Број четири (2008)

   
Намерно сам наслов свео на две речи. Прва је – милион. О њој знамо. Стара је жеља да људи постану милионери. И најстарија српска национална и (јавна) научна библиотека (заснована 1826, за читаоце отворена 1838) кренула је пре деветнаест година да постане милионер на још један начин, јер је с књигама и другим публикацијама одавно милионер. Обавезни примерак свих штампаних ствари из своје земље прима шездесет година, а од 1958, пола века, делује као самостална установа чији је оснивач Матица српска. И још, међународну размену публикација обавља од 1830, а сада су јој инострани партнери у педесетак земаља. Када се све сабере, добијамо милионски резултат.
Друга реч у наслову је – запис. Ту ваља застати и отклонити неспоразуме. Није говор о дневничким, есејским и сродним радовима. Говор је о компјутерским записима о књигама, листовима, часописима, мапама и атласима, нотама, разгледницама, компактним дисковима, плакатима, објављенијима, рукописним књигама различитих садржаја, најчешће верских, а све на српском језику, потом на страним језицима, на свим језицима којима се у нас говори и пише, у временском распону од тринаестог века до данас. Реч је о основним подацима, каталошким, библиографским, сређеним по међународним стандардима.
Реч је о електронском каталогу Библиотеке Матице српске у којем је од септембра 2008. прескочен праг с милионским бројем. Реч је о највећој локалној бази о књигама у Србији. Та база, као најобухватнија, узета је 2003. и као основа и као већина у пројекту Виртуелна библиотека Србије. Пројекат води Народна библиотека Србије. Све је доступно преко интернетских веза и све је у COBISS програму у међународној мрежи информација. Ипак, у том и таквом систему нису обједињене библиотеке у Војводини (о чему је Библиотека Матице српске, за њих матична пуних шездесет година, давно израдила елаборат), у том систему нису све библиотеке у Србији (иако их на то обавезује закон, иако је пројекат прецизан, а приступ обезбеђен из републичког буџета, у Министарству културе). Није тако јер су сталне две несавладане препреке: прво, лични интереси и појединачна узимања на општу штету; друго, склоност ка издвајању и намерно заваравање да оно што је наше није и моје. То је покривено и страначким и осталим усмерењима, то води у политику, а када дневна политика управља струком, губе на дуг рок и струка и политика. Тамо овог пута нећемо.

Боље је да се вратимо милиону записа у Библиотеци Матице српске. Сваки запис у њеном електронском каталогу има шездесетак параметара (аутор, наслов, место штампања, година издања, број страница, писци поговора и предговора, преводиоци, ликовни и технички уредници, број по универзалној децималној класификацији, међународни бројеви за књиге и периодику, предметнице, кључне речи, језик, писмо, године рођења…). Сваки запис се множи с бројем параметара. Тако се милион увеличава до непребројивости. Свака чињеница се на екрану добија брзо, а комбинације су изузетно занимљиве. Оно што је раније тражено месецима сада се добија истог трена по уносу захтева. Електронски каталог је велико достигнуће у служби културе и науке.
Електронски каталог Библиотеке Матице српске зачет је 1989. пописом дисертација одбрањених на Новосадском универзитету, као део Система научних и технолошких информација Југославије, у удруженом послу с водећим библиотекама, републичким и покрајинским (осим Хрватске), по програму који је остварио Институт (данашњи ИЗУМ) у Марибору (који је тај посао добио на југословенском конкурсу). У дефинисању пројектног задатка учествовали су и стручњаци Библиотеке Матице српске. Потом се распала држава. Распао се и систем о којем је говор. У Србији је годинама тражена (и финансирана) замена, али то није даље стигло од софтвера који може да узима али не може да даје. Прича је дуга. Овде ће бити прекраћена, јер је тешко рећи колико је у протеклим годинама било тешко.
Ево одговора на питање зашто је електронски каталог Библиотеке Матице српске највећи у Србији. Тако је, јер смо од почетка кренули с великом амбицијом и ентузијазмом, јер се на сто рачунара свакодневно уносе записи, по нормама: дневним, месечним и годишњим, јер су библиотекари разумели да је њихов први посао да раде за оне који раде за све, јер смо од 1992. развили властити модел. То значи: не уносимо од речене године само нове наслове у базу, већ истовремено радимо ретроспективу и ревизију свих збирки, од Матичиног апостола (рукописног) из тринаестог века и од прве српске штампане и ћириличне књиге из 1494, уз коришћење свих знакова ћирилице (садашњих и некадашњих), грчког писма, латиничких верзија… Зато Библиотека Матице српске, средишно место старих и ретких књига свог народа, једина има у свом електронском каталогу сва раритетна издања, одатле их излистава на паусу, штампа у томовима, у две серије, с још једном о рукописним књигама (од почетака до 1867. каталог српских књига је објављен), а највреднија издања су на микрофилму или у дигиталном облику.
С Народном библиотеком Србије у центру, с Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, с факултетским, јавним и осталим књижницама у систему решавају се стручна питања, подељени су наслови часописа и новина за унос чланака, записи се међусобно преузимају, књига се обрађује само на једном месту, нема кљуцања у исто зрно на стотине места, нема понављања и дуплирања, али има проблема што их стварамо сами и што нам их намећу с разних страна. Нећу их именовати. Хоћу да сажимам. Прилика је свечана.
Обрадом обавезног примерка ствара се текућа национална електронска библиографија. Библиотека Матице српске од 1981. објављује библиографију књига у Војводини, у годишњим свескама, петојезичну, са пописаним садржајем сваке књиге (при чему неки записи имају и по неколико страница), с десетак регистара, па се та библиографија због своје специфичности у целини претражује само у бази куће где настаје. Матичин Летопис, десет њених научних зборника и периодична издања Библиотеке имају потпуне библиографије у електронском каталогу, где су и сви легати који су примљени од 1843, од библиотека владике Платона Атанацковића, Саве Текелије и Текелијанума до поклона које смо примили ове године.
Свим стручњацима Библиотеке Матице српске, свим запосленим у њој, треба честитати на лепом успеху. Милион записа је само један резултат заједничког посла који траје.
Прошле године, у новембру, на упамћеној свечаности јер су такве прославе ретке, отворили смо нову зграду, започету из буџета Војводине, довршену Националним инвестиционим планом, додату постојећем здању. Данашњи скуп смо прилагодили обавезама министра Брадића и покрајинског секретара Ђурића да бисмо их са задовољством поздравили и чули на овом скупу. Тако се случајно подесило да здравицу у част милион електронских записа подижемо на дан када се навршава тачно двадесет година откако је онај што своди своју поздравну реч дошао на место где је и сада, који тражи разумевање за овакву себичност и захваљује свима који уздижу верност кућама за књиге.

(Поздравна беседа на скупу Милион записа у електронском каталогу
Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 10. Х 2008)

У електронски каталог Библиотеке Матице српске крајем августа 2008. године уписан је милионити запис. Од милион записа 733.406 су монографске публикације, 15.172 су наслови периодике, 178.944 су чланци и 62.478 је некњижна и друга грађа.

У периоду од 19 година податке у електронски каталог уносило је укупно 129 библиотекара и књижничара.

Први запис у бази БМС је докторска дисертација уписана  1. марта 1989. године.

            Почеци рада везани су за Пројекат СНТИЈ (Систем научних и технолошких информација Југославије) у оквиру којег је 1988. и 1989. године пројектован Систем узајамне каталогизације Југославије. За извођача Пројекта СНТИЈ одабран је Институт информацијских знаности из Марибора, са којим је Библиотека Матице српске од почетка сарађивала на дефинисању софтвера за узајамну каталогизацију.
БМС је почетком 1989. обавила све припреме на едукацији библиотекара за рад на пословима електронске обраде. Набавила је неопходну рачунарску и комуникацијску опрему и већ у јуну 1989. започела рад на сопственом рачунару на пословима узајамне каталогизације.
У наредним годинама број радних станица је повећаван. То је омогућило да се у електронски каталог уноси комплетна обрада обавезног примерка свих публикација издатих и штампаних на територији целе Југославије, а касније из Србије. Радила се израда CIP записа, обрада дисертацијa, страних књига, описивале старе и ретке књиге и легати, уз бележење свих видова набавке публикација. Престаје се са штампањем каталошких листића за приновљене публикације и 1992. започиње Пројекат рекаталогизације.
База БМС је већ 1991. године имала 103.503 записа и равномерно се  увећавала. Годишње је у базу уписивано од 50.000 до 60.000 записа. Сем обраде приновљених публикација и аналитичке обраде војвођанске периодике годишње се унесе и око 30.000 записа у рекаталогизацији.
На основу плана развоја Библиотечко-информационог система Србије и Пројекта Виртуелна библиотека Србије у фебруару 2003. године успостављен је систем узајамне каталогизације у Србији. Каталог Библиотеке Матице српске чини основу узајамног каталога.
Рад у узајамном каталогу подразумева да се публикације обрађују на једном месту, а потом преузимају. БМС креира већи број записа за узајамни каталог, него што из њега копира. 
У каталогу Библиотеке заступљено је 102 језика.
Највише је публикација на српском језику. Значајан је и број публикација на језицима народности из Војводине, на мађарском, румунском, словачком и русинском и украјинском језику.
У електронски каталог БМС уписано је 385.445 публикација издатих у Србији од којих су 115.523 публикације издате или штампане у Војводини.
Електронски каталог БМС садржи и велики број посебних целина које су најчешће припремљене за штампање каталога или библиографија. Посебну целину чини и 27.399 записа припремљених и исписаних у Библиографији књига у Војводини коју карактерише детаљна библиографска обрада с напоменом о садржају.
Пример записа књиге Педесет година Стеријиног позорја : 1956-2005, Награђене представе у којем је у библиографској обради уписана напомена о садржају.

Напомена је претражива преко кључних речи па се могу, у овом примеру, претражити све награђене представе с ауторима. Једна од награђених представа је и Андрићева Проклета авлија у извођењу Крушевачког позоришта.
Испис овог записа у Библиографији књига у Војводини за 2005. годину, библиографска јединица 819.
Најстарија књига из богате ризнице старих и ретких књига БМС Матичин апостол из 13. века каталошки је обрађена 1991.
У истом запису уписане су копије које постоје на микрофилму и напомене о референцама. У другим записима описано је фототипско издање Матичиног апостола, а у књизи Ћирилскерукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 2, Апостоли, детаљно је описан Матичин апостол,нумерисан бројем 17.
Најстарија штампана књига из фонда БМС, инкунабула Октоих првогласник из 1494. године каталошки је обрађена у бази БМС 1991. године.
Описано је и њено фототипско издање, а напомена упућује на каталог Ћирилицом штампане књиге 15-17. века,  у којем је инкунабула нумерисана бројем 1.
Целину у електронском каталогу чине записи који су припремљени и припремају се за штампане каталоге из колекција Каталог легата Библиотеке Матице српске и Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске. Ове записе карактерише структура података прилагођена потребама софтвера за испис каталога с регистрима.
Аритметика Василија Дамјановића из 1767. налази се описана у нашем електронском каталогу из којег је штампан каталог Српске књиге и периодика 18 века у Библиотеци Матице српске.Аритметика Василија Дамјановића из 1767. једна је од публикација која је дигитализована у БМС и запис у електронском каталогу повезан је с електронским издањем.   
С посебном пажњом описана су издања Матице српске. Има их 8.152.
Библиотека ради и аналитичку обраду прилога из свих матичиних часописа, има укупно 35.913 записа.
Електронски каталог садржи све податке потребне за кориснике. За чланак Андрићеви књижевнокритички судови о француским писцима уписано је да је извор Зборник Матице српске за књижевност и језик.- Књ. 54, св. 2 (2006), стр. 51-61.
Корисник може из описа чланка да пређе на опис часописа у коме се чланак налази и да погледа евиденцију годишта часописа.
У примеру Зборника Матице српске за књижевност и језик  види се да је у електронском каталогу евидентирано свих 56 годишта овог часописа које БМС даје на коришћење.
Наравно и најстарији живи часопис Летопис Матице српске обрађен је у електронском каталогу и евидентирана су сва његова годишта. То је најобимнији запис у нашој бази. 
Корисници претраживање обављају преко WEB COBISS/OPAC софтвера, који има велике могућности интерактивног претраживања и прегледавања садржаја.
Укупан број појмова за претраживање које користе библиотекари је 95 за библиографске податке и 15 за податке о примерцима.
За кориснике преко Интернета тј. WEB COBISS/OPAC-a одабрани су најчешће употребљавани појмови за претраживање као што су аутор, наслов, издавач, година и место издања, назив колекције, ISBN и ISSN број, предметне одреднице, УДК, кључне речи…
Претраживање се ради у Веб интерактивном софтверу који има прилагођене опције за основна и напредна претраживања. 
Пример претраживања. Одабран је Иво Андрић. У електронском каталогу БМС евидентирано је 1.071 наслов и 1.206 примерака Андрићевих књига.
У напредном претраживању оформљен је упит у којем се траже сви записи у којима је Иво андрић аутор или је писано о Андрићу и његовом делу.
Добија се 1.817 записа.
Пример упита за претраживање превода Андрићевих дела, Андрић је аутор, а језик није српски. Резултат претраживања је 237 записа тј. наслова, на 22 језика.
Електронском каталогу БМС може се приступити

• преко Интернет адресе сајта БМС
  • www.bms.ns.ac.yu
• директно
  • http://bmsaf.ns.ac.yu/cobiss/ или

• преко Виртуелне библиотеке Србије

Презентација у кратким цртама приказује основне карактеристике система узајамне каталогизације COBISS.SR, шта је све урађено од 2003. г. кад је успостављен и каква је тенденција ширења система уз развој разних сервиса, за најшири круг корисника библиотечко-информационих услуга.

Како се Виртуелна библиотека Србије незадрживо шири и развија, многи је сматрају свеобухватном библиотеком без зидова, у чијој основи је ефикасан и стабилан систем узајамне каталогизације. Окосницу тог систем  чине online узајамна (централна) електронска каталошка база података  – COBIB.SR,          локалне базе података библиотека учесница и база података о библиотекама чланицама – COLIB.SR.

Циљ израде ВБС пројекта је успостављање јединственог библиотечко- информационог система, баш како и Закон о библиотечкој делатности налаже, који би омогућио да се сваки документ обрађује само једанпут  на нивоу целог система, уз уједначавање примене и тумачења основних  стандарда за обраду библиотечке грађе. Тако конципиран систем омогућава и обавезује на сталну стручну комуникацију међу каталогизаторима, а због транспарентности и корисничке оријентисаности, представља добру основу за национални сервис информација и тиме доприноси трансформацији библиотека у савременом окружењу. 

Платформа на којој ВБС функционише је COBISS – Кооперативни библиотечко информациони систем и сервиси. Власник COBISS софтверског пакета за библиотечко пословање је ИЗУМ – Институт информацијских знаности у Марибору, док су електронске каталошке базе података  у власништву библиотека чланица које их и свакодневно граде.  У 2. генерацији COBISS програмске опреме, коју тренутно користимо, доступни су следећи модули:
– узајамна каталогизација
– аутоматска позајмица
– исписи: библиографије, инвентарске књиге, статистике, селективни          
спискови, каталошки листићи…
– WEB OPAC претраживање.

Прва фаза изградње ВБС система је реализована у фебруару 2003. г. формирањем  узајамног каталог COBIB.SR са 1.300.000 библиографских записа. Иницијални узајамни каталог је формиран од електронског каталога БМСНС са 750.000 записа. На такав каталог дописивали су се записи из каталога НБС са 430.000 записа, УБСМ са 98.000 записа и  ЈУБИН са 390.000 записа, тако што би записи који би  представљали дупликате на узајамном нивоу остајали у својим локалним окружењима. Тада је формиран и Центар ВБС при Народној библиотеци Србије, чије су основне функције: одржавање сервера и база података, свакодневна израда сигурносних копија база, укључивање нових библиотека у систем, организација лиценцираних COBISS курсева за чланове ВБС система, додељивање каталогизаторских лиценци и привилегија за одређене сегменте рада, HELP DESK за библиотекаре – активне чланове, достављање приручника и допуна приручника,  организација и активно учешће у разним пројектима (израде библиографија, нормативне базе, конверзије база података…), промоције система.

Данас, Узајами каталог има око 1.900.000 библиографских записа. То је број различитих библиографских записа у систему, и не добија се обичним сабирањем записа у локалним базама ВБС система. Тако, иако Библиотека Матице српске прославља милионити запис у својој локалној бази, на узајамном нивоу има 890.448. записа које су креирали њени каталогизатори. Народна библиотека Србије на локалном нивоу има око 665.000 записа, од тога је само 451.124 на хосту. Кад је реч о Универзитетској библиотеци у Београду, они у локалној бази поседују 187.000 записа, а у централној тек 98.762. До ових разлика у броју обрађених докумената на локалном и централном нивоу долази због тога што се на централном нивоу не праве дупликати (бар не намерно), па ко први креира библиографски запис на хосту, он се третира као креатор, без обзира што га касније други каталогизатори ажурирају, чак и више пута.

Систем је и замишљен тако да НБС и БМСНС имају најзначајнију улогу, кад је проценат самостално креираних записа у питању. У 2008. г. НБС у свом каталогу има око 78% самостално креираних записа, а БМСНС око 73%. То је и нормално кад се узме у обзир да ове две установе израђују ЦИП и тиме обрађују комплетну домаћу издавачку продукцију, пре изласка из штампе. Захваљујући томе, јавне библиотеке, чланице,  самостално креирају тек неких 2-3% сопствених примерака публикација. Због обраде чланака који улазе у библиографије истраживача, универзитетске и факултетске библиотеке су креатори у просеку око 30% записа из сопствених локалних каталога. Очекује се да тај проценат расте из године у годину. Специјалне библиотеке и неке факултетске, које поседују специјалистичку библиотечку грађу, или старе и стране публикације, поседују базе са око 40% самостално креираних записа. 

У организационом виду, систем ВБС чине библиотеке оснивачи (Библиотека Матице српске, Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду), ВБС Центар при Народној библиотеци Србије, библиотеке  чланице, разни редакторски тимови и комисије.  Са регионалног аспекта, он је део ширег система COBISS.Net, који обухвата, поред српског и библиотечко-информационе системе у Словенији, Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, а ускоро и у Бугарској. Свих ових 6 система су потпуно аутономни, али функционишу на истој софтверској и хардверској платформи и међу њима је постигнут споразум о бесплатној размени библиографских записа.

Тренутно 91 установа са преко 130 библиотека, заједничким снагама граде ВБС систем. 37 јавних библиотека су активне чланице, а 12 се спремају да то постану. Веома смо захвални Министарству културе РС, што је преузело обавезу финансирања трошкова библиотека овог типа за рад у систему COBISS.SR. Поред 40 високошколских библиотека, за које је логично очекивати да се прикључују у систем и тако стварају услове за једноставно и брзо креирање библиографије истраживача, научних радника запослених у тим установама, значај ВБС су препознале и неке специјалне библиотеке. Тако, библиотекари Министарства финансија, Пореске управе, Републичког завода за статистику, Народне скупштине РС, Архива Србије и Црне Горе, Радио-Телевизије Србије раде заједно са каталогизаторима из јавних и факултетских библиотека и учествују у богаћењу база библиографским описима специфичне грађе. На тај начин ВБС се развија у информациони сервис, који је намењен свима који имају приступ интернету. А колико се тренутно користи говоре приложени графикони на месечном нивоу: максимални број од 240.000 претрага или 510.000 прегледаних исписа преко WEB OPAC-a.

Експлоатација узајамног и локалних база је од великог значаја и са аспекта разноврсности примене, јер се из база могу напредним претраживањима извлачити подаци за извештаје, статистике, анализе.

Тако је и Ранг листа издавача, која се налази на сајту НБС, добијена селектовањем записа из Узајамног каталога. ВБС каталози се користе и за израду Текуће библиографије (за монографије, серијске публикације, чланке, зборничне публикације, некњижну грађу, преводе), Сербике, Ретроспективне библиографије, специјалних библиографија, библиографија истраживача, библиографија радова у серијским публикацијама.

Неки библиографски записи су повезани са дигитализованом формом грађе на коју се односе, водећи рачуна о ауторским правима.  При прегледу таквих записа, који се односе на монографије,  фотографије, разгледнице, плакате, мапе, електронске публикације,  видеозаписе или звучне записе, корисници могу директним линком да добију електронски садржај књиге или чланка, да погледају фотографију или да одслушају музику. Захваљујући квалитету Узајамног каталога COBIB.SR, у погледу имплементираних библиотечких стандарда за обраду библиотечке грађе, преко протокола Z39.50, он је претражив и са сајта Thе European Library, где се захваљујући њему, уз остале европске земље налази и Србија. 

Планова за даље развијање система има много, у овом тренутку је најзначајније да створимо услове за што бржи прелазак на 3. генерацију COBISS програмске опреме. Поред потребних одлука на нивоу одговарајућих форума, потребно је обезбедити и финансијска средства за набавку нових, додатних сервера и софтверске опреме. Упоредо с тим, текло би одговарајуће школовање библиотечког и техничког кадра.

Због брзог ширења система, посао око обезбеђивање његове функционалности 24 дневно, 7 дана у недељи, као и архвирања база података, постаје све компликованији,  па треба размишљати и о изградњи  MIRROR система постојећем у ВБС Центру. Најпогоднија локација за такав дуалан систем постојећем би била Библиотека Матице српске, јер би се тако предупредили проблеми који могу настати услед великих хаварија или елементарних непогода.

Међународна научна конференција «Електронска библиотека» је одржана у Београду од 25-28.09.2008. године уз подршку Министарства за културу, Министарства за науку и Скупштине општине Бачка Паланка. У организацији овог скупа учествовали су: Филолошки факултет Универзитета у Београду, Библиотекарско друштво Србије, Библиотека Матице српске, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд, Хачетепе универзитет Анкара, Библиотека града Београда, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Друштво библиотекара Републике Српске, Народна и Универзитетска библиотека Републике Српске, Градска библиотека Бачка Паланка и Градска библиотека Нови Сад.
Програм се на конференцији одвијаo паралелно у две сесије, а учествовао је укупно 71 излагач из земље и иностранства. Домаћи излагачи долазе са: Филолошког факултета, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Народне библиотеке Србије, Матице српске, Библиотеке града Београда, Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка, Народне библиотеке „Вук Караџић “ из Крагујевца, Народне библиотеке „Ђорђе Јовановић“ из Београда, Педагошког факултета из Сомбора, Библиотеке Института за нуклеарне науке Винча, Библиотекарског друштва Србије, Градске библиотеке у Новом Саду, Народне библиуотеке „Стефан Првовенчани “ из Краљева, специјалне библиотеке Српског народног позоришта у Новом Саду, Музеја савремене уметности у Београду, Природно математичког факултета из Новог Сада, Библиотеке САНУ, специјалне библиотеке НИС-а у Новом Саду, Народне библиотеке „Милутин Бојић“ из Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Библиотеке Министарства финансија Републике Србије, Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ из Оџака,  Народне библиотеке из Крушевца, Центра за дигиталне хуманистичке науке из Београда, Института за онкологију и радиологију Србије из Београда, GOWI d.o.o. из Панчева, Linux центра из Београда и Земунске гимназије. Страни излагачи долазе из: САД, Турске, Хрватске, Републике Македоније, Босне и Херцеговине – из Републике Српске и Федерације, Мађарске, Италије и Бугарске.
Тематски су покривени сви послови који се обављају у библиотекама, а дигитализовани су, као и кодекси електронске библиотеке, информатичка писменост у електронско доба, базе података иностраних библиотека, wеb портали и информациони сервиси, улога библиотекара у електронским библиотекама, електронско описмењавање и сл.

Учесница са Хачетепе Универзитета у Турској је имала излагање о информатичкој писмености у електронско доба и томе како нове интернет генерације воле да претражују преко само једног претраживача (Google). Они мисле да је све на мрежи истинито и да је приступ „копирај и пренеси“ бољи уместо „прочитај и примени“, па се етичка начела занемарују док се користи неки садржај са интернета. Такође је анализиран Web 2.0, који дозвољава свима да учествују у креирању и ширењу информација.
Гошће из Хрватске – Марија Ласло, Јадранка Ласић-Лазић и Јасмина Ловринчевић су говориле о традиционалним концептима библиотекарства који су погодни за електронску библиотеку. Под електронском библиотеком се подразумева врста сервиса који омогућава корисницима коришћење библиотечког материјала без физичког уласка у библиотеку. Тако се од електронске библиотеке очекује да омогући библиографску компилацију и библиографску контролу дигиталних публикација, да обезбеди доступност библиотечким колекцијама помоћу навигацијских алата, да учини библиотечку делатност економски исплативом на нивоу региона или државе, да пружа корисницима ефикасан интерфејс код тражења информација, да поседује правилник за коришћење и  преузимање електронског библиотечког материјала и да доприноси развоју интернет културе.
Професорке са Филолошког факултета у Београду, Александра Вранеш и. Љиљана Марковић, су објасниле образовно-васпитне и етичке контексте електронске библиотеке. Аутоматизовани библиотечко-информациони систем једне земље је инфраструктурни основ развоја науке. Његови потенцијали нису довољно искоришћени ни у библиотекарској, ни у истраживачкој заједници. Треба научно истражити однос библиотечко-информационог система и сиситема научних и технолошких информација. Библиотеке у 21. веку досежу до сарадника у заједничком наставно-васпитном и научно-истраживачком процесу чије педагошке, технолошке, информационе и комуникационе претпоставке морају да одговарају успостављеном систему квалитета и етичког кодекса, у коме сваки чинилац мора имати активну улогу.
Весна Ињац из Народне библиотеке Србије је говорила о пројекту The European Library који је у надлештву Конференције директора европских националних библиотека (CENL), као и о пројектима који су се из њега развили
(Gabriel, TEL, TELL ME MORE, EDL, TEL PLUS, FUMAGABA).Такође је приказано учешће НБС у пројекту The European Library и приказане су збирке НБС које се налазе на порталу, било да су претраживе или могу само да се прегледају. Представљен је и пројекат Европска ромска дигитална збирка, чији је НБС координатор и књиге из српске културне баштине  које су на порталу The European Library.
Наташа Дакић, Софија Којевић и Бранка Ногић су истакле специфичности елктронске обраде посебних библиотека које поседује Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. Са радом је почето 2008. године, а од двадесет и седам библиотека изабране су две: посебна библиотека професора Ота Кармина која садржи публикације углавном о француској револуцији и посебна библиотека Војислава Јовановића Марамбоа која садржи публикације које се баве народном књижевношћу и народним обичајима.
Др Стела Филипи-Матутиновић је говорила о правној регулативи интелектуалне својине  и њеном значају за библиотеке у Србији. Приказани су закони о заштити ауторских права у Србији и у свету, међународни споразуми који их регулишу и  уговори о лиценцама за коришћење електронских извора информација. Закони који штите интелектуалну својину, уколико немају предвиђене изузетке за кориснике библиотека, могу да претстављају препреку у остваривању права на слободно информисање предвиђено Универзалном декларацијом о људским правима. Прва светска конференција о проблематици интелектуалне својине и последицама које њена правна регукатива има на библиотеке у свету одржана је у  организацији светског конзорцијума eIFL који обухвата библиотеке земаља у развоју.
Ивана Труколо, Роберто Ричи, Паоло де Паоли и CRO Cignoweb Team су претставили CIGNOWEB иалијанску информациону базу за области онкологије и сродних дисциплина, а Бранислав Ђурашевић и Милена Матић представници INIS центра Србије су представили базе података међународног информационог система за нуклеарне науке (INIS).
Наташа Васиљевић и Татјана Брзуловић-Станисављевић из Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» говориле су о међусобним утицајима електронског издаваштва и библиотеке.

Мр Сања Антонић, Оја Кринуловић, мр Драгана Столић и мр Селман Тртовац су обрадили могућности отвореног приступа у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ који подразумева да је научни рад бесплатно и непрекидно доступан свим корисницима интернета за коришћење и цитирање. Данашњи репозиторијуми отвореног приступа садрже мало материјала, а Униерзитетска библиотека „Светозар Марковић“ као центална библиотека Универзитета у Београду може да предузме конкретне кораке како би популарисала коришћење електронски доступних извора информација.
Зоран Здравковић из Библиотеке града Београда у свом раду анализира утицај нових технологија на савремене библиотеке и покушава да прикаже савремене услуге корисницима библиотека кроз RSS  и SNS технологије, а дефинисањем WEB 2.0 и Библиотека 2.0 концепта омугућена је трансформација традиционалне у електронску библиотеку.
Сандра Гунцул-Милојевић, Вања Радуловић, Бранка Рашић и проф.  Цветана Крстев су говориле о формату дигиталних текстова и значају избора правог формата при формирању дигиталне колекције. Значајно је формирање дигиталне колекције чији је цео садржај слободно претражив, а то је показано на примеру дигитализоване архиве дневних новина „Политика“. Приказано је како се мењало ословљавање жена и мушкараца у претходних сто година, како су се тада ословљавали обични грађани, а како људи на власти.
Вука Јеремић и Цвета Костов из Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» су претставиле утицај електронског окружења и нових информационих технологија на набавку публикација кроз куповину, размену и поклон.
Весна Црногорац из Библиотекарског друштва Србије је представила стратешке оквире за развој информационог и дигиталног друштва Србије (“ e SEE Agenda + за развој информационог друштва Југоисточне Европе 2007-2012″, национална стратегија о развоју информационог друштва, стратегија i2010 „Европско имформационо друштво 2010“.
Александра Поповић, Александра Настић и Татјана Брзуловић-Стзанисављевић из Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» су представиле улогу електронског каталога и OPAC-a (Online Public Access Catalog) у савременим библитекама.
Весна Вуксан и Предраг Ђукић из Библиотеке града Београда су говорили о WAP приступу онлајн каталозима, јер је приступ онлајн каталозима путем WAP-a (Wireless Aplication Protocol) један од начина претраживања каталога, а базира се на примени електронских апарата као што су мобилни телефони, PDA ili notebook.
Мр Мр Вера Петровић, Маја Ђорђевић и Марија Булатовић из Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» су приказале које су информационо-комуникационе технологије заступљене у високошколским библиотекама у ужој Србији којима је УБСМ матична, а подаци су добијени из МБС базе података анкетираних библиотека.
Гордана Ђилас из Библиотеке Матице српске из Новог Сада је говорила о изради персоналне библиографије у електронском окружењу тј. у електронској бази Библиотеке Матице српске од 1989. године тј. од увођења електронске обраде публикација.
Мр Весна  Жупан из УБСМ је говорила о електронским библиотекама као цивилизацијској тековини савременог доба.
Мр Бранислава Аврамовић је говорила о искуствима и резултатима претраживања цитатних индекса у Рефералном центру Библиотеке Матице српске.
Један од спонзора GOWI d.o.o. из Панчева је такође имао своју презентацију на конференцији, а представљен је систем „Библиотекар“ који представља лакши, бржи и ефикаснији начин претраге књига, али само за неумрежене библиотеке.
Конференција је завршена излетом у Бачку Паланку и посетом народне библиотеке „Вељко Петровић“.

                                                                                    Марија Булатовић

Међународни скуп се за учеснике завршио одласком у Бачку Паланку. Љубазни домаћини су учеснике дочекали и поздравили у просторијама општине, а у библиотеци је организован прикладан културно уметнички програм.
Просветитељски утицај Доситеја Обрадовића и Вука Караџића имао је утицаја и на становнике Бачке Паланке. Имућне породице половином 19. века стварају своје библиотеке. Неки су и претплатници-пренумеранти на новине и часописе. Како се број објављиваних књига повећавао пренумеранти нису могли да купе сваку публикацију, организују се друштва која их набављају и дају на читање својим члановима. Зачетрак библиотекарства и прве грађанске библиотеке у овој општини води порекло од 1869. године, када су љубитељи писане речи за своје потребе имали на располагању 257 публикација. После неколико година основана је Српска читаоница са 450 публикација, а 1888. године у њеном фонду је било 800 библиотечких јединица. Српска читаоница је била средиште свих културно историјских дешавања 19. века у Бачкој Паланци.

Први књижничар је био Никола Стојаковић, директор Антоније Протић, а записничар Коста Јанковић.
Број чланова Српске библиотеке се стално повећавао, 1938. године имала је 109 сталних чланова, а пред други светски рат око 250.
Библиотека је до 1938. године била смештена у Касини, онда се сели у кућу Ракића (поред Цвејићеве пекаре). У току другог светског рата део фонда је спаљен. Преко 2.500 штампаних публикација од 1868. године до 1938. године пренето је у фонд Библиотеке Матице српске.
Књижни фонд, од 1949. године, се четири пута селио. У бившој продавници обуће «Солид» смештена ја од 1953. године до 1960.године, када се фонд преноси у продавницу намештаја. У зграду Радничког универзитета бива смештена 1964. године, да би коначно свој фонд сместила 1968. године у просторије бившег Диспанзера, који је наменски рестауриран за библиотеку. Значајно је и то да је библиотека у окружењу основних и средњих школа.

Између 1958. и 1970. године књижни фонд је значајно увећан. Оформљен је стручни каталог по УДК шеми. Дечије одељење почиње са радом 1968. године, када се осамостаљује и Одељење за одрасле са великом читаоницом у којој је на располагању дневна и периодична штампа. Интензивно се ради на повећању броја корисника и популарисања писане речи.
Ове године библиотека обележава 50 година успешног заједничког рада са књижевним клубом «Дис», организујући четвртком књижевне вечери.
Ова библиотека има 13 огранака, рад је организован по одељењима, запослено је 20 стручних радника, а књижни фонд је за годину дана увећан са 6.500 књига.

Мр Вера Петровић

Према усменој жељи Исидоре Секулић коју је исказала пред својим пријатељима књижевницима Миодрагом Павловићем, Васком Попом, Ели Финцијем и Живорадом Стојковићем, с образложењем да ће «неко можда ту нешто наћи», њена лична библиотека, рукописи, цео намештај радне собе, уметничке слике, после њене смрти, требало је да припадну Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић”.
Суд је поштовао ову жељу и 3. децембра 1958. године донео је решење којим се за наследника ових покретности оглашава Универзитетска библиотека.

Управница Универзитетске библиотеке, Милица Продановић, обратила се ректору Универзитета 15. јула 1959. године са молбом да помогне да се сва заоставштина почивше књижевнице смести у једну собу, “јер из пијетета према заслужној почившој књижевници, жели све њене ствари чувати на окупу, у виду малог музеја. Међутим, та просторија, нажалост, у стању у коме се сада налази, никако не одговара поменутој новој намени, утолико пре што би требало ту просторију учинити приступачном и читаоцима, нарочито онима који ће проучавати научни и књижевни рад почивше. /…/ Извештавајући Вас о предњем, ја Вас молим, друже Ректоре, да донесете надлежну одлуку о додељивању кредита, у поменутом предрачунском износу, за преуређење собе у коју би се сместила оставштина почивше Исидоре Секулић, чиме би се задовољила једна хитна потреба и извршила једна морална обавеза ове Библиотеке”.
Универзитет је усвојио предлог Библиотеке, па  Милица Продановић извештава, 10. септембра 1959. године, да се адаптација ближи крају и да треба да се одреди комисија за преглед радова.
Исидорина лична библиотека, намештај радне собе, уметничке слике, коначно су смештени у адаптирану просторију.
Како је и у то време простор био недовољан за све функције Библиотеке, спомен соба Исидоре Секулић је истовремено била, као што је и данас, и читаоница за библиотечке реткости – рукописне књиге, најстарије штампане књиге и драгоцена ретка издања, периодику, документа из архивске збирке, старе карте и мапе.

Можда је то било и боље решење од оног да се соба претвори у  затворени музејски простор, јер су бројни корисници фонда реткости увек истицали да у спомен соби влада нека посебна атмосфера, неки фини мир и дух и увек су радо истраживали окружени старим намештајем уз мелодичне откуцаје Исидориног зидног сата.
Зашто је Исидора Секулић изабрала баш Универзитетску библиотеку? Била је редован читалац Библиотеке, то се види по сачуваним ревресима, дружила се и приватно са неким библиотекаркама, познавала је тадашњу управницу Милицу Продановић. Из сачуваних Исидориних писама које је Библиотеци поклонила Милица Војиновић, запослена у Универзитетској од 1926. до 1951., види се да је госпођица Војиновић, заједно са својом колегиницом, такође библиотекарком Универзитетске библиотеке Љубицом Марковић, помагала Исидори у току Другог светског рата « кад сте као торбари, вукли моје књиге и продавали их» и да је, вероватно, и то био један од разлога због којих се ова књижевница одлучила да остави Универзитетској библиотеци своју заоставштину.
У години када се обележава 50 година од смрти Исидоре Секулић, захваљујући помоћи Министарства културе Србије, реновирана је и обновљена спомен-соба.
Почело је и убацивање у електронску базу књига из Исидорине библиотеке, досад је обрађено близу 800 јединица. Иначе, Исидорина библиотека броји око 2300 књига.
Овом приликом су дигитализовани и сви Исидорини рукописи, њих 206, који сада могу да се читају на електронској адреси Библиотеке. Попис ситних Исидориних ствари и хартија  такође је постављен на сајт Библиотеке.
Колико год да су обичне ствари у  домаћинствима махом исте, ипак оне носе печат свога власника.
Исидора је, као свака старија особа, чувала педантно све признанице, има их преко 1000 – од станарине, плаћених разних дажбина – радио претплате, телефонског рачуна, услуга димничара, набавке дрва за огрев, а од 1956. године, када очигледно више није имала снаге, и признанице за плаћену помоћ у кући, прање и пеглање веша.

По чековима од пензије и чековима од академске помоћи и награде (месечна сума коју примају академици) може се видети колика су била Исидорина редовна примања. Наравно, с времена на време, ту су били и хонорари за објављена дела. Ипак, Исидора је огромне суме издвајала на претплату страних часописа, било код Француске читаонице у Београду, било код “Југословенске књиге”. Например, у 1954. години само код “Југословенске књиге” рачун је износио 29.821 динар, а у 1955. чак 37. 833, док је пензија у то време била 13.000 динара.
Са својих путовања је доносила разгледнице катедрала, репродукције уметничких дела из многих музеја, па их у њеном легату има око 190.
Трудила се да уништи све интимно, лично, па у њеној заоставштини нема ниједног писма. Ипак, међу овим делима из музеја, сачувана је, вероватно случајно, јер је  репродукција једног Диреровог дела, разгледница коју је послао Милош Црњански Исидори из Берлина 28. 11. 1928. године а на којој пише: « Примите много поздрава од  моје жене.  У знак сећања Црњански»
Такође се, по многим урамљеним репродукцијама, види Исидорина побожност. Урамљен «Оче наш» из Врбничког мисала» из 15. века, бројне слике Богородице са Христом, некад из обичних новина, у малим, невешто направљеним рамовима, многе слике Распећа, Скидања са крста, мала икона у сребру, окруживали су Исидору.
Међу стварима које су једном писцу неопходан алат, налази се писаћа машина, траке за машину, али и мастионица са пером и држаљом за перо, многе оловке и гумице.
Исидора није уништила мале фотографије са својих путовања, па се међу тих четрдесетак фотографија, могу наћи лепе и мање познате Исидорине фотографије, као што је слика на обали језера на Дурмитору.
Будући да је Исидора волела и књиге и читање, сећање на њу завршавамо њеним речима:
“Шта је књига? Узета на око, то је мала стварчица од најтрошнијег материјала, од хартије, узета у суштини, то је једна од најјачих страсти и сласти, то је тиха вода што брег рони, то је динамит који чупа и диже у ваздух, и друкчије слаже, то је узвишен, мудар учитељ или сатански заводник. Енглески песник Л. Пирсал Смит иде даље и каже у читању у поеми својој: ‘тај рафиновани и некажњавани порок, то је себично, непомућено и трајно пијанство’.
Надамо се да ће Исидорине књиге, које Универзитетска библиотека и даље пажљиво чува, опијати и будуће генерације.

Даница Филиповић

Решење Другог среског суда у Београду бр. 0-520/58

Писмо Милице Продановић бр. 1148/1 од 15. 7. 1959

Писмо М. Продановић бр. 1148/2 од 10. 9. 1959. За Комисију су предложени арх. Дејан Настић, асистент Архитектонског факултета који је урадио и предрачун трошкова за адаптацију, Владимир Питовић, виши библиотекар и Петар Гуљдински, стручни мајстор и домаћин библиотеке.

Архивска збирка Универзитетске библиотеке, Ибр. 4211

Исид. 22/1