Broj četiri (2008)

   
Namerno sam naslov sveo na dve reči. Prva je – milion. O njoj znamo. Stara je želja da ljudi postanu milioneri. I najstarija srpska nacionalna i (javna) naučna biblioteka (zasnovana 1826, za čitaoce otvorena 1838) krenula je pre devetnaest godina da postane milioner na još jedan način, jer je s knjigama i drugim publikacijama odavno milioner. Obavezni primerak svih štampanih stvari iz svoje zemlje prima šezdeset godina, a od 1958, pola veka, deluje kao samostalna ustanova čiji je osnivač Matica srpska. I još, međunarodnu razmenu publikacija obavlja od 1830, a sada su joj inostrani partneri u pedesetak zemalja. Kada se sve sabere, dobijamo milionski rezultat.
Druga reč u naslovu je – zapis. Tu valja zastati i otkloniti nesporazume. Nije govor o dnevničkim, esejskim i srodnim radovima. Govor je o kompjuterskim zapisima o knjigama, listovima, časopisima, mapama i atlasima, notama, razglednicama, kompaktnim diskovima, plakatima, objavljenijima, rukopisnim knjigama različitih sadržaja, najčešće verskih, a sve na srpskom jeziku, potom na stranim jezicima, na svim jezicima kojima se u nas govori i piše, u vremenskom rasponu od trinaestog veka do danas. Reč je o osnovnim podacima, kataloškim, bibliografskim, sređenim po međunarodnim standardima.
Reč je o elektronskom katalogu Biblioteke Matice srpske u kojem je od septembra 2008. preskočen prag s milionskim brojem. Reč je o najvećoj lokalnoj bazi o knjigama u Srbiji. Ta baza, kao najobuhvatnija, uzeta je 2003. i kao osnova i kao većina u projektu Virtuelna biblioteka Srbije. Projekat vodi Narodna biblioteka Srbije. Sve je dostupno preko internetskih veza i sve je u COBISS programu u međunarodnoj mreži informacija. Ipak, u tom i takvom sistemu nisu objedinjene biblioteke u Vojvodini (o čemu je Biblioteka Matice srpske, za njih matična punih šezdeset godina, davno izradila elaborat), u tom sistemu nisu sve biblioteke u Srbiji (iako ih na to obavezuje zakon, iako je projekat precizan, a pristup obezbeđen iz republičkog budžeta, u Ministarstvu kulture). Nije tako jer su stalne dve nesavladane prepreke: prvo, lični interesi i pojedinačna uzimanja na opštu štetu; drugo, sklonost ka izdvajanju i namerno zavaravanje da ono što je naše nije i moje. To je pokriveno i stranačkim i ostalim usmerenjima, to vodi u politiku, a kada dnevna politika upravlja strukom, gube na dug rok i struka i politika. Tamo ovog puta nećemo.

Bolje je da se vratimo milionu zapisa u Biblioteci Matice srpske. Svaki zapis u njenom elektronskom katalogu ima šezdesetak parametara (autor, naslov, mesto štampanja, godina izdanja, broj stranica, pisci pogovora i predgovora, prevodioci, likovni i tehnički urednici, broj po univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji, međunarodni brojevi za knjige i periodiku, predmetnice, ključne reči, jezik, pismo, godine rođenja…). Svaki zapis se množi s brojem parametara. Tako se milion uveličava do neprebrojivosti. Svaka činjenica se na ekranu dobija brzo, a kombinacije su izuzetno zanimljive. Ono što je ranije traženo mesecima sada se dobija istog trena po unosu zahteva. Elektronski katalog je veliko dostignuće u službi kulture i nauke.
Elektronski katalog Biblioteke Matice srpske začet je 1989. popisom disertacija odbranjenih na Novosadskom univerzitetu, kao deo Sistema naučnih i tehnoloških informacija Jugoslavije, u udruženom poslu s vodećim bibliotekama, republičkim i pokrajinskim (osim Hrvatske), po programu koji je ostvario Institut (današnji IZUM) u Mariboru (koji je taj posao dobio na jugoslovenskom konkursu). U definisanju projektnog zadatka učestvovali su i stručnjaci Biblioteke Matice srpske. Potom se raspala država. Raspao se i sistem o kojem je govor. U Srbiji je godinama tražena (i finansirana) zamena, ali to nije dalje stiglo od softvera koji može da uzima ali ne može da daje. Priča je duga. Ovde će biti prekraćena, jer je teško reći koliko je u proteklim godinama bilo teško.
Evo odgovora na pitanje zašto je elektronski katalog Biblioteke Matice srpske najveći u Srbiji. Tako je, jer smo od početka krenuli s velikom ambicijom i entuzijazmom, jer se na sto računara svakodnevno unose zapisi, po normama: dnevnim, mesečnim i godišnjim, jer su bibliotekari razumeli da je njihov prvi posao da rade za one koji rade za sve, jer smo od 1992. razvili vlastiti model. To znači: ne unosimo od rečene godine samo nove naslove u bazu, već istovremeno radimo retrospektivu i reviziju svih zbirki, od Matičinog apostola (rukopisnog) iz trinaestog veka i od prve srpske štampane i ćirilične knjige iz 1494, uz korišćenje svih znakova ćirilice (sadašnjih i nekadašnjih), grčkog pisma, latiničkih verzija… Zato Biblioteka Matice srpske, središno mesto starih i retkih knjiga svog naroda, jedina ima u svom elektronskom katalogu sva raritetna izdanja, odatle ih izlistava na pausu, štampa u tomovima, u dve serije, s još jednom o rukopisnim knjigama (od početaka do 1867. katalog srpskih knjiga je objavljen), a najvrednija izdanja su na mikrofilmu ili u digitalnom obliku.
S Narodnom bibliotekom Srbije u centru, s Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“, s fakultetskim, javnim i ostalim knjižnicama u sistemu rešavaju se stručna pitanja, podeljeni su naslovi časopisa i novina za unos članaka, zapisi se međusobno preuzimaju, knjiga se obrađuje samo na jednom mestu, nema kljucanja u isto zrno na stotine mesta, nema ponavljanja i dupliranja, ali ima problema što ih stvaramo sami i što nam ih nameću s raznih strana. Neću ih imenovati. Hoću da sažimam. Prilika je svečana.
Obradom obaveznog primerka stvara se tekuća nacionalna elektronska bibliografija. Biblioteka Matice srpske od 1981. objavljuje bibliografiju knjiga u Vojvodini, u godišnjim sveskama, petojezičnu, sa popisanim sadržajem svake knjige (pri čemu neki zapisi imaju i po nekoliko stranica), s desetak registara, pa se ta bibliografija zbog svoje specifičnosti u celini pretražuje samo u bazi kuće gde nastaje. Matičin Letopis, deset njenih naučnih zbornika i periodična izdanja Biblioteke imaju potpune bibliografije u elektronskom katalogu, gde su i svi legati koji su primljeni od 1843, od biblioteka vladike Platona Atanackovića, Save Tekelije i Tekelijanuma do poklona koje smo primili ove godine.
Svim stručnjacima Biblioteke Matice srpske, svim zaposlenim u njoj, treba čestitati na lepom uspehu. Milion zapisa je samo jedan rezultat zajedničkog posla koji traje.
Prošle godine, u novembru, na upamćenoj svečanosti jer su takve proslave retke, otvorili smo novu zgradu, započetu iz budžeta Vojvodine, dovršenu Nacionalnim investicionim planom, dodatu postojećem zdanju. Današnji skup smo prilagodili obavezama ministra Bradića i pokrajinskog sekretara Đurića da bismo ih sa zadovoljstvom pozdravili i čuli na ovom skupu. Tako se slučajno podesilo da zdravicu u čast milion elektronskih zapisa podižemo na dan kada se navršava tačno dvadeset godina otkako je onaj što svodi svoju pozdravnu reč došao na mesto gde je i sada, koji traži razumevanje za ovakvu sebičnost i zahvaljuje svima koji uzdižu vernost kućama za knjige.

(Pozdravna beseda na skupu Milion zapisa u elektronskom katalogu
Biblioteke Matice srpske, Novi Sad, 10. H 2008)

U elektronski katalog Biblioteke Matice srpske krajem avgusta 2008. godine upisan je milioniti zapis. Od milion zapisa 733.406 su monografske publikacije, 15.172 su naslovi periodike, 178.944 su članci i 62.478 je neknjižna i druga građa.

U periodu od 19 godina podatke u elektronski katalog unosilo je ukupno 129 bibliotekara i knjižničara.

Prvi zapis u bazi BMS je doktorska disertacija upisana  1. marta 1989. godine.

            Počeci rada vezani su za Projekat SNTIJ (Sistem naučnih i tehnoloških informacija Jugoslavije) u okviru kojeg je 1988. i 1989. godine projektovan Sistem uzajamne katalogizacije Jugoslavije. Za izvođača Projekta SNTIJ odabran je Institut informacijskih znanosti iz Maribora, sa kojim je Biblioteka Matice srpske od početka sarađivala na definisanju softvera za uzajamnu katalogizaciju.
BMS je početkom 1989. obavila sve pripreme na edukaciji bibliotekara za rad na poslovima elektronske obrade. Nabavila je neophodnu računarsku i komunikacijsku opremu i već u junu 1989. započela rad na sopstvenom računaru na poslovima uzajamne katalogizacije.
U narednim godinama broj radnih stanica je povećavan. To je omogućilo da se u elektronski katalog unosi kompletna obrada obaveznog primerka svih publikacija izdatih i štampanih na teritoriji cele Jugoslavije, a kasnije iz Srbije. Radila se izrada CIP zapisa, obrada disertacija, stranih knjiga, opisivale stare i retke knjige i legati, uz beleženje svih vidova nabavke publikacija. Prestaje se sa štampanjem kataloških listića za prinovljene publikacije i 1992. započinje Projekat rekatalogizacije.
Baza BMS je već 1991. godine imala 103.503 zapisa i ravnomerno se  uvećavala. Godišnje je u bazu upisivano od 50.000 do 60.000 zapisa. Sem obrade prinovljenih publikacija i analitičke obrade vojvođanske periodike godišnje se unese i oko 30.000 zapisa u rekatalogizaciji.
Na osnovu plana razvoja Bibliotečko-informacionog sistema Srbije i Projekta Virtuelna biblioteka Srbije u februaru 2003. godine uspostavljen je sistem uzajamne katalogizacije u Srbiji. Katalog Biblioteke Matice srpske čini osnovu uzajamnog kataloga.
Rad u uzajamnom katalogu podrazumeva da se publikacije obrađuju na jednom mestu, a potom preuzimaju. BMS kreira veći broj zapisa za uzajamni katalog, nego što iz njega kopira. 
U katalogu Biblioteke zastupljeno je 102 jezika.
Najviše je publikacija na srpskom jeziku. Značajan je i broj publikacija na jezicima narodnosti iz Vojvodine, na mađarskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom i ukrajinskom jeziku.
U elektronski katalog BMS upisano je 385.445 publikacija izdatih u Srbiji od kojih su 115.523 publikacije izdate ili štampane u Vojvodini.
Elektronski katalog BMS sadrži i veliki broj posebnih celina koje su najčešće pripremljene za štampanje kataloga ili bibliografija. Posebnu celinu čini i 27.399 zapisa pripremljenih i ispisanih u Bibliografiji knjiga u Vojvodini koju karakteriše detaljna bibliografska obrada s napomenom o sadržaju.
Primer zapisa knjige Pedeset godina Sterijinog pozorja : 1956-2005, Nagrađene predstave u kojem je u bibliografskoj obradi upisana napomena o sadržaju.

Napomena je pretraživa preko ključnih reči pa se mogu, u ovom primeru, pretražiti sve nagrađene predstave s autorima. Jedna od nagrađenih predstava je i Andrićeva Prokleta avlija u izvođenju Kruševačkog pozorišta.
Ispis ovog zapisa u Bibliografiji knjiga u Vojvodini za 2005. godinu, bibliografska jedinica 819.
Najstarija knjiga iz bogate riznice starih i retkih knjiga BMS Matičin apostol iz 13. veka kataloški je obrađena 1991.
U istom zapisu upisane su kopije koje postoje na mikrofilmu i napomene o referencama. U drugim zapisima opisano je fototipsko izdanje Matičinog apostola, a u knjizi Ćirilskerukopisne knjige Biblioteke Matice srpske. Knj. 2, Apostoli, detaljno je opisan Matičin apostol,numerisan brojem 17.
Najstarija štampana knjiga iz fonda BMS, inkunabula Oktoih prvoglasnik iz 1494. godine kataloški je obrađena u bazi BMS 1991. godine.
Opisano je i njeno fototipsko izdanje, a napomena upućuje na katalog Ćirilicom štampane knjige 15-17. veka,  u kojem je inkunabula numerisana brojem 1.
Celinu u elektronskom katalogu čine zapisi koji su pripremljeni i pripremaju se za štampane kataloge iz kolekcija Katalog legata Biblioteke Matice srpske i Katalog starih i retkih knjiga Biblioteke Matice srpske. Ove zapise karakteriše struktura podataka prilagođena potrebama softvera za ispis kataloga s registrima.
Aritmetika Vasilija Damjanovića iz 1767. nalazi se opisana u našem elektronskom katalogu iz kojeg je štampan katalog Srpske knjige i periodika 18 veka u Biblioteci Matice srpske.Aritmetika Vasilija Damjanovića iz 1767. jedna je od publikacija koja je digitalizovana u BMS i zapis u elektronskom katalogu povezan je s elektronskim izdanjem.   
S posebnom pažnjom opisana su izdanja Matice srpske. Ima ih 8.152.
Biblioteka radi i analitičku obradu priloga iz svih matičinih časopisa, ima ukupno 35.913 zapisa.
Elektronski katalog sadrži sve podatke potrebne za korisnike. Za članak Andrićevi književnokritički sudovi o francuskim piscima upisano je da je izvor Zbornik Matice srpske za književnost i jezik.- Knj. 54, sv. 2 (2006), str. 51-61.
Korisnik može iz opisa članka da pređe na opis časopisa u kome se članak nalazi i da pogleda evidenciju godišta časopisa.
U primeru Zbornika Matice srpske za književnost i jezik  vidi se da je u elektronskom katalogu evidentirano svih 56 godišta ovog časopisa koje BMS daje na korišćenje.
Naravno i najstariji živi časopis Letopis Matice srpske obrađen je u elektronskom katalogu i evidentirana su sva njegova godišta. To je najobimniji zapis u našoj bazi. 
Korisnici pretraživanje obavljaju preko WEB COBISS/OPAC softvera, koji ima velike mogućnosti interaktivnog pretraživanja i pregledavanja sadržaja.
Ukupan broj pojmova za pretraživanje koje koriste bibliotekari je 95 za bibliografske podatke i 15 za podatke o primercima.
Za korisnike preko Interneta tj. WEB COBISS/OPAC-a odabrani su najčešće upotrebljavani pojmovi za pretraživanje kao što su autor, naslov, izdavač, godina i mesto izdanja, naziv kolekcije, ISBN i ISSN broj, predmetne odrednice, UDK, ključne reči…
Pretraživanje se radi u Veb interaktivnom softveru koji ima prilagođene opcije za osnovna i napredna pretraživanja. 
Primer pretraživanja. Odabran je Ivo Andrić. U elektronskom katalogu BMS evidentirano je 1.071 naslov i 1.206 primeraka Andrićevih knjiga.
U naprednom pretraživanju oformljen je upit u kojem se traže svi zapisi u kojima je Ivo andrić autor ili je pisano o Andriću i njegovom delu.
Dobija se 1.817 zapisa.
Primer upita za pretraživanje prevoda Andrićevih dela, Andrić je autor, a jezik nije srpski. Rezultat pretraživanja je 237 zapisa tj. naslova, na 22 jezika.
Elektronskom katalogu BMS može se pristupiti

• preko Internet adrese sajta BMS
  • www.bms.ns.ac.yu
• direktno
  • http://bmsaf.ns.ac.yu/cobiss/ ili

• preko Virtuelne biblioteke Srbije

Prezentacija u kratkim crtama prikazuje osnovne karakteristike sistema uzajamne katalogizacije COBISS.SR, šta je sve urađeno od 2003. g. kad je uspostavljen i kakva je tendencija širenja sistema uz razvoj raznih servisa, za najširi krug korisnika bibliotečko-informacionih usluga.

Kako se Virtuelna biblioteka Srbije nezadrživo širi i razvija, mnogi je smatraju sveobuhvatnom bibliotekom bez zidova, u čijoj osnovi je efikasan i stabilan sistem uzajamne katalogizacije. Okosnicu tog sistem  čine online uzajamna (centralna) elektronska kataloška baza podataka  – COBIB.SR,          lokalne baze podataka biblioteka učesnica i baza podataka o bibliotekama članicama – COLIB.SR.

Cilj izrade VBS projekta je uspostavljanje jedinstvenog bibliotečko- informacionog sistema, baš kako i Zakon o bibliotečkoj delatnosti nalaže, koji bi omogućio da se svaki dokument obrađuje samo jedanput  na nivou celog sistema, uz ujednačavanje primene i tumačenja osnovnih  standarda za obradu bibliotečke građe. Tako koncipiran sistem omogućava i obavezuje na stalnu stručnu komunikaciju među katalogizatorima, a zbog transparentnosti i korisničke orijentisanosti, predstavlja dobru osnovu za nacionalni servis informacija i time doprinosi transformaciji biblioteka u savremenom okruženju. 

Platforma na kojoj VBS funkcioniše je COBISS – Kooperativni bibliotečko informacioni sistem i servisi. Vlasnik COBISS softverskog paketa za bibliotečko poslovanje je IZUM – Institut informacijskih znanosti u Mariboru, dok su elektronske kataloške baze podataka  u vlasništvu biblioteka članica koje ih i svakodnevno grade.  U 2. generaciji COBISS programske opreme, koju trenutno koristimo, dostupni su sledeći moduli:
– uzajamna katalogizacija
– automatska pozajmica
– ispisi: bibliografije, inventarske knjige, statistike, selektivni          
spiskovi, kataloški listići…
– WEB OPAC pretraživanje.

Prva faza izgradnje VBS sistema je realizovana u februaru 2003. g. formiranjem  uzajamnog katalog COBIB.SR sa 1.300.000 bibliografskih zapisa. Inicijalni uzajamni katalog je formiran od elektronskog kataloga BMSNS sa 750.000 zapisa. Na takav katalog dopisivali su se zapisi iz kataloga NBS sa 430.000 zapisa, UBSM sa 98.000 zapisa i  JUBIN sa 390.000 zapisa, tako što bi zapisi koji bi  predstavljali duplikate na uzajamnom nivou ostajali u svojim lokalnim okruženjima. Tada je formiran i Centar VBS pri Narodnoj biblioteci Srbije, čije su osnovne funkcije: održavanje servera i baza podataka, svakodnevna izrada sigurnosnih kopija baza, uključivanje novih biblioteka u sistem, organizacija licenciranih COBISS kurseva za članove VBS sistema, dodeljivanje katalogizatorskih licenci i privilegija za određene segmente rada, HELP DESK za bibliotekare – aktivne članove, dostavljanje priručnika i dopuna priručnika,  organizacija i aktivno učešće u raznim projektima (izrade bibliografija, normativne baze, konverzije baza podataka…), promocije sistema.

Danas, Uzajami katalog ima oko 1.900.000 bibliografskih zapisa. To je broj različitih bibliografskih zapisa u sistemu, i ne dobija se običnim sabiranjem zapisa u lokalnim bazama VBS sistema. Tako, iako Biblioteka Matice srpske proslavlja milioniti zapis u svojoj lokalnoj bazi, na uzajamnom nivou ima 890.448. zapisa koje su kreirali njeni katalogizatori. Narodna biblioteka Srbije na lokalnom nivou ima oko 665.000 zapisa, od toga je samo 451.124 na hostu. Kad je reč o Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, oni u lokalnoj bazi poseduju 187.000 zapisa, a u centralnoj tek 98.762. Do ovih razlika u broju obrađenih dokumenata na lokalnom i centralnom nivou dolazi zbog toga što se na centralnom nivou ne prave duplikati (bar ne namerno), pa ko prvi kreira bibliografski zapis na hostu, on se tretira kao kreator, bez obzira što ga kasnije drugi katalogizatori ažuriraju, čak i više puta.

Sistem je i zamišljen tako da NBS i BMSNS imaju najznačajniju ulogu, kad je procenat samostalno kreiranih zapisa u pitanju. U 2008. g. NBS u svom katalogu ima oko 78% samostalno kreiranih zapisa, a BMSNS oko 73%. To je i normalno kad se uzme u obzir da ove dve ustanove izrađuju CIP i time obrađuju kompletnu domaću izdavačku produkciju, pre izlaska iz štampe. Zahvaljujući tome, javne biblioteke, članice,  samostalno kreiraju tek nekih 2-3% sopstvenih primeraka publikacija. Zbog obrade članaka koji ulaze u bibliografije istraživača, univerzitetske i fakultetske biblioteke su kreatori u proseku oko 30% zapisa iz sopstvenih lokalnih kataloga. Očekuje se da taj procenat raste iz godine u godinu. Specijalne biblioteke i neke fakultetske, koje poseduju specijalističku bibliotečku građu, ili stare i strane publikacije, poseduju baze sa oko 40% samostalno kreiranih zapisa. 

U organizacionom vidu, sistem VBS čine biblioteke osnivači (Biblioteka Matice srpske, Narodna biblioteka Srbije i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu), VBS Centar pri Narodnoj biblioteci Srbije, biblioteke  članice, razni redaktorski timovi i komisije.  Sa regionalnog aspekta, on je deo šireg sistema COBISS.Net, koji obuhvata, pored srpskog i bibliotečko-informacione sisteme u Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a uskoro i u Bugarskoj. Svih ovih 6 sistema su potpuno autonomni, ali funkcionišu na istoj softverskoj i hardverskoj platformi i među njima je postignut sporazum o besplatnoj razmeni bibliografskih zapisa.

Trenutno 91 ustanova sa preko 130 biblioteka, zajedničkim snagama grade VBS sistem. 37 javnih biblioteka su aktivne članice, a 12 se spremaju da to postanu. Veoma smo zahvalni Ministarstvu kulture RS, što je preuzelo obavezu finansiranja troškova biblioteka ovog tipa za rad u sistemu COBISS.SR. Pored 40 visokoškolskih biblioteka, za koje je logično očekivati da se priključuju u sistem i tako stvaraju uslove za jednostavno i brzo kreiranje bibliografije istraživača, naučnih radnika zaposlenih u tim ustanovama, značaj VBS su prepoznale i neke specijalne biblioteke. Tako, bibliotekari Ministarstva finansija, Poreske uprave, Republičkog zavoda za statistiku, Narodne skupštine RS, Arhiva Srbije i Crne Gore, Radio-Televizije Srbije rade zajedno sa katalogizatorima iz javnih i fakultetskih biblioteka i učestvuju u bogaćenju baza bibliografskim opisima specifične građe. Na taj način VBS se razvija u informacioni servis, koji je namenjen svima koji imaju pristup internetu. A koliko se trenutno koristi govore priloženi grafikoni na mesečnom nivou: maksimalni broj od 240.000 pretraga ili 510.000 pregledanih ispisa preko WEB OPAC-a.

Eksploatacija uzajamnog i lokalnih baza je od velikog značaja i sa aspekta raznovrsnosti primene, jer se iz baza mogu naprednim pretraživanjima izvlačiti podaci za izveštaje, statistike, analize.

Tako je i Rang lista izdavača, koja se nalazi na sajtu NBS, dobijena selektovanjem zapisa iz Uzajamnog kataloga. VBS katalozi se koriste i za izradu Tekuće bibliografije (za monografije, serijske publikacije, članke, zbornične publikacije, neknjižnu građu, prevode), Serbike, Retrospektivne bibliografije, specijalnih bibliografija, bibliografija istraživača, bibliografija radova u serijskim publikacijama.

Neki bibliografski zapisi su povezani sa digitalizovanom formom građe na koju se odnose, vodeći računa o autorskim pravima.  Pri pregledu takvih zapisa, koji se odnose na monografije,  fotografije, razglednice, plakate, mape, elektronske publikacije,  videozapise ili zvučne zapise, korisnici mogu direktnim linkom da dobiju elektronski sadržaj knjige ili članka, da pogledaju fotografiju ili da odslušaju muziku. Zahvaljujući kvalitetu Uzajamnog kataloga COBIB.SR, u pogledu implementiranih bibliotečkih standarda za obradu bibliotečke građe, preko protokola Z39.50, on je pretraživ i sa sajta The European Library, gde se zahvaljujući njemu, uz ostale evropske zemlje nalazi i Srbija. 

Planova za dalje razvijanje sistema ima mnogo, u ovom trenutku je najznačajnije da stvorimo uslove za što brži prelazak na 3. generaciju COBISS programske opreme. Pored potrebnih odluka na nivou odgovarajućih foruma, potrebno je obezbediti i finansijska sredstva za nabavku novih, dodatnih servera i softverske opreme. Uporedo s tim, teklo bi odgovarajuće školovanje bibliotečkog i tehničkog kadra.

Zbog brzog širenja sistema, posao oko obezbeđivanje njegove funkcionalnosti 24 dnevno, 7 dana u nedelji, kao i arhviranja baza podataka, postaje sve komplikovaniji,  pa treba razmišljati i o izgradnji  MIRROR sistema postojećem u VBS Centru. Najpogodnija lokacija za takav dualan sistem postojećem bi bila Biblioteka Matice srpske, jer bi se tako predupredili problemi koji mogu nastati usled velikih havarija ili elementarnih nepogoda.

Međunarodna naučna konferencija «Elektronska biblioteka» je održana u Beogradu od 25-28.09.2008. godine uz podršku Ministarstva za kulturu, Ministarstva za nauku i Skupštine opštine Bačka Palanka. U organizaciji ovog skupa učestvovali su: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Bibliotekarsko društvo Srbije, Biblioteka Matice srpske, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd, Hačetepe univerzitet Ankara, Biblioteka grada Beograda, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Društvo bibliotekara Republike Srpske, Narodna i Univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Gradska biblioteka Bačka Palanka i Gradska biblioteka Novi Sad.
Program se na konferenciji odvijao paralelno u dve sesije, a učestvovao je ukupno 71 izlagač iz zemlje i inostranstva. Domaći izlagači dolaze sa: Filološkog fakulteta, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Biblioteke grada Beograda, Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka, Narodne biblioteke „Vuk Karadžić “ iz Kragujevca, Narodne biblioteke „Đorđe Jovanović“ iz Beograda, Pedagoškog fakulteta iz Sombora, Biblioteke Instituta za nuklearne nauke Vinča, Bibliotekarskog društva Srbije, Gradske biblioteke u Novom Sadu, Narodne bibliuoteke „Stefan Prvovenčani “ iz Kraljeva, specijalne biblioteke Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada, Biblioteke SANU, specijalne biblioteke NIS-a u Novom Sadu, Narodne biblioteke „Milutin Bojić“ iz Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Biblioteke Ministarstva finansija Republike Srbije, Narodne biblioteke „Branko Radičević“ iz Odžaka,  Narodne biblioteke iz Kruševca, Centra za digitalne humanističke nauke iz Beograda, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije iz Beograda, GOWI d.o.o. iz Pančeva, Linux centra iz Beograda i Zemunske gimnazije. Strani izlagači dolaze iz: SAD, Turske, Hrvatske, Republike Makedonije, Bosne i Hercegovine – iz Republike Srpske i Federacije, Mađarske, Italije i Bugarske.
Tematski su pokriveni svi poslovi koji se obavljaju u bibliotekama, a digitalizovani su, kao i kodeksi elektronske biblioteke, informatička pismenost u elektronsko doba, baze podataka inostranih biblioteka, web portali i informacioni servisi, uloga bibliotekara u elektronskim bibliotekama, elektronsko opismenjavanje i sl.

Učesnica sa Hačetepe Univerziteta u Turskoj je imala izlaganje o informatičkoj pismenosti u elektronsko doba i tome kako nove internet generacije vole da pretražuju preko samo jednog pretraživača (Google). Oni misle da je sve na mreži istinito i da je pristup „kopiraj i prenesi“ bolji umesto „pročitaj i primeni“, pa se etička načela zanemaruju dok se koristi neki sadržaj sa interneta. Takođe je analiziran Web 2.0, koji dozvoljava svima da učestvuju u kreiranju i širenju informacija.
Gošće iz Hrvatske – Marija Laslo, Jadranka Lasić-Lazić i Jasmina Lovrinčević su govorile o tradicionalnim konceptima bibliotekarstva koji su pogodni za elektronsku biblioteku. Pod elektronskom bibliotekom se podrazumeva vrsta servisa koji omogućava korisnicima korišćenje bibliotečkog materijala bez fizičkog ulaska u biblioteku. Tako se od elektronske biblioteke očekuje da omogući bibliografsku kompilaciju i bibliografsku kontrolu digitalnih publikacija, da obezbedi dostupnost bibliotečkim kolekcijama pomoću navigacijskih alata, da učini bibliotečku delatnost ekonomski isplativom na nivou regiona ili države, da pruža korisnicima efikasan interfejs kod traženja informacija, da poseduje pravilnik za korišćenje i  preuzimanje elektronskog bibliotečkog materijala i da doprinosi razvoju internet kulture.
Profesorke sa Filološkog fakulteta u Beogradu, Aleksandra Vraneš i. Ljiljana Marković, su objasnile obrazovno-vaspitne i etičke kontekste elektronske biblioteke. Automatizovani bibliotečko-informacioni sistem jedne zemlje je infrastrukturni osnov razvoja nauke. Njegovi potencijali nisu dovoljno iskorišćeni ni u bibliotekarskoj, ni u istraživačkoj zajednici. Treba naučno istražiti odnos bibliotečko-informacionog sistema i sisitema naučnih i tehnoloških informacija. Biblioteke u 21. veku dosežu do saradnika u zajedničkom nastavno-vaspitnom i naučno-istraživačkom procesu čije pedagoške, tehnološke, informacione i komunikacione pretpostavke moraju da odgovaraju uspostavljenom sistemu kvaliteta i etičkog kodeksa, u kome svaki činilac mora imati aktivnu ulogu.
Vesna Injac iz Narodne biblioteke Srbije je govorila o projektu The European Library koji je u nadleštvu Konferencije direktora evropskih nacionalnih biblioteka (CENL), kao i o projektima koji su se iz njega razvili
(Gabriel, TEL, TELL ME MORE, EDL, TEL PLUS, FUMAGABA).Takođe je prikazano učešće NBS u projektu The European Library i prikazane su zbirke NBS koje se nalaze na portalu, bilo da su pretražive ili mogu samo da se pregledaju. Predstavljen je i projekat Evropska romska digitalna zbirka, čiji je NBS koordinator i knjige iz srpske kulturne baštine  koje su na portalu The European Library.
Nataša Dakić, Sofija Kojević i Branka Nogić su istakle specifičnosti elktronske obrade posebnih biblioteka koje poseduje Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. Sa radom je početo 2008. godine, a od dvadeset i sedam biblioteka izabrane su dve: posebna biblioteka profesora Ota Karmina koja sadrži publikacije uglavnom o francuskoj revoluciji i posebna biblioteka Vojislava Jovanovića Maramboa koja sadrži publikacije koje se bave narodnom književnošću i narodnim običajima.
Dr Stela Filipi-Matutinović je govorila o pravnoj regulativi intelektualne svojine  i njenom značaju za biblioteke u Srbiji. Prikazani su zakoni o zaštiti autorskih prava u Srbiji i u svetu, međunarodni sporazumi koji ih regulišu i  ugovori o licencama za korišćenje elektronskih izvora informacija. Zakoni koji štite intelektualnu svojinu, ukoliko nemaju predviđene izuzetke za korisnike biblioteka, mogu da pretstavljaju prepreku u ostvarivanju prava na slobodno informisanje predviđeno Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Prva svetska konferencija o problematici intelektualne svojine i posledicama koje njena pravna regukativa ima na biblioteke u svetu održana je u  organizaciji svetskog konzorcijuma eIFL koji obuhvata biblioteke zemalja u razvoju.
Ivana Trukolo, Roberto Riči, Paolo de Paoli i CRO Cignoweb Team su pretstavili CIGNOWEB ialijansku informacionu bazu za oblasti onkologije i srodnih disciplina, a Branislav Đurašević i Milena Matić predstavnici INIS centra Srbije su predstavili baze podataka međunarodnog informacionog sistema za nuklearne nauke (INIS).
Nataša Vasiljević i Tatjana Brzulović-Stanisavljević iz Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» govorile su o međusobnim uticajima elektronskog izdavaštva i biblioteke.

Mr Sanja Antonić, Oja Krinulović, mr Dragana Stolić i mr Selman Trtovac su obradili mogućnosti otvorenog pristupa u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ koji podrazumeva da je naučni rad besplatno i neprekidno dostupan svim korisnicima interneta za korišćenje i citiranje. Današnji repozitorijumi otvorenog pristupa sadrže malo materijala, a Unierzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ kao centalna biblioteka Univerziteta u Beogradu može da preduzme konkretne korake kako bi popularisala korišćenje elektronski dostupnih izvora informacija.
Zoran Zdravković iz Biblioteke grada Beograda u svom radu analizira uticaj novih tehnologija na savremene biblioteke i pokušava da prikaže savremene usluge korisnicima biblioteka kroz RSS  i SNS tehnologije, a definisanjem WEB 2.0 i Biblioteka 2.0 koncepta omugućena je transformacija tradicionalne u elektronsku biblioteku.
Sandra Guncul-Milojević, Vanja Radulović, Branka Rašić i prof.  Cvetana Krstev su govorile o formatu digitalnih tekstova i značaju izbora pravog formata pri formiranju digitalne kolekcije. Značajno je formiranje digitalne kolekcije čiji je ceo sadržaj slobodno pretraživ, a to je pokazano na primeru digitalizovane arhive dnevnih novina „Politika“. Prikazano je kako se menjalo oslovljavanje žena i muškaraca u prethodnih sto godina, kako su se tada oslovljavali obični građani, a kako ljudi na vlasti.
Vuka Jeremić i Cveta Kostov iz Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» su pretstavile uticaj elektronskog okruženja i novih informacionih tehnologija na nabavku publikacija kroz kupovinu, razmenu i poklon.
Vesna Crnogorac iz Bibliotekarskog društva Srbije je predstavila strateške okvire za razvoj informacionog i digitalnog društva Srbije (“ e SEE Agenda + za razvoj informacionog društva Jugoistočne Evrope 2007-2012″, nacionalna strategija o razvoju informacionog društva, strategija i2010 „Evropsko imformaciono društvo 2010“.
Aleksandra Popović, Aleksandra Nastić i Tatjana Brzulović-Stzanisavljević iz Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» su predstavile ulogu elektronskog kataloga i OPAC-a (Online Public Access Catalog) u savremenim biblitekama.
Vesna Vuksan i Predrag Đukić iz Biblioteke grada Beograda su govorili o WAP pristupu onlajn katalozima, jer je pristup onlajn katalozima putem WAP-a (Wireless Aplication Protocol) jedan od načina pretraživanja kataloga, a bazira se na primeni elektronskih aparata kao što su mobilni telefoni, PDA ili notebook.
Mr Mr Vera Petrović, Maja Đorđević i Marija Bulatović iz Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» su prikazale koje su informaciono-komunikacione tehnologije zastupljene u visokoškolskim bibliotekama u užoj Srbiji kojima je UBSM matična, a podaci su dobijeni iz MBS baze podataka anketiranih biblioteka.
Gordana Đilas iz Biblioteke Matice srpske iz Novog Sada je govorila o izradi personalne bibliografije u elektronskom okruženju tj. u elektronskoj bazi Biblioteke Matice srpske od 1989. godine tj. od uvođenja elektronske obrade publikacija.
Mr Vesna  Župan iz UBSM je govorila o elektronskim bibliotekama kao civilizacijskoj tekovini savremenog doba.
Mr Branislava Avramović je govorila o iskustvima i rezultatima pretraživanja citatnih indeksa u Referalnom centru Biblioteke Matice srpske.
Jedan od sponzora GOWI d.o.o. iz Pančeva je takođe imao svoju prezentaciju na konferenciji, a predstavljen je sistem „Bibliotekar“ koji predstavlja lakši, brži i efikasniji način pretrage knjiga, ali samo za neumrežene biblioteke.
Konferencija je završena izletom u Bačku Palanku i posetom narodne biblioteke „Veljko Petrović“.

                                                                                    Marija Bulatović

Međunarodni skup se za učesnike završio odlaskom u Bačku Palanku. Ljubazni domaćini su učesnike dočekali i pozdravili u prostorijama opštine, a u biblioteci je organizovan prikladan kulturno umetnički program.
Prosvetiteljski uticaj Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića imao je uticaja i na stanovnike Bačke Palanke. Imućne porodice polovinom 19. veka stvaraju svoje biblioteke. Neki su i pretplatnici-prenumeranti na novine i časopise. Kako se broj objavljivanih knjiga povećavao prenumeranti nisu mogli da kupe svaku publikaciju, organizuju se društva koja ih nabavljaju i daju na čitanje svojim članovima. Začetrak bibliotekarstva i prve građanske biblioteke u ovoj opštini vodi poreklo od 1869. godine, kada su ljubitelji pisane reči za svoje potrebe imali na raspolaganju 257 publikacija. Posle nekoliko godina osnovana je Srpska čitaonica sa 450 publikacija, a 1888. godine u njenom fondu je bilo 800 bibliotečkih jedinica. Srpska čitaonica je bila središte svih kulturno istorijskih dešavanja 19. veka u Bačkoj Palanci.

Prvi knjižničar je bio Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, a zapisničar Kosta Janković.
Broj članova Srpske biblioteke se stalno povećavao, 1938. godine imala je 109 stalnih članova, a pred drugi svetski rat oko 250.
Biblioteka je do 1938. godine bila smeštena u Kasini, onda se seli u kuću Rakića (pored Cvejićeve pekare). U toku drugog svetskog rata deo fonda je spaljen. Preko 2.500 štampanih publikacija od 1868. godine do 1938. godine preneto je u fond Biblioteke Matice srpske.
Knjižni fond, od 1949. godine, se četiri puta selio. U bivšoj prodavnici obuće «Solid» smeštena ja od 1953. godine do 1960.godine, kada se fond prenosi u prodavnicu nameštaja. U zgradu Radničkog univerziteta biva smeštena 1964. godine, da bi konačno svoj fond smestila 1968. godine u prostorije bivšeg Dispanzera, koji je namenski restauriran za biblioteku. Značajno je i to da je biblioteka u okruženju osnovnih i srednjih škola.

Između 1958. i 1970. godine knjižni fond je značajno uvećan. Oformljen je stručni katalog po UDK šemi. Dečije odeljenje počinje sa radom 1968. godine, kada se osamostaljuje i Odeljenje za odrasle sa velikom čitaonicom u kojoj je na raspolaganju dnevna i periodična štampa. Intenzivno se radi na povećanju broja korisnika i popularisanja pisane reči.
Ove godine biblioteka obeležava 50 godina uspešnog zajedničkog rada sa književnim klubom «Dis», organizujući četvrtkom književne večeri.
Ova biblioteka ima 13 ogranaka, rad je organizovan po odeljenjima, zaposleno je 20 stručnih radnika, a knjižni fond je za godinu dana uvećan sa 6.500 knjiga.

Mr Vera Petrović

Prema usmenoj želji Isidore Sekulić koju je iskazala pred svojim prijateljima književnicima Miodragom Pavlovićem, Vaskom Popom, Eli Fincijem i Živoradom Stojkovićem, s obrazloženjem da će «neko možda tu nešto naći», njena lična biblioteka, rukopisi, ceo nameštaj radne sobe, umetničke slike, posle njene smrti, trebalo je da pripadnu Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”.
Sud je poštovao ovu želju i 3. decembra 1958. godine doneo je rešenje kojim se za naslednika ovih pokretnosti oglašava Univerzitetska biblioteka.

Upravnica Univerzitetske biblioteke, Milica Prodanović, obratila se rektoru Univerziteta 15. jula 1959. godine sa molbom da pomogne da se sva zaostavština počivše književnice smesti u jednu sobu, “jer iz pijeteta prema zaslužnoj počivšoj književnici, želi sve njene stvari čuvati na okupu, u vidu malog muzeja. Međutim, ta prostorija, nažalost, u stanju u kome se sada nalazi, nikako ne odgovara pomenutoj novoj nameni, utoliko pre što bi trebalo tu prostoriju učiniti pristupačnom i čitaocima, naročito onima koji će proučavati naučni i književni rad počivše. /…/ Izveštavajući Vas o prednjem, ja Vas molim, druže Rektore, da donesete nadležnu odluku o dodeljivanju kredita, u pomenutom predračunskom iznosu, za preuređenje sobe u koju bi se smestila ostavština počivše Isidore Sekulić, čime bi se zadovoljila jedna hitna potreba i izvršila jedna moralna obaveza ove Biblioteke”.
Univerzitet je usvojio predlog Biblioteke, pa  Milica Prodanović izveštava, 10. septembra 1959. godine, da se adaptacija bliži kraju i da treba da se odredi komisija za pregled radova.
Isidorina lična biblioteka, nameštaj radne sobe, umetničke slike, konačno su smešteni u adaptiranu prostoriju.
Kako je i u to vreme prostor bio nedovoljan za sve funkcije Biblioteke, spomen soba Isidore Sekulić je istovremeno bila, kao što je i danas, i čitaonica za bibliotečke retkosti – rukopisne knjige, najstarije štampane knjige i dragocena retka izdanja, periodiku, dokumenta iz arhivske zbirke, stare karte i mape.

Možda je to bilo i bolje rešenje od onog da se soba pretvori u  zatvoreni muzejski prostor, jer su brojni korisnici fonda retkosti uvek isticali da u spomen sobi vlada neka posebna atmosfera, neki fini mir i duh i uvek su rado istraživali okruženi starim nameštajem uz melodične otkucaje Isidorinog zidnog sata.
Zašto je Isidora Sekulić izabrala baš Univerzitetsku biblioteku? Bila je redovan čitalac Biblioteke, to se vidi po sačuvanim revresima, družila se i privatno sa nekim bibliotekarkama, poznavala je tadašnju upravnicu Milicu Prodanović. Iz sačuvanih Isidorinih pisama koje je Biblioteci poklonila Milica Vojinović, zaposlena u Univerzitetskoj od 1926. do 1951., vidi se da je gospođica Vojinović, zajedno sa svojom koleginicom, takođe bibliotekarkom Univerzitetske biblioteke Ljubicom Marković, pomagala Isidori u toku Drugog svetskog rata « kad ste kao torbari, vukli moje knjige i prodavali ih» i da je, verovatno, i to bio jedan od razloga zbog kojih se ova književnica odlučila da ostavi Univerzitetskoj biblioteci svoju zaostavštinu.
U godini kada se obeležava 50 godina od smrti Isidore Sekulić, zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture Srbije, renovirana je i obnovljena spomen-soba.
Počelo je i ubacivanje u elektronsku bazu knjiga iz Isidorine biblioteke, dosad je obrađeno blizu 800 jedinica. Inače, Isidorina biblioteka broji oko 2300 knjiga.
Ovom prilikom su digitalizovani i svi Isidorini rukopisi, njih 206, koji sada mogu da se čitaju na elektronskoj adresi Biblioteke. Popis sitnih Isidorinih stvari i hartija  takođe je postavljen na sajt Biblioteke.
Koliko god da su obične stvari u  domaćinstvima mahom iste, ipak one nose pečat svoga vlasnika.
Isidora je, kao svaka starija osoba, čuvala pedantno sve priznanice, ima ih preko 1000 – od stanarine, plaćenih raznih dažbina – radio pretplate, telefonskog računa, usluga dimničara, nabavke drva za ogrev, a od 1956. godine, kada očigledno više nije imala snage, i priznanice za plaćenu pomoć u kući, pranje i peglanje veša.

Po čekovima od penzije i čekovima od akademske pomoći i nagrade (mesečna suma koju primaju akademici) može se videti kolika su bila Isidorina redovna primanja. Naravno, s vremena na vreme, tu su bili i honorari za objavljena dela. Ipak, Isidora je ogromne sume izdvajala na pretplatu stranih časopisa, bilo kod Francuske čitaonice u Beogradu, bilo kod “Jugoslovenske knjige”. Naprimer, u 1954. godini samo kod “Jugoslovenske knjige” račun je iznosio 29.821 dinar, a u 1955. čak 37. 833, dok je penzija u to vreme bila 13.000 dinara.
Sa svojih putovanja je donosila razglednice katedrala, reprodukcije umetničkih dela iz mnogih muzeja, pa ih u njenom legatu ima oko 190.
Trudila se da uništi sve intimno, lično, pa u njenoj zaostavštini nema nijednog pisma. Ipak, među ovim delima iz muzeja, sačuvana je, verovatno slučajno, jer je  reprodukcija jednog Direrovog dela, razglednica koju je poslao Miloš Crnjanski Isidori iz Berlina 28. 11. 1928. godine a na kojoj piše: « Primite mnogo pozdrava od  moje žene.  U znak sećanja Crnjanski»
Takođe se, po mnogim uramljenim reprodukcijama, vidi Isidorina pobožnost. Uramljen «Oče naš» iz Vrbničkog misala» iz 15. veka, brojne slike Bogorodice sa Hristom, nekad iz običnih novina, u malim, nevešto napravljenim ramovima, mnoge slike Raspeća, Skidanja sa krsta, mala ikona u srebru, okruživali su Isidoru.
Među stvarima koje su jednom piscu neophodan alat, nalazi se pisaća mašina, trake za mašinu, ali i mastionica sa perom i držaljom za pero, mnoge olovke i gumice.
Isidora nije uništila male fotografije sa svojih putovanja, pa se među tih četrdesetak fotografija, mogu naći lepe i manje poznate Isidorine fotografije, kao što je slika na obali jezera na Durmitoru.
Budući da je Isidora volela i knjige i čitanje, sećanje na nju završavamo njenim rečima:
“Šta je knjiga? Uzeta na oko, to je mala stvarčica od najtrošnijeg materijala, od hartije, uzeta u suštini, to je jedna od najjačih strasti i slasti, to je tiha voda što breg roni, to je dinamit koji čupa i diže u vazduh, i drukčije slaže, to je uzvišen, mudar učitelj ili satanski zavodnik. Engleski pesnik L. Pirsal Smit ide dalje i kaže u čitanju u poemi svojoj: ‘taj rafinovani i nekažnjavani porok, to je sebično, nepomućeno i trajno pijanstvo’.
Nadamo se da će Isidorine knjige, koje Univerzitetska biblioteka i dalje pažljivo čuva, opijati i buduće generacije.

Danica Filipović

Rešenje Drugog sreskog suda u Beogradu br. 0-520/58

Pismo Milice Prodanović br. 1148/1 od 15. 7. 1959

Pismo M. Prodanović br. 1148/2 od 10. 9. 1959. Za Komisiju su predloženi arh. Dejan Nastić, asistent Arhitektonskog fakulteta koji je uradio i predračun troškova za adaptaciju, Vladimir Pitović, viši bibliotekar i Petar Guljdinski, stručni majstor i domaćin biblioteke.

Arhivska zbirka Univerzitetske biblioteke, Ibr. 4211

Isid. 22/1