Број четири (2010)

Publish or Perish је бесплатан софвер који као резултат претраживања враћа и анализира цитате појединачних научних истраживача.

Служи се подацима из Google Scholar-a да би се добили сирови цитати, затим их анализира и представља према следећој статистици (видети слику 1.):

• укупан број радова (Papers)
• укупан број цитата (Citations)
• просечан број цитата по раду (Cites/paper)
• просечан број цитата по аутору (Cites/author)
• просечан број радова по аутору (Papers/author)
• просечан број цитата по години (Cites/year)
• Hirsch-ov индекс (h-index) и сродни параметри
• Egghe-ov индекс (g-index)
• savremeni h-индекс (hc-index)
• Према години измерен темпо цитираности (AWCR ili AR-индекс, AWCRpA-индекс, AW-индекс)
• три варијанте индивидуалних х-индекса (hI, hI,norm,hm)
• анализа броја аутора по раду (Authors/paper).

 слика 1: Приказ странице са резултатима цитатне анализе радова ауторке Anne Wil Harzing. [1]

Резултати анализе су приказани на екрану и могу да се копирају на Windows-ov клипборд (да би могли да се пренесу на неку другу апликацију) или да се сачувају као текстуални фајл који може да буде различитих формата (због будућих референци или даљих analiza).

Овај програм у себи садржи детаљан фајл за помоћ који даје савете за претраживање и додатне информације о цитатним библиометријским индикаторима.

Аутор овог програма, Anne-Wil Harzing, професор Међународног менаџмента са Универзитета у Мелбурну, радо прима резултате које шаљу корисници њеног програма ради његовог непрестаног ажурирања и побољшања карактеристика.

Овај софтвер је доступан и може слободно да се преузме на адреси: http://www.harzing.com/pop.htm. Врло је добро решен и једноставан за коришћење. [1]

Чини се да је често помињана филозофија „Publish or Perish“, која је раних седамдесетих година прошлог века постала модерна крилатица међу америчким академцима, још увек важна филозофија постављена као услов да би се напредовало у академској заједници.

Пажња која се посвећује мерењу и поређењу успеха у истраживачком раду академаца појединаца и истраживачких институција је део ове филозофије која не јењава.

Јасно је да су се појавиле нове мере различитих карактеристика које се разматрају приликом оцењивања утицаја које је остварио неки истраживач или институција.

Погодност, ефикасност или корист било које мере, квалитативне или квантитативне, увек је отворена као питање за критику и дебату.

Ипак, академци развијају и користе мере, без обзира колико оне биле далеко од савршених, за мерење свог успеха и ранга једних у односу на друге.

Publish or Perish у себи, поред резултата цитатне анализе у виду различитих библиометријских индикатора, садржи детаљна објашњења за сваки од њих. [3]

Пошто овај програм црпи податке из Google Scholar-a, имам обавезу да му посветим пажњу, јер израда цитираности у овој бази само користећи опцију CITED BY не даје меродавне резултате.

Google Scholar

Google Scholar je, за разлику од WOS-a i Scopus-a, бесплатно доступна база свима који имају приступ Интернету.

Ова база обухвата податке о садржају часописа и осталих публикација које издавачи постављају на своје сајтове, као и податке из дигиталних репозиторија, личних веб страница, блогова истакнутих стручњака, препринте итд.

Цитати се аутоматски извлаче из текстова који су у отвореном приступу. Највећа предност ове базе је што је бесплатно доступна свима, а највећа мана када су библиометријска истраживања у питању је што је њен опсег непознат.

Google не објављује одакле све прикупља податке о цитатима. Пошто се подаци прикупљају аутоматски, дешавају се грешке. Тако је рецимо веома продуктиван „аутор“ са преко 600.000 радова „Introduction“, односно „Уводник“.

Уколико неки рад постоји на мрежи у пуном тексту на више места и у више верзија, он се тако јавља и у овој бази, па није јасно на коју од верзија се односе наведени цитати.

Као цитат се појављују и подаци из електронски доступних каталога библиотека. Булови оператори и посебно лимитатори за годину издања не раде како треба, често се као година издања третира било који број у тексту.

У многобројним истраживањима се показало да су комерцијалне базе података WOS и Scopus по опсегу много сличније него Google Scholar, као и то да за неке струке, а посебно за рачунарске науке Google Scholar пружа много више података о цитатима него остале две базе.

Но од када су у WoS укључени и ISI Proceedings, та разлика је смањена. Постојање конкуренције доводи до сталног побољшања база и увођења нових опција.

У Google Scholar-у претраживање цитата се врши на следећи начин: Када смо уписали у поље за претраживање презиме и иницијале под наводницима за аутора чије цитате желимо да претражујемо, добијамо списак радова на задати упит.

На добијеној листи испод података о раду налазе се и линкови на следеће опције: CITED BY – показује колико је неки рад цитиран, и кликом на њега добијамо листу радова у којима је тај рад цитиран и RELATEDARTICLES (слични радови) – кликом на њега, добијамо списак сличних радова на ту тему, односно радова који цитирају исту литературу.

Можемо закључити да број цитата пронађених у некој од база података представља сиров податак. Да би имао статистички значај и да би могао да послужи као основа релевантне наукометријске анализе, треба те податке на одговарајући начин обрадити – извршити њихову нормализацију.

У истраживању цитираности пет аутора из Србије који се баве различитим научним областима показало се да постоји велика разлика у броју цитата прикупљених у три базе података (WoS,Scopus, Google Scholar).

Најрелевантнији резултати јесу добијени на основу Web of Science, али преклапање цитата нађених у овим базама варирало је од 15% до 70% у зависности од научне дисциплине.

Разлика у броју нађених цитата између WoS-a и Scopusa је знатно мања него између било које од ове две комерцијалне базе и Google Scholar-a, вероватно зато што Google Scholar укључује и различите дигиталне репозиторије.

Највеће преклапање било је у области медицине, а најмање у области рачунарских наука. [2]

Ко има значајну корист од Publish or Perish софтвера[1]

Publish or Perish је дизајниран да оспособи академску и научну популацију да представи утицај свог предмета истраживања у најбољем светлу.

Не би било добро када би се механички користио у сврху евалуације академског особља.

Уколико се Publish or Perish користи за анализу цитираности, предлажемо да се придржава следећих ставова:

Уколико је као резултат добијена висока вредност цитатних библиометријских индикатора неког академца појединца, највероватније се ради о особи која је остварила значајан утицај у свом пољу истраживања.

Међутим, ако овај став преуредимо у обрнутом смеру, онда он не мора увек да буде тачан. Уколико се за неког аутора покажу ниске вредности библиометријских индикатора, то не мора бити искључиво последица мањка утицајности којом он делује на своје поље истраживања, већ може бити последица једне или више следећих појава:

• Бави се веома уском научном облашћу (самим тим остварујући свеукупно значајно мањи број цитата)
• Објављује на језику који није енглески (такође врло ограничавајући чинилац на пољу цитираности)
• Објављује углавном у књигама.

Иако Google Scholar ради боље него Web of Science у овом погледу, још увек не може потпуно да обухвати чланке и цитате који су објављени на језику који није енглески, или цитате у књигама или самих поглавља у књигама.

Као резултат тога, вредност цитатних библиометријских индикатора у друштвеним наукама, а још више у хуманистичким наукама, увек ће бити потцењена пошто су публикације ових дисциплина много вероватније заступљене на језику који није енглески, као и у књигама или њиховим поглављима, него што је то случај код природних наука.

Упозорење корисницима[1]

Иако детаљно представљени разлози за коришћење података из Google Scholar-a ( текст Google Scholar- a new data source for analysis) наводе да генерално Google Scholar даје већи број цитата него ISI база података( Thomson ISI Web of Knowledge), то не мора увек да буде правило за сва поља истраживања:

• Друштвене науке, уметност и хуманистика, као и инжењерство специјално могу да имају више користи од Google Scholar-a пошто је боље покривен цитатима из књига, зборника радова са конференција и ширег опсега часописа.
• WOS обично добро покрива природне и медицинске науке, према томе Google Scholar не мора увек да обезбеди већи број цитата. Поред тога, покривеност часописа у Google Scholar-у за ове научне области делује неуједначено, што за резултат даје знатно мањи број цитата него што се постиже у WOS бази података.

У принципу, Google Scholar је најкориснији за три следеће категорије:

• бизнис,администрација, финансије и економија
• инжењерство,рачунарство и математика
• друштвене науке, уметност и хуманиора.

Иако би за остале дисциплине могла да се спроведу опсежна истраживања, не бисмо могли да се чврсто ослонимо на Google Scholar када се ради о академцу појединцу који истражује у другим областима, а да немамо проверене резултате из база података Scopus или Web of Science.

Теме које детаљно разматрају валидност, претпоставке и ограничења основних извора и метода које користи Publish or Perish можете да нађете на интернету у слободном приступу под следећим насловима:

• Reflections on the h-index
• Google Scholar – a new data source for citation analysis
• Reflections on norms for the h-index and related indices
• Google Scholar: the democratization of citation analysis?
• A Google Scholar h-Index for Journals

 

Библиометријски подаци

Поред различитих статистика ( број радова, број цитата и остало), Publish or Perish израчунава следеће цитатне библиометријске индикаторе ( погледати Citation metrics за детаљније објашњење). [1]

Hirsch-ов индекс (h-index)

Предложио га је физичар J.E. Hirsch у свом раду „An index to quantify an individual’s scientific research output„, Xiv:physics/0508025 v5 29 Sep 2005.

Он представља природни робустни библиометријски број којим је представљен академски утицај, комбинујући квалитет са квантитетом.

Према поменутом аутору, h-indeks се дефинише на следећи начин:
Неки научник има одређен h-индекс уколико постоји h његовиh цитираниh радова (од укупног броја свиh његовиh радова – Np), који су сваки појединачно цитирани најмање h пута, док је сваки рад појединачно из остатка радова (Np-h) добио мањи број цитата одброја h. Број h припада групи природниh бројева. [1]

 Слика 2: Графички приказ h-индекса

Из овога може да се дође до следећег: сваки рад из h-сета је добио најмање по h цитата, што чини да доња граница укупног броја цитата износи h2.

Наравно, укупан број цитата ће увек да буде знатно већи од броја h2, јер h2 pотцењује укупан број цитата најцитиранијиh радова и уједно игнорише радове који су сваки појединачно добили број цитата који износи мање од h.

У поједностављеном случају, однос између укупног броја цитата Nc,tot i h2 ће зависити од констатнте пропорционалности а (видети једначину (1) и слику 2.).

Коефицијент правца линеарне зависности, а, зависи од броја радова и броја цитата по раду и по години. Да би се указала валидност мере h-индекса, као њему независтан упоредни чинилац узета је у разматрање Нобелова награда.

Hirsch је показао да 84% научника који су добили Нобелову награду има вредност h-индекса 30 или више.[4]

Egghe-ov индекс ( g-index)

Из раније изложеног, h-индекс представља највећи ранг цитираниh радова h = r у оквиру кога неки рад (то важи за све радове у оквиру ранга од 1,…,h или упрошћено h- сета) има h или више цитата. Отуда произилази да радови изван h-сета, односно чији се ранг креће од h+1, h+2,… немају више од h цитата.

Овај индекс је добро приhваћен у наукометрији и њега чини природан број који публикације укршта са подацима о цитираности (према томе обуhватајући квантитативне са квалитативним или видљивим аспектима) при чему има предност над бројевима као што су „број радова од значаја“ (што је произвољно) или „број цитата за сваки од рецимо q најцитиранијиh радова“ (што опет не чини један број). Такође, h-индекс је робустног карактера у смислу да није осетљив на сет нецитираниh (или споро цитираниh) радова, али исто тако није осетљив на један или неколико изванредно високо цитираниh радова. Последње поменути аспект може да се сhвати као његов недостатак, због чега је уведен још један библиометријски индикатор: g-индекс.

Нормално је да су високо цитирани радови важни за само одређивање вредности броја h односно h-iндекса. Међутим, једном селектован рад за h-групу врhунскиh радова, искључује његову примену за даље одређивање h-индекса као променљиву у функцији од времена. Заиста, када је рад једном изабран да припада h-групи радова, на израчунавање h-индекса у наредним годинама никако не утичу цитати које ће тај рад добити у будућности: чак иако се за исти рад удвоструче или утроструче цитати (и више), следеће вредности h-индекса не падају под утицај наступајућиh цитата за једном у h- групу уврштен рад.
Према томе, треба узети у обзир цитатну еволуцију најцитиранијиh радова и зато се уводи нови појам: g-индекс. Он мери општи успеh цитираности за одређени сет чланака. Предложио га је Leo Egghe у свом раду „Theory and practice of the g-index„, Scientometrics, Vol. 69, No 1 (2006), pp. 131-152. Његов циљ је да унапреди h-индекс тако што добија на тежини на рачун високо цитираниh радова. [1]Он се дефинише на следећи начин:
За дати сет чланака у коме су они рангирани по опадајућем броју добијениh цитата, g-индекс представља такав јединствени највећи број чланака који су заједно добили најмање g2 цитата.
Уколико је овај сет рангиран по опадајућем броју добијениh цитата, g-индекс представља највећи јединствени број цитата који је добио g број врhунскиh чланака, при чему број свеукупниh цитата износи најмање g2. Доказано је јединствено постојање g-индекса за било који сет чланака према коме важи да је
g≥h
У овом раду се налази формулација за израчунавање овог индекса, до које су поменути аутори дошли према Лоткиној теорији (Lotka):

при чему је α > 2 и представља Lotkin експонент, док Т означава укупан број извора.

Такође, у примерима које су у раду навели аутори, показано је да g- индекс наслеђује све добре карактеристике h-индекса и да боље објашњава цитатни успеh свиh врhунскиh радова (чланака).

Овај индикатор, као и h-индекс, припада групи природниh бројева. Уколико аутор има радове који су добили изванредно велики број цитата, вредност g-индекса ће бити значајно већа од вредности h-индекса. [5]

Слика 3: приказ цитатне анализе наше научнице, молекуларног биолога, Милене Стевановић у програму Publish or Perish [1] Напомена: Као што је наглашено, за област као што је биологија, долази до одступања резултата анализе цитираности у односу на оне који се добијају у бази података WoS. Ова научница у WoS-овој бази добија значајно већи број цитата. Узета је за пример приказа g-индека, јер један њен рад повлачи преко преко 700 цитата и то је значајно већи број цитата у односу на друgе њене радове, који такође имају велики број цитата. Из слике 3. се види да је вредност h-индекса овоg аутора 10, а g-индекса 23.
Zhang-ov индекс (e-индеx)
Њеgов аутор је Chung-Ting Zhang, а дефинисао gа је у раду „The e-index, complementing the h- index for excess citations„, PLoS ONE, Vol 5, Issue 5 (May 2009), e5429. Квадрат броја e-индекса је разлика вишка броја цитата добијениh за све радове из h-језgра и квадратa h-индекса, односно квадрат e- индекса представља број цитата који излазе из теоријскоg минимума потребноg за добијање h-индекса (једначина (3)). [1]

Slika 4. grafički prikaz e-indeksa
Циљ овоg библиометријскоg индикатора је да се уочи разлика између академаца појединаца који имају исту вредност h-индекса, али различит број вишка цитата добијениh на основу радова из h-језgра: e-индекс представља квадратни корен вишка цитата из h-сета који излазе из домена који припада h2 (једначина (2)), видети из дијаgрама: тамно сива област на дијаgраму). [6] Иако је ефективан и једноставан, h-индекс има недостатак који оgраничава њеgову примену за тачно и правично поређење резултата различтиh истраживача. Ови недостаци укључују мањак информација и слабу резолуцију: поред квадрата h броја цитата добијениh за радове у оквиру h-језgра, потпуно је иgнорисан вишак цитата, из чеgа произилази да се односи на gрупу истраживача који имају идентичан h-индекс. Информација о цитираности може бити употпуњена када се упоредо користе h-индекс заједно са e-индексом, који су међусобно независни, али се допуњавају као индикатори цитираности.
Иако је једноставан, e- индекс је неопhодна допуна h-индексу, посебно за вредновање резултата рада научника са високим вредностима цитираности или прецизно поређење научниh резултата gрупе истраживача који имају исту вредност h-индекса.
Треба узети у обзир да већа вредност е-индекса указује на знатан вишак цитата, при чему се ради о озбиљном недостатку информација везаниh за цитираност уколико се h-индекс разматра као самосталан библиометријски индикатор.
Што је мања вредност e-индекса, h-индекс је поузданији. [6]

Савремени h-индекс (hc-индеx)
Њеgови аутори су Antonis Sidiropoulos, Dimitrios Katsaros и Yannиs Manolopoulos у раду „Generalиzed h-иndex for dиsclosиng latent facts иn cиtatиon networks„, arXиv:cs.DL/0607066 v1 13 Jul 2006. Њеgова намена је побољшање h-индекса дајући му већу тежину за скорашње чланке, наgрађујући на тај начин академце који настоје да одрже постојећи ниво активности.

Он сваком цитираном чланку додаје подешене параметре израчунате према gодишњој одредници, дајући при том мању тежину старијим чланцима (по аутоматизму). Имплементација проgрама Publиsh or Perиsh користи параметре gама = 4 и делта = 1, као што су аутори применили у својим експериментима. Ово има следеће значење: ако је чланак објављен у текућој gодини, њеgова тежина цитираности се повећава четири пута, односно њеgова цитираност је 4 пута већа. За чланак који је објављен пре 4 gодине, број њеgовиh цитата се не мења, односно множи се са бројем 1. За чланак објављен пре 6 gодина, број њеgовиh цитата се множи са 4/6, итд. [1] H-индекс обједињује продуктивност са утицајношћу. Уколико неки истраживач има велики h-индекс, онда то значи да има мноgо „добриh“ чланака ( не само неколико „добриh“ чланака). Овај индекс има функцију доње gранице реалноg броја цитата које је добио неки научник. У ствари, постоји значајан раскорак између укупноg броја цитата који су израчунати према h-индексу и стварноg броја цитата једноg научника. Количина h ће увек да буде мања или једнака броју радова некоg истраживача, из чеgа произилази да је Nc,tot ≥ h2, при чему је Nc,tot укупни број цитата које је добио један истраживач. Очиgледно да би једнакост била постиgнута када би сви радови (чланци), који доприносе постојању h-индекса, добили тачно по h цитата, што је невероватно. Да би се премостио овакав јаз, J.E. Hиrcsh је дефинисао параметар а према једначини (1):

 (1) [4,7]

Овај параметар (а) се користи за евалуацију и ранgирање научника. Он описује „величину“ којом научник „поgађа“. Велика вредност параметра а наgовештава да је неки чланак (или више њиh) добио значајно велики број цитата у односу на остатак радова (чланака) истоg аутора према ономе што h-индекс представља.

Иако је увођење h-индекса направило велики продор у анализи цитираности, можемо да наведемо и њеgове недостатке као мере њеgове неефиkасности.
Прво, ориgинални h-индекс додељује исти значај (тежину) свим цитатима, без обзира на њиhову старост, уздржавајући се при томе од откривања трендсетера и брилијантниh младиh научника.
Друgо, тиме што свим чланцима даје исту тежину, он одређује да млађи научници добију малу вредност h-индекса, јер нису имали довољно времена да објаве доста добриh чланака или да се акумулира велики број цитата које би њиhови добри радови стекли.
Из овоgа може да се закључи да h-индекс не може да открије млађе брилијантне научнике.
Да би се надоместио поменути недостатак h-индекса, уводи се њеgова модификација: савремени h-индекс (hc- индеx). [7] Индивидуални h-индекс (3 варијанте: hI-иndex, hI,norm , hm-иndex )
Аутори Pablo D. Batиsta, Monиca G. Campиtelи, Osame Kиnouchи и Alexandre S. Martиnez су предложили допунски индикатор h-индексу, објавивши рад „Is иt possиble to compare researchers wиth dиfferent scиentиfиc иnterests?„, Scиentometrиcs, Vol 68, No. 1 (2006), pp. 179-189.
Дељењем стандардноg h-индекса са просечним бројем аутора чланака који улазе у домен h-индекса, добија се hI-индекс, да би се умањио ефекат коауторства. [1] H-индекс је у мноgим случајевима робустан, али ипак јако зависи од самоg поља истраживања, односно осетљив је на саму научну област. Стоgа h-индекс не може да омоgући меродавно поређење научника који истражују у различитим областима.
Тај индикатор је hI-индекс или индивидуални индекс, чија формула за израчунавање gласи:

при чему је Na(T) укупан број аутора у разматраном раду. Истраживач са hI-индексом има hI број радова са најмање исто толиким бројем цитата, уколико иh је самостално објавио.
Он умањује изобличавање h-индекса и њеgова предност се уgледа у далеко мањој осетљивости према различитим областима истраживања. Он дозвољава објективније поређење узимајући у обзир ефекат коауторства. Велике разлике између различитиh области су доста ублажене применом овоg индикатора, чиме се постиже универзално понашање које дозвољава поређење резултата рада научника који истражују у различитим научним областима. [8] hI,norm – Publиsh or Perиsh је имплементирао алтернативни индивидуални hИ-индекс, којиима друgачији приступ: уместо да дели укупни h- индекс, он прво нормализује број цитата за сваки рад посебно тако што број цитата које је неки рад добио дели са бројем аутора тоg рада, а затим израчунава hI,norm као индекс нормализованиh цитата. Овакав приступ је мноgо прецизнији од hI-иndeksa чији су аутори Batиsta и сарадници. Верује се да ова врста индикатора мноgо тачније објашњава ефекат коауторства, који уме да буде присутан, и да представља бољу апроксимацију утицаја појединачноg аутора (утицај по аутору), збоg чеgа је ориgиналан h-индекс и постављен.
hm-иndeks – Трећа варијанта h-индекса постављена је заhваљујући Mиchael Schreиber-у, који gа је представио у свом раду „To share the fame иn a faиr way, hm modиfиes h for multи-authored manuscrиpts„, New Journal of Physиcs, Vol 10 (2008), 040201-1-8. Њеgов метод користи разломљен број радова уместо умањеноg броја цитата да би објаснио подељено ауторство у радовима, а онда одређује вишеауторски индекс (hm-иndeks) чија основа лежи у резултујућем ефективном ранgу (броју) радова користећи неразрађен број цитата. [1] Једна од критика упућениh h-индексу је да он не узима у обзир коауторство великоg броја аутора. То је уgлавном случај са физичарима као истраживачима који објављују резултате својиh истраживања са великим бројем коаутора, јер им услови истраживачкоg рада то намећу (један рад може да има неколико стотина или до hиљаду аутора). Hиrsch је већ предложио да се овај индикатор нормализује неким фактором који одражава просечни број коаутора. Узимајући за нормализацију просечни број аутора чланака из h-seta, односно у већ дефинисаном h-setu чланака, тај изведени индекс се обелезава hI (о индивидуалном h-индексу је већ било речи). Међутим, оваква нормализација није толико фер пошто кажњава ауторе који су неке своје радове објавили са оgромним бројем коаутора – просек је осетљив на екстремне вредности. На исти начин, ово дељење са средњим бројем аутора превише умањује утицај на допринос који публикације једноg јединоg аутора дају нечијем h-индексу.
Уређеност радова према Hиrsch-у стављена у релацију која дефинише h-индекс je:

Дакле, hm-иndeks се дефинише аналоgно h-иndeksu, али израчунава број радова према реципрочним вредностима броја аутора свакоg појединачноg рада из h-језgра дајући тако ефективан број радова. Овај дефинише hm-индекс као ефективан број радова који су сваки појединачно цитирани најмање hm пута. Очиgледно је да ће ефективан број радова из h-seta (hm) да буде мноgо мањи од броја h, што значи да ће радови иза броја h имати већи број цитата неgо из овоg ефективноg ранgа.
Искрено, треба узети у обзир и те радове. Према томе, значајан број публикација чији се број цитата креће између h и hm дефинише hm- jezgro.
Недостатак hI-иndeksa лежи у томе да за њеgово израчунавање нису узети у обзир цитати радова који се крећу између hI и h, чак иако се међу њима налазе радови једноg јединоg аутора.
Наиме, вредност hI је увек мања од hm и уколико је неки аутор самосталније објављивао, вредност њеgовоg hm-иndeksa ће бити већа, односно приближаваће се вредности h-иndeksa. [9] Темпо цитираности измерен према gодини објављивања (AWCR, AWCRpA) и AW- иndeks
Аутор овоg h-иndeksu допуњујућеg индикатора је Bиhuи Jиn, представивши gа у раду „The AR-иndex: complementиng the h-иndex„, ISSI Newsletter, 2007, 3(1), p. 6.
AWCR мери број цитата читавоg опуса, кориgован за gодину свакоg појединачноg рада. То је мерена брзина цитираности у односу на gодину, у оквиру које је број цитата за дати рад подељен са gодином тоg рада. [1] Иако h-иndeks има неколико предности, такође има и недостатке као што је мањак осетљивости на промене успеhа. Поgотово што њеgова вредност никада не опада и никада не узима стваран број цитата у обзир.
Из овоg разлоgа, ауторка Bиhuи Jиn предлаже AR-иndeks као допуну h-иndeksu. Она gа дефинише као квадратни корен суме средњеg броја цитата по gодини за радове који припадају h-setu.

H се односи на Hиrsch-ово језgро, p означава публикацију, cиtp и ap представљају број добијениh цитата по раду односно gодина дате публикације.
Термин Темпо цитираности измерен према gодини објављивања (AR-иndeks) указује на чињеницу да је то индикатор који стоји у функцији од gодине. Уколико су сви цитати cиtp једнаки h, а све gодине по публикацији ap једнаке броју 1, онда је AR = h (што објашњава разлоg за употребу квадратноg корена).
Поред тоgа што као параметар употребљава стваран број цитата радова из h-seta, AR-иndиkator узима у обзир старост (gодину) публикације. На овај начин, h-индекс је допуњен индикатором чија вредност може да опадне. Такво понашање је, према мишљењу ауторке, неопhодан услов за постојање индикатора за евалуацију доброg истраживања.
Пар (h, AR) jе предложен као значајан индикатор за оцену истраживања. Пошто се дефинисан h-иndeks не мења, једино друgи елемент овоg пара има моgућност да опадне. [10] Ипак, у имплементацији Publиsh or Perиsh проgрама, уместо радова који припадају h-сету, сумирају се сви радови збоg веровања да овај индикатор тачније представља утицај целокупноg опуса. (Поgотово дозвољава млађим и још увек мање цитираним радовима да допринесу AWCR индикатору, иако можда још нису допринели h-иndeksu).
AW-иndeks је дефинисан као квадратни корен AWCR-иndeksa, при чеме се пореди са h-иndeksom; он апроксимира h-иndeks уколико средња вредност цитатне стопе остане мање или више константна током gодина.
AWCRpA-иndeks је по аутору модификован AWCR-иndeks, сличан је поменутом индикатору, само је нормализован према броју аутора свакоg рада. [1] Закључак
Проgрам Publиsh or Perиsh је и поред свиh мана практичан, једноставан, свима доступан и даје мноштво информација о успеhу некоg истраживача, пружајући читав низ наведениh библиометријскиh индикатора који gа описују. Међутим, за неке научне области показује знатно одступање у броју укупниh цитата (сразмерно томе и вредности осталиh индикатора) у односу на резултате које дају комерцијалне базе података WoS и Scopus, што је и наведено као једно од оgраничења. Као што је наgлашено, резултати анализе које даје овај проgрам зависе искључиво од улазниh података, односно од оноgа што у себи садржи Google Scholar.
Тамара Стошић
(Семинарски рад из предмета: Основи библиотецке информатике)
Литература:[1] Harzиng, A. (2010). Publиsh or perиsh. /http://www.harzиng.com/pop.htm[2] Fиlиpи-Matutиnovиc, S. Elektronskи иzvorи иnformacиja u naucи: značaj, vrste, dostupnost, procena vrednostи, http://un иlиb.rs/edukacиja/Tekst_za_kurs_za_doktorante_2010.pdf[3] Razzaque, M.A., Wиlkиnson, I. F.Research Performance of Senиor Level Marketиng Academиcs иn the Australиan Уnиversиtиes: An Exploratory Study Based on Cиtatиon Analysиs, Paper Presented at Australиa New Zealand Marketиng Academy Conference (ANZMAC),
Уnиversиty of Otago, New Zealand, Dec 1-3 2007.[4] Hиrsch, J.E. An иndex to quantиfy an иndиvиdual’s scиentиfиc research output, arXиv:physиcs/0508025 v5 29 Sep 2005[5] Egghe, L. Theory and practиce of the g-иndex, Scиentometrиcs, Vol. 69, No 1 (2006), pp. 131-152.[6] Chung-Tиng Zhang, The e-иndex, complementиng the h-иndex for excess cиtatиons, PLoS ONE, Vol 5, Issue 5 (May 2009), e5429[7] Sиdиropoulos< /a>, A., Katsaros, D., Manolopoulos< /a>, Y.,Generalиzed h-иndex for dиsclosиng latent facts иn cиtatиon networks, arXиv:cs.DL/0607066 v1 13 Jul 2006[8] Batиsta, P.D., Campиtelи, M.G., Kиnouchи, O., Martиnez, A.S. Is иt possиble to compare researchers wиth dиfferent scиentиfиc иnterests?, Scиentometrиcs, Vol 68, No. 1 (2006), pp. 179-189.[9] Schreиber, M. To share the fame иn a faиr way, hm modиfиes h for multи- authored manuscrиpts, New Journal of Physиcs, Vol 10 (2008), 040201-1-8.[10] Bиhuи Jиn, The AR-иndex: complementиng the h-иndex, ISSI Newsletter, 2007, 3(1), p. 6.

 

Асоцијација информацијских стручњака- библиотекара, архивиста и музеолога је у Сарајеву организовала БАМ 2010- 4 медјународну конференцију – «Европске смјернице за сарадњу библиотека, архива и музеја». Тема овог стручног скупа била је: «Информацијске установе за 21. стољеће». Скуп је одржан 12 и 13 новембра 2010 Првог дана домацин скупа је била Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине а другог Музеј града Зенице.
Учеснике скупа је у знак добродошлице поздравио Исмет Овчина, директор НУББИХ-а, са фантастичном видео презентацијом: Виртуална шетња кроз Националну и универзитетску библиотеку БИХ.
На скупу је присуствовало око двеста колега из земље и иностранства а изложена су 22 рада уз 7 постерских излагања.
Учесници скупа су на крају првог дана могли да присуствују и двема изузетно занимљивим радионицама које су одржале Надина Грбовић са темом: Три корака до блога и Зијада Рахимић која је говорила о Управљању конфликтима. Код учесника скупа се једино осетила жал сто нису могли да присуствују обема радионицама јер су се одвијале у исто време.
Квалитет и актуелност тема које су се чуле на свим сесијама овог скупа, заокупљале су пажњу учесника оба дана истим интензитетом.
Изложене теме су: Амра Рашидбеговић, Сејдалија Гушић, Аднан Басулаџић Библиотеке-архиви музеји у локалној заједници; Julia Brungs i Valentine Charles Библиотеке-архиви музеји у европској заједници (Europeana and The European Library)An introduction to Europeana and European Library; Јадранка Ласић-Лазић Информацијске установе за 21. стољеће; Хрвоје Станчић Дигитално очување-јесу ли библиотеке, архиви и музеји спремни?; Сенада Диздар Порука записана у времену; Janne Andresoo The National Library of Estonia: challanges and opportunities; Наташа Васиљевић, Цвета Костов и Вука Јеремић Шта очекују Нет генерације од академских библиотека: промена корисничке перцепције и библиотечких услуга; Ружица Даниловић Централни каталог поморства Црне Горе; Лејла Кодриц Да ли су библиотеке, архиви и музеји баштинске и/или информацијске установе? (на примјеру одабраних баштинских установа града Сарајева); Инес Мелез Пројекат „мобилна библиотека- Molly“; Весна Жупан Електронски градови, електронске библиотеке и електронски корисници: поглед из Србије; Изет Шаботић Архиви као информацијеске установе у функцији остваривања људских и грађанских права и промоције културне баштине; Амела Хоџић PLIP пројекат у Јавној библиотеци Завидовићи – увођење иновативних сервиса; Аида Сулејманагић Оснивање Техничког Музеја у Сарајеву са визуалном преyентацијом објекта и дијела музејске поставке; Јасна чанковић, Сунчица Глишић, Мр Вера ПетровићЛегат Војислава М. Јовановића – Марамбоа као део културне баштине Универзитетске библиотеке Светозар Марковић; Лејла Хајдарпашић Дигитално очување грађе прикупљене по принципу обавезног примерка; Есад Делибашић Семиотика музеја; Енес Кујунџић Хуманистичко насљедје, баштинске институције у БИХ и дигитални амбијент; Михаела Банек ЗорицаКњижнице, студенти и друштвене мреже –испитивање информацијских навика студената; Един Хаџикадунић Библиотеке и музеји будућности; Данијел Ћутурић Компјутер је убио библиотекара: коришћење електронске поште у академским и јавним библиотекама БИХ; Драган Николић EBSCO Publishing
Конференцијски простор је био украшен постерима: Адиса Жеро и Ања Мастиловић(НУББиХ): ИССН центар БиХ; Алмедина Салихагић(Библиотека и документациони центар Комисије за очување националних споменика): Поглед у огледало споменика; Даворка Јелић(Библиотека Жељезничког школског центра): Дигиталниводени жиг; Минела Ђелмо (Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине):Дигитализација на захтјев: примјери из пракси;
Нихада Муратовић(Четврта гимназија Илиџа): Постани чланбиблиотекарске секције!; Бисерка Сабљаковић, Нарциса Растодер, Емина Ресић и ТихомирВеселиновић(Економски факултет у Сарајеву): Е-библиотекаЕкономског факултета у Сарајеву; Викторија Мартинчевић-Хусеинчехајић(НУББиХ): Слободан приступинформацијама: репозиторији дигиталног образовног материјала.

Конференција БАМ 2010 је усвојила слиједеће ПРЕПОРУКЕ И ЗАКЉУЧКЕ:

1. Извршити анализу стања просторних, кадровских, техничких и финансијских могућности библиотека, архива и музеја у БиХ.
2. Развијати мрежу матичних институција културе на локалној, кантоналној, ентитетској и државној разини.
3. Пратити и залагати се за примену међународних стандарда у библиотекарству, архивистици и музеологији.
4. Израдити јединствени регистар до сада дигитализиране културне и научне баштине у библиотекама, архивима и музејима БиХ и залагати се за стварање заједничког портала.
5. Предузети активну едукацију у циљу стицања савремених информацијско- комуникацијских знања и вјештина за потребе новог, виртуалног окружења.
6. Посебно је наглашена неопходност решавања статуса 7 институција културе које је основала Босна и Херцеговина пре 65 година и које су од круцијалног значаја за културни и духовни идентитет Босне и Херцеговине, а то су:
– Национална и универзитетска библиотека БиХ
– Земаљски музеј БиХ
– Хисторијски музеј БиХ
– Библиотека за слијепа и слабовидна лица БиХ
– Кинотека БиХ
– Умјетничка галерија БиХ
– Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ

Комисија за закључке 4. међународне конференције Асоцијације БАМ :
1. Бисерка Сабљаковић, генерални секретар Асоцијације БАМ
2. др. Исмет Овчина, Национална и универзитетска библиотека БиХ
3. др. Јадранка Ласић-Лазић, Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу
4. мр. Мр Вера Петровић, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
5. др. Аднан Бусулаџић, Земаљски музеј БиХ, Сарајево
6. Бедита Исламовић, Национална и универзитетска библиотека БиХ
7. Сејдалија Гушић, Историјски архив Сарајева

Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, већ 27 година под покровитељством Општине, организује Сусрете библиографа. Научно-стручни скуп који се сваке друге године одржава на Митровдан у спомен на др Георгија Михаиловића из Инђије, лекара по професији, али превасходно љубитеља, сакупљача и познаваоца старе и ретке књиге,  аутора капиталног дела Српска библиографија 18.века. Овогодишњи сусрети, седамнаести по реду, организовани у петак 12. 11. 2010. године у Културном центру у Инђији. Сусрет је почео минутом ћутања у спомен на преминуле Душана Панковића, једног од оснивача и сталног учесника Сусрета, библиотекара инђијске Библиотеке у пензији, професора и писца, Виде Заремски билиотекаре Библиотеке Матице српске и академика Др Душана Мартиновића. У току рада скупа предложено је да од следећих Сусрета библиографа Митровданска повеља понесе име господина Душана Панковића. Идеја да једна овако престижна награда понесе име једног од оснивача сусрета је од учесника скупа примљена са великим одобравањем.

Учеснике и госте поздравила је Весна Степановић, директорка инђијске Библиотеке, а скуп је отворио Горан Јешић, председник Скупштине општине Инђија.
Митровданска повеља, награда за изузетна достигнућа у области библиографије, која је установљена 1996. године додељена је Др Војиславу Максимовићу са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Одлуку о додели Митровданскеповеље професору Максимовићу образложила је Др Борјанка Трајковић. 
Сусрети библиографа се организују да би се стручним круговима и широј јавности истакла суштина и значај библиографије, као извора информација и њена улога и важност са историјског и националног аспекта.
Сусрете библиографа пратило је око 100 учесника из Београда, Новог Сада, Чачка, Ужица, Сомбора, Суботице, Пирота, Деспотовца, Панчева, Шапца, Смедерева, Сремске Митровице, Пожаревца, Старе Пазове, као и из Црне Горе и Републике Српска.

Представљено је тридесет четири саопштења која су сврстана у четири групе:
Из историје и теорије библиографије,
Српка ретроспективна библиографија,
Из савремене библиографске праксе,
као и прикази библиографија, преводи, критике, полемике.

Колеге из Наросне библиотеке посветили су велики број радова њиховом Библиографском одељењу које ове године слави педесет година рада, као и издању двадесетог тома Српске ретроспективне библиографије.

Међу 34 саопштења налазе се и радови професора, библиотекара и библиографа из високошколских установа Србије и Републике Српске:

Др Војислав Максимовић (Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Република Српска) : Прве српске персоналне библиографије
Др Милена Максимовић (Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Република Српска) : Нови начин вредновања библиографије
Ивана Пајић (Библиотека Правног факултета, Београд): Научник Тома Живановић у српској библиографији до 1944
Катарина Стефановић (Библиотека Правног факултета, Београд): Живот и дело Милана Ј. Жујовића (1900-1988) – поводом 20. књиге Српске библиографије
Др Светлана Мирчов (Библиотека Правног факултета, Београд): Библиографија публикација штампаних у Бизерти (1916-1919)
Јасна Чанковић, Сунчица Глишић, Софија Којевић (УБСМ) : Библиографија радова о народној књижевности објављених у Етнолошком прегледу (1959-1990)
Јасна Чанковић, Наташа Дакић, Софија Којевић (УБСМ) : Библиографија радова о народном стваралаштву у Научном састанку слависта у Вукове дане (1971-1992)
Мр Јелена Јањић (Народна и универѕитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука) : Библиографска биљешка поводом стогодишњице штампања Јаука са Змијања Петра Кочића
Вања Ерор (Библиотека Правног факултета, Београд): Библиографије Копаоничке школе природног права 1987-2009. године.

 

Универзитетска библиотека у Марибору је централна универзитетска библиотека Универзитета у Марибору. Први помен ове библиотеке везан је за 1903. годину и Библиотеку Историјског друштва за словеначку Штајерску. Из ове библиотеке временом је израсла Универзитетска библиотека у Марибору. Ова библиотека је била прва библиотека у бившој Југославији у којој је 1984. године, на програмској опреми коју је развио Рачунарски центар Универзитета у Марибору, креиран први библиографски запис у COBIB-у.

Будући да је ова универзитетска библиотека и по величини фонда, броју запослених, програмској опреми, аутоматизованом интегрисаном библиотечком систему, електронском каталогу веома слична Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» у Београду, управо она је одабрана као погодно место за стручну посету наших библиотекара.

Стручни боравак је организован у оквиру Темпус пројекта, у периоду од 14. до 19. новембра. Радионице и презентације које су организоване у Универзитетској библиотеци у Марибору (у даљем тексту УКМ) похађало је 10 библиотекара из универзитетских библиотека у Београду, Нишу, Крагујевцу, Сарајеву и Подгорици. Циљ боравка био је упознавање са процесом рада и различитим пословима, као и библиотечким апликацијама које се користе у УКМ.
Предавања, радионице и стручне консултације, одржане су од 15. до 18. новембра 2010. године, према следећем програму:

1. 15. новембар – након промотивног филма о УКМ и предавања о самоевалуација библиотечке делатности УКМ које су одржале мр Дуња Легат и Сандра Курник Зупанич, посетили смо библиотеке Економског и Пољопривредног факултета и упознали се са фондовима, начином рада и унутрашњом организацијом тих библиотека
2. 16. новембар – у оквиру радионице Образовање корисника и понуда електронских информационих извора, модел информационог описмењавања на Универзитету у Марибору представила је др Зденка Петерманец, управница УКМ, а Кристина Шрот и Бреда Брезовшек представиле су годишњи план образовне делатности УКМ и приступ електронским информационим изворима које нуди УКМ
3. 17. новембар – у оквиру радионице Позајмица у УКМ, др Јеренеја Ферлеж представила је позајмицу у оквиру УКМ и универзитетa у Марибору, структуру чланова, заједничку базу чланова целог универзитета, активности у пракси везане за базу чланова, као и приказ функционисања базе чланова и позајмице у реалном окружењу у програмском пакету COBISS2.

Након ове радионице, у заједничкој дискусији, мр Дуња Легат говорила је и о принципима израде библиографије истраживача на Универзитету у Марибору.

1. 18. новембар – радионица Од набавке до смештаја имала је два сегмента
2. у првом сегменту Бојан Оштир је говорио о набавној политици у УКМ, Правилнику о обавезном примерку Универзитета у Марибору, другим поступцима набавке, а током представљања апликације Набавка у оквиру програмског пакета COBISS3, предочио је могућности вредновања процеса рада, евалуације набавних листа и праћења тока набавке до стизања публикације у библиотеку
3. у другом сегменту мр Бранка Керец показала је како се управља апликацијама у окружењу COBISS3, са освртом на локалне шифрарнике, уређивање корисничких имена и привилегија, а потом је и представила организацију рада у Радној јединици за обраду грађе, поступке каталогизације који су повезани са сегментом COBISS3/Набавка

Током боравка у УКМ, обишли смо и корисничке и радне просторије, упознали се са комплетним путем књиге, од набавке до полице за издавање, као и са начином смештаја грађе, од слободног приступа до магацинских простора, а посетили смо и књиговезницу.

Пошто се исти модули за позајмицу и каталогизацију користе и у УКМ и Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» у Београду, посебно ћемо се осврнути на искуства УКМ везаним за ове послове.

Позајмица

УКМ за послове позајмице користи систем COBISS2. Иако је у тој библиотеци, у појединим сегментима, имплементиран систем COBISS3, послови позајмице се још увек обављају у старом систему јер су у току завршна тестирања нове опреме и програмске апликације. Послови позајмице постављени су на исти начин као и у систему COBISS.SR, с тим што се користе све од могућности које COBISS2 нуди.

Могућности које постоје у COBISS2 везане за позајмицу, а које се у нашој библиотеци не користе јесу наручивање и резервација преко OPAC-a, од куће. Ова услуга омогућава корисницима да поруче публикације које су слободне, као и да резервишу заузети примерак грађе. Обавештавања корисника врши се аутоматски по приспећу грађе, било СМС-ом, било електронском поштом. Ова услуга омогућава кориснику да публикацију добије одмах приликом посете библиотеци, а значајно скраћује и време потребно за приспеће публикације. Услуга је у широкој употреби у УКМ и бесплатна је за све чланове ове библиотеке.

Корисник за активирање наручивања публикација и резервације публикација користи апликацију Моја библиотека коју може прегледати као саставни део COBISS ОРАС-а. Моја библиотека нуди увид и у позајмљену грађу, рок истека позајмице, продужење рока позајмице, а пружа и могућност електронског обавештавања о скором истеку чланарине, о прекорачењу рока враћања публикација, о пристиглој резервисаној публикацији, као и општа обавештења библиотеке. Апликација Моја библиотека постоји и у нашем систему COBISS.SR. Потребно је само приликом учлањења или продужавања чланарине оставити податке о адреси електронске поште и жељеној лозинци за приступ овом сервису.

На Универзитету у Марибору, УКМ је централна универзитетска библиотека, али су све факултетске библиотеке повезане у мрежу са УКМ, тако да је и база чланова јединствена и једна чланска карта важи и у УКМ и у факултетским библиотекама. Приликом уписа на факултет студент у саставу осталих трошкова које плаћа, плаћа и 5 евра који су намењени библиотеци и тиме аутоматски постаје члан УКМ. Потребно је само да студент физички дође у УКМ и тамо добије чланску карту, без додатних трошкова.

Набавка и обрада

Набавка се у УКМ врши путем куповине, обавезног примерка, размене и поклона. За процес куповине активно се користи апликација COBISS3/Набавка у смислу предлога за набавку, одобравања предлога, праћења евидентираних наручених публикација, стања наруџби, рокова приспећа, евалуације рада добављача.

У процес куповине укључени су стручни референти из различитих научних области који су задужени да на основу праћења стања и развоја науке, као и познавања релевантности одређеног издавача дају предлоге за куповину штампаних публикација. Они учествују и у процесу набавке електронских информационих извора. Куповина се врши и путем директног долажења добављача који доносе публикације на увид у УКМ, а стручни референти на лицу места врше одабир адекватне литературе. У оба случаја узимају се у обзир предлози корисника.

УКМ прима обавезни примерак Словеније, као и обавезни примерак Универзитета у Марибору. Обавезним примерком годишње се фонд увећа за 18000 публикација. Универзитет у Марибору, према Правилнику о обавезном примерку, дужан је да УКМ-у достави 4 примерка уџбеника и 2 примерка остале литературе коју издаје. На тај начин се библиотека снабдева публикацијама неопходним за процес студирања. Овај принцип би, уз извесне административне напоре, можда било могуће применити у нашој библиотеци.

Обрада публикација врши се кроз одвојене процесе каталогизације и предметне и стручне класификације. Каталогизатори израђују каталошки опис за све приспеле публикације, раде на допуни старих и непотпуних записа, на повезивању локалних записа са узајамном базом. Такође, врше обраду фонда који се не налази у електронском каталогу, а на захтев корисника. Корисник у том случају на публикацију чека од 3 до 5 дана. Редактор каталогизације пружа стручну помоћ каталогизаторима и израђује каталошке записе за најсложеније публикације. Креирање записа се врши на платформи COBISS2. У току је последња фаза тестирања апликације COBISS3/Каталогизација намењена креирању записа у том програмском окружењу.

На самој радионици, мр Бранка Керец је представила могућности које нуди COBISS3 у смислу креирања каталошких записа, као и управљање апликацијама у виду рада са шифрарницима, одржавања података о запосленима и њиховим корисничким именима и шифрама, привилегијама за одређене послове и сличним поступцима. Програмски пакет COBISS3 нуди боље могућности за рад јер обједињује различите врсте послова на једном месту, информације о различитим библиотекама које су у систему, податке о контакт особама. Све ове предности новог окружења користиће се и у нашој библиотеци када почне рад у реалном COBISS3 окружењу.

Посебан део радионице бавио се питањима исписа. COBISS3 омогућава библиотекама да користе типске исписе које нуди IZUM, али им омогућује и да исписе саме прилагођавају својим потребама. Осврнућемо се на поступке у исписима који се примењују у УКМ, а не користе се у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић». Најпре је реч о пописима отписане грађе. Једном годишње, према Правилнику за отпис грађе, врши се отпис јединица, записи за те јединице се означавају кодом 9 у пољу 996$q, а поред напомене у штампаном инвентару, врши се и испис свих отписаних јединица. Уз сваку јединицу треба да стоји њена вредност, а уколико вредност није наведена у 996$3 уноси се процењена вредност што је јако важно због процене вредности отписаног дела фонда. Такође, на крају сваке календарске године, прави се и штампани испис свих брисаних локалних записа.

На крају ћемо кратко представити начин рада на библиографији истраживача на Универзитету у Марибору. Министарство за високо образовање и науку Словеније прописује да свака факултетска библиотека мора имати једног библиотекара који ради на пословима израде библиографије истраживача. У УКМ једна особа ради као редактор библиографије истраживача, али не у смислу провере исправности свих записа, већ у смислу пружања стручне помоћи и консултација библиотекарима који израђују записе за ову библиографију. Каталогизатори у УКМ израђују записе само за истраживаче Универзитета у Марибору са оних факултета који немају своје библиотеке и то у УКМ раде бесплатно, док за истраживаче који нису запослени на Универзитету у Марибору ову услугу наплаћују 24 евра на сат. Занимљив је и сегмент евалуације научног рада, који је видљив у бази SICRIS. На основу података унетих у каталошки опис, импакт фактора часописа, обима рада, врши се процена вредности научног рада одређеног аутора. Преко SICRIS-а записи су повезани са COBISS-oм, а они чланци који су објављени у часописима на листи Web of Science и са овом базом.
Треба напоменути да је рад на пословима каталогизације у свим словеначким библиотекама, па и у УКМ, олакшан због постојања нормативне базе личних имена CONOR. Будући и да се на нивоу COBIB.SR ради на изради нормативне датотеке, надамо се да ће рад у домаћој бази ускоро бити олакшан и да ћемо моћи да применимо добра искуства УКМ и COBIB.SI.

Подстакнути стручним боравком у УКМ и увидом у послове позајмице, у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» одлучили смо, да путем апликације Моја библиотека, омогућимо корисницима наручивање и резервацију публикација од куће. Услуга би требало да почне да функционише од фебруара 2011. године.

Стручни боравак у УКМ био је од велике користи, а непосредни контакт са колегама из Словеније омогућио је да разрешимо неке недоумице у раду са COBISS3, као и да размотримо све аспекте рада на библиографији истраживача. Све радионице које су организоване у УКМ у оквиру ове стручне посете, актуелношћу теме, презентацијом и анализом премашиле су наша очекивања, а запослени у УКМ су показали изузетно знање, колегијалност и гостопримство.