Broj četiri (2010)

Publish or Perish je besplatan sofver koji kao rezultat pretraživanja vraća i analizira citate pojedinačnih naučnih istraživača.

Služi se podacima iz Google Scholar-a da bi se dobili sirovi citati, zatim ih analizira i predstavlja prema sledećoj statistici (videti sliku 1.):

• ukupan broj radova (Papers)
• ukupan broj citata (Citations)
• prosečan broj citata po radu (Cites/paper)
• prosečan broj citata po autoru (Cites/author)
• prosečan broj radova po autoru (Papers/author)
• prosečan broj citata po godini (Cites/year)
• Hirsch-ov indeks (h-index) i srodni parametri
• Egghe-ov indeks (g-index)
• savremeni h-indeks (hc-index)
• Prema godini izmeren tempo citiranosti (AWCR ili AR-indeks, AWCRpA-indeks, AW-indeks)
• tri varijante individualnih h-indeksa (hI, hI,norm,hm)
• analiza broja autora po radu (Authors/paper).

 slika 1: Prikaz stranice sa rezultatima citatne analize radova autorke Anne Wil Harzing. [1]

Rezultati analize su prikazani na ekranu i mogu da se kopiraju na Windows-ov klipbord (da bi mogli da se prenesu na neku drugu aplikaciju) ili da se sačuvaju kao tekstualni fajl koji može da bude različitih formata (zbog budućih referenci ili daljih analiza).

Ovaj program u sebi sadrži detaljan fajl za pomoć koji daje savete za pretraživanje i dodatne informacije o citatnim bibliometrijskim indikatorima.

Autor ovog programa, Anne-Wil Harzing, profesor Međunarodnog menadžmenta sa Univerziteta u Melburnu, rado prima rezultate koje šalju korisnici njenog programa radi njegovog neprestanog ažuriranja i poboljšanja karakteristika.

Ovaj softver je dostupan i može slobodno da se preuzme na adresi: http://www.harzing.com/pop.htm. Vrlo je dobro rešen i jednostavan za korišćenje. [1]

Čini se da je često pominjana filozofija „Publish or Perish“, koja je ranih sedamdesetih godina prošlog veka postala moderna krilatica među američkim akademcima, još uvek važna filozofija postavljena kao uslov da bi se napredovalo u akademskoj zajednici.

Pažnja koja se posvećuje merenju i poređenju uspeha u istraživačkom radu akademaca pojedinaca i istraživačkih institucija je deo ove filozofije koja ne jenjava.

Jasno je da su se pojavile nove mere različitih karakteristika koje se razmatraju prilikom ocenjivanja uticaja koje je ostvario neki istraživač ili institucija.

Pogodnost, efikasnost ili korist bilo koje mere, kvalitativne ili kvantitativne, uvek je otvorena kao pitanje za kritiku i debatu.

Ipak, akademci razvijaju i koriste mere, bez obzira koliko one bile daleko od savršenih, za merenje svog uspeha i ranga jednih u odnosu na druge.

Publish or Perish u sebi, pored rezultata citatne analize u vidu različitih bibliometrijskih indikatora, sadrži detaljna objašnjenja za svaki od njih. [3]

Pošto ovaj program crpi podatke iz Google Scholar-a, imam obavezu da mu posvetim pažnju, jer izrada citiranosti u ovoj bazi samo koristeći opciju CITED BY ne daje merodavne rezultate.

Google Scholar

Google Scholar je, za razliku od WOS-a i Scopus-a, besplatno dostupna baza svima koji imaju pristup Internetu.

Ova baza obuhvata podatke o sadržaju časopisa i ostalih publikacija koje izdavači postavljaju na svoje sajtove, kao i podatke iz digitalnih repozitorija, ličnih veb stranica, blogova istaknutih stručnjaka, preprinte itd.

Citati se automatski izvlače iz tekstova koji su u otvorenom pristupu. Najveća prednost ove baze je što je besplatno dostupna svima, a najveća mana kada su bibliometrijska istraživanja u pitanju je što je njen opseg nepoznat.

Google ne objavljuje odakle sve prikuplja podatke o citatima. Pošto se podaci prikupljaju automatski, dešavaju se greške. Tako je recimo veoma produktivan „autor“ sa preko 600.000 radova „Introduction“, odnosno „Uvodnik“.

Ukoliko neki rad postoji na mreži u punom tekstu na više mesta i u više verzija, on se tako javlja i u ovoj bazi, pa nije jasno na koju od verzija se odnose navedeni citati.

Kao citat se pojavljuju i podaci iz elektronski dostupnih kataloga biblioteka. Bulovi operatori i posebno limitatori za godinu izdanja ne rade kako treba, često se kao godina izdanja tretira bilo koji broj u tekstu.

U mnogobrojnim istraživanjima se pokazalo da su komercijalne baze podataka WOS i Scopus po opsegu mnogo sličnije nego Google Scholar, kao i to da za neke struke, a posebno za računarske nauke Google Scholar pruža mnogo više podataka o citatima nego ostale dve baze.

No od kada su u WoS uključeni i ISI Proceedings, ta razlika je smanjena. Postojanje konkurencije dovodi do stalnog poboljšanja baza i uvođenja novih opcija.

U Google Scholar-u pretraživanje citata se vrši na sledeći način: Kada smo upisali u polje za pretraživanje prezime i inicijale pod navodnicima za autora čije citate želimo da pretražujemo, dobijamo spisak radova na zadati upit.

Na dobijenoj listi ispod podataka o radu nalaze se i linkovi na sledeće opcije: CITED BY – pokazuje koliko je neki rad citiran, i klikom na njega dobijamo listu radova u kojima je taj rad citiran i RELATEDARTICLES (slični radovi) – klikom na njega, dobijamo spisak sličnih radova na tu temu, odnosno radova koji citiraju istu literaturu.

Možemo zaključiti da broj citata pronađenih u nekoj od baza podataka predstavlja sirov podatak. Da bi imao statistički značaj i da bi mogao da posluži kao osnova relevantne naukometrijske analize, treba te podatke na odgovarajući način obraditi – izvršiti njihovu normalizaciju.

U istraživanju citiranosti pet autora iz Srbije koji se bave različitim naučnim oblastima pokazalo se da postoji velika razlika u broju citata prikupljenih u tri baze podataka (WoS,Scopus, Google Scholar).

Najrelevantniji rezultati jesu dobijeni na osnovu Web of Science, ali preklapanje citata nađenih u ovim bazama variralo je od 15% do 70% u zavisnosti od naučne discipline.

Razlika u broju nađenih citata između WoS-a i Scopusa je znatno manja nego između bilo koje od ove dve komercijalne baze i Google Scholar-a, verovatno zato što Google Scholar uključuje i različite digitalne repozitorije.

Najveće preklapanje bilo je u oblasti medicine, a najmanje u oblasti računarskih nauka. [2]

Ko ima značajnu korist od Publish or Perish softvera[1]

Publish or Perish je dizajniran da osposobi akademsku i naučnu populaciju da predstavi uticaj svog predmeta istraživanja u najboljem svetlu.

Ne bi bilo dobro kada bi se mehanički koristio u svrhu evaluacije akademskog osoblja.

Ukoliko se Publish or Perish koristi za analizu citiranosti, predlažemo da se pridržava sledećih stavova:

Ukoliko je kao rezultat dobijena visoka vrednost citatnih bibliometrijskih indikatora nekog akademca pojedinca, najverovatnije se radi o osobi koja je ostvarila značajan uticaj u svom polju istraživanja.

Međutim, ako ovaj stav preuredimo u obrnutom smeru, onda on ne mora uvek da bude tačan. Ukoliko se za nekog autora pokažu niske vrednosti bibliometrijskih indikatora, to ne mora biti isključivo posledica manjka uticajnosti kojom on deluje na svoje polje istraživanja, već može biti posledica jedne ili više sledećih pojava:

• Bavi se veoma uskom naučnom oblašću (samim tim ostvarujući sveukupno značajno manji broj citata)
• Objavljuje na jeziku koji nije engleski (takođe vrlo ograničavajući činilac na polju citiranosti)
• Objavljuje uglavnom u knjigama.

Iako Google Scholar radi bolje nego Web of Science u ovom pogledu, još uvek ne može potpuno da obuhvati članke i citate koji su objavljeni na jeziku koji nije engleski, ili citate u knjigama ili samih poglavlja u knjigama.

Kao rezultat toga, vrednost citatnih bibliometrijskih indikatora u društvenim naukama, a još više u humanističkim naukama, uvek će biti potcenjena pošto su publikacije ovih disciplina mnogo verovatnije zastupljene na jeziku koji nije engleski, kao i u knjigama ili njihovim poglavljima, nego što je to slučaj kod prirodnih nauka.

Upozorenje korisnicima[1]

Iako detaljno predstavljeni razlozi za korišćenje podataka iz Google Scholar-a ( tekst Google Scholar- a new data source for analysis) navode da generalno Google Scholar daje veći broj citata nego ISI baza podataka( Thomson ISI Web of Knowledge), to ne mora uvek da bude pravilo za sva polja istraživanja:

• Društvene nauke, umetnost i humanistika, kao i inženjerstvo specijalno mogu da imaju više koristi od Google Scholar-a pošto je bolje pokriven citatima iz knjiga, zbornika radova sa konferencija i šireg opsega časopisa.
• WOS obično dobro pokriva prirodne i medicinske nauke, prema tome Google Scholar ne mora uvek da obezbedi veći broj citata. Pored toga, pokrivenost časopisa u Google Scholar-u za ove naučne oblasti deluje neujednačeno, što za rezultat daje znatno manji broj citata nego što se postiže u WOS bazi podataka.

U principu, Google Scholar je najkorisniji za tri sledeće kategorije:

• biznis,administracija, finansije i ekonomija
• inženjerstvo,računarstvo i matematika
• društvene nauke, umetnost i humaniora.

Iako bi za ostale discipline mogla da se sprovedu opsežna istraživanja, ne bismo mogli da se čvrsto oslonimo na Google Scholar kada se radi o akademcu pojedincu koji istražuje u drugim oblastima, a da nemamo proverene rezultate iz baza podataka Scopus ili Web of Science.

Teme koje detaljno razmatraju validnost, pretpostavke i ograničenja osnovnih izvora i metoda koje koristi Publish or Perish možete da nađete na internetu u slobodnom pristupu pod sledećim naslovima:

• Reflections on the h-index
• Google Scholar – a new data source for citation analysis
• Reflections on norms for the h-index and related indices
• Google Scholar: the democratization of citation analysis?
• A Google Scholar h-Index for Journals

Bibliometrijski podaci

Pored različitih statistika ( broj radova, broj citata i ostalo), Publish or Perish izračunava sledeće citatne bibliometrijske indikatore ( pogledati Citation metrics za detaljnije objašnjenje). [1]

Hirsch-ov indeks (h-index)

Predložio ga je fizičar J.E. Hirsch u svom radu „An index to quantify an individual’s scientific research output„, Xiv:physics/0508025 v5 29 Sep 2005.

On predstavlja prirodni robustni bibliometrijski broj kojim je predstavljen akademski uticaj, kombinujući kvalitet sa kvantitetom.

Prema pomenutom autoru, h-indeks se definiše na sledeći način:
Neki naučnik ima određen h-indeks ukoliko postoji h njegovih citiranih radova (od ukupnog broja svih njegovih radova – Np), koji su svaki pojedinačno citirani najmanje h puta, dok je svaki rad pojedinačno iz ostatka radova (Np-h) dobio manji broj citata odbroja h. Broj h pripada grupi prirodnih brojeva. [1]

 Slika 2: Grafički prikaz h-indeksa

Iz ovoga može da se dođe do sledećeg: svaki rad iz h-seta je dobio najmanje po h citata, što čini da donja granica ukupnog broja citata iznosi h2.

Naravno, ukupan broj citata će uvek da bude znatno veći od broja h2, jer h2 potcenjuje ukupan broj citata najcitiranijih radova i ujedno ignoriše radove koji su svaki pojedinačno dobili broj citata koji iznosi manje od h.

U pojednostavljenom slučaju, odnos između ukupnog broja citata Nc,tot i h2 će zavisiti od konstatnte proporcionalnosti a (videti jednačinu (1) i sliku 2.).

Koeficijent pravca linearne zavisnosti, a, zavisi od broja radova i broja citata po radu i po godini. Da bi se ukazala validnost mere h-indeksa, kao njemu nezavistan uporedni činilac uzeta je u razmatranje Nobelova nagrada.

Hirsch je pokazao da 84% naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu ima vrednost h-indeksa 30 ili više.[4]

Egghe-ov indeks ( g-index)

Iz ranije izloženog, h-indeks predstavlja najveći rang citiranih radova h = r u okviru koga neki rad (to važi za sve radove u okviru ranga od 1,…,h ili uprošćeno h- seta) ima h ili više citata. Otuda proizilazi da radovi izvan h-seta, odnosno čiji se rang kreće od h+1, h+2,… nemaju više od h citata.

Ovaj indeks je dobro prihvaćen u naukometriji i njega čini prirodan broj koji publikacije ukršta sa podacima o citiranosti (prema tome obuhvatajući kvantitativne sa kvalitativnim ili vidljivim aspektima) pri čemu ima prednost nad brojevima kao što su „broj radova od značaja“ (što je proizvoljno) ili „broj citata za svaki od recimo q najcitiranijih radova“ (što opet ne čini jedan broj). Takođe, h-indeks je robustnog karaktera u smislu da nije osetljiv na set necitiranih (ili sporo citiranih) radova, ali isto tako nije osetljiv na jedan ili nekoliko izvanredno visoko citiranih radova. Poslednje pomenuti aspekt može da se shvati kao njegov nedostatak, zbog čega je uveden još jedan bibliometrijski indikator: g-indeks.

Normalno je da su visoko citirani radovi važni za samo određivanje vrednosti broja h odnosno h-indeksa. Međutim, jednom selektovan rad za h-grupu vrhunskih radova, isključuje njegovu primenu za dalje određivanje h-indeksa kao promenljivu u funkciji od vremena. Zaista, kada je rad jednom izabran da pripada h-grupi radova, na izračunavanje h-indeksa u narednim godinama nikako ne utiču citati koje će taj rad dobiti u budućnosti: čak iako se za isti rad udvostruče ili utrostruče citati (i više), sledeće vrednosti h-indeksa ne padaju pod uticaj nastupajućih citata za jednom u h- grupu uvršten rad.
Prema tome, treba uzeti u obzir citatnu evoluciju najcitiranijih radova i zato se uvodi novi pojam: g-indeks. On meri opšti uspeh citiranosti za određeni set članaka. Predložio ga je Leo Egghe u svom radu „Theory and practice of the g-index„, Scientometrics, Vol. 69, No 1 (2006), pp. 131-152. Njegov cilj je da unapredi h-indeks tako što dobija na težini na račun visoko citiranih radova. [1]On se definiše na sledeći način:
Za dati set članaka u kome su oni rangirani po opadajućem broju dobijenih citata, g-indeks predstavlja takav jedinstveni najveći broj članaka koji su zajedno dobili najmanje g2 citata.
Ukoliko je ovaj set rangiran po opadajućem broju dobijenih citata, g-indeks predstavlja najveći jedinstveni broj citata koji je dobio g broj vrhunskih članaka, pri čemu broj sveukupnih citata iznosi najmanje g2. Dokazano je jedinstveno postojanje g-indeksa za bilo koji set članaka prema kome važi da je
g≥h
U ovom radu se nalazi formulacija za izračunavanje ovog indeksa, do koje su pomenuti autori došli prema Lotkinoj teoriji (Lotka):

pri čemu je α > 2 i predstavlja Lotkin eksponent, dok T označava ukupan broj izvora.

Takođe, u primerima koje su u radu naveli autori, pokazano je da g- indeks nasleđuje sve dobre karakteristike h-indeksa i da bolje objašnjava citatni uspeh svih vrhunskih radova (članaka).

Ovaj indikator, kao i h-indeks, pripada grupi prirodnih brojeva. Ukoliko autor ima radove koji su dobili izvanredno veliki broj citata, vrednost g-indeksa će biti značajno veća od vrednosti h-indeksa. [5]

Slika 3: prikaz citatne analize naše naučnice, molekularnog biologa, Milene Stevanović u programu Publish or Perish [1] Napomena: Kao što je naglašeno, za oblast kao što je biologija, dolazi do odstupanja rezultata analize citiranosti u odnosu na one koji se dobijaju u bazi podataka WoS. Ova naučnica u WoS-ovoj bazi dobija značajno veći broj citata. Uzeta je za primer prikaza g-indeka, jer jedan njen rad povlači preko preko 700 citata i to je značajno veći broj citata u odnosu na druge njene radove, koji takođe imaju veliki broj citata. Iz slike 3. se vidi da je vrednost h-indeksa ovog autora 10, a g-indeksa 23.
Zhang-ov indeks (e-index)
Njegov autor je Chung-Ting Zhang, a definisao ga je u radu „The e-index, complementing the h- index for excess citations„, PLoS ONE, Vol 5, Issue 5 (May 2009), e5429. Kvadrat broja e-indeksa je razlika viška broja citata dobijenih za sve radove iz h-jezgra i kvadrata h-indeksa, odnosno kvadrat e- indeksa predstavlja broj citata koji izlaze iz teorijskog minimuma potrebnog za dobijanje h-indeksa (jednačina (3)). [1]

Slika 4. grafički prikaz e-indeksa
Cilj ovog bibliometrijskog indikatora je da se uoči razlika između akademaca pojedinaca koji imaju istu vrednost h-indeksa, ali različit broj viška citata dobijenih na osnovu radova iz h-jezgra: e-indeks predstavlja kvadratni koren viška citata iz h-seta koji izlaze iz domena koji pripada h2 (jednačina (2)), videti iz dijagrama: tamno siva oblast na dijagramu). [6] Iako je efektivan i jednostavan, h-indeks ima nedostatak koji ograničava njegovu primenu za tačno i pravično poređenje rezultata različtih istraživača. Ovi nedostaci uključuju manjak informacija i slabu rezoluciju: pored kvadrata h broja citata dobijenih za radove u okviru h-jezgra, potpuno je ignorisan višak citata, iz čega proizilazi da se odnosi na grupu istraživača koji imaju identičan h-indeks. Informacija o citiranosti može biti upotpunjena kada se uporedo koriste h-indeks zajedno sa e-indeksom, koji su međusobno nezavisni, ali se dopunjavaju kao indikatori citiranosti.
Iako je jednostavan, e- indeks je neophodna dopuna h-indeksu, posebno za vrednovanje rezultata rada naučnika sa visokim vrednostima citiranosti ili precizno poređenje naučnih rezultata grupe istraživača koji imaju istu vrednost h-indeksa.
Treba uzeti u obzir da veća vrednost e-indeksa ukazuje na znatan višak citata, pri čemu se radi o ozbiljnom nedostatku informacija vezanih za citiranost ukoliko se h-indeks razmatra kao samostalan bibliometrijski indikator.
Što je manja vrednost e-indeksa, h-indeks je pouzdaniji. [6]

Savremeni h-indeks (hc-index)
Njegovi autori su Antonis Sidiropoulos, Dimitrios Katsaros i Yannis Manolopoulos u radu „Generalized h-index for disclosing latent facts in citation networks„, arXiv:cs.DL/0607066 v1 13 Jul 2006. Njegova namena je poboljšanje h-indeksa dajući mu veću težinu za skorašnje članke, nagrađujući na taj način akademce koji nastoje da održe postojeći nivo aktivnosti.

On svakom citiranom članku dodaje podešene parametre izračunate prema godišnjoj odrednici, dajući pri tom manju težinu starijim člancima (po automatizmu). Implementacija programa Publish or Perish koristi parametre gama = 4 i delta = 1, kao što su autori primenili u svojim eksperimentima. Ovo ima sledeće značenje: ako je članak objavljen u tekućoj godini, njegova težina citiranosti se povećava četiri puta, odnosno njegova citiranost je 4 puta veća. Za članak koji je objavljen pre 4 godine, broj njegovih citata se ne menja, odnosno množi se sa brojem 1. Za članak objavljen pre 6 godina, broj njegovih citata se množi sa 4/6, itd. [1] H-indeks objedinjuje produktivnost sa uticajnošću. Ukoliko neki istraživač ima veliki h-indeks, onda to znači da ima mnogo „dobrih“ članaka ( ne samo nekoliko „dobrih“ članaka). Ovaj indeks ima funkciju donje granice realnog broja citata koje je dobio neki naučnik. U stvari, postoji značajan raskorak između ukupnog broja citata koji su izračunati prema h-indeksu i stvarnog broja citata jednog naučnika. Količina h će uvek da bude manja ili jednaka broju radova nekog istraživača, iz čega proizilazi da je Nc,tot ≥ h2, pri čemu je Nc,tot ukupni broj citata koje je dobio jedan istraživač. Očigledno da bi jednakost bila postignuta kada bi svi radovi (članci), koji doprinose postojanju h-indeksa, dobili tačno po h citata, što je neverovatno. Da bi se premostio ovakav jaz, J.E. Hircsh je definisao parametar a prema jednačini (1):

 (1) [4,7]

Ovaj parametar (a) se koristi za evaluaciju i rangiranje naučnika. On opisuje „veličinu“ kojom naučnik „pogađa“. Velika vrednost parametra a nagoveštava da je neki članak (ili više njih) dobio značajno veliki broj citata u odnosu na ostatak radova (članaka) istog autora prema onome što h-indeks predstavlja.

Iako je uvođenje h-indeksa napravilo veliki prodor u analizi citiranosti, možemo da navedemo i njegove nedostatke kao mere njegove neefikasnosti.
Prvo, originalni h-indeks dodeljuje isti značaj (težinu) svim citatima, bez obzira na njihovu starost, uzdržavajući se pri tome od otkrivanja trendsetera i brilijantnih mladih naučnika.
Drugo, time što svim člancima daje istu težinu, on određuje da mlađi naučnici dobiju malu vrednost h-indeksa, jer nisu imali dovoljno vremena da objave dosta dobrih članaka ili da se akumulira veliki broj citata koje bi njihovi dobri radovi stekli.
Iz ovoga može da se zaključi da h-indeks ne može da otkrije mlađe brilijantne naučnike.
Da bi se nadomestio pomenuti nedostatak h-indeksa, uvodi se njegova modifikacija: savremeni h-indeks (hc- index). [7] Individualni h-indeks (3 varijante: hI-index, hI,norm , hm-index )
Autori Pablo D. Batista, Monica G. Campiteli, Osame Kinouchi i Alexandre S. Martinez su predložili dopunski indikator h-indeksu, objavivši rad „Is it possible to compare researchers with different scientific interests?„, Scientometrics, Vol 68, No. 1 (2006), pp. 179-189.
Deljenjem standardnog h-indeksa sa prosečnim brojem autora članaka koji ulaze u domen h-indeksa, dobija se hI-indeks, da bi se umanjio efekat koautorstva. [1] H-indeks je u mnogim slučajevima robustan, ali ipak jako zavisi od samog polja istraživanja, odnosno osetljiv je na samu naučnu oblast. Stoga h-indeks ne može da omogući merodavno poređenje naučnika koji istražuju u različitim oblastima.
Taj indikator je hI-indeks ili individualni indeks, čija formula za izračunavanje glasi:

pri čemu je Na(T) ukupan broj autora u razmatranom radu. Istraživač sa hI-indeksom ima hI broj radova sa najmanje isto tolikim brojem citata, ukoliko ih je samostalno objavio.
On umanjuje izobličavanje h-indeksa i njegova prednost se ugleda u daleko manjoj osetljivosti prema različitim oblastima istraživanja. On dozvoljava objektivnije poređenje uzimajući u obzir efekat koautorstva. Velike razlike između različitih oblasti su dosta ublažene primenom ovog indikatora, čime se postiže univerzalno ponašanje koje dozvoljava poređenje rezultata rada naučnika koji istražuju u različitim naučnim oblastima. [8] hI,norm – Publish or Perish je implementirao alternativni individualni hI-indeks, kojiima drugačiji pristup: umesto da deli ukupni h- indeks, on prvo normalizuje broj citata za svaki rad posebno tako što broj citata koje je neki rad dobio deli sa brojem autora tog rada, a zatim izračunava hI,norm kao indeks normalizovanih citata. Ovakav pristup je mnogo precizniji od hI-indeksa čiji su autori Batista i saradnici. Veruje se da ova vrsta indikatora mnogo tačnije objašnjava efekat koautorstva, koji ume da bude prisutan, i da predstavlja bolju aproksimaciju uticaja pojedinačnog autora (uticaj po autoru), zbog čega je originalan h-indeks i postavljen.
hm-indeks – Treća varijanta h-indeksa postavljena je zahvaljujući Michael Schreiber-u, koji ga je predstavio u svom radu „To share the fame in a fair way, hm modifies h for multi-authored manuscripts„, New Journal of Physics, Vol 10 (2008), 040201-1-8. Njegov metod koristi razlomljen broj radova umesto umanjenog broja citata da bi objasnio podeljeno autorstvo u radovima, a onda određuje višeautorski indeks (hm-indeks) čija osnova leži u rezultujućem efektivnom rangu (broju) radova koristeći nerazrađen broj citata. [1] Jedna od kritika upućenih h-indeksu je da on ne uzima u obzir koautorstvo velikog broja autora. To je uglavnom slučaj sa fizičarima kao istraživačima koji objavljuju rezultate svojih istraživanja sa velikim brojem koautora, jer im uslovi istraživačkog rada to nameću (jedan rad može da ima nekoliko stotina ili do hiljadu autora). Hirsch je već predložio da se ovaj indikator normalizuje nekim faktorom koji odražava prosečni broj koautora. Uzimajući za normalizaciju prosečni broj autora članaka iz h-seta, odnosno u već definisanom h-setu članaka, taj izvedeni indeks se obelezava hI (o individualnom h-indeksu je već bilo reči). Međutim, ovakva normalizacija nije toliko fer pošto kažnjava autore koji su neke svoje radove objavili sa ogromnim brojem koautora – prosek je osetljiv na ekstremne vrednosti. Na isti način, ovo deljenje sa srednjim brojem autora previše umanjuje uticaj na doprinos koji publikacije jednog jedinog autora daju nečijem h-indeksu.
Uređenost radova prema Hirsch-u stavljena u relaciju koja definiše h-indeks je:

Dakle, hm-indeks se definiše analogno h-indeksu, ali izračunava broj radova prema recipročnim vrednostima broja autora svakog pojedinačnog rada iz h-jezgra dajući tako efektivan broj radova. Ovaj definiše hm-indeks kao efektivan broj radova koji su svaki pojedinačno citirani najmanje hm puta. Očigledno je da će efektivan broj radova iz h-seta (hm) da bude mnogo manji od broja h, što znači da će radovi iza broja h imati veći broj citata nego iz ovog efektivnog ranga.
Iskreno, treba uzeti u obzir i te radove. Prema tome, značajan broj publikacija čiji se broj citata kreće između h i hm definiše hm- jezgro.
Nedostatak hI-indeksa leži u tome da za njegovo izračunavanje nisu uzeti u obzir citati radova koji se kreću između hI i h, čak iako se među njima nalaze radovi jednog jedinog autora.
Naime, vrednost hI je uvek manja od hm i ukoliko je neki autor samostalnije objavljivao, vrednost njegovog hm-indeksa će biti veća, odnosno približavaće se vrednosti h-indeksa. [9] Tempo citiranosti izmeren prema godini objavljivanja (AWCR, AWCRpA) i AW- indeks
Autor ovog h-indeksu dopunjujućeg indikatora je Bihui Jin, predstavivši ga u radu „The AR-index: complementing the h-index„, ISSI Newsletter, 2007, 3(1), p. 6.
AWCR meri broj citata čitavog opusa, korigovan za godinu svakog pojedinačnog rada. To je merena brzina citiranosti u odnosu na godinu, u okviru koje je broj citata za dati rad podeljen sa godinom tog rada. [1] Iako h-indeks ima nekoliko prednosti, takođe ima i nedostatke kao što je manjak osetljivosti na promene uspeha. Pogotovo što njegova vrednost nikada ne opada i nikada ne uzima stvaran broj citata u obzir.
Iz ovog razloga, autorka Bihui Jin predlaže AR-indeks kao dopunu h-indeksu. Ona ga definiše kao kvadratni koren sume srednjeg broja citata po godini za radove koji pripadaju h-setu.

H se odnosi na Hirsch-ovo jezgro, p označava publikaciju, citp i ap predstavljaju broj dobijenih citata po radu odnosno godina date publikacije.
Termin Tempo citiranosti izmeren prema godini objavljivanja (AR-indeks) ukazuje na činjenicu da je to indikator koji stoji u funkciji od godine. Ukoliko su svi citati citp jednaki h, a sve godine po publikaciji ap jednake broju 1, onda je AR = h (što objašnjava razlog za upotrebu kvadratnog korena).
Pored toga što kao parametar upotrebljava stvaran broj citata radova iz h-seta, AR-indikator uzima u obzir starost (godinu) publikacije. Na ovaj način, h-indeks je dopunjen indikatorom čija vrednost može da opadne. Takvo ponašanje je, prema mišljenju autorke, neophodan uslov za postojanje indikatora za evaluaciju dobrog istraživanja.
Par (h, AR) je predložen kao značajan indikator za ocenu istraživanja. Pošto se definisan h-indeks ne menja, jedino drugi element ovog para ima mogućnost da opadne. [10] Ipak, u implementaciji Publish or Perish programa, umesto radova koji pripadaju h-setu, sumiraju se svi radovi zbog verovanja da ovaj indikator tačnije predstavlja uticaj celokupnog opusa. (Pogotovo dozvoljava mlađim i još uvek manje citiranim radovima da doprinesu AWCR indikatoru, iako možda još nisu doprineli h-indeksu).
AW-indeks je definisan kao kvadratni koren AWCR-indeksa, pri čeme se poredi sa h-indeksom; on aproksimira h-indeks ukoliko srednja vrednost citatne stope ostane manje ili više konstantna tokom godina.
AWCRpA-indeks je po autoru modifikovan AWCR-indeks, sličan je pomenutom indikatoru, samo je normalizovan prema broju autora svakog rada. [1] Zaključak
Program Publish or Perish je i pored svih mana praktičan, jednostavan, svima dostupan i daje mnoštvo informacija o uspehu nekog istraživača, pružajući čitav niz navedenih bibliometrijskih indikatora koji ga opisuju. Međutim, za neke naučne oblasti pokazuje znatno odstupanje u broju ukupnih citata (srazmerno tome i vrednosti ostalih indikatora) u odnosu na rezultate koje daju komercijalne baze podataka WoS i Scopus, što je i navedeno kao jedno od ograničenja. Kao što je naglašeno, rezultati analize koje daje ovaj program zavise isključivo od ulaznih podataka, odnosno od onoga što u sebi sadrži Google Scholar.
Tamara Stošić
(Seminarski rad iz predmeta: Osnovi bibliotecke informatike)
Literatura:[1] Harzing, A. (2010). Publish or perish. /http://www.harzing.com/pop.htm[2] Filipi-Matutinovic, S. Elektronski izvori informacija u nauci: značaj, vrste, dostupnost, procena vrednosti, http://un ilib.rs/edukacija/Tekst_za_kurs_za_doktorante_2010.pdf[3] Razzaque, M.A., Wilkinson, I. F.Research Performance of Senior Level Marketing Academics in the Australian Universities: An Exploratory Study Based on Citation Analysis, Paper Presented at Australia New Zealand Marketing Academy Conference (ANZMAC),
University of Otago, New Zealand, Dec 1-3 2007.[4] Hirsch, J.E. An index to quantify an individual’s scientific research output, arXiv:physics/0508025 v5 29 Sep 2005[5] Egghe, L. Theory and practice of the g-index, Scientometrics, Vol. 69, No 1 (2006), pp. 131-152.[6] Chung-Ting Zhang, The e-index, complementing the h-index for excess citations, PLoS ONE, Vol 5, Issue 5 (May 2009), e5429[7] Sidiropoulos< /a>, A., Katsaros, D., Manolopoulos< /a>, Y.,Generalized h-index for disclosing latent facts in citation networks, arXiv:cs.DL/0607066 v1 13 Jul 2006[8] Batista, P.D., Campiteli, M.G., Kinouchi, O., Martinez, A.S. Is it possible to compare researchers with different scientific interests?, Scientometrics, Vol 68, No. 1 (2006), pp. 179-189.[9] Schreiber, M. To share the fame in a fair way, hm modifies h for multi- authored manuscripts, New Journal of Physics, Vol 10 (2008), 040201-1-8.[10] Bihui Jin, The AR-index: complementing the h-index, ISSI Newsletter, 2007, 3(1), p. 6.

Asocijacija informacijskih stručnjaka- bibliotekara, arhivista i muzeologa je u Sarajevu organizovala BAM 2010- 4 medjunarodnu konferenciju – «Evropske smjernice za saradnju biblioteka, arhiva i muzeja». Tema ovog stručnog skupa bila je: «Informacijske ustanove za 21. stoljeće». Skup je održan 12 i 13 novembra 2010 Prvog dana domacin skupa je bila Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine a drugog Muzej grada Zenice.
Učesnike skupa je u znak dobrodošlice pozdravio Ismet Ovčina, direktor NUBBIH-a, sa fantastičnom video prezentacijom: Virtualna šetnja kroz Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku BIH.
Na skupu je prisustvovalo oko dvesta kolega iz zemlje i inostranstva a izložena su 22 rada uz 7 posterskih izlaganja.
Učesnici skupa su na kraju prvog dana mogli da prisustvuju i dvema izuzetno zanimljivim radionicama koje su održale Nadina Grbović sa temom: Tri koraka do bloga i Zijada Rahimić koja je govorila o Upravljanju konfliktima. Kod učesnika skupa se jedino osetila žal sto nisu mogli da prisustvuju obema radionicama jer su se odvijale u isto vreme.
Kvalitet i aktuelnost tema koje su se čule na svim sesijama ovog skupa, zaokupljale su pažnju učesnika oba dana istim intenzitetom.
Izložene teme su: Amra Rašidbegović, Sejdalija Gušić, Adnan Basuladžić Biblioteke-arhivi muzeji u lokalnoj zajednici; Julia Brungs i Valentine Charles Biblioteke-arhivi muzeji u evropskoj zajednici (Europeana and The European Library)An introduction to Europeana and European Library; Jadranka Lasić-Lazić Informacijske ustanove za 21. stoljeće; Hrvoje Stančić Digitalno očuvanje-jesu li biblioteke, arhivi i muzeji spremni?; Senada Dizdar Poruka zapisana u vremenu; Janne Andresoo The National Library of Estonia: challanges and opportunities; Nataša Vasiljević, Cveta Kostov i Vuka Jeremić Šta očekuju Net generacije od akademskih biblioteka: promena korisničke percepcije i bibliotečkih usluga; Ružica Danilović Centralni katalog pomorstva Crne Gore; Lejla Kodric Da li su biblioteke, arhivi i muzeji baštinske i/ili informacijske ustanove? (na primjeru odabranih baštinskih ustanova grada Sarajeva); Ines Melez Projekat „mobilna biblioteka- Molly“; Vesna Župan Elektronski gradovi, elektronske biblioteke i elektronski korisnici: pogled iz Srbije; Izet Šabotić Arhivi kao informacijeske ustanove u funkciji ostvarivanja ljudskih i građanskih prava i promocije kulturne baštine; Amela Hodžić PLIP projekat u Javnoj biblioteci Zavidovići – uvođenje inovativnih servisa; Aida Sulejmanagić Osnivanje Tehničkog Muzeja u Sarajevu sa vizualnom preyentacijom objekta i dijela muzejske postavke; Jasna čanković, Sunčica Glišić, Mr Vera PetrovićLegat Vojislava M. Jovanovića – Maramboa kao deo kulturne baštine Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković; Lejla Hajdarpašić Digitalno očuvanje građe prikupljene po principu obaveznog primerka; Esad Delibašić Semiotika muzeja; Enes Kujundžić Humanističko nasljedje, baštinske institucije u BIH i digitalni ambijent; Mihaela Banek ZoricaKnjižnice, studenti i društvene mreže –ispitivanje informacijskih navika studenata; Edin Hadžikadunić Biblioteke i muzeji budućnosti; Danijel Ćuturić Kompjuter je ubio bibliotekara: korišćenje elektronske pošte u akademskim i javnim bibliotekama BIH; Dragan Nikolić EBSCO Publishing
Konferencijski prostor je bio ukrašen posterima: Adisa Žero i Anja Mastilović(NUBBiH): ISSN centar BiH; Almedina Salihagić(Biblioteka i dokumentacioni centar Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika): Pogled u ogledalo spomenika; Davorka Jelić(Biblioteka Željezničkog školskog centra): Digitalnivodeni žig; Minela Đelmo (Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine):Digitalizacija na zahtjev: primjeri iz praksi;
Nihada Muratović(Četvrta gimnazija Ilidža): Postani članbibliotekarske sekcije!; Biserka Sabljaković, Narcisa Rastoder, Emina Resić i TihomirVeselinović(Ekonomski fakultet u Sarajevu): E-bibliotekaEkonomskog fakulteta u Sarajevu; Viktorija Martinčević-Huseinčehajić(NUBBiH): Slobodan pristupinformacijama: repozitoriji digitalnog obrazovnog materijala.

Konferencija BAM 2010 je usvojila slijedeće PREPORUKE I ZAKLJUČKE:

1. Izvršiti analizu stanja prostornih, kadrovskih, tehničkih i finansijskih mogućnosti biblioteka, arhiva i muzeja u BiH.
2. Razvijati mrežu matičnih institucija kulture na lokalnoj, kantonalnoj, entitetskoj i državnoj razini.
3. Pratiti i zalagati se za primenu međunarodnih standarda u bibliotekarstvu, arhivistici i muzeologiji.
4. Izraditi jedinstveni registar do sada digitalizirane kulturne i naučne baštine u bibliotekama, arhivima i muzejima BiH i zalagati se za stvaranje zajedničkog portala.
5. Preduzeti aktivnu edukaciju u cilju sticanja savremenih informacijsko- komunikacijskih znanja i vještina za potrebe novog, virtualnog okruženja.
6. Posebno je naglašena neophodnost rešavanja statusa 7 institucija kulture koje je osnovala Bosna i Hercegovina pre 65 godina i koje su od krucijalnog značaja za kulturni i duhovni identitet Bosne i Hercegovine, a to su:
– Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH
– Zemaljski muzej BiH
– Historijski muzej BiH
– Biblioteka za slijepa i slabovidna lica BiH
– Kinoteka BiH
– Umjetnička galerija BiH
– Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti BiH

Komisija za zaključke 4. međunarodne konferencije Asocijacije BAM :
1. Biserka Sabljaković, generalni sekretar Asocijacije BAM
2. dr. Ismet Ovčina, Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH
3. dr. Jadranka Lasić-Lazić, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu
4. mr. Mr Vera Petrović, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd
5. dr. Adnan Busuladžić, Zemaljski muzej BiH, Sarajevo
6. Bedita Islamović, Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH
7. Sejdalija Gušić, Istorijski arhiv Sarajeva

Učesnike i goste pozdravila je Vesna Stepanović, direktorka inđijske Biblioteke, a skup je otvorio Goran Ješić, predsednik Skupštine opštine Inđija.
Mitrovdanska povelja, nagrada za izuzetna dostignuća u oblasti bibliografije, koja je ustanovljena 1996. godine dodeljena je Dr Vojislavu Maksimoviću sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Odluku o dodeli Mitrovdanskepovelje profesoru Maksimoviću obrazložila je Dr Borjanka Trajković. 
Susreti bibliografa se organizuju da bi se stručnim krugovima i široj javnosti istakla suština i značaj bibliografije, kao izvora informacija i njena uloga i važnost sa istorijskog i nacionalnog aspekta.
Susrete bibliografa pratilo je oko 100 učesnika iz Beograda, Novog Sada, Čačka, Užica, Sombora, Subotice, Pirota, Despotovca, Pančeva, Šapca, Smedereva, Sremske Mitrovice, Požarevca, Stare Pazove, kao i iz Crne Gore i Republike Srpska.

Predstavljeno je trideset četiri saopštenja koja su svrstana u četiri grupe:
Iz istorije i teorije bibliografije,
Srpka retrospektivna bibliografija,
Iz savremene bibliografske prakse,
kao i prikazi bibliografija, prevodi, kritike, polemike.

Kolege iz Narosne biblioteke posvetili su veliki broj radova njihovom Bibliografskom odeljenju koje ove godine slavi pedeset godina rada, kao i izdanju dvadesetog toma Srpske retrospektivne bibliografije.

Među 34 saopštenja nalaze se i radovi profesora, bibliotekara i bibliografa iz visokoškolskih ustanova Srbije i Republike Srpske:

Dr Vojislav Maksimović (Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska) : Prve srpske personalne bibliografije
Dr Milena Maksimović (Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska) : Novi način vrednovanja bibliografije
Ivana Pajić (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Naučnik Toma Živanović u srpskoj bibliografiji do 1944
Katarina Stefanović (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Život i delo Milana J. Žujovića (1900-1988) – povodom 20. knjige Srpske bibliografije
Dr Svetlana Mirčov (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Bibliografija publikacija štampanih u Bizerti (1916-1919)
Jasna Čanković, Sunčica Glišić, Sofija Kojević (UBSM) : Bibliografija radova o narodnoj književnosti objavljenih u Etnološkom pregledu (1959-1990)
Jasna Čanković, Nataša Dakić, Sofija Kojević (UBSM) : Bibliografija radova o narodnom stvaralaštvu u Naučnom sastanku slavista u Vukove dane (1971-1992)
Mr Jelena Janjić (Narodna i univerѕitetska biblioteka Republike Srpske, Banja Luka) : Bibliografska bilješka povodom stogodišnjice štampanja Jauka sa Zmijanja Petra Kočića
Vanja Eror (Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd): Bibliografije Kopaoničke škole prirodnog prava 1987-2009. godine.

Univerzitetska biblioteka u Mariboru je centralna univerzitetska biblioteka Univerziteta u Mariboru. Prvi pomen ove biblioteke vezan je za 1903. godinu i Biblioteku Istorijskog društva za slovenačku Štajersku. Iz ove biblioteke vremenom je izrasla Univerzitetska biblioteka u Mariboru. Ova biblioteka je bila prva biblioteka u bivšoj Jugoslaviji u kojoj je 1984. godine, na programskoj opremi koju je razvio Računarski centar Univerziteta u Mariboru, kreiran prvi bibliografski zapis u COBIB-u.

Budući da je ova univerzitetska biblioteka i po veličini fonda, broju zaposlenih, programskoj opremi, automatizovanom integrisanom bibliotečkom sistemu, elektronskom katalogu veoma slična Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» u Beogradu, upravo ona je odabrana kao pogodno mesto za stručnu posetu naših bibliotekara.

Stručni boravak je organizovan u okviru Tempus projekta, u periodu od 14. do 19. novembra. Radionice i prezentacije koje su organizovane u Univerzitetskoj biblioteci u Mariboru (u daljem tekstu UKM) pohađalo je 10 bibliotekara iz univerzitetskih biblioteka u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Sarajevu i Podgorici. Cilj boravka bio je upoznavanje sa procesom rada i različitim poslovima, kao i bibliotečkim aplikacijama koje se koriste u UKM.
Predavanja, radionice i stručne konsultacije, održane su od 15. do 18. novembra 2010. godine, prema sledećem programu:

1. 15. novembar – nakon promotivnog filma o UKM i predavanja o samoevaluacija bibliotečke delatnosti UKM koje su održale mr Dunja Legat i Sandra Kurnik Zupanič, posetili smo biblioteke Ekonomskog i Poljoprivrednog fakulteta i upoznali se sa fondovima, načinom rada i unutrašnjom organizacijom tih biblioteka
2. 16. novembar – u okviru radionice Obrazovanje korisnika i ponuda elektronskih informacionih izvora, model informacionog opismenjavanja na Univerzitetu u Mariboru predstavila je dr Zdenka Petermanec, upravnica UKM, a Kristina Šrot i Breda Brezovšek predstavile su godišnji plan obrazovne delatnosti UKM i pristup elektronskim informacionim izvorima koje nudi UKM
3. 17. novembar – u okviru radionice Pozajmica u UKM, dr Jereneja Ferlež predstavila je pozajmicu u okviru UKM i univerziteta u Mariboru, strukturu članova, zajedničku bazu članova celog univerziteta, aktivnosti u praksi vezane za bazu članova, kao i prikaz funkcionisanja baze članova i pozajmice u realnom okruženju u programskom paketu COBISS2.

Nakon ove radionice, u zajedničkoj diskusiji, mr Dunja Legat govorila je i o principima izrade bibliografije istraživača na Univerzitetu u Mariboru.

1. 18. novembar – radionica Od nabavke do smeštaja imala je dva segmenta
2. u prvom segmentu Bojan Oštir je govorio o nabavnoj politici u UKM, Pravilniku o obaveznom primerku Univerziteta u Mariboru, drugim postupcima nabavke, a tokom predstavljanja aplikacije Nabavka u okviru programskog paketa COBISS3, predočio je mogućnosti vrednovanja procesa rada, evaluacije nabavnih lista i praćenja toka nabavke do stizanja publikacije u biblioteku
3. u drugom segmentu mr Branka Kerec pokazala je kako se upravlja aplikacijama u okruženju COBISS3, sa osvrtom na lokalne šifrarnike, uređivanje korisničkih imena i privilegija, a potom je i predstavila organizaciju rada u Radnoj jedinici za obradu građe, postupke katalogizacije koji su povezani sa segmentom COBISS3/Nabavka

Tokom boravka u UKM, obišli smo i korisničke i radne prostorije, upoznali se sa kompletnim putem knjige, od nabavke do police za izdavanje, kao i sa načinom smeštaja građe, od slobodnog pristupa do magacinskih prostora, a posetili smo i knjigoveznicu.

Pošto se isti moduli za pozajmicu i katalogizaciju koriste i u UKM i Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» u Beogradu, posebno ćemo se osvrnuti na iskustva UKM vezanim za ove poslove.

Pozajmica

UKM za poslove pozajmice koristi sistem COBISS2. Iako je u toj biblioteci, u pojedinim segmentima, implementiran sistem COBISS3, poslovi pozajmice se još uvek obavljaju u starom sistemu jer su u toku završna testiranja nove opreme i programske aplikacije. Poslovi pozajmice postavljeni su na isti način kao i u sistemu COBISS.SR, s tim što se koriste sve od mogućnosti koje COBISS2 nudi.

Mogućnosti koje postoje u COBISS2 vezane za pozajmicu, a koje se u našoj biblioteci ne koriste jesu naručivanje i rezervacija preko OPAC-a, od kuće. Ova usluga omogućava korisnicima da poruče publikacije koje su slobodne, kao i da rezervišu zauzeti primerak građe. Obaveštavanja korisnika vrši se automatski po prispeću građe, bilo SMS-om, bilo elektronskom poštom. Ova usluga omogućava korisniku da publikaciju dobije odmah prilikom posete biblioteci, a značajno skraćuje i vreme potrebno za prispeće publikacije. Usluga je u širokoj upotrebi u UKM i besplatna je za sve članove ove biblioteke.

Korisnik za aktiviranje naručivanja publikacija i rezervacije publikacija koristi aplikaciju Moja biblioteka koju može pregledati kao sastavni deo COBISS ORAS-a. Moja biblioteka nudi uvid i u pozajmljenu građu, rok isteka pozajmice, produženje roka pozajmice, a pruža i mogućnost elektronskog obaveštavanja o skorom isteku članarine, o prekoračenju roka vraćanja publikacija, o pristigloj rezervisanoj publikaciji, kao i opšta obaveštenja biblioteke. Aplikacija Moja biblioteka postoji i u našem sistemu COBISS.SR. Potrebno je samo prilikom učlanjenja ili produžavanja članarine ostaviti podatke o adresi elektronske pošte i željenoj lozinci za pristup ovom servisu.

Na Univerzitetu u Mariboru, UKM je centralna univerzitetska biblioteka, ali su sve fakultetske biblioteke povezane u mrežu sa UKM, tako da je i baza članova jedinstvena i jedna članska karta važi i u UKM i u fakultetskim bibliotekama. Prilikom upisa na fakultet student u sastavu ostalih troškova koje plaća, plaća i 5 evra koji su namenjeni biblioteci i time automatski postaje član UKM. Potrebno je samo da student fizički dođe u UKM i tamo dobije člansku kartu, bez dodatnih troškova.

Nabavka i obrada

Nabavka se u UKM vrši putem kupovine, obaveznog primerka, razmene i poklona. Za proces kupovine aktivno se koristi aplikacija COBISS3/Nabavka u smislu predloga za nabavku, odobravanja predloga, praćenja evidentiranih naručenih publikacija, stanja narudžbi, rokova prispeća, evaluacije rada dobavljača.

U proces kupovine uključeni su stručni referenti iz različitih naučnih oblasti koji su zaduženi da na osnovu praćenja stanja i razvoja nauke, kao i poznavanja relevantnosti određenog izdavača daju predloge za kupovinu štampanih publikacija. Oni učestvuju i u procesu nabavke elektronskih informacionih izvora. Kupovina se vrši i putem direktnog dolaženja dobavljača koji donose publikacije na uvid u UKM, a stručni referenti na licu mesta vrše odabir adekvatne literature. U oba slučaja uzimaju se u obzir predlozi korisnika.

UKM prima obavezni primerak Slovenije, kao i obavezni primerak Univerziteta u Mariboru. Obaveznim primerkom godišnje se fond uveća za 18000 publikacija. Univerzitet u Mariboru, prema Pravilniku o obaveznom primerku, dužan je da UKM-u dostavi 4 primerka udžbenika i 2 primerka ostale literature koju izdaje. Na taj način se biblioteka snabdeva publikacijama neophodnim za proces studiranja. Ovaj princip bi, uz izvesne administrativne napore, možda bilo moguće primeniti u našoj biblioteci.

Obrada publikacija vrši se kroz odvojene procese katalogizacije i predmetne i stručne klasifikacije. Katalogizatori izrađuju kataloški opis za sve prispele publikacije, rade na dopuni starih i nepotpunih zapisa, na povezivanju lokalnih zapisa sa uzajamnom bazom. Takođe, vrše obradu fonda koji se ne nalazi u elektronskom katalogu, a na zahtev korisnika. Korisnik u tom slučaju na publikaciju čeka od 3 do 5 dana. Redaktor katalogizacije pruža stručnu pomoć katalogizatorima i izrađuje kataloške zapise za najsloženije publikacije. Kreiranje zapisa se vrši na platformi COBISS2. U toku je poslednja faza testiranja aplikacije COBISS3/Katalogizacija namenjena kreiranju zapisa u tom programskom okruženju.

Na samoj radionici, mr Branka Kerec je predstavila mogućnosti koje nudi COBISS3 u smislu kreiranja kataloških zapisa, kao i upravljanje aplikacijama u vidu rada sa šifrarnicima, održavanja podataka o zaposlenima i njihovim korisničkim imenima i šiframa, privilegijama za određene poslove i sličnim postupcima. Programski paket COBISS3 nudi bolje mogućnosti za rad jer objedinjuje različite vrste poslova na jednom mestu, informacije o različitim bibliotekama koje su u sistemu, podatke o kontakt osobama. Sve ove prednosti novog okruženja koristiće se i u našoj biblioteci kada počne rad u realnom COBISS3 okruženju.

Poseban deo radionice bavio se pitanjima ispisa. COBISS3 omogućava bibliotekama da koriste tipske ispise koje nudi IZUM, ali im omogućuje i da ispise same prilagođavaju svojim potrebama. Osvrnućemo se na postupke u ispisima koji se primenjuju u UKM, a ne koriste se u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković». Najpre je reč o popisima otpisane građe. Jednom godišnje, prema Pravilniku za otpis građe, vrši se otpis jedinica, zapisi za te jedinice se označavaju kodom 9 u polju 996$q, a pored napomene u štampanom inventaru, vrši se i ispis svih otpisanih jedinica. Uz svaku jedinicu treba da stoji njena vrednost, a ukoliko vrednost nije navedena u 996$3 unosi se procenjena vrednost što je jako važno zbog procene vrednosti otpisanog dela fonda. Takođe, na kraju svake kalendarske godine, pravi se i štampani ispis svih brisanih lokalnih zapisa.

Na kraju ćemo kratko predstaviti način rada na bibliografiji istraživača na Univerzitetu u Mariboru. Ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku Slovenije propisuje da svaka fakultetska biblioteka mora imati jednog bibliotekara koji radi na poslovima izrade bibliografije istraživača. U UKM jedna osoba radi kao redaktor bibliografije istraživača, ali ne u smislu provere ispravnosti svih zapisa, već u smislu pružanja stručne pomoći i konsultacija bibliotekarima koji izrađuju zapise za ovu bibliografiju. Katalogizatori u UKM izrađuju zapise samo za istraživače Univerziteta u Mariboru sa onih fakulteta koji nemaju svoje biblioteke i to u UKM rade besplatno, dok za istraživače koji nisu zaposleni na Univerzitetu u Mariboru ovu uslugu naplaćuju 24 evra na sat. Zanimljiv je i segment evaluacije naučnog rada, koji je vidljiv u bazi SICRIS. Na osnovu podataka unetih u kataloški opis, impakt faktora časopisa, obima rada, vrši se procena vrednosti naučnog rada određenog autora. Preko SICRIS-a zapisi su povezani sa COBISS-om, a oni članci koji su objavljeni u časopisima na listi Web of Science i sa ovom bazom.
Treba napomenuti da je rad na poslovima katalogizacije u svim slovenačkim bibliotekama, pa i u UKM, olakšan zbog postojanja normativne baze ličnih imena CONOR. Budući i da se na nivou COBIB.SR radi na izradi normativne datoteke, nadamo se da će rad u domaćoj bazi uskoro biti olakšan i da ćemo moći da primenimo dobra iskustva UKM i COBIB.SI.

Podstaknuti stručnim boravkom u UKM i uvidom u poslove pozajmice, u Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» odlučili smo, da putem aplikacije Moja biblioteka, omogućimo korisnicima naručivanje i rezervaciju publikacija od kuće. Usluga bi trebalo da počne da funkcioniše od februara 2011. godine.

Stručni boravak u UKM bio je od velike koristi, a neposredni kontakt sa kolegama iz Slovenije omogućio je da razrešimo neke nedoumice u radu sa COBISS3, kao i da razmotrimo sve aspekte rada na bibliografiji istraživača. Sve radionice koje su organizovane u UKM u okviru ove stručne posete, aktuelnošću teme, prezentacijom i analizom premašile su naša očekivanja, a zaposleni u UKM su pokazali izuzetno znanje, kolegijalnost i gostoprimstvo.