Ако бисмо се руководили оном давнашњом изреком да треба писати тако да речима буде тесно, а мислима пространо, биографију проф. др Десанке Стаматовић сажели бисмо у следећих неколико реченица:
Десанка Стаматовић је дипломирала на Филолошком факултету (Група за немачки језик и књижевност); 1969. магистрирала на тему Патентне информације на Свеучилишту у Загребу; 1981. одбранила докторску тезу Читалишта у Србији у 19. веку на Филозофском факултету у Сарајеву. Од 1962-1969. радила у Институту за научно-техничку докуметацију и информације ЈНА;  од 1969-1974. библиотекар, начелник Сектора за каталогизацију у Народној библиотеци Србије; 1974-1978. помоћник управника Народне библиотеке Србије; 1978-1988. библиотекар-саветник; 1982-1988. доцент са трећином радног времена за предмет Историја књиге и библиотека на Смеру за библиотекарство Филолошког факултета; 1988-1989. са пуним радним временом; 1991. изабрана је за ванредног професора за предмете Историја књиге и библиотека и Библиотекарство; 1996. изабрана у звање редовног професора Универзитета у Београду. Уз објављену докторску дисертацију и монографију Ресавска библиотека, сарадник је на још две монографије и аутор и коаутор више од 240 научних и стручних радова. Поред више студијских боравака у страним библиотекама, користила је тромесечну Хумболтову стипендију у ДР Немачкој 1971, као и тромесечну ДААД-ову стипендију у СР Немачкој 1973, изучавајући организацију и рад великих библиотека, увођење нових технологија и школовање библиотечких кадрова. Као вредан сарадник Друштва библиотекара Србије, Савеза библиотекара Југославије и Заједнице матичних библиотека Србије покренула је бројне пројекте, развијајући библиотекарство, «ту значајну, темељну деоницу нашег културног и националног живота.»

Ако бисмо, пак, овај животни преглед употпуњавали личним запажањима, на основу свакодневне сарадње, могли бисмо закључити да је вероватно својевремено дефинисала животни кредо, сродан опредељењу Мајкла Гормана: «Најбоље што можемо да научимо је да треба да се бавимо уравнотежењем супротности, управљањем у границама могућности и мирењем групних и личних циљева».
Описујући личну таксономију вредности библиотекара, педагог Ли В. Финкс, упознаје нас Мајкл Горман, истиче три категорије вредности: професионалне, опште и личне. Није велики број људи уопште, па и оних којима је библиотекарство животни позив, о којима се отворено, без задршке и са поносом што сте у прилици да то учините, у тим категоријама може говорити. Проф. др Десанка Стамаовић јесте један од одабраних: угледни библиотекар и професор библиотекарства, у најширем смислу речи; иницијатор корисних истраживачких и стручних подухвата; активан члан и руководилац бројних комисија, одбора, секција, радних група у свим типовима библиотека, стручним организацијама, добронамеран «сарадник», а не «далеки» наставник генерација студената на Катедри за библиотекарство и информатику, чијем је стасавању значајно доприносила. Развијање селективне дисеминације информација; постављање и формирање стручног каталога Народне библиотеке Србије, израда и објављивање Каталога Народне библиотеке Србије 1868-1972; осмишљавање и спровођење процеса централизоване каталогизације били су њена ауторска чеда – само један од ових пројеката обезбедио би своме аутору трајност имена у хронологији значајних датума у нашем библиотекарству.  Врхуни над њима успостављање континуитета у високошколском образовању библиотекара на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Поштујући знање и радни допринос проф. др Десанке Стаматовић, са задовољством, у њену част, окупили смо научне радове њених пријатеља, студената и поштовалаца, наравно не свих, јер то није било могуће,  у споменици, која је с разлогом специјални број часописа Библиотекар. Трајући од 1947. године, часопис Библиотекар Библиотекарског друштва Србије, често је на својим страницама удомљавао стручне и научне текстове Десанке Стаматовић, која је значајно утицала и на његово профилисање, што се може ишчитавати и из њене библиографије, објављене након сажете биографије на стр. 11 до 32 броја 3-4 за 2007. годину. Биобиблиографски преглед сачинили су Зорица Ивковић-Савић и Александар Маринковић у софтверу КОБИС.СИ по јединственој методологији примењивој за библиографије истраживача, уписавши тако име Десанке Стаматовић као име првог научног радника у Србији чија је библиографија комплетирана и постављена у узајамну базу виртуелне библиотечке мреже Србије.
Зборник, обима 444 стране, садржи 34 рада 39 аутора, из области историје књижевности, језика, библиотекарства и библиотечке информатике. Студија проф. др Славка Вукомановића Историја језика и језичке промене обухвата размишљања о односу индоевропског и прасловенског језика, трајању прасловенске језичке заједнице и гласовним променама у прасловенском језику. Проф. др Душан Иванић у прилогу Србистика с њемачког језичког подручја библиографски описује и анализира радове слависта који су изучавалирецепцију српске литературе у немачком језичком подручју, односно српску литературу у контактима са литературама писаним на немачком. Текст Александре Вранеш Сусретања српске и руске библиографије у старијој књижевној периодици указује на утицаје Сопикова, Кепена, Добровског и Ровинског на развој концепције српске библиографије. Богати посебни фондови Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» подстакли су: Даницу Филиповић да напише текст о Бранимиру Ћосићу и његовој преписци са Милицом Зарић, Вуку Јеремић да представи преписку Исидоре Секулић, сачувану у њеном легату; Наташу Дакић и Софију Којевић да педантно забележе посвете на књигама поклоњеним Исидори Секулић; док је фонд добојске народне библиотеке мотивисао њеног библиотекара Драгана Мићића да да прилог сфрагистици. Есеј о Молитви Бранка Радичевића написао је др Ранко Рисојевић. Неда Чукац, библиотекар у Сарајеву, анализирала је два часописа која су допринела развоју туризма у БиХ. О Даничаревом преводу Сервантесовог Дон Кихота филолошка је анализа превода и увид у друштвено-историјска ограничења из пера доц. др Јасне Стојановић. Из области транслатологије и технике научног рада је текст проф. Богдана Терзића О превођењу резимеа на стране језике. Проф. др Љиљана Глумац је у студији Беседници и писци француске поучне књињжевности описала просветитељски утицај француских беседника са страница српске књижевне периодике.  Штампарска и библиотечка активност Срба, Румуна и Грка од 15. до 18. века на Балканском полуострву и у западној Европи  допринос је Предрага Мутавџића проучавању настанка каталога Хиландарске библиотеке и значају Јована Уроша Палеолога. Прилози професора бугарских универзитета, Милене Цветкове о традиционалним и савременим вредностима у култури, Георгете Назарске о контактима женске интелектуалне елите Бугарске и Србије између два рата, Добринке Стојкове и Кристине Денчеве о стратегији развоја бугарских универзитетских библиотека, сведоче о културолошким прожимањима на балканским просторима. Текстови доц. др Гордане Стокић Српске библиотеке у средњем веку, др Миле Стефановић Ђачке књижнице у Крагујевцу од оснивања до Другог светског рата и др Уроша Дојчиновића Заснови српске гитаристичке библиографије до 1941. студије су о развоју књиге и библиотека код Срба, док је текст Јана Буруме посвећен развоју библиотека у Холандији од 16. до 20. века. Проблемима и облицима учења страних језика у најмлађем узрасту  бави се студија доц. др Јулијане Вучо, отварајући пут ка студији Марије Васиљевне Карданове Култура читања у ритму граничне рационалности. Савремене библиотеке за децу, из перспективе Драгане Малић, Валентине Антипове, Евелин Денијел, треба да омогуће да књига буде перманентно присутна у процесу одрастања и прихватања културних модела друштва. О савременим методама лексичког препознавања помоћу електронског речника српског језика на корпусу књижевности за децу пишу доц. др Цветана Крстев и Сандра Гуцул. У свету виртуелног окружења за научни рад крећу се Барбара Лизон, проф. др Алан Хопкинсон, Јасмина Нинков, Дејвид Дорман, др Стела Филипи Матутиновић, Александра Поповић и мр Александра Павловић, а облике успешног финансирања пројеката у библиотекама анализира Сали Рид.
Просперитет Катедре за библиотекарство и информатику дограђује се  над чврстим темељима претходних десетлећа, чијој је стабилности и иновативности допринела др Десанка Стаматовић, професор који је својим знањем, ентузијазмом, љубазношћу, предусретљивошћу и кооперативношћу задужио и наставнике Катедре и генерације студената, за које је обликовао наставне планове из области библиотекарства, историје књиге и библиотека, или којима је предавала.

            Зборник посвећен проф. др Д. Стаматовић нуди тематску и језичку разнородност (писан је на српском и његовим варијантама, на бугарском, енглеском, немачком, руском), али је пре свега оличење пријатељстава, чија је окосница проф. др Десанка Стаматовић. Катедра за библиотекарство и информатику, у чијем је оснивању проф. др Десанка Стаматовић активно учествовала, а у њено разрастање уградила и драгоцен део свог радног века, као и Библиотекарско друштво Србије, негују према њој топло и искрено   пријатељство, поврђујући тако још једном истину коју је давно изрекла: имењакиња Десанка, само Максимовић: «Има случајева кад смо пријатељ не само ономе коме смо ми учинили добро, него и ономе ко га је учинио нама». У име тога пријатељства и поштовања за људски и професионални допринос проф. др Десанке Стаматовић, предајемо овај зборник пажњи читалаца.

проф. др Александра Вранеш

Јевтић, Милош. (1998). Библиотекари. Београд: Заједница библиотека Србије, стр. 321.

Горман, Мајкл. (2007). Наше непролазне вредности. Београд: Филолошки факултет, стр. 197.

Исто, стр.

Инфотека је часопис за библиотекарство и информатику који издаје Заједница библиотека универзитета у Србији. Објављује радове о примени информационе технологије у библиотекарству и о научним информацијама и кмуникацији, утицају информационе технологије на савремени развој високошколских и специјалних библиотека, као и о новим знањима у библиотечкој и информационим наукама. Часопис објављује научне, стручне и прегледне радове. Почео је са излажењем 2000. године и излази два пута годишње. Први главни и одговорни уредник био је проф. др Душан Сурла са Универзитета у Новом Саду. На месту главног и одговорног уредника од 2007. године је др Цветана Крстев.
Инфотека је настала из билтена «Информације Заједнице библиотека универзитета у Србији» који је почео са излажењем 1995. године. Овај билтен је покренула мр Милена Матић, дугогодишњи руководилац Матичне службе Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» и секретар Заједнице библиотека универзитета у Србији. Њена је била и идеја да билтен прерасте у часопис – Инфотеку – за чији је квалитет и развој изузетно заслужна.
Данас Инфотека излази у целости двојезично. Комплетан садржај је присутан на вебу (са странице Универзитетске библиотеке) од првог броја. Инфотека је ушла у SCIndeks, тј. Српски цитатни индекс који представља домаће часописе категоризоване као периодичне публикације научног карактера. Сви часописи индексирају се систематски „од корица до корица“. Поред библиографских описа, база садржи сажетке радова и све цитиране референце (метаподаци). Неки од реферисаних часописа додатно су представљени чланцима у виду пуног текста. Часописи реферисани у SCIndeksу подвргавају се сталном вредновању с обзиром на утицајност (импакт) у самој бази и, допунски, у међународним цитатним индексима. Инфотека је један од 12 часописа из области информатика, електроника и телекомуникације који се налазе на SCIndeks листи.
Велика новост је да Инфотека ускоро треба да се појави у EBSCO бази података. Инфотека је прихваћена, лиценца потписана, сада се само чека фактичко укључивање часописа које се очекује за неколико месеци. EBSCO је издавач са традицијом дугом 60 година. Данас је то компанија која нуди корисницима интегрисане сервисе који укључују референсне базе података, електронске часописе и књиге као и могућности повезивања са разноврсним електронским изворима.
Како то да је овај број часописа посвећен баш професору Недељку Парезановићу, редовном професору Математичког факултета? Осим што је професор Недељко Парезановић мој омиљени професор, постоје и други разлози.

• Један је улога професора Парезановића у настанку Катедре за библиотекарство и информатику чији је дугогодишњи управник била проф. Десанка Стаматовић. Улога професора Парезановића у настанку ове Катедре и дефинисању њених првих наставних планова и програма описана је у раду проф. Александре Вранеш у овом броју «Из историје Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду”.
• Други разлог је иузетна улога коју је проф. Парезановић имао у развоју информатичких (или рачунарских) кадрова који би се уопштено говорећи бавили обрадом и организацијом текстуалних информација. Може се слободно рећи да је проф. Парезановић први код нас препознао ту област као веома значајну и подстакао многе млађе колеге да се њоме баве. И сам је дао заначајан допринос овом аспекту информатике, поменимо само пионирски рад на превођењу и систематској обради рачунарске терминологије кроз пројекат превођење Оксфордског речника рачунарства у издању Нолита, пројекта који је као велики ентузијаста и зналац водио уредник едиције Одреднице, прерано преминули Слободан Ђорђевић. Сама библиографија која не претендује на потпуност проф. Парезановића (155 јединица), посебно онај део који садржи докторске дисертације (26) и магистарске тезе (58) за које је био ментор или члан комисије за одбрану показује, с једне стране, широк опсег професорових интерсовања, а с друге стране, велику улогу коју је имао у развоју начног и истраживачког кадра из области информатике и рачунарства. Библиографију радова проф. Парезановића припремила је Александра Настић, један од најбољих дипломираних студената Катедре за библиотекарство и информатику, а сада запослена у Универзитетској библиотеци као виши стручни сарадник за каталогизацију. Библиографију докторских дисертација и магистарских теза припремила је мр Весна Вучковић, сарадник у Рачунарској лабораторији Математичког факултета која је и сама радила магистарски рад под менторством проф. Парезановића. Многи од префесоровоих доктораната и магистраната опеделили су се у свом даљем истраживачком раду баш за овај правац у информатици, а неки од њих су своја научна истраживања представили у овом броју Инфотека.
• Мирослав Мартиновић је сада запослен на Одсеку за рачунарство Колеџа Њу Џерси, и уједно је и управник тог одсека. Мирослав Мартиновић је дипломирао на Одсеку за Математику Природно-математичког факултета у Београду (сада Математички факултет) 1979. године, а магистрирао је 1983. године на истом факултету под менторством проф. Парезановића. Докторирао је на Математичком факултету  Универитета Њујорк. Главне области интересовања су му уопштено обрада природних језика, а посебно проналажење информација и системи за одговарање на питања. У овом броју је представио занимљив рад о могућности трансфера технологије за обраду природнојезичких информација која је већ развијена за енглески језик на српски језик.
• Владо Кешељ је сада ванредни професор на Универзитету Далхаузи у Канади и то на Одсеку за рачунарство. Главне области интересовања су му обрада текста и природно језичких информација, посебно ископавање информација из текста. Владо Кешељ је дипломирао на Математичком факултету 1994. (међу последњим генерацијама студената проф. Парезановића), а магистрирао је и докториарао у Канади на чувеном Ватерлу универзитету. У овом броју је заједно са Данком Шипком, лингвистом са државног универзитета у Аризони представио оригинални рад који се бави изградњом стемера и лематизатора за српски језик. Стемери и лематизатори су врло корисни алати у проналажењу информација.
• Гордана Павловић-Лажетић је ванредни професор на Математичком факултету. Дипломирала је на смеру за нумеричку математику и кибернетику истог факултета 1978. године. Магистарску тезу одбранила је 1981, а докторску дисертацију одбранила је 1988. и у оба случаја проф. Парезановић је био члан комисије за оцену и одбрану. Основне области интересовања у области рачунарске обраде теста су текстуалне базе података, веб документа и проналажење информација. Душко Витас је ванредни професор на Математичком факултету. Дипломирао је на смеру за нумеричку математику и кибернетику истог факултета 1973. године. Магистарску тезу за коју је проф. Парезановић био ментор одбранио је 1977, а докторску дисертацију за коју је проф. Парезановић такође био ментор је одбранио 1993. Главне области интересовања су му рачунарска лингвистика, рачунарска лексикографија, ресурси за обраду српског језика као и примене ових истраживања у информатици (проналажење информација, аутоматско индексирање). Душко Витас је са проф. Парезановићем активно учествовао у припрема за оснивање Катедре за рачунарство и информатику. У овом броју Гордана Павловић-Лажетић и Душко Витас представљају резултате дугогодишњег рада на изради ресурса и алата за препознавање именованих ентитета (односно назива) у тексту на српском језику. Ови ресурси и алати су неопходан предуслов за сваки озбиљан систем за проналажење информација, сумаризацију, класификацију.
• Иван Обрадовић је редовни професор на Рударско-геолошком факултету. Дипломирао је на смеру за нумеричку математику и кибернетику Математичког факултета 1974. године. Докторирао је 1991. на Математичком факултету под менторством проф. Парезановића. Ранка Станковић је асистент на Рударско-геолошком факултету. Дипломирала је на Математичком факултету 1988. године и магистрирала на истом факултету 2001, године. Главне области интересовања Ивана Обрадовића и Ранке Станковић су експертни системи, информациони системи и употреба језичких ресурса у системима за проналажење информација. У овом броју Инфотеке они заједно  представљају један потпуно оригинални софтвер за побољшавање резултата претраживања wеба који користи разноврсне језичке ресурсе који су развијени за српски језик.
• Цветана Крстев је доцент на Филолошком факултету. Дипломирала је на смеру за нумеричку математику и кибернетику Математичког факултета 1975. године. Магистарску тезу за коју је проф. Парезановић био ментор одбранила је 1989, а докторску дисертацију за коју је проф. Парезановић био члан комисије је одбранила 1997. Основне области интересовања су јој развој ресурса и алата за обраду српског језика, пре свега разних врста електорнских речника, као и њихова примена у информатици (проналажење информација, аутоматско индексирање). У овом броју она представља са групом од шест постдипломаца са Катедре за рачунарство и информатику резултате кооперативног рада на даљем развоју српског wordneta који представља српску верзију лексичке базе података wordnet која је постала де факто стандард за семантичке мреже.
• Мр Биљана Косановић је шеф Центра за научне информације Народне библиотеке Србије. Дипломирала је на Математичком факултету 1985. године, а магистрирала у Центру за Мултидисциплинарне студије. Сви ће много боље знати ко је Биљана Косановић ако кажемо да она води Кобсон -Конзроцијум библиотека Србије за обједињену набавку. У свом раду у овом броју Инфотеке она представља каква су искуства у Србији после шест година од установљавања овог Конзорцијума у коришћењу претплаћени информационих извора и какав је њихов степен искоришћености. Она у раду такође представља и друге активности које овај конзорцијум подстиче, као што је промовисање домаће науке.
• Др Стела Филипи-Матутиновић је шеф Одељења за научне информације, матичну и издавачку делатност и развој библиотечког система у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић». Дипломирала је на Групи за биологију Природно-математичког факултета 1973. године, а магистрирала је 1977. године на истој групи. Докторирала је на Биолошком факултету 1993. године са библиометријском темом. Од 2002. до 2004. године водила је Темпус пројекат изградње кооперативне академске библиотечке мреже Србије за универзоитете у Београду, Нишу и Крагујевцу. У свом раду у овом броју часописа Инфотека она представља могућности и изазове које пред међубиблиотечку позајмицу и снабдевање документима ставља све веће коришћење електронских докумената. Овој теми је била посвећена конференција у Сингпуру, октобра 2007. године коју је организовала ИФЛА-ина Секција за међубиблиотечку позајмицу и снабдевање документима.

Секција за матичне билиотеке Библиотекарског друштва Србије, одржало је дводневни састанак у Библиотекеци «Глигорије Возаревић» у Сремској Митровици од 13-14. јуна 2008. године. Тема стручног састанка је била: «КУЛТУРНА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ МАТИЧНИХ БИБЛИОТЕКА». O својим библиотекама је говорило 25 библиотекара. из Београда, Новог Сада, Врања, Крагујевца, Зрењанина, Панчева, Сомбора, Шапца, Суботице, Ваљева, Крушевца, Кикинде, Чачка, Краљева, Бора, Прокупља, Пирота, Јагодине, Лазаревца, Ужице, Шида, Бијељине – гост из Републике Српске и наравно  из Сремске Митровице.  Скупу је  присуствовало 49 библиотекара из наведених градова.
         Присутни су усвојили следеће закључке:
–          Да Библиотекарско друштво Србије и/или Заједница матичних библиотека и/или Народна Библиотека Србије организује састанак (стручни, скуп, саветовање) чија ће тема бити  Издавачка делатност  библиотека.
–          Да  се покрене акција или манифестација Библиотекарска штафета како бисмо кроз драгоцену размену искустава и програма боље упознали једни друге и обогатили новим садржајима редовну делатност наших библиотека.
–          Да се сви добри програми и сарджаји објављују најпре на постојећим сајтовима и у стручним библиотекарским часописима. 
Састанак је успешно организовала и водила Весна Петровић, библиотекар саветник Библиотеке «Глигорије Возаревић», председник    Секције за матичне библиотеке БДС.

Темељи Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» у Београду постављени су у 19. веку. Као самостална установа званично је отворена за кориснике на дан Ћирила и Методија  24. маја 1926. године, са фондом, од око 30.000 књига. Једна је од најстаријих и највећих научних библиотека у Србији. На предлог проф. Павла Поповића и уз финансијску донацију Карнегијеве фондације, прва је српска библиотека за коју је наменски подигнута зграда. Београдски универзитет основао је Библиотеку са задатком да му буде стручна подршка у научно-истраживачком и наставном раду. Први управник је био проф. др Урош Џонић, а у набавној политици библиотеке је учествовао Библиотечки одбор, чији су чланови били професори са београдског Филозофског факултета. Фонд библиотеке је попуњаван плански и систематски, општим и фундаменталним делима из свих научних области, путем поклона размене, куповине и обавезног примерка. Универзитетска библиотека је од 1945. године депозитна за докторске дисертације са територије Југославије, а од деведесетих са Универзитета у Београду. У свом изузетно богатом фонду библиотека има 27 посебних библиотека, рукописну збирку у којој је најстарији ћирилски рукопис из 13. века, оријенталну рукописну збирку, инкунабуле, архивску збирку писама и докумената од краја 17. до 20. века, збирку географских карата и мапа, збирку домаћих и страних приручника, домаћих и страних универзитетских публикација и уџбеника, изузетну збирку домаћих и страних серијских публикација.
Универзитетска библиотека као институција од посебног друштвеног интереса, као део Универзитета и високог школства своје задатке је усклађивала са наставним и истраживачким програмима и задацима Универзитета, мада није увек могла у потпуности да прати експанзију развоја Универзитета у целини. Универзитетска библиотека је саставни део образовног процеса и као таква  треба да буде саставни део Универзитета, а на основу одлуке Скупштине Београдског  универзитета 1987. године, Универзитетска библиотека је одређена као центар за научне и стручне информације у систему Универзитета. Учесник је пројектног тима за израду научно-техничких информација СР Србије. Следеће године је Универзитетска библиотека постала једно од 9 чворишта библиотечко-информационог система Југославије. Од 1988. започета је аутоматизација пословања Библиотеке и њено укључење у Систем научно-технолошких информација Југославије. Формиран је електронски каталог, који је online доступан 24 сата дневно. Одмах по увођењу Интернет сервиса у Србију и Библиотека је својим члановима омогућила претраживања, а први домаћи библиотечки сајт на Интернету урађен је маја 1996. године у Универзитетској библиотеци.
У оквиру својих редовних активности, а захваљујући богатству фондова, у библиотеци се организују тематске изложбе, академске вечери и промоције књига. При њиховом избору одлучујућу улогу има профил корисника Библиотеке.
На сајту www.unilib.bg.ac.yu Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» могу се претражити:
Виртуелна изложба o Милутину Миланковићу- великану светске науке са Београдског универзитета
– Изложба о Милутину Миланковићу у Универзитетској библиотеци,
извор: www.b92.net/kultura,
постављено: 14.02.2006. 
– Изложба о Милутину Миланковићу,
извор: www.b92.net/info/komentari
постављено: 13.02.2006. 
– Изложба о Милутину Миланковићу у Универзитетској библиотеци,
извор: www.elitesecurity.org,
постављено: 13.02.2006.
каталози:
Лични фонд Милоша Н. Ђурића у Универзитетској библиотеци
Даница Филиповић и др Никола Марковић, 2008. год.
Стваралачка критика Димитрија Митриновића
Драгана Михаиловић и Гордана Лазаревић, 2008. год.
Карл Лине у Универзитетској библиотеци
– поводом триста година од рођења –
Стела Филипи Матутиновић, 2007. год.
Радомир Д. Лукић(1914-1999)
Марија Вранић Игњачевић, 2007. год.
Тврђаве на Дунаву
Даница Филиповић и др Никола Марковић, 2007. год.
У сусрет духу Европе – европски градови са старих слика
Даница Филиповић и Дејан Стојиљковић, 2006. год.
Веселин Чајкановић 1881-1946
Марија Вранић Игњачевић, 2006. год.
Милутин Миланковић – великан срспке науке са београдског универзитета
др Стела Филипи Матутиновић и Адам Софронијевић, 2006. год.
др Хуго Клајн 1894-1981
Марија Вранић Игљачевић, 2006. год.
Вилинске приче – Симболика и значење бајки
Драгана Михаиловић и Сунчица Глишић, 2005. год.
StampaRarissima – Старе и ретке књиге штампане у Италији у XV и XVI веку
Даница Филиповић и Дејан Стојиљковић, 2005. год.
Шездесет година од завршетка Другог светског рата
Даница Филиповић, 2005. год.
Сима Лозанић (1847-1935)
Марија Вранић-Игњачевић, мр Драгана Столић и Дубравка Милошевић, 2005. год.
Лука Ћеловић (1854-1929)
Даница Филиповић, 2004. год.
 Александар Дероко (1894-1988)
Марија Вранић-Игњачевић и Дубравка Милошевић, 2004. год.
Српски манастири у светској културној баштини UNESCO-а
Бојана Мелцер, 2004. год.
Два века од првог српског устанка и стварање модерне државе
мр Никола Марковић и Даница Филиповић, 2004. год.
Александар Ђ. Костић (1893-1983)
Марија Вранић-Игњачевић, мр Драгана Бесара и Дубравка Милошевић, 2003. год.
Јужнословенска истраживања на немачком језику у 20. веку
др Дејан Ајдачић, Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије), Бранка Ногић, Љиљана Станковић, мр Никола Марковић, Бојана Мелцер, 2003. год.
Класична култура арапа у фонду Универзитетске библиотеке
Дејан Стојиљковић, 2003. год.
Аница Савић Ребац (1892-1953)
Марија Вранић-Игњачевић, мр Драгана Бесара и Дубравка Милошевић, 2003. год.
Михаило Петровић Алас (1868-1943)
Марија Вранић-Игњачевић и мр Драгана Бесара, 2003. год.
Српско-мађарске културне везе
Марија Вранић-Игњачевић и мр Драгана Бесара, 2002. год.
Бугарско-српске књижевне и културне везе др Дејан Ајдачић, мр Драгана Бесара, Мр Вера Петровићи Александра Јовановић, 2002. год.
Норвешка књижевност
мр Драгана Бесара и Александра Јовановић, 2002. год.
Каталог књига из пројекта Goethe-Institut-aInterNationes
Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, део 3, 2002. год.
Каталог књига из пројекта Goethe–Institut–aInterNationes
Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, део 2, 2002. год.
Каталог књига из пројекта Goethe–Institut–aInterNationes
Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, део 1, 2001. год.
Гете – последњи универзални геније?
Бранка Ногић, Бранислава Грбић, Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, 2000. год.
 Хиландар у Универзитетској библиотеци
Бојана Мелцер, др Стела Филипи-Матутиновић и Александар Маринковић, 1998. год.
 Хајнрих Хајне: Живот – Дело – Рецепција
Александар Маринковић и Гудрун Кривокапић, 1998. год.
Фотографије Војислава М. Јовановића (1901-1941)
приређ. Миланка Тодић и др Дејан Ајдачић; сарадници Радмило Џонић и Јасна Чанковић, 1997. год.
Хајнрих Бел – Живот и дело Гудрун Кривокапић и Александар Маринковић; прев. Бранимир Живојиновић, 1997. год.
Британски путописци у нашим крајевима Анђа Тошић, Даница Филиповић и мр Никола Марковић, 1996. год.
За седму уметност – Историја, теорија и критика филмске уметности Јасмина Пауновић и Драгана Бесара, 1995. год.
Милица Продановић (1897-1992) Марија Вранић-Игњачевић, 1992. год.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је адаптирала, захваљујући донацији компаније US Steel, простор на првом спрату. Посвећен је младим ликовним уметницима, а од 1. марта 2008. године кроз једномесечне програме, до сада су представљени радови младих уметника: Николе Марковића; Кристине Ковачевић; Културне парадигме савремене уметностиПавле Стефановић Група ЕXАТ 51, Олга Јеврић, Група ОHО;Срђан Симић; Ивана Косановић; Нарцис Алиспахић;Зампа ди Леоне.
Откривајући своје фондове, у оквиру библиографске делатности, Библиотека пружа информације о научном раду на Универзитету у Београду, Универзитету уметности и другим универзитетима у Србији.
Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета у Београду и Универзитета уметности у Београду која је објављивана годишње почев од 1964. године омогућавала је увид у научни рад на оба универзитета у Београду. До 1985. године Библиографија је излазила у штампаном облику, а од 1986. године је укључена у електронски каталог Универзитетске библиотеке.
Преглед докторских дисертација одбрањених у Србији. За нашу науку од изузетног значаја било је објављивање ове публикације за периоде 1945-1975, 1976-1978, 1979-1980 и 1984-1985. Подаци о докторским дисертацијама које су касније одбрањене, као и сви подаци из објављених Прегледа укључени су у електронски каталог Библиотеке.
Библиографија приказа, тематских бројева и прилога, као и Библиографија библиографија у серијским публикацијама из фонда Библиотеке, рађена је од 1975. до 1994. године у облику лисног каталога. Од 1995. ова библиографија је укључена у електронски каталог Библиотеке.
Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета у Београду и Универзитета уметности у Београду, се од 1986. године израђује у електронском облику.
У оквиру ВБС је омогућен онлајн испис персоналних библиографија истраживача. Научни радници и истраживачи из Србије могу избором линка Библиографије, на главном менију COBISS.SR, сами да исписују своје персоналне библиографије.
Законом о Универзитету из 1905. године, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» је депозитна библиотека за докторске дисертације. Законска је обавеза да се после промоције све одбрањене дисертације депонују у њеном фонду. Нажалост, ова законска обавеза није увек поштована.
На основу електронског каталога Библиотеке и пописа дисертација које су припремили сви факултети, припремљен је попис докторских дисертација које се чувају у фондовима мреже библиотека Универзитета у Београду. Према евиденцији Универзитета у Београду укупно је промовисано 12.591 доктора наука. Ближи подаци о дисертацијама, које се чувају у фонду Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» (сигнатура и подаци о ментору и члановима комисија за дисертације брањене после 1995.), доступне су на: http://www.unilib.bg.ac.yu/projekti/disertacije_index.php.
Заједница библиотека универзитета у Србији основана је 1992. године на предлог Одељења за матичну делатност и развој Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» и групе високошколских библиотека. Чланови Заједнице су све библиотеке универзитета у Србији. Седиште Заједнице је у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић».
Најважнија улога Заједнице библиотека универзитета у Србији је да промовише библиотекарску струку и да помогне професионални развој запослених у библиотекама универзитета, факултета и научноистраживачким институцијама. Виђење своје Мисије дефинисала је као потребу да »Заједница библиотека универзитета у Србији постоји да би развијала и промовисала библиотекарску струку и унапредила професионални и материјални статус запослених у библиотекама чланицама».
Заједница у оквиру своје издавачке делатности издаје часопис «Инфотека» (YU ISSN 1450-9687), и лист «Високошколске библиотеке» (YU ISSN 1820-0095). Обе публикације су доступне у пуном тексту на  сајту Заједнице. Од 2000. године до сада је изашло 13 бројева Инфотеке, са преко 110 научних и стручних чланака, већином двојезичних, на српском и енглеском језику. Инфотека од 2004. године има уређивачки одбор и редакцију у чијем саставу су поред домаћих и истакнути инострани стручњаци.
«Високошколске библиотеке» су почеле да излазе 2003. године и до сада је изашло 28 бројева са вестима, интервјуима са домаћим и страним стручњацима, приказима скупова и портретима библиотека.
Обе публикације се дистрибуирају бесплатно свим чланицама Заједнице, а доступне су у електронском облику у пуном тексту преко интернет презентације Заједнице. http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/index.php
Универзитетска библиотека је започела реализацију рада на дигитализацији својих фондова, пре свега старе и ретке књиге, да би и на тај начин дела од посебног културног значаја учинила доступним свим потенцијалним корисницима.
Мр Мр Вера Петровић

Симпозијум УПРАВЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈАМА/ДОКУМЕНТИМА И САРАДЊА ИЗМЕЂУ БИБЛИОТЕКА БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА одржан је у организацији руководства Тракијског Универзитета, од 5. до 7. јуна 2008. године.

• На симпозијуму је учествовало 245 људи из 13 земаља (од тога 10 су биле Балканске земље).
• У току симпозијума представљено је 50 радова и 17 постера на 19 сесија.
• После сваке сесије чуле су се позитивне критике, а било је и времена за одржавање културно-уметничких и друштвених активности.

На завршној сесији, која је одржана у суботу, 7. Јуна 2008. године, прихваћени су следећи закључци:

• да се установи Друштво библиотека балканских земаља, које ће своје заједничке конгресе одржавати у Едирне-у на Тракијском Универзитету.
• Јасно ће се дефинисати заједничке теме за будуће симпозијуме.
• да се конституишу нове сесије, које могу да истакну друге културне вредности (музеје и т д.)
• да се повећа број предавача по позиву о посебним специфичним темама.
• Обезбедити учешће главних институција које имају кључну улогу у заштити културног наслеђа и пренети на њих одговорност .
• Подршка институционализацији унапређења и организацији будућих симпозијума од стране Тракија Универзитета и значајних невладиних организација, реализација и пружање гостопримства будућим симпозијумима у другим Балканским земљама
• Одржавање радионица пре следећег симпозијума, ради усавршавања система обраде и његовог модификовања ако је то потребно, и такође завршетак дефинисања контролисаног речника „Предметне одреднице“  и „Аутор, Ауторска одредница“  у кратком периоду за земље које још нису завршиле посао на њиховој изради.
• Одржавање радионице ради дефинисања политикe дигитализације и сарадња између балканских земаља у вези са управљањем информацијама и документацијом који се тичу културног наслеђа и његове заштите.
• Спровођење Споразум о интернационалноj заштити културних добара.
• Организовање заједничког сајма књига, доступност информационим изворима  и архивској докуменатацији за све кориснике.
• Реформисање активности из области библиотечко/информационо-документационог рада и статуса запослених у овим областима у смислу побољшања образовања, социјалних и економских услова и предлагање одговорног тела, како би тај статус био конститутивно препознат.
• Оснивање интерактивног web система и „Културног и комуникационог центра“ за истраживање, испитивање и заштиту извора који су резултат заједничког културног и цивилизацијског рада.

Са горе поменутим предлозима су упознати сви учесници и са већином су сагласни.

Ова деклерација је припремљена на два језика, турском и енглеском и потписали су је сви чланови комисије за израду Едирнске Декларације.

Потписници:
Председник: Prof. Dr Tekin Aybaş и чланови: prof. Dr Sekine Karakaş; prof dr Stoyanka Kendorova; Husan Duman; Semta Atinç; Ender Bilar; Zasagül Ekinci.

Виртуелна библиотека Србије заснована је  на узајамном каталогу који је први пут успостављен 1988, и функционисао је до 1992 године, да би поново био успостављен 2003. Он је део COBISS.Net-а, регионалног библиотечког система који окупља библиотеке које користе ЦОБИСС софтвер. COBISS.Net  је установљен 2004. Сада укључује више од 500 библиотека  у Словенији, Србији, Македонији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, које заједно имају преко 5,7 милиона записа. Са Бугарском је такође потписан споразум о укључењу у систем.
Виртуелна библиотека Србије подразумева изградњу система  узајамне каталогизације са  централним електронским каталогом  и мрежом  библиотека  коју чине све библиотеке у Србији. Када је 2004. формиран заједнички електронски каталог имао је 1.300.000 записа, које су креирали Библиотека Матице Српске, Народна библиотека Србије, ЈУБИН  и Универзитетска библиотеке Светозар Марковић. Цео пројекат се одвијао уз подршку  ТЕМПУС и ОСИ пројекта. Број записа у централној бази је са 1.300.000 записа колико је било 2004. порастао на око 1.700.000 записа на почетку 2008. године. Акценат је стављен на обуку библиотекара и стицање лиценце за рад у систему узајамне каталогизације, који се обавља у центру за едукације ВБС. Обука траје 5 дана.Након тога библиотекари раде по 30 записа у тестној бази коју прегледа комисија . Чланови комисије су из БМС-е, НБС-е и УБСМ. Лиценца није доживотна и може се одузети у 3 случаја:
1. ако каталогизатор не креира ниједан запис у 3 године,
2. ако три пута креира запис који је у супротности за каталошким правилима , и
3. ако другој особи уступи да ради под његовим корисничким именом и лозинком.

Заједнички каталог српских библиотека је врло популаран код корисника библиотеке, јер на једном месту пружа све информације о жељеним публикацијама било где у Србији. Корисници библиотека више користе електронски каталог јер им он пружа  веће могућности у претраживању, као и претраживање по већем броју параметара. Лисни каталог се користи само за оне публикације којих нема у бази. Намера свих библиотека чланица узајамног каталога је да своје лисне каталоге конвертују у електронски каталог. Само неколико њих је завршило тај посао. WЕB интерфаце за COBISS.Sr је развијен у Србији, али користи подједнако и енглески језик. Како у српском језику постоје два писма латинично и ћирилично, оба су претражива у OPAC-у. Врло је важно код креирања записа да се код формирања одреднице подједнако укључе оба облика имена, етимолошки и фонетски .

Претраживање у COBISS/OPAC-у је прилагођено свим нивоима корисника. Постоји почетни, средњи  и напредни ниво претраживања. Претражује се најчешће по неколико параметара: по аутору, наслову, години издања, кључној речи, издавачу. Могуће је претраживати по 28 различитих параметара. Број претраживања у периоду 2001-2007 је значајно увећан. Тај број се повећавао како се повећавала електронска база података, доступност и брзина Интернет веза, квалитетни WЕB сајтови са правим информацијама, информисаност и знање корисника као и постојање Виртуелне библиотеке Србије. Примећено је да је просечан број погодака приликом претраживања са 1.46 колико је било 2001. порастао на 2.23 у 2007. години. То значи да је број релевантних погодака порастао у локалној бази као и узајамном каталогу, јер се повећао број записа у каталозима.

Узајамни каталог и учешће у COBISS.Net -у је врло важно за све нас. Међутим, нове генерације корисника желе одмах да све што им је потребно нађу на Интернету. Зато библиотекари улажу огромне напоре да максималан број записа буде у електронској форми.

                        Др Стела Филипи-Матутиновић, Татјана Брзуловић- Станисављевић

Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» је укључена у светске токове развоја библиотечке делатности. Она је најстарија и највећа универзитетска библиотека у Србији, одговорна за стручни развој других високошколских библиотека.
Постојање централне библиотеке за 3 универзитета, 145 факултетских и 31 високошколска библиотека, којима УБ пружа стручну помоћ у раду. Матичност библиотеке се огледа у организовању специјалних  курсева и радионица за библиотекаре који раде у систему узајамне каталогизације, електронском претраживбању база подацака, цитатних индекса, евалуације итд…
Стандарди за факултетске и високошколске библиотеке регулишу минималан број књижног фонда, простора и опреме, као и броја и квалификационе структуре библиотечког кадра. Библиотекари се перманентно професионално усавршавају, како би успешно одговорили захтевима студената, пружајући им, кад год је то потребно и елементарну информациону писменост.
Стандарди су 2007. године прилагођени библиотекама, а библиотекари их примењују у својим библиотекама и на тај начин непосредно учествују у трансформацији универзитета.
Универзитетска библиотека у оквиру своје матичности, прати тренутну ситуацију на основу расположивих показатеља, анализира и доноси закључке.

                                                                            Мр Мр Вера Петровић; Маја Ђорђевић

Конзорцијум за обједињену набавку библиотека у Србији – КоБСОН је успостављен 2001. године као резултат договора шест највећих библиотека у Србији. Народна библиотека Србије је овлашћена да преговара са провајдерима научних информација и Министарством науке које финансира цео пројекат. Конзорцијум је, такође, члан међународног конзорцијума eIFL – Electronic Information for Libraries. Преко eIFL-а КоБСОН добија приступ до многобројних електронских сервиса знатно јефтиније. КоБСОН је започео са приступом до 3.500 часописа у пуном тексту 2002. године. Данас библиотеке и сви који су на академској мрежи имају приступ до 35.000 е-часописа и више од 30 електронских сервиса. КоБСОН је 2005. године започео и са приступом до електронских књига. Највише коришћени сервиси су ScienceDirect, JSTORE и EBSCO. Конзорцијум организује едукацију библиотекара, корисника Библиотеке и запослених на државним факултетима и институцијама широм Србије. Преко КоБСОН-а се суфинансира међубиблиотечка позајмица са иностранством. Три универзитетске библиотеке у Србији пружају ову услугу својим корисницима. У почетку смо позајмљивали књиге доступне преко немачког електронског сервиса SUBITO-a, али како је данас на располагању велики број информација, ми користимо све класичне и електронске изворе да би се дошло до траженог документа или књиге. Комуникација електронском поштом омогућава брзу и успешну поруџбину и испоруку ILL материјала. Такође дигитализација многих докумената омогућава успешну међубублиотечку позајмицу.

Библиотека Економског универзитета у Бечу је основана 1989. године као библиотека Експортакадемије царског и краљевског аустријског Музеја трговине (Еxportakademie des k.k. österreichischen Handelsmuseum). У првом штампаном двотомном каталогу библиотеке (1909.-1910.) објављено је да располаже са 5000 свезака и 320 наслова текућих часописа. Законом из 1919. године Експортакадемија прелази у Високу школу за међународну трговину (Hochschule für Welthandel). Од 1930. се све дисертације одбрањене на Високој школи чувају у библиотеци, а набављају се и скоро све дисертације из Немачке и Швајцарске. Висока школа за међународну трговину је од 1955. године под надлежношћу Министарства просвете. По отварању нове зграде у Philippovichgasse пресељено је 120.000 свезака и 400 текућих часописа као и сви каталози. Од 1966. се чувају и дипломски радови студената. Библиотека се 1974. године поново сели у нову зграду у Gymnasiymstrasse и после двогодишњег брижљивог планирања успостављен је нови систематски каталог, који се са одговарајућим изменама употребљава све до данас. Висока школа за међународну трговину је сходно Закону о универзитету из 1975. године преименована у Економски универзитет.

Нова зграда Економског универзитета, која се састоји од главне зграде и библиотеке отворена је 1982. године у Augasse 2-6. Библиотека је смештена у четвороспратници која има 7188 m² корисне површине од чега је 4622 m² намењено корисницима (480 радних места, слободан приступ, каталози, пултови). При пројектовању се посебно водило рачуна о интернационалном тренду великог слободног приступа публикацијама и повећане примене електронских медија.
Новом организацијом библиотеке 1986. године се успоставља централни каталог у којем се обрађују фондови института Економског универзитета; одељење периодике у главној згради складишти и часописе института и шаље их у Аустријску електронску базу часописа; отвара се ново одељење SOWIS које пружа информације из друштвених и економских наука на основу претраживања релевантних националних и међународних база података. Уџбеници се од 1987. налазе у слободном приступу на располагању корисницима током целог радног времена библиотеке. Наредне године се успоставља библиотечки информациони систем и тиме закључује лисни каталог. Библиотека Економског универзитета у Бечу од 1989. сарађује у обједињеном каталогу научних библиотека Аустрије BIBOS. У одељењу SOWIS се обезбеђује нови простор са преко 60 радних станица за претраживање електронских публикација за кориснике, у којем могу самостално да приступе базама података и да читају и непубликовану литературу (нпр. докторске дисертације). Од 1991. је успостављен HyperCard систем (софтверски алат који реализује многе принципе хипертекста) за праћење цитираности радова професора и сарадника Економског универзитета HYPERBIB, а на основу бaзе SSCI/Social Science Citation Index (објављује се месечно од 1991.- штампана верзија од 1978.-1990.) 
Прибављањем CD-ROM сервера и његовом инсталацијом у мрежу Економског универзитета 1994. године је омогућен приступ базама података (36) са сваког радног места у институтима и из главне зграде библиотеке. Инсталиране су и базе BIBOS и ÖZDB (аустријска база часописа). У главну зграду библиотеке се следеће године уводи аутоматски систем за позајмицу што је знатно лакше и конформније за кориснике. Библиотека нуди и набавку литературе из целог света преко Document Delivery-Service услуге.

Каталози

Формална обрада

Први штампани двотомни каталог објављен 1909/10. године је ауторски и стручни. До 1930. се ауторски каталог води према тзв. Староаустријским правилима у форми лисног каталога. Од 1931. до 1988. су примењиване инструкције за алфабетске каталоге пруских библиотека (тзв. „Пруска правила“). Универзитетска библиотека Економског универзитета је од 1989. укључена у обједињени електронски каталог аустријских научних библиотека BIBOS и каталогизација се спроводи према немачким правилима за каталогизацију у научним библиотекама (RAK). Започета је и ретроспективна обрада публикација. Каталогизација у систему ALEPH 500 почиње 1998/99.

Садржинска обрада

Предметизација се врши према Правилима предметног каталога као и нормативној бази података немачких библиотека.
Од 1945. године постоји и систематски каталог, а од 1975. је започето са израдом новог стручног каталога према класификационом систему Економског универзитета, који се са потребним проширењима, као резултат сарадње фахреферената библиотеке и професора универзитета, још увек примењује и користи се и у електронском каталогу.

Централни каталог

Од 1986. године се постепено спроводи централна каталогизација фондова института Економског универзитета у Бечу. Првобитно су биле обухваћене новонабављене публикације, а у међувремену су фондови института ретроспективно обрађени у систему BIBOS.

Слободан приступ књигама и часописима

Од отварања нове зграде библиотеке, већи део нових књига је изложен у слободном приступу. Корисници могу сами да претурају по полицама и одаберу оно што их интересује. Публикације се налазе према садржинским (научним или стручним) групама, а у оквиру група према години издања. Овакво коришћење фондова условљава да се књиге могу изнети из библиотеке само преко викенда и празника. Најважнији уџбеници Економског универзитета се налазе у више примерака, у полицама са уџбеничком литературом, тако да су на располагању корисницима дужи временски период (60 дана). Старије књиге су смештене у магацинима и ређају се према систему numerus currens.
Часописи се у главној згради библиотеке могу такође наћи у слободном приступу, али су изложени по систему numerus currens. До 1991. је вођен лисни каталог, а данас се подаци о фонду периодике уносе у Базу часописа Економског универзитета (преко интернета доступна студентима и сарадницима универзитета, а у библиотеци на CD-ROM-у). У бази постоје линкови на садржаје и апстракте часописа који су на располагању корисницима. Могуће је погледати или директно одштампати целокупне текстове чланака из електронских верзија часописа.

Документација

Текући истраживачки пројекти из друштвених и економских наука се од 1985. уносе у базу података Економског универзитета IDAS. Истовремено се подаци уносе и у базу FORIS која обухвата резултате истраживања из области друштвених наука у Немачкој, Швајцарској и Аустрији. Докторске дисертације одбрањене на универзитету (са апстрактом) се могу наћи и на интернету у оквиру Аустријске базе дисертација.

Стара и ретка књига

Пошто је библиотека основана 1898. године, у фонду није могла имати књиге из ранијих периода, па су оне набављане куповином и поклоном. Од посебног значаја је једина инкунабула коју библиотека поседује, дело францисканског монаха Луке Паћолија (Luca Pacioli: Summa de Arithmetica Geometria proportioni et Proportionalita) штампана у Венецији 1494. године, вредан документ о математичкој науци тог времена.

Економски универзитет у Бечу је данас највећа институција те врсте у Европи са више од 20.000 студената и преко 100 професора. Библиотека Економског универзитета располаже са преко 800.000 књига, око 2.200 штампаних  и преко 10.000 лиценцираних електронских часописа и 92 базе података. Започето је и лиценцирање електронских књига за потребе студената и сарадника, да би се одговорило све већим захтевима савременог високог образовања.

Литература:
Universitätsbibliothek der Wirtschaftsuniversität Wien, Wien 1998.
http: //www.wu-wien.ac.at/
http: //www.wu-wien.ac.at/portal/dl/bib/

Јелена Ђурђулов,
Универзитетска бибиотека „Светозар Марковић“,

Београд

Централна библиотека Тракиа универзитета је формирана 1989. године у Turkan Sabanci културном центру, трансформацијом научне и уметничке библиотеке у централну библиотеку. Садашња зграда у Галипоље кампусу је завршена 19. маја 2004. и од тада је библиотека у новој згради. Централна библиотека пружа библиотечке услуге и обезбеђује изворе информација за праћење развоја науке и технологије. Она задовољава све захтеве модерног библиотекарства у две повезане зграде са четири блока на три спрата. На првом нивоу, у сутерену, има 50.000 књига. У приземљу се налази информациони пулт, циркулација, читаоница, читаоница периодике , хол за изложбе и кафетерија. На првом спрату се налази читаоница са књигама у слободном приступу, референсном збирком, интернет учионицом са 40 компјутера, интернет учионицом за кориснике са сопственим компјутерима и појединачним просторијама (20 соба 2х4м) за индивидуални рад.
На другом спрату су сале за предавања, Центар за аудио визуелне материјале и техничка подршка.

Радно време је радним данима од 9h до 20h,  а суботом од 9h до 17h.

Електронске публикације

У 2008. години библиотека је претплаћена на 18 база података: 16 електронских сервиса са пуним текстом чланака и 2 сервиса електронских књига (Ebrary  и Elsevier e-books, 1995-2007). Пошто се у овом кампусу налази Медицински факултет, обезбеђен је приступ до OVIDLWW Online Journals, BMJ Clinical Evidence, BMJ Journals online Collection. OVID је нарочито добра база за медицински кадар, али је доста скупа, те је ми у Србији немамо. Остале базе података имамо и ми, али они имају приступ до 15.663 часописа, а ми до 35.000. Индексне базе са сажецима су:
ENGINEERING VILLAGE 2 и ISI WEB OF SCIENCE. У Србији имамо и приступ до базе података SCOPUS, која на Тракијском универзитету није доступна.

Ми и они

Из разговора са библиотекарима Тракијског универзитета произилази да је рад са корисницима и коришћење електронских сервиса далеко напредније у Универзитетској библиотеци у Београду. Они раде као што смо ми радили пре 4 године, корисник седи поред библиотекара и претражује са њим. Библиотекари Универзитетске библиотеке обучавају индивидуално или групно кориснике за самостално претраживање, било у самој библиотеци или од куће.

DCF 1.0

Нажалост, наша библиотека има мањак рачунара и посебних просторија за индивидуални и групни рад корисника.
Општи утисак је да сте у једној савременој библиотеци, довољно пространој за различите потребе корисника. Простор је прилагођен и одржавању конференција и различитих семинара, чак и више њих у исто време.

DCF 1.0

Можемо закључити да су услови за рад и корисника и колега у библиотеци Тракијског универзитета далеко бољи, али да је наша библиотека боље снабдевена електронским изворима информација и има кадар који је оспособљен и спреман за масовно информационо описмењавање корисника – најбитнији задатак који стоји пред савременим универзитетским библиотекама.

                                                 Александра Поповић
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић»