Ako bismo se rukovodili onom davnašnjom izrekom da treba pisati tako da rečima bude tesno, a mislima prostrano, biografiju prof. dr Desanke Stamatović saželi bismo u sledećih nekoliko rečenica:
Desanka Stamatović je diplomirala na Filološkom fakultetu (Grupa za nemački jezik i književnost); 1969. magistrirala na temu Patentne informacije na Sveučilištu u Zagrebu; 1981. odbranila doktorsku tezu Čitališta u Srbiji u 19. veku na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Od 1962-1969. radila u Institutu za naučno-tehničku dokumetaciju i informacije JNA;  od 1969-1974. bibliotekar, načelnik Sektora za katalogizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije; 1974-1978. pomoćnik upravnika Narodne biblioteke Srbije; 1978-1988. bibliotekar-savetnik; 1982-1988. docent sa trećinom radnog vremena za predmet Istorija knjige i biblioteka na Smeru za bibliotekarstvo Filološkog fakulteta; 1988-1989. sa punim radnim vremenom; 1991. izabrana je za vanrednog profesora za predmete Istorija knjige i biblioteka i Bibliotekarstvo; 1996. izabrana u zvanje redovnog profesora Univerziteta u Beogradu. Uz objavljenu doktorsku disertaciju i monografiju Resavska biblioteka, saradnik je na još dve monografije i autor i koautor više od 240 naučnih i stručnih radova. Pored više studijskih boravaka u stranim bibliotekama, koristila je tromesečnu Humboltovu stipendiju u DR Nemačkoj 1971, kao i tromesečnu DAAD-ovu stipendiju u SR Nemačkoj 1973, izučavajući organizaciju i rad velikih biblioteka, uvođenje novih tehnologija i školovanje bibliotečkih kadrova. Kao vredan saradnik Društva bibliotekara Srbije, Saveza bibliotekara Jugoslavije i Zajednice matičnih biblioteka Srbije pokrenula je brojne projekte, razvijajući bibliotekarstvo, «tu značajnu, temeljnu deonicu našeg kulturnog i nacionalnog života.»


Ako bismo, pak, ovaj životni pregled upotpunjavali ličnim zapažanjima, na osnovu svakodnevne saradnje, mogli bismo zaključiti da je verovatno svojevremeno definisala životni kredo, srodan opredeljenju Majkla Gormana: «Najbolje što možemo da naučimo je da treba da se bavimo uravnoteženjem suprotnosti, upravljanjem u granicama mogućnosti i mirenjem grupnih i ličnih ciljeva».
Opisujući ličnu taksonomiju vrednosti bibliotekara, pedagog Li V. Finks, upoznaje nas Majkl Gorman, ističe tri kategorije vrednosti: profesionalne, opšte i lične. Nije veliki broj ljudi uopšte, pa i onih kojima je bibliotekarstvo životni poziv, o kojima se otvoreno, bez zadrške i sa ponosom što ste u prilici da to učinite, u tim kategorijama može govoriti. Prof. dr Desanka Stamaović jeste jedan od odabranih: ugledni bibliotekar i profesor bibliotekarstva, u najširem smislu reči; inicijator korisnih istraživačkih i stručnih poduhvata; aktivan član i rukovodilac brojnih komisija, odbora, sekcija, radnih grupa u svim tipovima biblioteka, stručnim organizacijama, dobronameran «saradnik», a ne «daleki» nastavnik generacija studenata na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku, čijem je stasavanju značajno doprinosila. Razvijanje selektivne diseminacije informacija; postavljanje i formiranje stručnog kataloga Narodne biblioteke Srbije, izrada i objavljivanje Kataloga Narodne biblioteke Srbije 1868-1972; osmišljavanje i sprovođenje procesa centralizovane katalogizacije bili su njena autorska čeda – samo jedan od ovih projekata obezbedio bi svome autoru trajnost imena u hronologiji značajnih datuma u našem bibliotekarstvu.  Vrhuni nad njima uspostavljanje kontinuiteta u visokoškolskom obrazovanju bibliotekara na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Poštujući znanje i radni doprinos prof. dr Desanke Stamatović, sa zadovoljstvom, u njenu čast, okupili smo naučne radove njenih prijatelja, studenata i poštovalaca, naravno ne svih, jer to nije bilo moguće,  u spomenici, koja je s razlogom specijalni broj časopisa Bibliotekar. Trajući od 1947. godine, časopis Bibliotekar Bibliotekarskog društva Srbije, često je na svojim stranicama udomljavao stručne i naučne tekstove Desanke Stamatović, koja je značajno uticala i na njegovo profilisanje, što se može iščitavati i iz njene bibliografije, objavljene nakon sažete biografije na str. 11 do 32 broja 3-4 za 2007. godinu. Biobibliografski pregled sačinili su Zorica Ivković-Savić i Aleksandar Marinković u softveru KOBIS.SI po jedinstvenoj metodologiji primenjivoj za bibliografije istraživača, upisavši tako ime Desanke Stamatović kao ime prvog naučnog radnika u Srbiji čija je bibliografija kompletirana i postavljena u uzajamnu bazu virtuelne bibliotečke mreže Srbije.
Zbornik, obima 444 strane, sadrži 34 rada 39 autora, iz oblasti istorije književnosti, jezika, bibliotekarstva i bibliotečke informatike. Studija prof. dr Slavka Vukomanovića Istorija jezika i jezičke promene obuhvata razmišljanja o odnosu indoevropskog i praslovenskog jezika, trajanju praslovenske jezičke zajednice i glasovnim promenama u praslovenskom jeziku. Prof. dr Dušan Ivanić u prilogu Srbistika s njemačkog jezičkog područja bibliografski opisuje i analizira radove slavista koji su izučavalirecepciju srpske literature u nemačkom jezičkom području, odnosno srpsku literaturu u kontaktima sa literaturama pisanim na nemačkom. Tekst Aleksandre Vraneš Susretanja srpske i ruske bibliografije u starijoj književnoj periodici ukazuje na uticaje Sopikova, Kepena, Dobrovskog i Rovinskog na razvoj koncepcije srpske bibliografije. Bogati posebni fondovi Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» podstakli su: Danicu Filipović da napiše tekst o Branimiru Ćosiću i njegovoj prepisci sa Milicom Zarić, Vuku Jeremić da predstavi prepisku Isidore Sekulić, sačuvanu u njenom legatu; Natašu Dakić i Sofiju Kojević da pedantno zabeleže posvete na knjigama poklonjenim Isidori Sekulić; dok je fond dobojske narodne biblioteke motivisao njenog bibliotekara Dragana Mićića da da prilog sfragistici. Esej o Molitvi Branka Radičevića napisao je dr Ranko Risojević. Neda Čukac, bibliotekar u Sarajevu, analizirala je dva časopisa koja su doprinela razvoju turizma u BiH. O Daničarevom prevodu Servantesovog Don Kihota filološka je analiza prevoda i uvid u društveno-istorijska ograničenja iz pera doc. dr Jasne Stojanović. Iz oblasti translatologije i tehnike naučnog rada je tekst prof. Bogdana Terzića O prevođenju rezimea na strane jezike. Prof. dr Ljiljana Glumac je u studiji Besednici i pisci francuske poučne knjinjževnosti opisala prosvetiteljski uticaj francuskih besednika sa stranica srpske književne periodike.  Štamparska i bibliotečka aktivnost Srba, Rumuna i Grka od 15. do 18. veka na Balkanskom poluostrvu i u zapadnoj Evropi  doprinos je Predraga Mutavdžića proučavanju nastanka kataloga Hilandarske biblioteke i značaju Jovana Uroša Paleologa. Prilozi profesora bugarskih univerziteta, Milene Cvetkove o tradicionalnim i savremenim vrednostima u kulturi, Georgete Nazarske o kontaktima ženske intelektualne elite Bugarske i Srbije između dva rata, Dobrinke Stojkove i Kristine Denčeve o strategiji razvoja bugarskih univerzitetskih biblioteka, svedoče o kulturološkim prožimanjima na balkanskim prostorima. Tekstovi doc. dr Gordane Stokić Srpske biblioteke u srednjem veku, dr Mile Stefanović Đačke knjižnice u Kragujevcu od osnivanja do Drugog svetskog rata i dr Uroša Dojčinovića Zasnovi srpske gitarističke bibliografije do 1941. studije su o razvoju knjige i biblioteka kod Srba, dok je tekst Jana Burume posvećen razvoju biblioteka u Holandiji od 16. do 20. veka. Problemima i oblicima učenja stranih jezika u najmlađem uzrastu  bavi se studija doc. dr Julijane Vučo, otvarajući put ka studiji Marije Vasiljevne Kardanove Kultura čitanja u ritmu granične racionalnosti. Savremene biblioteke za decu, iz perspektive Dragane Malić, Valentine Antipove, Evelin Denijel, treba da omoguće da knjiga bude permanentno prisutna u procesu odrastanja i prihvatanja kulturnih modela društva. O savremenim metodama leksičkog prepoznavanja pomoću elektronskog rečnika srpskog jezika na korpusu književnosti za decu pišu doc. dr Cvetana Krstev i Sandra Gucul. U svetu virtuelnog okruženja za naučni rad kreću se Barbara Lizon, prof. dr Alan Hopkinson, Jasmina Ninkov, Dejvid Dorman, dr Stela Filipi Matutinović, Aleksandra Popović i mr Aleksandra Pavlović, a oblike uspešnog finansiranja projekata u bibliotekama analizira Sali Rid.
Prosperitet Katedre za bibliotekarstvo i informatiku dograđuje se  nad čvrstim temeljima prethodnih desetleća, čijoj je stabilnosti i inovativnosti doprinela dr Desanka Stamatović, profesor koji je svojim znanjem, entuzijazmom, ljubaznošću, predusretljivošću i kooperativnošću zadužio i nastavnike Katedre i generacije studenata, za koje je oblikovao nastavne planove iz oblasti bibliotekarstva, istorije knjige i biblioteka, ili kojima je predavala.

            Zbornik posvećen prof. dr D. Stamatović nudi tematsku i jezičku raznorodnost (pisan je na srpskom i njegovim varijantama, na bugarskom, engleskom, nemačkom, ruskom), ali je pre svega oličenje prijateljstava, čija je okosnica prof. dr Desanka Stamatović. Katedra za bibliotekarstvo i informatiku, u čijem je osnivanju prof. dr Desanka Stamatović aktivno učestvovala, a u njeno razrastanje ugradila i dragocen deo svog radnog veka, kao i Bibliotekarsko društvo Srbije, neguju prema njoj toplo i iskreno   prijateljstvo, povrđujući tako još jednom istinu koju je davno izrekla: imenjakinja Desanka, samo Maksimović: «Ima slučajeva kad smo prijatelj ne samo onome kome smo mi učinili dobro, nego i onome ko ga je učinio nama». U ime toga prijateljstva i poštovanja za ljudski i profesionalni doprinos prof. dr Desanke Stamatović, predajemo ovaj zbornik pažnji čitalaca.

prof. dr Aleksandra Vraneš

Jevtić, Miloš. (1998). Bibliotekari. Beograd: Zajednica biblioteka Srbije, str. 321.

Gorman, Majkl. (2007). Naše neprolazne vrednosti. Beograd: Filološki fakultet, str. 197.

Isto, str.

Infoteka je časopis za bibliotekarstvo i informatiku koji izdaje Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji. Objavljuje radove o primeni informacione tehnologije u bibliotekarstvu i o naučnim informacijama i kmunikaciji, uticaju informacione tehnologije na savremeni razvoj visokoškolskih i specijalnih biblioteka, kao i o novim znanjima u bibliotečkoj i informacionim naukama. Časopis objavljuje naučne, stručne i pregledne radove. Počeo je sa izlaženjem 2000. godine i izlazi dva puta godišnje. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je prof. dr Dušan Surla sa Univerziteta u Novom Sadu. Na mestu glavnog i odgovornog urednika od 2007. godine je dr Cvetana Krstev.
Infoteka je nastala iz biltena «Informacije Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji» koji je počeo sa izlaženjem 1995. godine. Ovaj bilten je pokrenula mr Milena Matić, dugogodišnji rukovodilac Matične službe Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» i sekretar Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji. Njena je bila i ideja da bilten preraste u časopis – Infoteku – za čiji je kvalitet i razvoj izuzetno zaslužna.
Danas Infoteka izlazi u celosti dvojezično. Kompletan sadržaj je prisutan na vebu (sa stranice Univerzitetske biblioteke) od prvog broja. Infoteka je ušla u SCIndeks, tj. Srpski citatni indeks koji predstavlja domaće časopise kategorizovane kao periodične publikacije naučnog karaktera. Svi časopisi indeksiraju se sistematski „od korica do korica“. Pored bibliografskih opisa, baza sadrži sažetke radova i sve citirane reference (metapodaci). Neki od referisanih časopisa dodatno su predstavljeni člancima u vidu punog teksta. Časopisi referisani u SCIndeksu podvrgavaju se stalnom vrednovanju s obzirom na uticajnost (impakt) u samoj bazi i, dopunski, u međunarodnim citatnim indeksima. Infoteka je jedan od 12 časopisa iz oblasti informatika, elektronika i telekomunikacije koji se nalaze na SCIndeks listi.
Velika novost je da Infoteka uskoro treba da se pojavi u EBSCO bazi podataka. Infoteka je prihvaćena, licenca potpisana, sada se samo čeka faktičko uključivanje časopisa koje se očekuje za nekoliko meseci. EBSCO je izdavač sa tradicijom dugom 60 godina. Danas je to kompanija koja nudi korisnicima integrisane servise koji uključuju referensne baze podataka, elektronske časopise i knjige kao i mogućnosti povezivanja sa raznovrsnim elektronskim izvorima.
Kako to da je ovaj broj časopisa posvećen baš profesoru Nedeljku Parezanoviću, redovnom profesoru Matematičkog fakulteta? Osim što je profesor Nedeljko Parezanović moj omiljeni profesor, postoje i drugi razlozi.

  • Jedan je uloga profesora Parezanovića u nastanku Katedre za bibliotekarstvo i informatiku čiji je dugogodišnji upravnik bila prof. Desanka Stamatović. Uloga profesora Parezanovića u nastanku ove Katedre i definisanju njenih prvih nastavnih planova i programa opisana je u radu prof. Aleksandre Vraneš u ovom broju «Iz istorije Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu”.
  • Drugi razlog je iuzetna uloga koju je prof. Parezanović imao u razvoju informatičkih (ili računarskih) kadrova koji bi se uopšteno govoreći bavili obradom i organizacijom tekstualnih informacija. Može se slobodno reći da je prof. Parezanović prvi kod nas prepoznao tu oblast kao veoma značajnu i podstakao mnoge mlađe kolege da se njome bave. I sam je dao zanačajan doprinos ovom aspektu informatike, pomenimo samo pionirski rad na prevođenju i sistematskoj obradi računarske terminologije kroz projekat prevođenje Oksfordskog rečnika računarstva u izdanju Nolita, projekta koji je kao veliki entuzijasta i znalac vodio urednik edicije Odrednice, prerano preminuli Slobodan Đorđević. Sama bibliografija koja ne pretenduje na potpunost prof. Parezanovića (155 jedinica), posebno onaj deo koji sadrži doktorske disertacije (26) i magistarske teze (58) za koje je bio mentor ili član komisije za odbranu pokazuje, s jedne strane, širok opseg profesorovih intersovanja, a s druge strane, veliku ulogu koju je imao u razvoju načnog i istraživačkog kadra iz oblasti informatike i računarstva. Bibliografiju radova prof. Parezanovića pripremila je Aleksandra Nastić, jedan od najboljih diplomiranih studenata Katedre za bibliotekarstvo i informatiku, a sada zaposlena u Univerzitetskoj biblioteci kao viši stručni saradnik za katalogizaciju. Bibliografiju doktorskih disertacija i magistarskih teza pripremila je mr Vesna Vučković, saradnik u Računarskoj laboratoriji Matematičkog fakulteta koja je i sama radila magistarski rad pod mentorstvom prof. Parezanovića. Mnogi od prefesorovoih doktoranata i magistranata opedelili su se u svom daljem istraživačkom radu baš za ovaj pravac u informatici, a neki od njih su svoja naučna istraživanja predstavili u ovom broju Infoteka.
  • Miroslav Martinović je sada zaposlen na Odseku za računarstvo Koledža Nju Džersi, i ujedno je i upravnik tog odseka. Miroslav Martinović je diplomirao na Odseku za Matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu (sada Matematički fakultet) 1979. godine, a magistrirao je 1983. godine na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Parezanovića. Doktorirao je na Matematičkom fakultetu  Univeriteta Njujork. Glavne oblasti interesovanja su mu uopšteno obrada prirodnih jezika, a posebno pronalaženje informacija i sistemi za odgovaranje na pitanja. U ovom broju je predstavio zanimljiv rad o mogućnosti transfera tehnologije za obradu prirodnojezičkih informacija koja je već razvijena za engleski jezik na srpski jezik.
  • Vlado Kešelj je sada vanredni profesor na Univerzitetu Dalhauzi u Kanadi i to na Odseku za računarstvo. Glavne oblasti interesovanja su mu obrada teksta i prirodno jezičkih informacija, posebno iskopavanje informacija iz teksta. Vlado Kešelj je diplomirao na Matematičkom fakultetu 1994. (među poslednjim generacijama studenata prof. Parezanovića), a magistrirao je i doktoriarao u Kanadi na čuvenom Vaterlu univerzitetu. U ovom broju je zajedno sa Dankom Šipkom, lingvistom sa državnog univerziteta u Arizoni predstavio originalni rad koji se bavi izgradnjom stemera i lematizatora za srpski jezik. Stemeri i lematizatori su vrlo korisni alati u pronalaženju informacija.
  • Gordana Pavlović-Lažetić je vanredni profesor na Matematičkom fakultetu. Diplomirala je na smeru za numeričku matematiku i kibernetiku istog fakulteta 1978. godine. Magistarsku tezu odbranila je 1981, a doktorsku disertaciju odbranila je 1988. i u oba slučaja prof. Parezanović je bio član komisije za ocenu i odbranu. Osnovne oblasti interesovanja u oblasti računarske obrade testa su tekstualne baze podataka, veb dokumenta i pronalaženje informacija. Duško Vitas je vanredni profesor na Matematičkom fakultetu. Diplomirao je na smeru za numeričku matematiku i kibernetiku istog fakulteta 1973. godine. Magistarsku tezu za koju je prof. Parezanović bio mentor odbranio je 1977, a doktorsku disertaciju za koju je prof. Parezanović takođe bio mentor je odbranio 1993. Glavne oblasti interesovanja su mu računarska lingvistika, računarska leksikografija, resursi za obradu srpskog jezika kao i primene ovih istraživanja u informatici (pronalaženje informacija, automatsko indeksiranje). Duško Vitas je sa prof. Parezanovićem aktivno učestvovao u priprema za osnivanje Katedre za računarstvo i informatiku. U ovom broju Gordana Pavlović-Lažetić i Duško Vitas predstavljaju rezultate dugogodišnjeg rada na izradi resursa i alata za prepoznavanje imenovanih entiteta (odnosno naziva) u tekstu na srpskom jeziku. Ovi resursi i alati su neophodan preduslov za svaki ozbiljan sistem za pronalaženje informacija, sumarizaciju, klasifikaciju.
  • Ivan Obradović je redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu. Diplomirao je na smeru za numeričku matematiku i kibernetiku Matematičkog fakulteta 1974. godine. Doktorirao je 1991. na Matematičkom fakultetu pod mentorstvom prof. Parezanovića. Ranka Stanković je asistent na Rudarsko-geološkom fakultetu. Diplomirala je na Matematičkom fakultetu 1988. godine i magistrirala na istom fakultetu 2001, godine. Glavne oblasti interesovanja Ivana Obradovića i Ranke Stanković su ekspertni sistemi, informacioni sistemi i upotreba jezičkih resursa u sistemima za pronalaženje informacija. U ovom broju Infoteke oni zajedno  predstavljaju jedan potpuno originalni softver za poboljšavanje rezultata pretraživanja weba koji koristi raznovrsne jezičke resurse koji su razvijeni za srpski jezik.
  • Cvetana Krstev je docent na Filološkom fakultetu. Diplomirala je na smeru za numeričku matematiku i kibernetiku Matematičkog fakulteta 1975. godine. Magistarsku tezu za koju je prof. Parezanović bio mentor odbranila je 1989, a doktorsku disertaciju za koju je prof. Parezanović bio član komisije je odbranila 1997. Osnovne oblasti interesovanja su joj razvoj resursa i alata za obradu srpskog jezika, pre svega raznih vrsta elektornskih rečnika, kao i njihova primena u informatici (pronalaženje informacija, automatsko indeksiranje). U ovom broju ona predstavlja sa grupom od šest postdiplomaca sa Katedre za računarstvo i informatiku rezultate kooperativnog rada na daljem razvoju srpskog wordneta koji predstavlja srpsku verziju leksičke baze podataka wordnet koja je postala de fakto standard za semantičke mreže.
  • Mr Biljana Kosanović je šef Centra za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije. Diplomirala je na Matematičkom fakultetu 1985. godine, a magistrirala u Centru za Multidisciplinarne studije. Svi će mnogo bolje znati ko je Biljana Kosanović ako kažemo da ona vodi Kobson -Konzrocijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku. U svom radu u ovom broju Infoteke ona predstavlja kakva su iskustva u Srbiji posle šest godina od ustanovljavanja ovog Konzorcijuma u korišćenju pretplaćeni informacionih izvora i kakav je njihov stepen iskorišćenosti. Ona u radu takođe predstavlja i druge aktivnosti koje ovaj konzorcijum podstiče, kao što je promovisanje domaće nauke.
  • Dr Stela Filipi-Matutinović je šef Odeljenja za naučne informacije, matičnu i izdavačku delatnost i razvoj bibliotečkog sistema u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković». Diplomirala je na Grupi za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta 1973. godine, a magistrirala je 1977. godine na istoj grupi. Doktorirala je na Biološkom fakultetu 1993. godine sa bibliometrijskom temom. Od 2002. do 2004. godine vodila je Tempus projekat izgradnje kooperativne akademske bibliotečke mreže Srbije za univerzoitete u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. U svom radu u ovom broju časopisa Infoteka ona predstavlja mogućnosti i izazove koje pred međubibliotečku pozajmicu i snabdevanje dokumentima stavlja sve veće korišćenje elektronskih dokumenata. Ovoj temi je bila posvećena konferencija u Singpuru, oktobra 2007. godine koju je organizovala IFLA-ina Sekcija za međubibliotečku pozajmicu i snabdevanje dokumentima.

Sekcija za matične bilioteke Bibliotekarskog društva Srbije, održalo je dvodnevni sastanak u Bibliotekeci «Gligorije Vozarević» u Sremskoj Mitrovici od 13-14. juna 2008. godine. Tema stručnog sastanka je bila: «KULTURNA I IZDAVAČKA DELATNOST MATIČNIH BIBLIOTEKA». O svojim bibliotekama je govorilo 25 bibliotekara. iz Beograda, Novog Sada, Vranja, Kragujevca, Zrenjanina, Pančeva, Sombora, Šapca, Subotice, Valjeva, Kruševca, Kikinde, Čačka, Kraljeva, Bora, Prokuplja, Pirota, Jagodine, Lazarevca, Užice, Šida, Bijeljine – gost iz Republike Srpske i naravno  iz Sremske Mitrovice.  Skupu je  prisustvovalo 49 bibliotekara iz navedenih gradova.
         Prisutni su usvojili sledeće zaključke:
–          Da Bibliotekarsko društvo Srbije i/ili Zajednica matičnih biblioteka i/ili Narodna Biblioteka Srbije organizuje sastanak (stručni, skup, savetovanje) čija će tema biti  Izdavačka delatnost  biblioteka.
–          Da  se pokrene akcija ili manifestacija Bibliotekarska štafeta kako bismo kroz dragocenu razmenu iskustava i programa bolje upoznali jedni druge i obogatili novim sadržajima redovnu delatnost naših biblioteka.
–          Da se svi dobri programi i sardžaji objavljuju najpre na postojećim sajtovima i u stručnim bibliotekarskim časopisima. 
Sastanak je uspešno organizovala i vodila Vesna Petrović, bibliotekar savetnik Biblioteke «Gligorije Vozarević», predsednik    Sekcije za matične biblioteke BDS.

Temelji Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» u Beogradu postavljeni su u 19. veku. Kao samostalna ustanova zvanično je otvorena za korisnike na dan Ćirila i Metodija  24. maja 1926. godine, sa fondom, od oko 30.000 knjiga. Jedna je od najstarijih i najvećih naučnih biblioteka u Srbiji. Na predlog prof. Pavla Popovića i uz finansijsku donaciju Karnegijeve fondacije, prva je srpska biblioteka za koju je namenski podignuta zgrada. Beogradski univerzitet osnovao je Biblioteku sa zadatkom da mu bude stručna podrška u naučno-istraživačkom i nastavnom radu. Prvi upravnik je bio prof. dr Uroš Džonić, a u nabavnoj politici biblioteke je učestvovao Bibliotečki odbor, čiji su članovi bili profesori sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Fond biblioteke je popunjavan planski i sistematski, opštim i fundamentalnim delima iz svih naučnih oblasti, putem poklona razmene, kupovine i obaveznog primerka. Univerzitetska biblioteka je od 1945. godine depozitna za doktorske disertacije sa teritorije Jugoslavije, a od devedesetih sa Univerziteta u Beogradu. U svom izuzetno bogatom fondu biblioteka ima 27 posebnih biblioteka, rukopisnu zbirku u kojoj je najstariji ćirilski rukopis iz 13. veka, orijentalnu rukopisnu zbirku, inkunabule, arhivsku zbirku pisama i dokumenata od kraja 17. do 20. veka, zbirku geografskih karata i mapa, zbirku domaćih i stranih priručnika, domaćih i stranih univerzitetskih publikacija i udžbenika, izuzetnu zbirku domaćih i stranih serijskih publikacija.
Univerzitetska biblioteka kao institucija od posebnog društvenog interesa, kao deo Univerziteta i visokog školstva svoje zadatke je usklađivala sa nastavnim i istraživačkim programima i zadacima Univerziteta, mada nije uvek mogla u potpunosti da prati ekspanziju razvoja Univerziteta u celini. Univerzitetska biblioteka je sastavni deo obrazovnog procesa i kao takva  treba da bude sastavni deo Univerziteta, a na osnovu odluke Skupštine Beogradskog  univerziteta 1987. godine, Univerzitetska biblioteka je određena kao centar za naučne i stručne informacije u sistemu Univerziteta. Učesnik je projektnog tima za izradu naučno-tehničkih informacija SR Srbije. Sledeće godine je Univerzitetska biblioteka postala jedno od 9 čvorišta bibliotečko-informacionog sistema Jugoslavije. Od 1988. započeta je automatizacija poslovanja Biblioteke i njeno uključenje u Sistem naučno-tehnoloških informacija Jugoslavije. Formiran je elektronski katalog, koji je online dostupan 24 sata dnevno. Odmah po uvođenju Internet servisa u Srbiju i Biblioteka je svojim članovima omogućila pretraživanja, a prvi domaći bibliotečki sajt na Internetu urađen je maja 1996. godine u Univerzitetskoj biblioteci.
U okviru svojih redovnih aktivnosti, a zahvaljujući bogatstvu fondova, u biblioteci se organizuju tematske izložbe, akademske večeri i promocije knjiga. Pri njihovom izboru odlučujuću ulogu ima profil korisnika Biblioteke.
Na sajtu www.unilib.bg.ac.yu Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» mogu se pretražiti:
Virtuelna izložba o Milutinu Milankoviću- velikanu svetske nauke sa Beogradskog univerziteta
– Izložba o Milutinu Milankoviću u Univerzitetskoj biblioteci,
izvor: www.b92.net/kultura,
postavljeno: 14.02.2006. 
– Izložba o Milutinu Milankoviću,
izvor: www.b92.net/info/komentari
postavljeno: 13.02.2006. 
– Izložba o Milutinu Milankoviću u Univerzitetskoj biblioteci,
izvor: www.elitesecurity.org,
postavljeno: 13.02.2006.
katalozi:
Lični fond Miloša N. Đurića u Univerzitetskoj biblioteci
Danica Filipović i dr Nikola Marković, 2008. god.
Stvaralačka kritika Dimitrija Mitrinovića
Dragana Mihailović i Gordana Lazarević, 2008. god.
Karl Line u Univerzitetskoj biblioteci
– povodom trista godina od rođenja –

Stela Filipi Matutinović, 2007. god.
Radomir D. Lukić(1914-1999)
Marija Vranić Ignjačević, 2007. god.
Tvrđave na Dunavu
Danica Filipović i dr Nikola Marković, 2007. god.
U susret duhu Evrope – evropski gradovi sa starih slika
Danica Filipović i Dejan Stojiljković, 2006. god.
Veselin Čajkanović 1881-1946
Marija Vranić Ignjačević, 2006. god.
Milutin Milanković – velikan srspke nauke sa beogradskog univerziteta
dr Stela Filipi Matutinović i Adam Sofronijević, 2006. god.
dr Hugo Klajn 1894-1981
Marija Vranić Igljačević, 2006. god.
Vilinske priče – Simbolika i značenje bajki
Dragana Mihailović i Sunčica Glišić, 2005. god.
StampaRarissima – Stare i retke knjige štampane u Italiji u XV i XVI veku
Danica Filipović i Dejan Stojiljković, 2005. god.
Šezdeset godina od završetka Drugog svetskog rata
Danica Filipović, 2005. god.
Sima Lozanić (1847-1935)
Marija Vranić-Ignjačević, mr Dragana Stolić i Dubravka Milošević, 2005. god.
Luka Ćelović (1854-1929)
Danica Filipović, 2004. god.
 Aleksandar Deroko (1894-1988)
Marija Vranić-Ignjačević i Dubravka Milošević, 2004. god.
Srpski manastiri u svetskoj kulturnoj baštini UNESCO-a
Bojana Melcer, 2004. god.
Dva veka od prvog srpskog ustanka i stvaranje moderne države
mr Nikola Marković i Danica Filipović, 2004. god.
Aleksandar Đ. Kostić (1893-1983)
Marija Vranić-Ignjačević, mr Dragana Besara i Dubravka Milošević, 2003. god.
Južnoslovenska istraživanja na nemačkom jeziku u 20. veku
dr Dejan Ajdačić, Dobrila Begenišić (Narodna biblioteka Srbije), Branka Nogić, Ljiljana Stanković, mr Nikola Marković, Bojana Melcer, 2003. god.
Klasična kultura arapa u fondu Univerzitetske biblioteke
Dejan Stojiljković, 2003. god.
Anica Savić Rebac (1892-1953)
Marija Vranić-Ignjačević, mr Dragana Besara i Dubravka Milošević, 2003. god.
Mihailo Petrović Alas (1868-1943)
Marija Vranić-Ignjačević i mr Dragana Besara, 2003. god.
Srpsko-mađarske kulturne veze
Marija Vranić-Ignjačević i mr Dragana Besara, 2002. god.
Bugarsko-srpske književne i kulturne veze dr Dejan Ajdačić, mr Dragana Besara, Mr Vera Petrovići Aleksandra Jovanović, 2002. god.
Norveška književnost
mr Dragana Besara i Aleksandra Jovanović, 2002. god.
Katalog knjiga iz projekta Goethe-Institut-aInterNationes
Branka Rajlić i Gudrun Krivokapić, deo 3, 2002. god.
Katalog knjiga iz projekta GoetheInstitutaInterNationes
Branka Rajlić i Gudrun Krivokapić, deo 2, 2002. god.
Katalog knjiga iz projekta GoetheInstitutaInterNationes
Branka Rajlić i Gudrun Krivokapić, deo 1, 2001. god.
Gete – poslednji univerzalni genije?
Branka Nogić, Branislava Grbić, Branka Rajlić i Gudrun Krivokapić, 2000. god.
 Hilandar u Univerzitetskoj biblioteci
Bojana Melcer, dr Stela Filipi-Matutinović i Aleksandar Marinković, 1998. god.
 Hajnrih Hajne: Život – Delo – Recepcija
Aleksandar Marinković i Gudrun Krivokapić, 1998. god.
Fotografije Vojislava M. Jovanovića (1901-1941)
priređ. Milanka Todić i dr Dejan Ajdačić; saradnici Radmilo Džonić i Jasna Čanković, 1997. god.
Hajnrih Bel – Život i delo Gudrun Krivokapić i Aleksandar Marinković; prev. Branimir Živojinović, 1997. god.
Britanski putopisci u našim krajevima Anđa Tošić, Danica Filipović i mr Nikola Marković, 1996. god.
Za sedmu umetnost – Istorija, teorija i kritika filmske umetnosti Jasmina Paunović i Dragana Besara, 1995. god.
Milica Prodanović (1897-1992) Marija Vranić-Ignjačević, 1992. god.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je adaptirala, zahvaljujući donaciji kompanije US Steel, prostor na prvom spratu. Posvećen je mladim likovnim umetnicima, a od 1. marta 2008. godine kroz jednomesečne programe, do sada su predstavljeni radovi mladih umetnika: Nikole Markovića; Kristine Kovačević; Kulturne paradigme savremene umetnostiPavle Stefanović Grupa EXAT 51, Olga Jevrić, Grupa OHO;Srđan Simić; Ivana Kosanović; Narcis Alispahić;Zampa di Leone.
Otkrivajući svoje fondove, u okviru bibliografske delatnosti, Biblioteka pruža informacije o naučnom radu na Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu umetnosti i drugim univerzitetima u Srbiji.
Bibliografija radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu koja je objavljivana godišnje počev od 1964. godine omogućavala je uvid u naučni rad na oba univerziteta u Beogradu. Do 1985. godine Bibliografija je izlazila u štampanom obliku, a od 1986. godine je uključena u elektronski katalog Univerzitetske biblioteke.
Pregled doktorskih disertacija odbranjenih u Srbiji. Za našu nauku od izuzetnog značaja bilo je objavljivanje ove publikacije za periode 1945-1975, 1976-1978, 1979-1980 i 1984-1985. Podaci o doktorskim disertacijama koje su kasnije odbranjene, kao i svi podaci iz objavljenih Pregleda uključeni su u elektronski katalog Biblioteke.
Bibliografija prikaza, tematskih brojeva i priloga, kao i Bibliografija bibliografija u serijskim publikacijama iz fonda Biblioteke, rađena je od 1975. do 1994. godine u obliku lisnog kataloga. Od 1995. ova bibliografija je uključena u elektronski katalog Biblioteke.
Bibliografija radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu, se od 1986. godine izrađuje u elektronskom obliku.
U okviru VBS je omogućen onlajn ispis personalnih bibliografija istraživača. Naučni radnici i istraživači iz Srbije mogu izborom linka Bibliografije, na glavnom meniju COBISS.SR, sami da ispisuju svoje personalne bibliografije.
Zakonom o Univerzitetu iz 1905. godine, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» je depozitna biblioteka za doktorske disertacije. Zakonska je obaveza da se posle promocije sve odbranjene disertacije deponuju u njenom fondu. Nažalost, ova zakonska obaveza nije uvek poštovana.
Na osnovu elektronskog kataloga Biblioteke i popisa disertacija koje su pripremili svi fakulteti, pripremljen je popis doktorskih disertacija koje se čuvaju u fondovima mreže biblioteka Univerziteta u Beogradu. Prema evidenciji Univerziteta u Beogradu ukupno je promovisano 12.591 doktora nauka. Bliži podaci o disertacijama, koje se čuvaju u fondu Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» (signatura i podaci o mentoru i članovima komisija za disertacije branjene posle 1995.), dostupne su na: http://www.unilib.bg.ac.yu/projekti/disertacije_index.php.
Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji osnovana je 1992. godine na predlog Odeljenja za matičnu delatnost i razvoj Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» i grupe visokoškolskih biblioteka. Članovi Zajednice su sve biblioteke univerziteta u Srbiji. Sedište Zajednice je u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković».
Najvažnija uloga Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji je da promoviše bibliotekarsku struku i da pomogne profesionalni razvoj zaposlenih u bibliotekama univerziteta, fakulteta i naučnoistraživačkim institucijama. Viđenje svoje Misije definisala je kao potrebu da »Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji postoji da bi razvijala i promovisala bibliotekarsku struku i unapredila profesionalni i materijalni status zaposlenih u bibliotekama članicama».
Zajednica u okviru svoje izdavačke delatnosti izdaje časopis «Infoteka» (YU ISSN 1450-9687), i list «Visokoškolske biblioteke» (YU ISSN 1820-0095). Obe publikacije su dostupne u punom tekstu na  sajtu Zajednice. Od 2000. godine do sada je izašlo 13 brojeva Infoteke, sa preko 110 naučnih i stručnih članaka, većinom dvojezičnih, na srpskom i engleskom jeziku. Infoteka od 2004. godine ima uređivački odbor i redakciju u čijem sastavu su pored domaćih i istaknuti inostrani stručnjaci.
«Visokoškolske biblioteke» su počele da izlaze 2003. godine i do sada je izašlo 28 brojeva sa vestima, intervjuima sa domaćim i stranim stručnjacima, prikazima skupova i portretima biblioteka.
Obe publikacije se distribuiraju besplatno svim članicama Zajednice, a dostupne su u elektronskom obliku u punom tekstu preko internet prezentacije Zajednice. http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/index.php
Univerzitetska biblioteka je započela realizaciju rada na digitalizaciji svojih fondova, pre svega stare i retke knjige, da bi i na taj način dela od posebnog kulturnog značaja učinila dostupnim svim potencijalnim korisnicima.
Mr Mr Vera Petrović

Simpozijum UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA/DOKUMENTIMA I SARADNJA IZMEĐU BIBLIOTEKA BALKANSKIH ZEMALJA održan je u organizaciji rukovodstva Trakijskog Univerziteta, od 5. do 7. juna 2008. godine.

  • Na simpozijumu je učestvovalo 245 ljudi iz 13 zemalja (od toga 10 su bile Balkanske zemlje).
  • U toku simpozijuma predstavljeno je 50 radova i 17 postera na 19 sesija.
  • Posle svake sesije čule su se pozitivne kritike, a bilo je i vremena za održavanje kulturno-umetničkih i društvenih aktivnosti.

Na završnoj sesiji, koja je održana u subotu, 7. Juna 2008. godine, prihvaćeni su sledeći zaključci:

  • da se ustanovi Društvo biblioteka balkanskih zemalja, koje će svoje zajedničke kongrese održavati u Edirne-u na Trakijskom Univerzitetu.
  • Jasno će se definisati zajedničke teme za buduće simpozijume.
  • da se konstituišu nove sesije, koje mogu da istaknu druge kulturne vrednosti (muzeje i t d.)
  • da se poveća broj predavača po pozivu o posebnim specifičnim temama.
  • Obezbediti učešće glavnih institucija koje imaju ključnu ulogu u zaštiti kulturnog nasleđa i preneti na njih odgovornost .
  • Podrška institucionalizaciji unapređenja i organizaciji budućih simpozijuma od strane Trakija Univerziteta i značajnih nevladinih organizacija, realizacija i pružanje gostoprimstva budućim simpozijumima u drugim Balkanskim zemljama
  • Održavanje radionica pre sledećeg simpozijuma, radi usavršavanja sistema obrade i njegovog modifikovanja ako je to potrebno, i takođe završetak definisanja kontrolisanog rečnika „Predmetne odrednice“  i „Autor, Autorska odrednica“  u kratkom periodu za zemlje koje još nisu završile posao na njihovoj izradi.
  • Održavanje radionice radi definisanja politike digitalizacije i saradnja između balkanskih zemalja u vezi sa upravljanjem informacijama i dokumentacijom koji se tiču kulturnog nasleđa i njegove zaštite.
  • Sprovođenje Sporazum o internacionalnoj zaštiti kulturnih dobara.
  • Organizovanje zajedničkog sajma knjiga, dostupnost informacionim izvorima  i arhivskoj dokumenataciji za sve korisnike.
  • Reformisanje aktivnosti iz oblasti bibliotečko/informaciono-dokumentacionog rada i statusa zaposlenih u ovim oblastima u smislu poboljšanja obrazovanja, socijalnih i ekonomskih uslova i predlaganje odgovornog tela, kako bi taj status bio konstitutivno prepoznat.
  • Osnivanje interaktivnog web sistema i „Kulturnog i komunikacionog centra“ za istraživanje, ispitivanje i zaštitu izvora koji su rezultat zajedničkog kulturnog i civilizacijskog rada.

Sa gore pomenutim predlozima su upoznati svi učesnici i sa većinom su saglasni.

Ova dekleracija je pripremljena na dva jezika, turskom i engleskom i potpisali su je svi članovi komisije za izradu Edirnske Deklaracije.

Potpisnici:
Predsednik: Prof. Dr Tekin Aybaş i članovi: prof. Dr Sekine Karakaş; prof dr Stoyanka Kendorova; Husan Duman; Semta Atinç; Ender Bilar; Zasagül Ekinci.

Virtuelna biblioteka Srbije zasnovana je  na uzajamnom katalogu koji je prvi put uspostavljen 1988, i funkcionisao je do 1992 godine, da bi ponovo bio uspostavljen 2003. On je deo COBISS.Net-a, regionalnog bibliotečkog sistema koji okuplja biblioteke koje koriste COBISS softver. COBISS.Net  je ustanovljen 2004. Sada uključuje više od 500 biblioteka  u Sloveniji, Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, koje zajedno imaju preko 5,7 miliona zapisa. Sa Bugarskom je takođe potpisan sporazum o uključenju u sistem.
Virtuelna biblioteka Srbije podrazumeva izgradnju sistema  uzajamne katalogizacije sa  centralnim elektronskim katalogom  i mrežom  biblioteka  koju čine sve biblioteke u Srbiji. Kada je 2004. formiran zajednički elektronski katalog imao je 1.300.000 zapisa, koje su kreirali Biblioteka Matice Srpske, Narodna biblioteka Srbije, JUBIN  i Univerzitetska biblioteke Svetozar Marković. Ceo projekat se odvijao uz podršku  TEMPUS i OSI projekta. Broj zapisa u centralnoj bazi je sa 1.300.000 zapisa koliko je bilo 2004. porastao na oko 1.700.000 zapisa na početku 2008. godine. Akcenat je stavljen na obuku bibliotekara i sticanje licence za rad u sistemu uzajamne katalogizacije, koji se obavlja u centru za edukacije VBS. Obuka traje 5 dana.Nakon toga bibliotekari rade po 30 zapisa u testnoj bazi koju pregleda komisija . Članovi komisije su iz BMS-e, NBS-e i UBSM. Licenca nije doživotna i može se oduzeti u 3 slučaja:
1. ako katalogizator ne kreira nijedan zapis u 3 godine,
2. ako tri puta kreira zapis koji je u suprotnosti za kataloškim pravilima , i
3. ako drugoj osobi ustupi da radi pod njegovim korisničkim imenom i lozinkom.

Zajednički katalog srpskih biblioteka je vrlo popularan kod korisnika biblioteke, jer na jednom mestu pruža sve informacije o željenim publikacijama bilo gde u Srbiji. Korisnici biblioteka više koriste elektronski katalog jer im on pruža  veće mogućnosti u pretraživanju, kao i pretraživanje po većem broju parametara. Lisni katalog se koristi samo za one publikacije kojih nema u bazi. Namera svih biblioteka članica uzajamnog kataloga je da svoje lisne kataloge konvertuju u elektronski katalog. Samo nekoliko njih je završilo taj posao. WEB interface za COBISS.Sr je razvijen u Srbiji, ali koristi podjednako i engleski jezik. Kako u srpskom jeziku postoje dva pisma latinično i ćirilično, oba su pretraživa u OPAC-u. Vrlo je važno kod kreiranja zapisa da se kod formiranja odrednice podjednako uključe oba oblika imena, etimološki i fonetski .

Pretraživanje u COBISS/OPAC-u je prilagođeno svim nivoima korisnika. Postoji početni, srednji  i napredni nivo pretraživanja. Pretražuje se najčešće po nekoliko parametara: po autoru, naslovu, godini izdanja, ključnoj reči, izdavaču. Moguće je pretraživati po 28 različitih parametara. Broj pretraživanja u periodu 2001-2007 je značajno uvećan. Taj broj se povećavao kako se povećavala elektronska baza podataka, dostupnost i brzina Internet veza, kvalitetni WEB sajtovi sa pravim informacijama, informisanost i znanje korisnika kao i postojanje Virtuelne biblioteke Srbije. Primećeno je da je prosečan broj pogodaka prilikom pretraživanja sa 1.46 koliko je bilo 2001. porastao na 2.23 u 2007. godini. To znači da je broj relevantnih pogodaka porastao u lokalnoj bazi kao i uzajamnom katalogu, jer se povećao broj zapisa u katalozima.

Uzajamni katalog i učešće u COBISS.Net -u je vrlo važno za sve nas. Međutim, nove generacije korisnika žele odmah da sve što im je potrebno nađu na Internetu. Zato bibliotekari ulažu ogromne napore da maksimalan broj zapisa bude u elektronskoj formi.

                        Dr Stela Filipi-Matutinović, Tatjana Brzulović- Stanisavljević

Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» je uključena u svetske tokove razvoja bibliotečke delatnosti. Ona je najstarija i najveća univerzitetska biblioteka u Srbiji, odgovorna za stručni razvoj drugih visokoškolskih biblioteka.
Postojanje centralne biblioteke za 3 univerziteta, 145 fakultetskih i 31 visokoškolska biblioteka, kojima UB pruža stručnu pomoć u radu. Matičnost biblioteke se ogleda u organizovanju specijalnih  kurseva i radionica za bibliotekare koji rade u sistemu uzajamne katalogizacije, elektronskom pretraživbanju baza podacaka, citatnih indeksa, evaluacije itd…
Standardi za fakultetske i visokoškolske biblioteke regulišu minimalan broj knjižnog fonda, prostora i opreme, kao i broja i kvalifikacione strukture bibliotečkog kadra. Bibliotekari se permanentno profesionalno usavršavaju, kako bi uspešno odgovorili zahtevima studenata, pružajući im, kad god je to potrebno i elementarnu informacionu pismenost.
Standardi su 2007. godine prilagođeni bibliotekama, a bibliotekari ih primenjuju u svojim bibliotekama i na taj način neposredno učestvuju u transformaciji univerziteta.
Univerzitetska biblioteka u okviru svoje matičnosti, prati trenutnu situaciju na osnovu raspoloživih pokazatelja, analizira i donosi zaključke.

                                                                            Mr Mr Vera Petrović; Maja Đorđević

Konzorcijum za objedinjenu nabavku biblioteka u Srbiji – KoBSON je uspostavljen 2001. godine kao rezultat dogovora šest najvećih biblioteka u Srbiji. Narodna biblioteka Srbije je ovlašćena da pregovara sa provajderima naučnih informacija i Ministarstvom nauke koje finansira ceo projekat. Konzorcijum je, takođe, član međunarodnog konzorcijuma eIFL – Electronic Information for Libraries. Preko eIFL-a KoBSON dobija pristup do mnogobrojnih elektronskih servisa znatno jeftinije. KoBSON je započeo sa pristupom do 3.500 časopisa u punom tekstu 2002. godine. Danas biblioteke i svi koji su na akademskoj mreži imaju pristup do 35.000 e-časopisa i više od 30 elektronskih servisa. KoBSON je 2005. godine započeo i sa pristupom do elektronskih knjiga. Najviše korišćeni servisi su ScienceDirect, JSTORE i EBSCO. Konzorcijum organizuje edukaciju bibliotekara, korisnika Biblioteke i zaposlenih na državnim fakultetima i institucijama širom Srbije. Preko KoBSON-a se sufinansira međubibliotečka pozajmica sa inostranstvom. Tri univerzitetske biblioteke u Srbiji pružaju ovu uslugu svojim korisnicima. U početku smo pozajmljivali knjige dostupne preko nemačkog elektronskog servisa SUBITO-a, ali kako je danas na raspolaganju veliki broj informacija, mi koristimo sve klasične i elektronske izvore da bi se došlo do traženog dokumenta ili knjige. Komunikacija elektronskom poštom omogućava brzu i uspešnu porudžbinu i isporuku ILL materijala. Takođe digitalizacija mnogih dokumenata omogućava uspešnu međububliotečku pozajmicu.

Biblioteka Ekonomskog univerziteta u Beču je osnovana 1989. godine kao biblioteka Eksportakademije carskog i kraljevskog austrijskog Muzeja trgovine (Exportakademie des k.k. österreichischen Handelsmuseum). U prvom štampanom dvotomnom katalogu biblioteke (1909.-1910.) objavljeno je da raspolaže sa 5000 svezaka i 320 naslova tekućih časopisa. Zakonom iz 1919. godine Eksportakademija prelazi u Visoku školu za međunarodnu trgovinu (Hochschule für Welthandel). Od 1930. se sve disertacije odbranjene na Visokoj školi čuvaju u biblioteci, a nabavljaju se i skoro sve disertacije iz Nemačke i Švajcarske. Visoka škola za međunarodnu trgovinu je od 1955. godine pod nadležnošću Ministarstva prosvete. Po otvaranju nove zgrade u Philippovichgasse preseljeno je 120.000 svezaka i 400 tekućih časopisa kao i svi katalozi. Od 1966. se čuvaju i diplomski radovi studenata. Biblioteka se 1974. godine ponovo seli u novu zgradu u Gymnasiymstrasse i posle dvogodišnjeg brižljivog planiranja uspostavljen je novi sistematski katalog, koji se sa odgovarajućim izmenama upotrebljava sve do danas. Visoka škola za međunarodnu trgovinu je shodno Zakonu o univerzitetu iz 1975. godine preimenovana u Ekonomski univerzitet.

Nova zgrada Ekonomskog univerziteta, koja se sastoji od glavne zgrade i biblioteke otvorena je 1982. godine u Augasse 2-6. Biblioteka je smeštena u četvorospratnici koja ima 7188 m² korisne površine od čega je 4622 m² namenjeno korisnicima (480 radnih mesta, slobodan pristup, katalozi, pultovi). Pri projektovanju se posebno vodilo računa o internacionalnom trendu velikog slobodnog pristupa publikacijama i povećane primene elektronskih medija.
Novom organizacijom biblioteke 1986. godine se uspostavlja centralni katalog u kojem se obrađuju fondovi instituta Ekonomskog univerziteta; odeljenje periodike u glavnoj zgradi skladišti i časopise instituta i šalje ih u Austrijsku elektronsku bazu časopisa; otvara se novo odeljenje SOWIS koje pruža informacije iz društvenih i ekonomskih nauka na osnovu pretraživanja relevantnih nacionalnih i međunarodnih baza podataka. Udžbenici se od 1987. nalaze u slobodnom pristupu na raspolaganju korisnicima tokom celog radnog vremena biblioteke. Naredne godine se uspostavlja bibliotečki informacioni sistem i time zaključuje lisni katalog. Biblioteka Ekonomskog univerziteta u Beču od 1989. sarađuje u objedinjenom katalogu naučnih biblioteka Austrije BIBOS. U odeljenju SOWIS se obezbeđuje novi prostor sa preko 60 radnih stanica za pretraživanje elektronskih publikacija za korisnike, u kojem mogu samostalno da pristupe bazama podataka i da čitaju i nepublikovanu literaturu (npr. doktorske disertacije). Od 1991. je uspostavljen HyperCard sistem (softverski alat koji realizuje mnoge principe hiperteksta) za praćenje citiranosti radova profesora i saradnika Ekonomskog univerziteta HYPERBIB, a na osnovu baze SSCI/Social Science Citation Index (objavljuje se mesečno od 1991.- štampana verzija od 1978.-1990.) 
Pribavljanjem CD-ROM servera i njegovom instalacijom u mrežu Ekonomskog univerziteta 1994. godine je omogućen pristup bazama podataka (36) sa svakog radnog mesta u institutima i iz glavne zgrade biblioteke. Instalirane su i baze BIBOS i ÖZDB (austrijska baza časopisa). U glavnu zgradu biblioteke se sledeće godine uvodi automatski sistem za pozajmicu što je znatno lakše i konformnije za korisnike. Biblioteka nudi i nabavku literature iz celog sveta preko Document Delivery-Service usluge.

Katalozi

Formalna obrada

Prvi štampani dvotomni katalog objavljen 1909/10. godine je autorski i stručni. Do 1930. se autorski katalog vodi prema tzv. Staroaustrijskim pravilima u formi lisnog kataloga. Od 1931. do 1988. su primenjivane instrukcije za alfabetske kataloge pruskih biblioteka (tzv. „Pruska pravila“). Univerzitetska biblioteka Ekonomskog univerziteta je od 1989. uključena u objedinjeni elektronski katalog austrijskih naučnih biblioteka BIBOS i katalogizacija se sprovodi prema nemačkim pravilima za katalogizaciju u naučnim bibliotekama (RAK). Započeta je i retrospektivna obrada publikacija. Katalogizacija u sistemu ALEPH 500 počinje 1998/99.

Sadržinska obrada

Predmetizacija se vrši prema Pravilima predmetnog kataloga kao i normativnoj bazi podataka nemačkih biblioteka.
Od 1945. godine postoji i sistematski katalog, a od 1975. je započeto sa izradom novog stručnog kataloga prema klasifikacionom sistemu Ekonomskog univerziteta, koji se sa potrebnim proširenjima, kao rezultat saradnje fahreferenata biblioteke i profesora univerziteta, još uvek primenjuje i koristi se i u elektronskom katalogu.

Centralni katalog

Od 1986. godine se postepeno sprovodi centralna katalogizacija fondova instituta Ekonomskog univerziteta u Beču. Prvobitno su bile obuhvaćene novonabavljene publikacije, a u međuvremenu su fondovi instituta retrospektivno obrađeni u sistemu BIBOS.

Slobodan pristup knjigama i časopisima

Od otvaranja nove zgrade biblioteke, veći deo novih knjiga je izložen u slobodnom pristupu. Korisnici mogu sami da preturaju po policama i odaberu ono što ih interesuje. Publikacije se nalaze prema sadržinskim (naučnim ili stručnim) grupama, a u okviru grupa prema godini izdanja. Ovakvo korišćenje fondova uslovljava da se knjige mogu izneti iz biblioteke samo preko vikenda i praznika. Najvažniji udžbenici Ekonomskog univerziteta se nalaze u više primeraka, u policama sa udžbeničkom literaturom, tako da su na raspolaganju korisnicima duži vremenski period (60 dana). Starije knjige su smeštene u magacinima i ređaju se prema sistemu numerus currens.
Časopisi se u glavnoj zgradi biblioteke mogu takođe naći u slobodnom pristupu, ali su izloženi po sistemu numerus currens. Do 1991. je vođen lisni katalog, a danas se podaci o fondu periodike unose u Bazu časopisa Ekonomskog univerziteta (preko interneta dostupna studentima i saradnicima univerziteta, a u biblioteci na CD-ROM-u). U bazi postoje linkovi na sadržaje i apstrakte časopisa koji su na raspolaganju korisnicima. Moguće je pogledati ili direktno odštampati celokupne tekstove članaka iz elektronskih verzija časopisa.

Dokumentacija

Tekući istraživački projekti iz društvenih i ekonomskih nauka se od 1985. unose u bazu podataka Ekonomskog univerziteta IDAS. Istovremeno se podaci unose i u bazu FORIS koja obuhvata rezultate istraživanja iz oblasti društvenih nauka u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Doktorske disertacije odbranjene na univerzitetu (sa apstraktom) se mogu naći i na internetu u okviru Austrijske baze disertacija.

Stara i retka knjiga

Pošto je biblioteka osnovana 1898. godine, u fondu nije mogla imati knjige iz ranijih perioda, pa su one nabavljane kupovinom i poklonom. Od posebnog značaja je jedina inkunabula koju biblioteka poseduje, delo franciskanskog monaha Luke Paćolija (Luca Pacioli: Summa de Arithmetica Geometria proportioni et Proportionalita) štampana u Veneciji 1494. godine, vredan dokument o matematičkoj nauci tog vremena.

Ekonomski univerzitet u Beču je danas najveća institucija te vrste u Evropi sa više od 20.000 studenata i preko 100 profesora. Biblioteka Ekonomskog univerziteta raspolaže sa preko 800.000 knjiga, oko 2.200 štampanih  i preko 10.000 licenciranih elektronskih časopisa i 92 baze podataka. Započeto je i licenciranje elektronskih knjiga za potrebe studenata i saradnika, da bi se odgovorilo sve većim zahtevima savremenog visokog obrazovanja.

Literatura:
Universitätsbibliothek der Wirtschaftsuniversität Wien, Wien 1998.
http: //www.wu-wien.ac.at/
http: //www.wu-wien.ac.at/portal/dl/bib/

Jelena Đurđulov,
Univerzitetska bibioteka „Svetozar Marković“,

Beograd

Centralna biblioteka Trakia univerziteta je formirana 1989. godine u Turkan Sabanci kulturnom centru, transformacijom naučne i umetničke biblioteke u centralnu biblioteku. Sadašnja zgrada u Galipolje kampusu je završena 19. maja 2004. i od tada je biblioteka u novoj zgradi. Centralna biblioteka pruža bibliotečke usluge i obezbeđuje izvore informacija za praćenje razvoja nauke i tehnologije. Ona zadovoljava sve zahteve modernog bibliotekarstva u dve povezane zgrade sa četiri bloka na tri sprata. Na prvom nivou, u suterenu, ima 50.000 knjiga. U prizemlju se nalazi informacioni pult, cirkulacija, čitaonica, čitaonica periodike , hol za izložbe i kafeterija. Na prvom spratu se nalazi čitaonica sa knjigama u slobodnom pristupu, referensnom zbirkom, internet učionicom sa 40 kompjutera, internet učionicom za korisnike sa sopstvenim kompjuterima i pojedinačnim prostorijama (20 soba 2h4m) za individualni rad.
Na drugom spratu su sale za predavanja, Centar za audio vizuelne materijale i tehnička podrška.

Radno vreme je radnim danima od 9h do 20h,  a subotom od 9h do 17h.

Elektronske publikacije

U 2008. godini biblioteka je pretplaćena na 18 baza podataka: 16 elektronskih servisa sa punim tekstom članaka i 2 servisa elektronskih knjiga (Ebrary  i Elsevier e-books, 1995-2007). Pošto se u ovom kampusu nalazi Medicinski fakultet, obezbeđen je pristup do OVIDLWW Online Journals, BMJ Clinical Evidence, BMJ Journals online Collection. OVID je naročito dobra baza za medicinski kadar, ali je dosta skupa, te je mi u Srbiji nemamo. Ostale baze podataka imamo i mi, ali oni imaju pristup do 15.663 časopisa, a mi do 35.000. Indeksne baze sa sažecima su:
ENGINEERING VILLAGE 2 i ISI WEB OF SCIENCE. U Srbiji imamo i pristup do baze podataka SCOPUS, koja na Trakijskom univerzitetu nije dostupna.

Mi i oni

Iz razgovora sa bibliotekarima Trakijskog univerziteta proizilazi da je rad sa korisnicima i korišćenje elektronskih servisa daleko naprednije u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Oni rade kao što smo mi radili pre 4 godine, korisnik sedi pored bibliotekara i pretražuje sa njim. Bibliotekari Univerzitetske biblioteke obučavaju individualno ili grupno korisnike za samostalno pretraživanje, bilo u samoj biblioteci ili od kuće.

DCF 1.0

Nažalost, naša biblioteka ima manjak računara i posebnih prostorija za individualni i grupni rad korisnika.
Opšti utisak je da ste u jednoj savremenoj biblioteci, dovoljno prostranoj za različite potrebe korisnika. Prostor je prilagođen i održavanju konferencija i različitih seminara, čak i više njih u isto vreme.

DCF 1.0

Možemo zaključiti da su uslovi za rad i korisnika i kolega u biblioteci Trakijskog univerziteta daleko bolji, ali da je naša biblioteka bolje snabdevena elektronskim izvorima informacija i ima kadar koji je osposobljen i spreman za masovno informaciono opismenjavanje korisnika – najbitniji zadatak koji stoji pred savremenim univerzitetskim bibliotekama.

                                                 Aleksandra Popović
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»