Трећи по реду стручно – научни скуп Библионет одржан је у Сомбору, 4-5. јуна, у организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Градске библиотеке Карло Бијелицки из Сомбора.
Тема овогодишњег скупа била је „Најбољи пројекти библиотека у Србији 2006-2009.“
Комисија за селекцију пројеката изабрала је 10 пројеката и 34 постера који ће бити представљени у оквиру скупа.
На свечаном отварању у Народном позоришту у Сомбору, публици су се обратили градоначелник Сомбора Душан Јовић и директорка Градске библиотеке Карло Бијелицки Миљана Зрнић, а гошћа из Хрватске проф. Др Татјана Апарац-Јелушић одржала је предавање „Најбољи пројекти библиотека у Хрватској 2006-2009.“ Након тога, уследила је промоција књиге „Тесла, портрет међу маскама“, аутора Владимира Пиштала, добитника НИН-ове награде за 2008. годину.
Конференција је организована у прелепом и аутентичном етно амбијенту Дида Хорњаков салаша. Први дан скупа радно представништво сачињавали су Миро Вуксановић, Миљана Зрнић и Драгана Милуновић. Као увод у дешавање, представио се и овогодишњи домаћин Градска библиотека Карло Бијелицки. Првурадну сесију обележиле су презентације следећих библиотека:
- Аудио архив, Библиотека града Београда
- Дигитална библиотека 2006-2009, Градска библиотека Владислав Петковић-Дис, Чачак
- Краљево и Краљевчани, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево
- Пројекат за инклузију Рома: Библиотека је право место за мене, зар не?, Градска библиотека Нови Сад
- Огранци и ограничења, Народна библиотека Вук Караџић Крагујевац
Други дан скупа, чије су радно представништво сачињавали Богољуб Мазић, Драган Којић и Предраг Ђукић, почео је промоцијом књиге „Унапређивање библиотечких услуга за особе са инвалидитетом“, а о овој теми говориле су Недељка Ложајић и Драгана Милуновић из Народне библиотеке Србије, као и Јасна Неговановић из Покрајинског савеза слепих Војводине.
Завршну радну сесију чиниле су презентације:
- Кућа свих кућа, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево
- Библиотека шабачка – привлачно, узбудљиво, безбедно место, Библиотека шабачка, Шабац
- Читам и скитам, Градска библиотека, Суботица
- Тајна, Библиотека града Београда
- Вештина комуникације, Библиотека Милутин Бојић, Београд
Након сваке презентације уследиле су конструктивне дискусије, предочавање проблема као и размене искустава међу библиотекарима. Такође, учесницима скупа подељени су упутници за оцењивање овогодишњег скупа, у којем су имали могућност да дају своје сугестије и предлоге.
Стручни жири у чијем саставу су били председник Заједнице, Сретен Угричић, Миро Вуксановић, Богољуб Мазић, Драган Којић, Предраг Ђукић, Драгана Типсаревић и Миљана Зрнић, одлучио је да ове године додели 3 награде за најбољи пројекат и две награде за најбољу постер презентацију. Наиме, како је нагласио Сретен Угричић у завршној речи, издвојиле су се две групе пројеката, условно речено, по жанру и типу. Једна група презентација, као и постера, имале су у својој основи иновативне идеје и пројекте, а друга група радова се издвајала својом целовитошћу и примењивошћу и у другим библиотекама .
Прву награду у категорији за иновативност и идеју добио је пројекат Тајна Библиотеке града Београда, док су за најбољи пројекат у целини проглашени радови Градске библиотеке Владислав Петковић-Дис из Чачка Дигитална библиотека 2006-2009, развој, резултати и перспектива дигитализације у Градској библиотеци Владислав Петковић-Дис, и Пројекат за инклузију Рома: Библиотека је право место за мене, зар не? Градске библиотеке из Новог Сада.
У категорији најбољих постер презентација ситуација је била слична: додељене су две награде – за најбољи визуелни постер, који промовише књигу и читање, а то је постер Књига Градске библиотеке Карло Бијелицки из Сомбора, а за најбољу презентацију специфичног пројекта дате библиотеке, жири се одлучио за постер Краљево чита Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева.
Презентације и постери с овогодишњег Библионета могу се погледати на адреси:
http://zajednica.nb.rs/scc/izdanja-sa-biblioneta.html
Поред редовног програма, за учеснике скупа организована је посета Градској библиотеци Карло Бијелицки у Сомбору, галерији Милана Коњовића и Срспкој читаоници Лаза Костић. Такође, домаћини су приредили гостима музичко вече уз сомборске тамбураше Раванград, као и одлазак на представу Буба у уху, у извођењу Народног позоришта у Сомбору.
Домаћин следећег Библионета, биће Народна библиотека «Илија М. Петровић»
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ је на овом скупу учествовала са три постерска рада, чије текстове објавлјујемо, а доступни су на адреси:
http://zajednica.nb.rs/files/izdanja/PrezentPoster.pdf
УМЕТНИЧКИ ЦЕНТАР УБСМ
мр Селман Тртовац
УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ Булевар краља Александра 71 у Београду реновирала је део просторија захваљујући донацији компаније US Steel и велику салу на првом спрату ставила на располагање ликовним уметницима. Од 1. марта 2008. годинe Библиотека има своју уметничку галерију, односно Уметнички центар УБСМ у коме, кроз једномесечне програме, представљa радовe најталентованијих студената уметности и радове уметника по позиву. Оваквом иницијативом Универзитетска библиотека представља се као отворена савремена академска институција свесна оправданих очекивања својих садашњих и будућих корисника за увођењем нових садржаја, проширивањем и отварањем нових креативних капацитета и реаговањем на захтев времена за интердисциплинарношћу и укрштањем знања. Исто тако је позитивна намера да се изложбама студената уметности промовише високо уметничко образовање, али и да се осталим студентима београдских факултета, истраживачима и научницима који свакодневно посећују просторе Библиотеке приближи најсавременије уметничко стваралаштво и нове идеје које наговештавају радови изабраних уметника. Окосница уметничког програма су професионални наступи студената универзитета уметности и уметника по позиву, који ту излажу слике, радове на папиру – цртеже, колаже, принтове, фотографије, инсталације, скулптуре, видео радове итд. Неке од изложби имале су значајан одјек у стручној јавности. Пример су изложбе Зампе ди Леонеа, Милана Блануше, Радоша Антонијевића, изложба посвећена делу Павла Стефановића итд. Сваку излагачку годину ће пратити монографска публикација. Осим тога, планирају се разговори, предавања и округли столови у вези са актуелним темама у уметности и култури уопште. Овакав спој различитих, али сродних активности, зарад развоја сваке од њих није честа пракса у нашим институцијама културе и образовања, али је свака нова иницијатива која има експериментални карактер, сасвим извесно, корак напред за јавне институције у нашој земљи.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ФОНДА СТАРЕ И РЕТКЕ КЊИГЕ
У УНИВЕРЗИЕТКОЈ БИБЛИОТЕЦИ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ У БЕОГРАДУ
Сунчица Глишић
мр Гордана Лазаревић
Александра Тртовац
Дигитализација књига из фонда реткости у оквиру Универзитетске библиотеке пројекат је који одговара захтевима информатичког доба у којем живимо – брз и лак приступ информацијама и разним врстама библиотечке грађе. С друге стране, старе и ретке књиге на тај начин остају сачуване од неизбежног пропадања услед трошности материјала и постају доступне широј јавности на једном другом медију, без страха да ће бити додатно оштећене.
Поред императива чувања и заштите старе и ретке књиге, дигитализацијом вредних књига из библиотечких фондова постиже се још једна важна функција библиотека – успостављање међукултурне комуникације, те презентовање националног блага од изузетног културног и историјског значаја, а све то у форми дигиталних материјала, лако доступних преко електронских база података. Пројекат дигитализације започео је у Универзитетској библиотеци 2008. године. Електронски записи старе и ретке књиге у локалној бази података Универзитетске библиотеке инкорпорирани су и претраживи преко узајамног каталога библиотекa чланица система COBISS. Више о томе може се наћи на адреси Универзитетске библиотеке – www.unilib.bg.ac.rs.
У фонду реткости предвиђеном за дигитализацију налазе се рукописне, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка , збирка старих географских карата и атласа. Значајно је напоменути да је збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига од непроцењиве вредности.
Од ћирилских рукописа навешћемо само оне најстарије, из 13. века: одломак Апостол јеванђеља, писан на кожи, и Псалтир. Међу најстаријим штампаним књигама из 15. века, налази се Октоих првогласник и Псалтир са последовањем из Цетињске штампарије из 1494. године и Biblia latinaиз Нирнберга из 1477. године, која је ручно украшена. Међу књигама из 16. века (србуља), по својој вредности и значају издваја се Октоих, штампан у Грачаници 1539. године, са изванредно ретком илустрацијом, дрворезом мелода са манастиром Грачаница.
Од периодичних издања, у фонду се чувају и Забавник Димитрија Давидовића из 1834. године, Новине сербске које су почеле са излажењем 1813. године у Бечу, Шумадинка из 1850. године и многи други.
Архивска збирка, драгоцена по свом садржају, састоји се од писама и докумената насталих од краја 17. па све до 20. века. Највећи део ове збирке чини лична преписка знаменитих личности, и броји око 4.000 јединица и око 22.000 исписаних страница.
Збирка географских карата и атласа садржи старе мапе наших крајева. Од старих карата, посебну пажњу привлаче бакрорези са плановима Београда из 18. века.
Према пројекту дигитализације предвиђено је да се најпре дигитализују рукописи, рукописне и штампане књиге које су према Закону о културним добрима категорисане као старе и ретке књиге од изузетног значаја, а њихов попис је објављен у Службеном гласнику Републике Србије бр. 54/79 и 12/00. Све ове књиге најпре су каталошки обрађене и записи за њих су саставни део електронског каталога Библиотеке. Сваки запис у електронском каталогу садржаће линк, односно везу са дигитализованим садржајем, чиме ће корисник на једноставан начин моћи да прегледа књигу која му је потребна.
Сигнатуре на којима се налази ова врста грађе јесу Рс – рукописи и рукописне књиге, Р – старе и ретке штампане књиге, Ћор. и Ћор. фр. – рукописи и фрагменти рукописа Српског семинара које је описао и пописао Владимир Ћоровић, а који су дати Библиотеци на трајно чување .
У фонд старе и ретке књиге наше Библиотеке ушле су публикације из легата Гедеона Дунђерског, Јоце Вујића, Мирослава Премруа и др. Колики је значај дигитализације овог дела фонда, показује и чињеница да је Градски секретаријат за културу Скупштине града Београда Библиотеци доделио средства за дигитализацију 1597 страна рукописних књига из поклона Геодеона Дунђерског.
До сада је укупно дигитализовано 13 старих и ретких књига, 19 рукописних књига, као и 206 докумената из рукописне заоставштине Исидоре Секулић. Љубазношћу управе Народне библиотеке Србије нашој Библиотеци дат је на коришћење скенер без кога би овај посао било немогуће реализовати.
Универзитетска библиотека овим пројектом прати светске тенденције у развоју библиотечких сервиса и пружања квалитетних информација крајњем кориснику, али се и активно укључује у очување и презентовање културне баштине нашег народа. Тиме се још једном сврстава у ред најзначајнијих установа културе у овом делу Европе.
ЧИТАОНИЦЕ У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
«СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ» У БЕОГРАДУ
Мр Мр Вера Петровић
Развој Универзитетске библиотеке пратио је потребе својих корисника. Свој рад библиотека је започела 1926. године са четири читаонице, a 2008. године је својим корисницима омогућила да користе свих девет читаоница.
Библиотека од 2003. године, води базу података о корисницима. База података располаже са подаци о 19808 корисника. Студенти су најбројнији, њих је 13275, а преко 700 корисника је наставно особље Универзитета.
Студентска читаоница, професорска читаоница, читаоница за периодику и читаоница Одељења реткости, су четири читаонице са којима је библиотека започела свој рад. Интернет центар је опремљен за своје кориснике првим рачунарима 1997. године. Читаоница у Дому Војислава М. Јовановића са својим посебним фондом је доступна од 1988. године. Аустријска читаоница је отворена 2003. године, а Центар за студенте са хендикепом 2008. године.
Потребе су много веће, јер богати и разноврсни фондови, стална потреба за слободним приступом свим информацијским изворима, као и перманентна потреба студената да под њеним кровом индивидуално или групно спрема своје испите, захтева проналажење идејних решења за нове просторе њима намењене.
Сунчица Глишић
виши библиотекар Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“
Ова библиотека врло необичног, футуристичког изгледа отворена је у септембру 2005. године. Пројектовао је чувени архитекта Норман Фостер. Његова идеја је да се све пројектује у отвореним слободним формама по угледу на већ постојеће такве 3 библиотеке. Две су Британији и једна у Француској. По свом изгледу ова библиотека највише личи на библиотеку у Кембриџу. То је комбинација метал-стакло а пројектована је у облику људског мозга. Људски мозак подељен је на две хемисфере. Десна контролише емоције, визуелне контакте и креативност. Лева је одговорна за логику и аналитичко мишљење, центар је за језике. Оба дела су потребна за учење. Осим језика у процесу учења и те како нам је потребна креативност у истраживањима и у потрази за правим информацијама.
Изградња ове библиотеке почела је 2001. а завршена је 2004. године и коштала је 18 милиона евра, заједно са опремањем и компјутерима. Замишљено је да ова библиотека удоми 11 мањих библиотека са фондом од око 700.000 књига. Ово је био изазов за архитекту, јер је морао да води рачуна да зграда не буде сувише висока и да не затвара друге грађевине у окружењу, а с друге стране да њен смештајни капацитет буде такав да може примити фонд 11 мањих библиотека.
Сама зграда врло је необичног облика. Подсећа на људски мозак.Сва је у стаклу и металу, са јако много прозора и пуно светлости. Унутрашњост је у комбинацији сиве и беле боје, а улазни хол је светло жуте боје. Урађен је врло добар систем за вентилацију, а кад су лепи дани цео кров се подиже. Цела зграда је у кружном облику, са терасама и балконима. Има 5 нивоа. Полице су смештене у централном делу и у слободном су приступу, а свуда около су столови за учење. Има 650 читалачких места.
Сва радна места имају прикључке за струју, лаптоп компјутере и стоне лампе. Тастатуре су бешумне. Сви имају приступ академској мрежи. 50% је ЛАН бежични интернет. У библиотеци постоји 40 места без компјутера, да би корисници могли да користе своје рачунаре. Постоји једна просторија за учење са 17 компјутера. Такође и једна просторија за читање микрофилмова. У приземљу је смештена читаоница за периодику. У централној аули у приземљу два су места за особе са специјалним потребама. Та места су специјално опремљена за коришћење мултимедијалне грађе. Дозвољено је фотокопирање.
Полице заузимају 24.000 метара дужине и у њима је смештено 700.000 књига у отвореном приступу. Класичне студије имају фонд 90.000, Латиноанерички део 13.000. Студије германистике 185.000. Холандски језик и књижевност 30.000 а енглески језик 80.000. Француски, шпански, португалски и италијански 15.000. Славистика има фонд од 70.000. Јужноамеричке студије 45000 а компаратвна литература 35.000.
На сваком спрату постоје по 2 терминала за ОПАК претраживање. Други су лоцирани у информатиовном одељку. На улазу у библиотеку је информативни пулт за којим раде два библиотекара. Ту је и пулт за задуживање у приземљу са обе стране.
Иако модерног дизајна, и врло лепо организована ова библиотека већ сада има два проблема. Полице су фиксиране и не постоји могућност да се премештају, осим на 4. спрату. А с друге стране проблем је прилив књига. Није се размишљало да фонд сваке године расте и где ће се сместити те књиге. Годишње се фонд увећава за 10.000 књига. У наредних 10 година смештајни капацитети биће претрпани. Шта онда? Да би се колико толико решио проблем дупликати се поклањају факултетским библиотекама. Библиотека ради од 9-22 а викендом од 10-17.
Татјана Брзуловић-Станисављевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Хумболдт Универзитет основан је 1810 године. Основао га је пруски реформиста и лингвиста Wilhelm von Humboldt. Од 1828-1946 име му је било Friedrich Wilhelms-Universität, а од 1949. Humboldt Universität. Као најстарији универзитет, истовремено је и модел Универзитета 19. века који је утицао на друге европске и западне универзитете, пре свега због визионарских идеја свог оснивача. Јединство учења и истраживања, слободно школовање постали су водећи принципи бројних институција високог образовања широм света.
На свом скоро двестагодишњем путу претрпео је многе промене. 2010. године слави 200-годишњица оснивања.
У почетку није имао своју библиотеку па је ту улогу имала Краљевска библиотека, данас Државна библиотека-пруско наслеђе. 1831. је основана Универзитетска библиотека Хумболдт Универзитета. После рата Берлин је подељен на источни и западни. Хумболдт је остао у источном Берлину, те је западни остао без Универзитета. 1948. основан је Слободни Универзитет. Данас су то два водећа универзитета у свету, и налазе се у првих 10 универзитета. Сваке године 4000 студената упише Хумболдт Универзитет. Више од 14% студената је из иностранства, који студирају на енглеском језику, на преко 300 локација у Берлину. Универзитетска библиотека нуди својим студентима преко електронског каталога 4.000.000 књига и часописа, онлине. Имају партерство са преко 170 универзитета широм света. Укључени су у програм ЕРАСМУС, међународне размене студената. На овај начин преко 300 студената годишње студира у иностранству.
По оснивању библиотека је имала 1668 јединица. Фонд се увећавао путем обавезног примерка који је задржан све до 1970. Универзитетску библиотеку чини централизована мрежа главне Универзитетске и 22 факултетске библиотеке. Библиотека заједно са факултетским библиотекама броји око 180 запослених. Фонд чини 6.000.000 свезака и 1.000.000. дисертација. Годишње има 80.000 студената који користе библиотеке. Велики је проблем недостатак простора, те је фонд дислоциран свуда по Берлину. Сређен је по нумерус куренсу и по форматима А и Б. Посебну збирку чине збирка из етнологије и високошколских образовања. Фонд чине углавном књиге које су штампане до 1990. из источноевропскх земаља. Након уједињења Немачке 1990. почиње нови развој у библиотекама. Уводи се нови информациони систем, онлине каталози.
Што се тиче организације посла у библиотеци, он функционише у оквиру тимова. Овај систем уведен 1980. године. Цео систем је заснован на сарадњи 5 тимова. Прва три тима раде на набавци, каталогизацији и класификацији монографских публикација. Четврти тим је задужен за серијске публикације а пети тим за физичку обраду књига. Постоје 3 врсте стручних каталога. Класификације се ради по властитој шеми, ББК и коришћењем Регенсбуршке класификације. Нема повезаности међу шемама.
Годишњи буџет за набавку је 2.5000.000 евра. Овај износ распоређује се по дисциплинама на основу 2 параметра. Постоје комисије које се баве тиме. Први параметар је број студената и наставног особља по научним дисциплинама на факултетима. А други параметар је просечан износ цене књиге и часописа, примењен на домаћу а посебно на страну књигу. На основу ова два параметра, разним анализама и попуњавајући упутнике комисија долази до просечне цене набавке. На основу те просечне цене одређује се колики ће бити удео сваке дисциплине у буџету. У пракси је показано да увек природне науке добијају највећи део тог буџета јер су и публикације из тих области најскупље.
Библиотека користи нормативне базе података за лична имена и корпоративне одреднице које израђује Немачка национална библиотека (Deutsche Bibliothek) у Франфурту. Немају праксу преузимања из других база иако имају технички ту могућност. Сматрају да је то нерaционално. Више су заинтересовани да податке преузимају из централног каталога Баварске због исте класификације (Regensburške).
Ретроспективни унос фонда ради се са лисног каталога а не «де вису». То раде незапослени са бироа, а не библиотекари. Они се ангажују на годину дана, држава их плаћа за тај посао. До сада је унето око 2.000.000 записа. Са ретроспективним уносом престало се из финансијских разлога. Додатни велики проблем био је и обука тих незапослених људи за унос података.
Пошто је Универзитетска библиотека депозитна библиотека за дисертације са матичног Универзитета, ради се и дигитализација докторских дисертација. То се ради у рачунском центу Хумболдт Универзитета. Линком су повезане са каталогом библиотеке. Организовано је преко Интернета.
Коришћење Универзитетске библиотеке је бесплатно, а осим за студенте и наставнике отворена је за све заинтересоване кориснике. Корисници могу и од куће претраживати и наручивати књиге, а такође и бесплатно штампати из одређених претплаћених база. Велики је број корисника и велика је фреквенција фондова.
Боравак у Берлину и упознавање са радом Универзитетске библиотеке Хумболдт Универзитета вишеструко је значајно. Надам се да ћемо у некој ближој будућности искористити неке од особености организације рада и имплементирати их у наш систем рада.
Татјана Брзуловић-Станисављевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Књига „Трагови печата на књигама Добојске библиотеке“ аутора Драгана Мићића посвећена је печатима отиснутим на књигама Народне библиотеке Добој.
Књига је подељена у више целина. Први део је посвећен историјату и развоју печата, као и науци о печатима (спада у помоћну историјску науку и бави се изучавањем настанка, развоја, израде и употребе печата, а назива се сфрагистика од грчке речи спхрагис – печат или сигилографија од латинске речи сигилум – печат) и поштанским печатима као посебној групи. Дата је дефиниција печата и детаљан опис врсте печата, као и материјала од кога су прављени и свих њихових уобичајених облика.
У централном делу књиге је представљено 140 отисака печата који се налазе на књигама Добојске библиотеке, а припадају народним, грађанским и радничким читаоницама, јавним и националним библиотекама, удружењима, друштвима, академијама, задужбинама, државним органима, школама, верским заједницама, личним, породичним и војним библиотекама, штампарима, књижарима, научним радницима, књижевницима,… и садрже њихов детаљан опис и најважније податке о власницима печата, а испод сваког отиска је редни и каталошки број и анализа печатне слике.
Последњи део књиге садржи алфабетски каталог 118 публикација на којима су отиснути печати и регистре.
Пројекат је рађен де вису, а обухваћене су монографске и серијске публикације у временском распону од 19. века до данас. Грађа има документациону вредност због секундарних обележја у која спадају екслибриси, дедикације, маргиналије и печати.
Већина печата се односи на подручје Добоја и околине и то су печати Српске народне читаонице, Српске читаонице, Исламске кираетхане, Хрватске читаонице, Грађанске читаонице, Певачког друштва „Чешка бесједа“, Библиотеке „Народне узданице“, Радничке читаонице, Народне основне школе, Грађанске школе, Државне грађанске школе трговачког смера, Мешовите државне основне школе, Друге осмогодишње школе и личних библиотека.
Од личних библиотека издваја се библиотека столара Данијела Конзанија која се чува у оквиру Збирке старе и ретке књиге Добојске библиотеке. Садржи око 400 библиографских јединица и то углавном адлигата и на свакој је отиснут печат радње.
Такође је значајна књига (Милићевићева књига) која је припадала фонду Српске народне читаонице у Добоју, јер је једина књига ове читаонице која није уништена у другом светском рату, а налази се у Народној библиотеци Добој, па је проглашена за културно добро у категорији осталих културних добара (3. категорија).
Књиге се налазе у општим и посебним фондовима Народне библиотеке Добој. За њих је израђен алфабетски каталог како би се сакупиле на једном месту и како би се утврдило којим збиркама припадају. Каталошки опис публикација је рађен према Међународном стандарду за библиографски опис старих књига ИСБД(А), Међународном стандарду за библиографски опис монографских публикација ИСБД(М) и Међународном стандарду за библиографски опис серијских публикација ИСБД(С). После општих напомена следе напомене о конкретном примерку које се односе на повез, печат, белешке, посвете, потписе и збирке којима публикације припадају. После напомена је у доњем левом углу наведен важећи инвентарни број публикације, а израђени су и помоћни информациони инструменти: регистар аутора, регистар наслова (на ћирилици и латиници), хронолошки регистар (од 1882-2007), стручни регистар и регистар печата (на ћирилици и латиници).
Сама структура књиге је таква да поједини сегменти могу засебно да се читају и користе у зависности од потреба и интересовања читалаца.
Марија Булатовић
Библиотечная энциклопедия / Российская государственная библиотека (гл. ред. Ю. А. Гриханов и др.).
– Москва: Пашков дом, 2007. – 1299 стр. ISBN 5-7510-0290-3
Са развојем нових информационих и комуникационих технологија, појавом рачунара, електронских медија и Интернета као преовлађујућег извора информација, дошло је неминовно и до значајних промена у области лексикографије и појаве нових облика енциклопедија, лексикона, речника и сличне грађе. Међутим, питања о томе каквог су обима и карактера дотичне промене и које су њихове евентуалне далекосежне последице за лексикографску делатност уопште – и даље су отворена и недовољно истражена. Они склони радикалнијим потезима већ вероватно постављају питање и да ли нам је досадашња лексикографија, а мисли се при том на традиционална или штампана издања, још увек потребна, када на Интернету већ постоји велики број виртуелних енциклопедија (у оптицају су и придеви електронска, дигитална, онлајн, у новије време и сајбер) истичући првенствено предност да се на једноставан и брз начин дође до сажете информације о било ком сегменту људског знања. И заиста, Интернет је својим комуникационим могућностима и императивом “тренутно доступно“ објединио тежње многих лексикографа за креирањем светске енциклопедије која би сабрала целокупно знање човечанства (или појединих области) и сваки делић тог знања учинила доступним корисницима било где и било када, једноставним кликом на тастатури.
У новом дигиталном окружењу, када су брзина и једноставност приступа информацијама, а поготово потпуно слободан приступ, креирање, па чак и мењање садржаја на Википедији, однели превагу над оправданим недоумицама око квалитета, објективности и кредибилитета таквих извора информација, један подухват – заправо пројекат у области стручних енциклопедија, а ради се о библиотекарству и о штампаној верзији, и то на руском језику, у незахвалној је ситуацији да буде окарактерисан као традиционалан и класичан, а да ли и анахрон оставићемо корисницима да процене сами. Свакако није једини, али је можда најважнији разлог због кога овај пројекат заслужује да буде примећен и поменут у нашој библиотечкој јавности, управо чињеница да се поприличан број истакнутих научника информационих стручњака и најугледнијих специјалиста великих руских библиотека “усудио“ да у глобалној доминацији Интернета истраје у стварању једног захтевног и свеобухватног пројекта у штампаној верзији, што је можда само прва фаза која подразумева и накнадну појаву електронске верзије. Осим тога, оно што озбиљно препоручује ову енциклопедију јесте њена реализација у најбољем духу руске традиционалне енциклопедистике које је светски углед стекла по параметрима од којих никада не одступа а то су: врхунска професионалност, научна објективност, тематска свеобухватност, пуна терминолошка прецизност, као и максимална тачност пласираних података.
Енциклопедија о којој је реч у овом приказу доследно испуњава набројане параметре што учвршћује њен кредибилитет и релевантност и обезбеђује јој истакнуто место међу сродним публикацијама без којих није могуће компетентно истраживање у области библиотекарства.
“Енциклопедија библиотекарства “ (ЕБ) је први фундаментални приручник из области библиотекарства који је објављен у Русији, у издању издавачке куће Руске државне библиотеке “Пашков дом“ 2007. године са намером да обједини велико професионално искуство и знање и учини га доступним што већем кругу научних и стручних радника и корисницима свих профила.
Енциклопедије из библиотекарства већ постоје у европским земљама са богатом библиотечком традицијом као што су Велика Британија, Немачка, Пољска, и наравно САД. Најпознатије међу њима су Енциклопедија библиотека и информационих наука (Encyclopedia of library and information science. Vol.1-48 /ed. Allen Kent and Harold Lancour. – New York: Marcel Dekker, 1968 – ), Међународна енциклопедија информационих наука и библиотекарства (International encyclopedia of information and library science /ed. By John Feather and Paul Sturges. – London; New York : Routledge, 2003.), као и Светска енциклопедија библиотека и информационих услуга (World Encyclopedia of Library and Information Services) коју је објавила Америчка библиотечка асоцијација (ALA), 1993. године у Чикагу (уредник Robert Wedgeworth). У Русији су објављене и енциклопедије из сродних области– науке о књизи (1981 и 1999) и музеологије (2001), као и енциклопедијски речник из информатике, али у њима ужа тематика из библиотекарства није обрађена у довољној мери.
Идеја о припреми енциклопедије настала је у Руској државној библиотеци (РГБ) из Москве која има дугогодишње искуство у области науке о библиотекарству, а посебно у питањима везаним за библиотекарску терминологију. Основну концепцију енциклопедије осмислио је тим аутора различитих специјалности из РГБ који је детаљно израдио методику припреме екциклопедије, речника и чланака. У стварању енциклопедије учествовали су као аутори чланака многи истакнути научници и стручњаци водећих руских библиотека, установа културе и разних библиотечких и информационих установа, од којих многи на нашим просторима нису довољно познати. Навешћемо само неке: Н. И. Тюлина, Е. И. Ратникова, К. И. Абрамов, М.И. Акилина, И. Ю. Багрова, Б.Н. Бачалдин, Р.С. Гиляревский,, Е. Л. Немировский, В. В. Скворцов, И. М. Суслова, Е. А. Шапошников и многи други. Велики допринос су такође дали и сарадници централних библиотека Руске Федерације.
У припреми енциклопедије велики значај имало је објављивање посебног издања “Библиотечное дело. Терминологический словарь“ из 1997. године који је прецизирао основне појмове из којих је касније настао терминолошки “костур“ за будућу енциклопедију.
Социјално-економске промене у руском друштву на крају 20. века, демократизација и стварање тржишне економије су у великој мери утицали и на библиотечко-информациону сферу, што је захтевало адекватан третман у ЕБ. То је условило осавремењавање и “освежавање“ садржаја многих чланака, посебно оних који се баве теоријом и историјом библиотекарства, а такође и увођење одређених нових појмова као што су управљање читањем, књижевна пропаганда, методичко управљање, функције библиотека и други. Нова економска политика увела је у област библиотекарства читав низ специфичних термина: библиотечка продукција, ефективност библиотечке услуге, ефективност рада библиотека, бизнис-библиотека, итд. Ту је свакако и библиотекарска терминологија која је у вези са реформама друштвеног руковођења, развојем правне регулативе, менаџмента и општих социолошких појмова.
Измене су претрпели и многи фактички подаци, пре свега називи држава, установа и организација, закључно са статистичким подацима и навођењем обима и нивоа њихове техничке опремљености. При томе је било од велике важности актуелизовати чланке о тренутном стању у области библиотекарства у регионима Русије као и у земљама чланицама Заједнице Независних Држава. У том смислу је тим аутора и издавача 2004. године предложио да се спроведе својеврсно истраживање у трајању од неколико месеци о друштвеној апробацији ЕБ током којег би на сајту РГБ био објављен текст енциклопедије, и целокупна библиотечка заједница као и сви корисници Интернета били позвани да постану “чланови уредничког тима“ енциклопедије и дају своје коментаре, примедбе и предлоге. Предлог је изазвао огромно интересовање и уреднички колегијум био је преплављен одзивима из многих региона Русије и низа земаља из иностранства .
Енциклопедија библиотекарства је својеврсна “база података“ систематизованих и представљених у сажетом облику у преко 2000 чланака које, по правилу, прати и списак коришћене литературе. Чланци су пре свега посвећени библиотекарству укључујући све аспекте теорије и праксе обезбеђивања информација, са посебним нагласком на њихово прикупљање, библиографску обраду, чување, доступност и коришћење. У енциклопедији су заступљене и граничне области које су повезане са библиотекарством: информатика, наука о књизи, педагогија, социологија, економија и др. и то у врло обимним историјским и географским оквирима.
Садржај ЕБ подељен је на следеће тематске блокове: основни појмови библиотекарства, науке о библиотекарству и граничне дисциплине, научно-методолошки рад, организација и управљање библиотеком, библиотечке услуге, библиотечки фондови, библиотечки каталози; аутоматизација библиотечких процеса; научно-информациона делатност; библиотечке установе и организације граничних области по профилу делатности; терминологија из области издаваштва која се користи у библиотекарству; професионално штампарство; историја библиотекарства; персоналије.
Што се структуре чланака тиче најзаступљенији су они посвећени питањима библиотечке делатности и науке о библиотекарству – укупно 250, библиотечким фондовима су посвећена 172 чланка, библиотечким каталозима 103, библиотечким услугама 115, управљању и организацији рада у библиотекама 70 и др. Велика пажња посвећена је појмовима и терминима из области библиографије и библиографске делатности, што је покривено са 140 чланака.
У садржај ЕБ нису укључена објашњења специфичних појмова из граничних области у вези са техничким детаљима и компонентама компјутерских система, пошто су исти већ детаљно и систематично обрађени у одговарајућим приручницима.
Значајан простор посвећен је осветљавању библиотечке делатности у регионима Руске федерације (РФ) као и централним библиотекама сваког појединачног субјекта РФ. Подаци о њима налазе се у чланцима под називима република, покрајина, области и аутономних националних установа према административној подели граница до децембра 2005. г.
Такође значајно место (више од 300 чланака) у енциклопедији заузимају и чланци о великим националним библиотекама, библиотечким и другим установама сродним по профилу делатности. Такође су заступљени и чланци о националним библиотекама и библиотечкој делатности других земаља и по правилу се налазе под именима одговарајућих земаља. Народна библиотека Србије представљена је сажетим и прегледним информацијама као и илустрацијом.
Историја библиотечке делатности (у 118 чланака) представљена је у прегледним чланцима о библиотекама старог света, средњег века, новог века и данашњих дана, као и у чланцима са описом посебних библиотека: Александријске, Пергамске, библиотеке Јарослава Мудрог, Ивана Грозног или њихових типова, као што су, на пример, манастирске и народне библиотеке – читаонице. Историјски ракурс је присутан и у чланцима о библиотечкој делатности појединих региона као и о највећим савременим библиотекама. Такође је присутан и у бројним чланцима који се баве основним појмовима библиотечке делатности. Општији значај одређеног догађаја или чињенице био је основни разлог за његово приказивање.
Енциклопедија садржи и преко 500 персоналних чланака о многим истакнутим ствараоцима националног библиотекарства при чијем избору се руководило критеријумима као што су постојање монографија, научних радова, уџбеника, стварање велике библиотеке или значајно учешће у њеном развоју, руковођење библиотечким пројектима општедржавног значаја (нпр. централизација библиотека), оснивање школе или новог научног правца у библиотекарству или библиографији, иницијатива и развој новог правца у библиотечкој делатности од друштвеног значаја итд.
Теоријска и практична достигнућа иностране библиотечке делатности као и чињенице и догађаји од међународног значаја приказани су осим у посебним чланцима и у облику напомене о чланцима одговарајућег садржаја, у случајевима када су били предмет интересовања или били награђени у националној библиотечкој пракси. Енциклопедија такође садржи чланке о иностраним ствараоцима по обиму и мери њиховог доприноса светском библиотекарству или раду у међународним организацијама.
Географски оквири енциклопедије значајно су проширени навођењем основних података о иностраним националним библиотекама (има их више од 200). За највећи број земаља они се налазе у посебним чланцима док су подаци о другим библиотекама са величином фонда испод 1 милион библиотечких јединица дати у табелама у прилогу енциклопедије. Посебну групу чине чланци (више од 50) о најпознатијим светским библиотекама, међународним библиотечким асоцијацијама, међународним конзорцијумима и фондацијама. Чланци о иностраним националним библиотекама дати су по правилу под именом одговарајуће земље, а о организацијама – у преводу на руски језик или у руској транскрипцији, као и називи иностраних периодичних издања из области библиотекарства.
У ЕБ је увршћен низ чланака из енциклопедије “Књига“, претежно персонални чланци посвећени специјалистима из области науке о књизи и библиографима са навођењем аутора и по могућности уз њихову сагласност.
Чланци су приказани по азбучном реду, а да би се олакшало претраживање по кључним речима примењен је принцип инверзије, нпр. “Москвы библиотеки“, “Сербии национальнaя библиотека“. Чланци који су саставни део енциклопедије разликују се по обиму у зависности од типа и садржаја. Ради појашњења основних појмова који се одликују многоструким карактеристикама, хијерархијом структуре, широким социјалним или историјским контекстом, предвиђени су довољно широки оквири и то су углавном чланци комплексног карактера, нпр. “Русија. Библиотекарство“. Заступљени су и опширнији термини, нпр. “Руске библиотеке у иностранству“, и краћи, као “библиотерапија“ и др.
У енциклопедији је примењен јединствен начин цитирања који дозвољава да се границе неопходног знања прошире и омогући повећање опсежности информација, то јест напреднији ниво претраживања. На пример, у чланку “Абонемент“ курзивом су издвојени појмови “међубиблиотечка претплата“ и “међународна библиотечка претплата“, што упућује на присуство одговарајућих чланака у енциклопедији. Већој информативности доприноси и пратећа библиографија која је у чланцима о библиотекама и библиотечким установама допуњена њиховим адресама на Интернету.
Ради лакшег сналажења дат је алфабетски предметни регистар, списак основних скраћеница, као и списак најчешће коришћених међународних абревијатура. Речи које су у честој употреби дате су у скраћеном облику а реч која означава назив чланка у тексту је означена првим почетним словом са тачком. У случајевима када се назив чланка састоји од неколико речи, исти су такође означени првим почетним словима. Велики број чланака у енциклопедији пропраћен је и оригиналним илустрацијама чији је квалитет у великој мери био одређен физичким стањем архивског материјала.
Са овим пројектом ауторски тим рад завршава прву фазу и најављује наставак овог пројекта у виду другог издања, за сада без назнака о евентуалној електронској форми. Сви предлози и примедбе су добродошли на електронску адресу: niobibl@rsl.ru
Овако амбициозан, студиозан и исцрпан подухват на српском језику није, могло би се закључити не без благе резигнације, на листи приоритета имајући у виду суморну чињеницу да се последњих двадесетак година у српску лексикографију генерално улагало мало или нимало средстава, те да у том смислу није било адекватне подршке државних органа као, на жалост, ни одговарајућег уважавања и вредновања лексикографског рада. За нашу библиотечку заједницу још је поразнија чињеница да у таквим околностима ни библиотеке нису препознате као један од битних носилаца ове важне делатности чија развијеност у великој мери одређује културни ниво једног друштва. У прилог томе говори и податак да последњи издавачки подухват у овој области датира још из 1988. године под називом Мала југословенска енциклопедија библиотекарства (В. Јокановић, Е. Поповић, М. Стојановић).
Пред библиотечком заједницом у Србији је обиман, захтеван и одговоран посао који осим компетентних стручњака захтева и дугорочне стратешке планове и смернице независно од тренутних друштвених и финансијских (не)прилика.
Цвета Костов
виши библиотекар Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ Београд
Овакав вид јавне расправе свакако је добар модел који се може примењивати не само када је реч о стручним пројектима, већ и приликом усвајања најразличитијих закона, правилника, статута, библиотечких кодекса и других аката.