dugačkoj listi njenih uglednih legatora.

Radujući se što za Dan bibliotekara svome univerzitetu
biblioteka poklanja modernu i svetlu čitaonicu, darodavcu zahvaljujemo u
ime Bibliotekarskog društva Srbije.

Bibliotekari svečano obeležili svoj dan

Uručene nagrade za doprinos razvoju bibliotekarstva

Dan bibliotekara Srbije proslavljen je 14. decembra
održavanjem svečane Skupštine Bibliotekarskog društva Srbije u prepunom
amfiteatru Narodne biblioteke Srbije. Prisutne je pozdravila Aleksandra
Vraneš, predsednik Bibliotekarskog društva Srbije.

Tom prilikom su svečano dodeljene strukovne nagrade „Stojan
Novaković“ za poseban doprinos razvoju bibliotekarstva
koje su dobili za period 2002-2003. autori knjige «Menadžment u bibliotekarstvu»
Gordana Stokić i Željko
Vučković, a nagradu za period 2004-2005. dobila je
knjiga «Visokoškolske biblioteke» Aleksandre
Vraneš. Nagrade je uručila Jasmina Ninkov, a u ime
nagrađenih se zahvalio dr Željko Vučković, čiju besedu zahvalnosti
izgovorenu tom prilikom, objavljujemo u nastavku.

BIBLIOTEKA KAO METAFORA RAJA

Poetske metafore, ma kako dragocene i inspirativne bile,
često mogu da nas udalje od razumevanja i objašnjenja složenih unutrašnjih
i socijalnih funkcija savremenih biblioteka i da tako postanu svojevrsna
epistemološka zamka.

Mislim na one lepršave stilske figure koje kazuju da
su biblioteke katedre života, duhovna hrana, mora
znanja, skrovita mesta ili začarani dvorci knjiga i čitanja.
Takvoj vrsti inspiracija pripada i Borhesova dobro znana reč Uvek
sam zamišljao raj u obličju biblioteke.

Nekako i uspevam da zamislim kako bi to raj mogao ličiti
na biblioteku. Međutim, priznajem da mi je veoma teško da zamislim i obrnuti
smer ove relacije i da poverujem da stvarne biblioteke mogu ličiti na
raj.

Najpre, svi mi, danas i ovde, koji baš u bibliotekama
zarađujemo svoj hleb nasušni, verovatno bi se samo kiselo nasmešili dok
bi nas neko ubeđivao da radimo u rajskim uslovima ili uz rajske nadoknade.

Takođe, ideja o bibliotekama kao rajskim institucijama
pogrešna je iz bar još jednog očiglednog razloga. U raju, po definiciji,
nema nikakvog posla, pa tako ni potrebe za bilo kakvom organizacijom.
Stojiš – a stižeš, ležiš – a ideš. Svedoci ste mi da u pravim bibliotekama
nije tako.

Bibliotekarstvo se može definisati kao organizovanje ljudskog
znanja, sa ciljem da se zapisi civilizacije učine maksimalno dostupnim korisnicima,
od deteta zadubljenog u svoju slikovnicu, do naučnika visokospecijalizovanog
za svoju disciplinu.

S druge strane, prema poznatom određenju Pitera Drakera,
menadžment je znanje o upotrebi znanja drugih ljudi kako bi se delotvorno
ostvarila misija svake organizacije.

Veza sa ljudskim znanjem i njegovom efikasnom upotrebom
čini susret bibliotekarstva i menadžmenta ne samo mogućim, već i prirodnim
i plodotvornim. Otuda ćete u knjigama Menadžment u bibliotekama
i Visokoškolske biblioteke, koje su danas obasjane imenom Stojana
Novakovića, pronaći i teme o sistemu kvaliteta, marketingu, evaluaciji,
planiranju, upravljanju projektima, o ljudskim resursima i novoj kulturi učećih
organizacija.

Za bibliotekare je s pravom rečeno da oni znaju sve odgovore,
a da jedino što ne znaju jesu pitanja. Pomenutim knjigama autori su želeli
da otvore nova pitanja o bitnim fenomenima razvoja biblioteka na njihovom
putu ka dobu znanja. Ako su u tome uspeli, svoj trud neće smatrati uzaludnim.

Najzad, ne treba biti nepravedan prema Borhesu. Ovde,
u društvu dragih kolega sa kojima delimo istu posvećenost i profesionalnu
odgovornost, čini se, bar u ovom trenu, da poistovećivanje biblioteka i
raja i nije sasvim preterano.