Snežana Jančić 
Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ u Nišu

Univerzitetsku biblioteku „Nikola Tesla“ u Nišu osnovao je Univerzitet u Nišu 1967. godine, a od 1978. godine nosi ime našeg proslavljenog naučnika Nikole Tesle.

Kao centralna biblioteka univerziteta, prvenstveno je u funkciji nastavnih i naučno-istraživačkih procesa na Univerzitetu u Nišu, tako da su njeni korisnici studenti, profesori i istraživači ovog, ali i ostalih univerziteta koji imaju svoja odeljenja u Nišu, kao i visokih škola. Pored njih, usluge biblioteke mogu koristiti i svi građani.

Od svog osnivanja, biblioteka aktivno sarađuje sa drugim  velikim bibliotekama.  Jedna je od biblioteka osnivača Virtuelne biblioteke Srbije (VBS-a) i Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON-a), dva najznačajnija bibliotečka projekta u zemlji. Deo je sistema COBISS.SR, odnosno njegove uzajamne bibliografsko-kataloške baze, COBIB.SR.

Ima fond od 92.000 monografskih i 1.400 naslova serijskih publikacija, zbirku legata, elektronskih publikacija i neknjižne građe, kao i zbirku doktorskih disertacija i magistarskih i master radova.
           
Korisnicima su na raspolaganju klasične i internet čitaonice, sa oko 100 mesta, kao i veliki broj usluga. Biblioteka ima sopstvenu fotokopirnicu i knjigoveznicu. U biblioteci se kontinuirano vrši obrazovanje korisnika za korišćenje elektronskih kataloga i pretraživanje baza podataka, pruža im se stručna pomoć pri pronalaženju literature za sve vrste radova, kao i mnogi drugi servisi. Obavlja se međubibliotečka pozajmica iz velikog broja biblioteka u zemlji i svetu, kako za potrebe korisnika, tako i za potrebe fakultetskih biblioteka.                        

Dva nova bibliotečka servisa, kojima se direktno potpomaže naučno-istraživački rad, su Digitalni repozitorijum Univerziteta u Nišu (PHAIDRANI) i Informacioni sistem o naučno-istraživačkoj delatnosti na Univerzitetu u Nišu (u okviru sistema E-CRIS.SR).

Osim u naučnim, biblioteka od svog osnivanja učestvuje i u kulturnim aktivnostima u gradu i regionu. Priređuje izložbe, organizuje promocije i predavanja, a od 2010. godine ima i svoju Galeriju, u kojoj su izlagali mnogi mladi umetnici i u kojoj se svake godine organizuje i Noć muzeja.

Biblioteka održava veoma posećenu internet stranicu, na kojoj ima  i sopstvenu digitalnu biblioteku, koja sadrži digitalizovane stare tekstove, ali i novonastale elektronske publikacije. Aktivna je na društvenim mrežama. Ima i veoma razvijenu izdavačku delatnost.

www.ubnt.ni.ac.rs

Učesnik je velikog broja gradskih, republičkih i međunarodnih projekata, među kojima su najznačajnija dva TEMPUS projekta, prvi, koji je trajao od 2002. do 2004. godine, i drugi, tekući, od 2010. do 2012. godine.

 

Tokom ovih 45 godina Biblioteka je od klasične, prerasla u savremeni bibliotečko-informacioni centar, najznačajniji u ovom delu Srbije.

 

***

U jubilarnu godinu, biblioteka je ušla s dugogodišnjim problemima zbog slabog finansiranja. Posebno je kritičan nedostatak sredstava za nabavku publikacija, pa je shodno tome,  nedostatak naučne literature postao problem ne samo Univerziteta u Nišu, već i celog regiona.

Na sreću, zahvaljujući podršci Univerziteta, Biblioteka ove godine završava jedan a započinje drugi značajan međunarodni projekat koje finansira Evropska Unija.

Pri kraju je TEMPUS projekat, pod nazivom «Novi bibliotečki servisi na fakultetima Zapadnog Balkana». Ovoga puta partneri Univerzitetske biblioteke u Nišu su univerzitetske biblioteke iz Beograda i Kragujevca, Podgorice, Sarajeva, Tuzle, Maribora, Beča i Londona. Najznačajniji rezultati ovog projekta su sledeći:

  1. U projekat su uključene još četiri fakultetske biblioteke niškog univerziteta: Filozofskog, Medicinskog, Prirodno-matematičkog i Fakulteta umetnosti.
  2. Preko dvadeset bibliotekara i knjižničara iz Univerzitetske  i četiri navedene fakultetske biblioteke, pohađalo je obuke, seminare i radionice, na kojima su se, pre svega, kompletno obučili za rad u COBISS sistemu. Ovo je bilo najmasovnije i najintenzivnije stručno usavršavanje bibliotečkih radnika ikada u Nišu.
  3. Svih pet biblioteka Univerziteta, učesnica u projektu, uključilo se u COBISS sistem,  s tim što ga Univerzitetska biblioteka već koristi u svim segmentima svog poslovanja.
  4. Formiran je digitalni repozitorijum Univerziteta u Nišu (PHAIDRANI), prvenstveno prikupljanjem elektronskih verzija disertacija i teza, ali i svih ostalih naučnih i stručnih radova.
  5. Formirana je baza podataka o istraživačkoj delatnosti na Univerzitetu u Nišu (u okviru sistema E-CRIS.SR), u kojoj je već 400 istraživača dobilo svoje šifre.
  6. U toku je izrada strateškog plana razvoja biblioteke za period 2012-2017. godina, sa ciljem da biblioteka postane moderan evropski centar.

Drugi značajan projekat u kome biblioteka učestvuje, a koji počinje ove godine, je projekat finansiran iz evropskih pretpristupnih IPA fondova «Sanacija i opremanje korisničkog prostora Univerzitetske biblioteke i JUNIS-a».

Projektom je predviđena potpuna sanacija hodnika i korisničkog prostora (čitaonica i sala), nabavka nameštaja i informatičke opreme, instalacija video-nadzora i automatizovane zaštite od požara.

 Projekat će korisnicima obezbediti funkcionalniji, prijatniji i bezbedniji prostor za boravak i rad, a Biblioteci veće mogućnosti za povećanje broja i kvaliteta usluga.
***

 

            Zbog samo jednog dana razlike između Dana biblioteke (18. maj) i Noći muzeja (19. maj), odlučeno je da se ta dva događaja spoje.
Prvo je obeležen jubilej biblioteke, uz prisustvo kolega iz drugih biblioteka i bibliotekara u penziji iz naše biblioteke, i uz prigodan koktel.

Zatim je u okviru Noći muzeja, u Galeriji Univerzitetske biblioteke, otvorena izložba “Neotkriveno blago Univerziteta u Nišu», na kojoj je prvi put javnosti prikazan deo bogate umetničke zbirke Univerziteta. Postavku čine dela poznatih 

autora, koja je Univerzitet dobijao na poklon od svog osnivanja do danas, uglavnom ulja na platnu. Izložbu je otvorio prof. dr Miroljub Grozdanović, rektor Univerziteta u Nišu, a priređena je uz stručnu 

pomoć kustosa Galerije savremene likovne umetnosti iz Niša.

Na naše veliko zadovoljstvo, interesovanje građana bilo je veliko. Samo te večeri izložbu je videlo preko 700 posetilaca, a svi lokalni mediji su je bogato propratili.

Vesna Stojanović 
Pravni fakultet, Niš

Nekoliko me je stvari podstaklo da vam se danas obratim i sa vama podelim strahove koje, priznajem nisam do skoro imala. Šta se desilo?
Sve je započelo otkazivanjem kupovine stranih časopisa za 2012. godinu. Domaći časopisi su kupljeni, recimo tako, “na prevaru”, pretpostavljam da će u narednoj godini u najvećem broju i oni biti otkazani. Obrazloženje: postoje on-line, imamo KOBSSON, a ako ne, pa pozajmićemo…
Kada sam, izvinjavajući se, saopštila odluku našem dobavljaču, dobila sam “umirujući” odgovor, da oni to već nekoliko godina očekuju, da su zbog toga prestali sa radom sa časopisima i da su nastavljajući saradnju, samo nama, starim mušterijama činili uslugu. Priznajem, kada sam prvi put čula da više ne nabavljaju strane časopise, nisam naslutila o čemu se radi. Jednostavno, bila sam sve ovo vreme uljuljkana u neophodnost našeg postojanja. Pa, da upotrebim, već više od sto godina staru metaforu,  „biblioteka je srce univerziteta“…[1]
Desilo se i to, da je uporedo sa našim otkazivanjem časopisa, krenulo smanjivanje ljudstva u biblioteci Ekonomskog fakulteta, sa kojim inače delimo zgradu. Od pet koleginica, ostale su tri, a jednoj koleginici, inače bibliotekaru, su dodati poslovi oko studentskih kredita koje inače obavlja Služba za studentska pitanja. Kada je pokušala da svojoj dekanici objasni da ima obaveze oko obrade, dobila je odgovor: “Ma kome još tebaju knjige?!”
Nekako u to vreme, dobila sam poziv od Društva školskih bibliotekara da na njihovom skupu koji se održavao u Nišu, održim uvodno izlaganje. Da bih napisala svoje predavanje, na temu “Značaj školske biblioteke kao mesta na kome se formiraju budući korisnici visokoškolskih biblioteka”, prelistala sam dosta knjiga i časopisa koji su mi otvorili oči i na neki način me naterali da se i vama danas obratim.
Pretražujući Internet, naišla sam na veoma lepo i jednostavno napisan članak u kome se nekim budućim studentima objašnjava šta to znači biti bibliotekar. Nasmejao me je komentar jedne naše koleginice iz Engleske, koji pokazuje da se svi borimo sa sličnim predrasudama:
„Hvala na divnom članku koji me je oraspoložio“, kaže ona. „U subotu sam otišla u pab, gde su me pitali čime se bavim. Ja sam po običaju duboko uzdahnula i izgovorila „univerzitetski bibliotekar“, očekujući uobičajene komentare o udaranju pečata, utišavanju korisnika u čitaonici, o tome kako rad u biblioteci opušta, kako je lepo raditi sa knjigama i slično. I to su bili oni dobri komentari!“
Sve nepravde sa kojima smo svi suočeni, godinama sam sa filozofskim mirom izdržavala, nošena mišlju da, iako mnogi ne shvataju važnost biblioteke, da iako nismo „priznati i prepoznati“, iako smo „pastorčad društva“ koje je dužno da brine o nama, moje je da radim uporno, istrajno, trudim se i pomažem koliko mogu i da će uprkos svemu, u konačnom, stvari doći na svoje mesto. E pa, upravo sam tu doživela jednu neprijatnu spoznaju – stvari su se nepovratno promenile, ali ne na bolje! Zato sada postavljam pitanje:  “Šta možemo da uradimo, ima li uopšte vremena?”
Biblioteka je oduvek bila jedna vrsta pamćenja čovečanstva. Bez skupljanja i sređivanja znanja ne bi bilo istorije, a više od 3000 godina velike biblioteke su bile osnovni sastojak naprednih civilizacija. Metafora  da su visokoškolske biblioteke srce univerziteta upućuje na njihovu ogromnu važnost, ali da li ona odražava stvarnost tih institucija? Danas, opada udeo visokoškolskih biblioteka u ukupnom finansiranju njihovih matičnih institucija, uglavnom ostaju po strani od procesa osvremenjivanja, bibliotekari najčešće ne učestvuju u kreiranju politike informacionog razvoja… Biblioteke su, po svemu sudeći,  postale gubitnici u savremenom društvu, one su postale žrtve pritiska promena koje su zahvatile znanje, učenje i informacije. Kao što svi vidimo, novi oblici odnosa ljudi i organizacija više ne zavise od mesta i vremena. Internet je postao komunikaciono sredstvo bez premca i da parafraziram Kastelsa, on gradi novu morfologiju našeg društva a širenje logike Interneta bitno menja njegovo funkcionisanje.[2] Da li uopšte ostaje prostora za stare načine beleženja znanja i ljudskog pamćenja? Hoćemo li, mi bibliotekari, pronaći nove veštine i prostor za rad u informatičkom društvu?… Usred neverovatno brzih promena i složenih tehnologija, većina bibliotekara se nije osposobila da ih razume ili koristi. Bibliotekar je skup i postaje sve skuplji, a u ovoj trci, oni svojim ponašanjem postaju sami sebi najveći neprijatelji. 
Biblioteke, onakve kakve ih mi poznajemo, su u velikoj opasnosti, ma koliko se još uvek činilo da je javna biblioteka jedan od najviše korišćenih servisa lokalne zajednice, a fakultetska biblioteka još uvek privlači veliki broj studenata. One verovatno pred našim očima nestaju, biće sve sličnije arhivima štampanih zapisa a gledano na duži period, biblioteke kao mesta gde se traži pristup izvorima informacija biće prevaziđena, jer će neki budući korisnici imati malo razloga da u njih svraćaju…Da li će biblioteka biti anahronizam, poput cepelina u 21. veku?
Zbog čega bi bibliotekar bio neophodan u procesu preuzimanja informacija sa Interneta, kada su često naši mladi korisnici mnogo vičniji i veštiji u njihovom pronalaženju? Navešću neka veoma interesantna razmišljanja Željka Vučkovića i Nade Todorov koja su izneli u svojoj knjizi “Kultura čitanja u vremenu interneta”.[3] Oni primećuju da je takozvana “Gugl generacija”  preskočila neke tradicionalne načine usvajanja znanja, da njeni pripadnici ne poseduju sistematičnost i sposobnost prepoznavanja autoriteta, pa uzimaju  zdravo za gotovo prvu informaciju koja se pojavi na prvoj stranici Gugl pretraživača. Oni poseduju visok stepen tehnološkog samopouzdanja, očekuju brze rezultate pretraživanja, pa stoga pokazuju manjak kritičnosti u procenjivanju kredibilnosti dobijenih rezultata.
S druge strane, generacije koje su imale klasično obrazovanje, s mnogo više objektivnosti i neophodne distance pristupaju Internetu, upravo zato što su tokom redovnog školovanja stekla bar nekakvu sposobnost kritičke evaluacije i selekcije, što su elementarni preduslovi za pronalaženje kredibilnih izvora informacija. Tu dolazi do izražaja ta nova, posrednička uloga bibliotekara, koji vrši izbor i vrednovanje pronađenih podataka, kada korisnik ima mogućnost samostalnog pristupa udaljenim bazama podataka.
Ovim razmišljanjima obuhvaćena je mlađa populacija, znači studenti. A gde su tu njihovi profesori? Tačno je da sa neophodnom distancom pristupaju Internetu, pre bih mogla reći, da većina sa strahom pristupa kompjuteru, što bi trebalo da nas veseli, jer smo onda mi tu da im pomognemo. Ali, i ta generacija za koju godinu odlazi u penziju, ostaju oni mlađi, koji su naša najveća konkurencija. Gde smo onda mi u svemu tome? Da li dobar posrednik, tj. bibliotekar, koji je u stanju da se prilagodi novim tokovima informacionih sadržaja i novim tehnologijama i koji je sposoban da pruži kvalitet (to jest, ispuni zahteve korisnika), ima budućnosti?[4]
Zabrinjava činjenica da, kako mnoga istraživanja pokazuju, biblioteke kao celine nisu u stanju da pruže dokaze vrednosti i uticaja na koje polažu pravo. To što umeju da uoče mogućnosti, ne znači da će automatski zauzeti središnje mesto u društvu budućnosti. To mesto treba zaslužiti. Bibliotekari su ti koji ga moraju zaslužiti.
Koncept menadžmenta sveukupnog kvaliteta[5] je zasnovan na postavci „elitnog poslovanja“ i „organizacije koja uči“, drugim rečima, organizacije treba da idu dalje od obuke pojedinca, one treba da postanu „entiteti koji uče“. Sama organizacija treba da bude sposobna da uči, da se prilagodi u odgovoru na spoljne i unutrašnje stimulanse kroz pružanje mogućnosti za učenje kako pojedinca, tako i  cele organizacije.
Verujem da su četiri ključne misije biblioteke:
biblioteka predstavlja fizički prostor
biblioteka pruža usluge korisnicima
biblioteka je centralna tačka novih vidova obrazovanja
biblioteka garantuje slobodan pristup informacijama
Ukratko ću se osvrnuti na svaku od gore navedenih misija:

Fizički prostor[6]
U vreme oduševljavanja sajber prostorom, lako se zaboravlja da fizička mesta i dalje ostaju važna i da u njima ljudi žive svoje živote. U visokoškolskim institucijama biblioteke često postaju mesta susreta za studente, u njima se odvija zavidan društveni život, one su mesta susreta studenata i osoblja ustanove.
Upravnik pravne biblioteke na Harvardu mlade studente naziva “digitalnim urođenicima“[7] i poručuje da će se u biblioteci 21. veka oni ponovo susresti sa prostorom koji je namenjen razmišljanju. Upravnik pravne biblioteke Univerziteta Djuk, konstatuje da upravo „digitalni urođenici“ najviše koriste biblioteke i to zbog toga što su biblioteke ono što arhitekte nazivaju „trećim mestom“[8] – gde je dom prvo, kancelarija ili učionica drugo, a mesta za društvena okupljanja kao što su kafići, kafeterije, trpezarije u studentskim domovima, knjižare i biblioteke, treće.
Vrednost biblioteke, kao mesta i simbola nečeg mnogo većeg od onog na šta ukazuje uloga informacionog posrednika, može se videti na  mestima gde se još uvek ulaže u izgradnju namenskih bibliotečkih zgrada. Te biblioteke govore puno toga o zajednicama koje ih grade, recimo Biblioteka i informacioni centar u Pekamu[9], jedna od najupečatljivijih novih građevina u Velikoj Britaniji, zgrada  za pokazivanje, koja ima za cilj da širu javnost vrati čitanju i istraživanju, zatim Biblioteka Roleks centra za učenje u Lozani[10] ili buduća biblioteka Poslovnog univerziteta u Beču, arh. Zahe Hadid[11].
Vredi podsetiti da su osnovne usluge, kao što je pristup knjigama, radni prostor i ljubaznost osoblja, ono što ljudi koji uče, često smatraju najvažnijim. Međutim, estetika, iako često subjektivno područje, može da bude od prvorazredne važnosti za korisnika. Moderan, svetao i prozračan prostor koji je lepo dizajniran i lepo postavljen može pružiti utisak o kvalitetu koji ne odgovara istini. Relativno loša usluga u estetski prijatnom okruženju može dobiti prednost u odnosu na prosečnu uslugu u zgradi koja je sumorna i negostoljubiva. Prvi utisci su često osnov za korisnikov izbor usluga i pri tome često imaju malo veze sa stvarnom funkcionalnošću. Ova odlika pokazuje da korisnici donose sudove na osnovu nepotpunih informacija. Oni ne čitaju programske dokumente, ne sprovode detaljna istraživanja, ali će vrlo brzo dati sud o određenoj usluzi zasnovan na prethodno stvorenom mišljenju ili ugledu koji služba uživa među korisnicima.

Pružanje usluga[12]
Svedoci smo, kao što sam već rekla, da biblioteke gube na važnosti kao mesta koja prikupljaju i čuvaju štampani materijal, a sve više postaju važne za pribavljanje materijala  na zahtev korisnika. Ta promena, od sakupljanja materijala „u slučaju da će možda nekome zatrebati“, do brze isporuke materijala koji je lociran na nekom drugom mestu, kako bi  odgovorila potrebama korisnika, je duboka i suštinska za biblioteku kao instituciju.
Tako je Kongresna biblioteka SAD promenila osnovnu formulaciju koja izražava njenu misiju, pa umesto, „biblioteka prikuplja, čuva i predstavlja informacije“, američki bibliotekari ističu da oni „sabiraju znanje, tj. odabiraju, interpretiraju i ocenjuju informacije i pomažu korisnicima da ih usvoje i primene u životu“.
Glavno pitanje za biblioteke, tradicionalne, hibridne ili digitalne, jeste kako da kreiraju odgovarajući nivo potražnje svojih usluga. Suština biblioteke je da se nađe u središtu između onog ko pruža informacije i onog ko ih koristi, a uspešna biblioteka maksimalno zadovoljava potrebe svojih korisnika, što u principu ostaje suština bibliotečkih usluga, štagod drugo one radile. Međutim, fakultetske biblioteke su neobične po tome što korisnici ne plaćaju pružene usluge direktno, dok u većini slučajeva u savremenom svetu, mušterije plaćaju robu koju dobiju. Pošto sa visokoškolskim bibliotekama to nije slučaj i prihod biblioteke ne zavisi direktno od obima zahteva, treba imati na umu da s jedne strane, pružanje usluga koje traži osnivač, može da ne zadovolji korisnika a isto tako, pružanje usluga korisnicima, može da ne zadovolji osnivača.  Smanjena tražnja ne nanosi trenutno vidljivu štetu visokoškolskoj biblioteci kao što bi nanosila u komercijalnom poslovanju.
Donedavno je upotreba računara u biblioteci bila ograničena na interne poslove, katalogizaciju, nabavku, pozajmicu itd. To se polako menja jer umrežene informacije postaju sve važnije. Upravljanje lokalnim fondom će i dalje biti važno, ali ono neće biti centar poslovanja za informaciono tehnološki sistem određene biblioteke. Budući bibliotečki sistem će biti posrednički sistem koji povezuje korisnika sa informacijama. Središnje mesto će imati traženje i pronalaženje informacija a ne katalogizacija.
Za opis štampanih knjiga kao osnovnih informacionih objekata koristi se standardni pristup katalogizaciji koji se manje ili više uspešno prilagođava drugim medijima.  Da bi se sa što manje pretraživanja došlo do objekta pretraživanja, neke druge delatnosti upražnjavaju sopstvene pristupe. Služba podataka za umetnost i humanističke nauke Velike Britanije, na primer,  koristi najmanje pet različitih sistema. Njihova važnost za biblioteku budućnosti krije se u samoj prirodi digitalnih objekata.  Za korisnika se u umreženom okruženju može pronaći i prikazati digitalna predstava arhivskog objekta kao što je rukopis, bibliotečkog objekta kao što je knjiga ili nekog muzejskog objekta. Upravo zbog toga World Wide Web Consortium[13] razvija Smernice za opis izvora[14], da bi obezbedio okvir koji se može koristiti u bilo kojoj oblasti u umreženom informacionom okruženju.
Kao što svi znamo, značenjski a ne mehanički opis sadržaja ima ključni značaj za uspešno pretraživanje, pa su glavna istraživanja, usmerena na poboljšanje tematskog pretraživanja, postala predmet najveće pažnje programa Inicijative za digitalnu biblioteku[15]. Glavni napori su usmereni na postizanje standardne terminologije, takozvanih indeksnih tezaurusa. Mislim da je ovo oblast u kojoj bibliotekari mogu da daju presudni doprinos, jer do sada u digitalnom okruženju ovome nije bila posvećena odgovarajuća pažnja.
Pripremajući ovaj tekst, skoro svuda sam naišla na optimistično mišljenje da će biblioteke u XXI veku „ne samo preživeti već i doživeti novu renesansu  kao najmoćniji informacioni resursi društva“. Niko ne spori da je njihova uloga u zajednici velika, ali kao što se društvo menja, tako se i biblioteke menjaju, što se upravo na primeru digitalnih biblioteka može videti. Da li već sada možemo govortiti o “smrti udžbenika”, o elektronskim čitaonicama kao “stanicama za preuzimanje”? E- čitaonice omogućavaju pristup stručno selektovanim digitalnim resursima, one ujedinjuju digitalne informacije koje mogu biti izvorno elektronske[16] ili digitalizovani oblici standardnog bibliotečkog materijala.[17]
Kao alternativa klasičnim izdanjima, poslednjih godina počele su da se afirmišu elektronske sprave za čitanje elektronskih knjiga, takozvani eitači. Pojava e-čitača ne znači da će knjige prestati da postoje. Možda će biti manje popularne, ali daleko od toga da će nestati, kao što ni gramofonske ploče nisu nestale. Čitanje sigurno zbog novog medija kao takvo nije ugroženo, knjiga jednostavno prestaje da bude dominantni medij za beleženje i prenošenje različitih vrsta sadržaja.  Niko ne osporava da će knjiga kao papirni nosilac informacije još dugo imati svoje korisnike. „Haos prelaznog perioda u bibliotekarstvu“, postepeno će preći u novo stanje ravnoteže, gde će svaka tehnologija, klasična i digitalna, imati svoje mesto. Budućnost čitanja i biblioteke, slažu se svi, ne dolaze u pitanje, novi načini komuniciranja samo nude nove mogućnosti organizovanja, a na nama je da budemo otvoreni i prihvatimo ih.
U ne tako dalekoj budućnosti većina biblioteka će verovatno zasnivati svoje usluge na mešavini fizičkih objekata (knjige, štampana periodika) i informacionih usluga na daljinu, Veb stranica i sl. Važnost pružanja usluga tzv. „hibridne biblioteke“ ili jednostavno, složene biblioteke, postaje sve očiglednija. U savremenom svetu mora da se zajedno upravlja tradicionalnim i digitalnim izvorima informacija. Hibridna biblioteka treba da integriše pristup svim vrstama izvora, koristeći različite tehnologije didgitalnih biblioteka, bez obzira na medij.

Nabavka
I samo kratak osvrt na nabavku, koja je inicirala ovo moje današnje obraćanje vama. Direktor pravne biblioteke na Jejlu insistira na „radikalnoj saradnji“,[18] kako on naziva saradnju istorodnih biblioteka kada je reč o nabavci bibliotečke građe. Doduše on govori o dupliranju građe u okviru kampusa, ali i mi možemo da posmatramo svako svoju zemlju pojedinačno kao jedan veliki kampus, gde bi se „radikalna saradnja“ odvijala, recimo, između Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, kada je reč o Srbiji. Nas četvoro smo nešto slično već pokušali da iniciramo, kada je u pitanju nabavka časopisa, ali bezuspešno. Što ne znači da vrlo bliska budućnost neće nametnuti neka nova rešenja, imajući u vidu prekid kupovine časopisa na našem Fakultetu.
Treba,  jednostavno, napustiti stari načini razmišljanja, da se takmičimo ko će imati najveći broj naslova u svojim policama, već ko će proizvesti najbolje stručnjake koji će promeniti svet, optimistička je poruka upravnika pravnih biblioteka i dekana najprestižnijih američkih fakulteta.[19]

Centri obrazovanja
Školskim bibliotekarima sam govorila o tome da školska bibloteka mora da bude više od “zbirke knjiga”, ona sada predstavlja nastavni prostor i jedan je od bitnih elemenata za postizanje ciljeva učenja. Nove tendencije u bibliotekarstvu i nastavi podrazumevaju drugačiji vid učenja, gde učenici savladavaju nastavni sadržaj samostalno ili kroz grupni rad dok su bibliotekari prisutni kao mentori. Oni podjednako pomažu da se deca i mladi putem efikasnih strategija pretraživanja i korišćenja informacija pripreme za kasnije studiranje i, što je još važnije, doživotno učenje. Tu dolazimo do jednog novog koncepta,  koncepta “nastavnik bibliotekar”, koji predstavlja model budućnosti,  sigurni, pouzdani opšti okvir unutar kojeg će školske biblioteke moći da se razvijaju.
Učenje tokom celog života predstavlja širok koncept, mnogo širi od umreženog učenja koje označava sve metode podučavanja koji se oslanjaju na informacione i komunikacione tehnologije. Učenje ograničeno samo na rani period života više ne zadovoljava, imajući u vidu današnje izazove.  Potrebno je da se neprekidno preispituju početno prikupljena znanja i veštine da bi se odgovorilo na izazove društva koje se stalno menja. Posao bibliotekara će biti da pruže široku ponudu usluga namenjenih ljudima koji uče tokom celog života. Učeći, oni će najverovatnije stvoriti svoju sopstvenu mešavinu dostupnih načina učenja, pa će tu doći do izražaja biblioteke. Termin „hibridno“, koji označava tradicionalne i elektronske medije, kojima će se baviti biblioteka, može se podjednako primeniti i na procese učenja.
Doživotno učenje je postavljeno kao jedan od najvažnijih nacionalnh programa širom sveta u XXI veku. To znači da biblioteke treba da se dobro pripreme da bi osvojile jake pozicije u društvu. Ovu ulogu će obezbediti ne samo svojom ulogom informacionih posrednika, već pretvaranjem u „centre za učenje“ .

Slobodan pristup informacijama[20]
Informatičkom revolucijom nam je pružena šansa, prihvatimo nove izazove. Živimo i radimo u vreme deinstitucionalizacije biblioteke, promene same filozofije bibliotečkog poslovanja, nemojmo samo kritikovati, krenimo u susret onom što nas zastrašuje i što često ne razumemo. Bibliotekari bi trebalo da iniciraju implementaciju „bibliotečkih ljudskih prava“ u sajber prostor. Oni treba da budu zagovornici slobodnog pristupa informacijama[21], treba da se bore protiv cenzure i narušavanja privatnosti korisnika i povećane koncentracije informacija u rukama malog broja korporacija. Besplatan i podjednak pristup informacijama i zaštita ideje slobodnog protoka znanja imaju suštinski značaj u uslovima komercijalizacije informacionog tržišta.
Da parafraziram autore ”Kulture čitanja”, pristupimo konceptu informatičke pismenosti ne samo kao tehnološkoj sposobnosti, već i kao svojevrsnom oruđu ljudske slobode i jednakosti, on se može shvatiti i kao reafirmacija prosvetiteljske ideje, a bibliotekar svojim primerom pokazuje temeljne vrednosti svoje struke:  pismenost, učenje, usluge, razum, demokratiju i intelektualnu slobodu.
Literatura
1. Brofi, Piter. Biblioteka u dvadeset prvom veku. Beograd: Clio, 2005.
2. Castells, Mannuel.The Information Age. Blackwell, 1998.  Kastelsa često nazivaju vodećim teoretičarem „netvork društva“, naročito apostrofirajući njegov pojam „space of flaws“.
3. Vučković, Željko i Nada Todorov. Kultura čitanja u vremenu interneta. Inđija: Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“, 2010. Za dalje čitanje: John Palfrey, Digital Natives Go To Law School. For the Harvard Law School Faculty Workshop, 2010: http://www.law.harvard.edu/faculty/faculty workshops/john.palfrey.spring.2010.faculty.workshop.pdf
4. Obrazovanje bibliotekara kroz stručne obuke i uvođenje standarda za sticanje informacione pismenosti (ACRL – Information Literacy Competency Standards for Higher Education) i dobijanje „vozačke dozvole“ (ECDL – European Computer Driving Licence, vodeći svetski program obuke za sticanje računarskih veština krajnjih korisnika, koji se sprovodi u NBS od 2005. god.)
5. TQM -Total Quality Menagement
6. Worpole, Ken, 21st Century Librarieshttp://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20110118095356/http:/www.cabe.org.uk/files/21st-century-libraries.pdf
7. digital native (prim. prev.)  Digitalni urođenik je osoba koja je rođena u toku ili nakon pojave digitalnih tehnologija i koja je kroz interakciju sa njima od najranih nogu stekla dublje razumevanje koncepta. Prevedeno prema Vikipediji (prim. prev.) Više o tome: http://www.districtadministration.com/article/educating-digital-natives
8. Izraz sročen od strane sociologa, Reja Oldenburga (Ray Oldenburg., A Great Good Place). “Treće mesto” je prostor namenjen neformalnaim društvenim okupljanjima. Oldenberg sugeriše da su takvi prostori neophodni za postojanje zdravog društva. (prim. prev.)
9. http://www.0lll.com/lud/pages/architecture/archgallery/alsop_peckham/index.htm
10. http://blog.seattlepi.com/bookpatrol/2010/03/01/new-swiss-library-will-run-like-clockwork/
11. http://www.dezeen.com/2008/12/18/library-and-learning-centre-at-the-university-of-economics-business-by-zaha-hadid-architects/
12. Brofi, Piter. „Aktivni bibliotekari u svetu koji nastaje“, 2007: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1945
13. WWW Konzorcijum ili W3C je međunarodna organizacija zadužena za izradu standarda Interneta
14. RDF – Resource Description Framework
15. DLI – Digital Library Initiative
16. born-digital
17. Prednost elektronskih čitaonica (DRR – Digital Reading Room) u odnosu na obična internet pretraživanja: sortirani, grupisani i filtrirani stručno odabrani izvori, pristup bazama punih tekstova, pristup tekstovima zaštićenim od široke, besplatne upotrebe, legalni pristup elektronskim publikacijama. Iz bibliotečkog ugla posmatrano, najvažnije je usmeravanje prikupljenih i obrađenih podataka ka određenom korisniku.
18. Radical collaboration ili radical cooperation (prim. prev.)  Više o ovome:  http://dysartjones.com/2011/06/radical-collaboration-jim-neal/
19. Otkazivanje periodike postaje sve neizbežnije, ne samo zbog troškova koji se povećavaju sa razvojem naučnih znanja. Odnos sredstava koja biblioteka utroši za knjige i časopise  potpuno se u SAD preokrenuo u toku prethodne tri decenije: od 80% za knjige prema 20% za časopise, u 1986.  na 20% za knjige prema 80 % za časopise u 2010. god., dok su cene časopisa porasle za više od 200%.
20. Da li se biblioteka nalazi između dve vatre: zaštita autorskih prava s jedne strane i s druge, posezanje za svim dostupnim izvorima informacija, ne bi li seodgovorileo na zahtev korisnika?
21. Univerzitet Kanzas je bio među prvim univerzitetima u SAD koji je pristupio razvoju i unapređivanju slobodnog i javnog trajnog pristupa naučnoj komunikaciji koja se finansira javnim sredstvima. Da li su naučni radnici, zaposleni na fakultetu, moralno, ako ne i zakonski, obavezni da dopuste objavljivanje svojih radova u repozitorijumima sa otvorenim pristupom?
22. Filozofsko-antropološku osnovu za razvoj ideje javnog bibliotekarstva čini prosvetiteljstvo, duhovni pokret evropskog građanstva 18. veka, pokret koji afirmiše zdrav razum kao polazište borbe protiv svih dogmatskih autoriteta i zalaže se za pobedu kritičkog mišljenja.

Rad izložen na okruglom stolu «Društva bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka jugoistočne Evrope» u okviru H. Međunarodnog savetovanja «Aktuelnosti građanskog i trgovačkog zakonodavstva i pravne prakse»

[1] Metafora koju je najverovatnije prvi put upotrebio nekadašnji rektor Harvardskog univerziteta, Čarls Viljem Eliot (1869-1909)

[2] Castells, Mannuel.The Information Age. Blackwell, 1998.  Kastelsa često nazivaju vodećim teoretičarem „netvork društva“, naročito apostrofirajući njegov pojam „space of flaws“.

[3] Vučković, Željko i Nada Todorov. Kultura čitanja u vremenu interneta. Inđija: Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“, 2010. Za dalje čitanje: John Palfrey, Digital Natives Go To Law School. For the Harvard Law School Faculty Workshop, 2010: http://www.law.harvard.edu/faculty/faculty workshops/john.palfrey.spring.2010.faculty.workshop.pdf

 

[4] Obrazovanje bibliotekara kroz stručne obuke i uvođenje standarda za sticanje informacione pismenosti (ACRL – Information Literacy Competency Standards for Higher Education) i dobijanje „vozačke dozvole“ (ECDL – European Computer Driving Licence, vodeći svetski program obuke za sticanje računarskih veština krajnjih korisnika, koji se sprovodi u NBS od 2005. god.)

[5] TQM -Total Quality Menagement

[7] digital native (prim. prev.)  Digitalni urođenik je osoba koja je rođena u toku ili nakon pojave digitalnih tehnologija i koja je kroz interakciju sa njima od najranih nogu stekla dublje razumevanje koncepta. Prevedeno prema Vikipediji (prim. prev.) Više o tome: http://www.districtadministration.com/article/educating-digital-natives

[8] Izraz sročen od strane sociologa, Reja Oldenburga (Ray Oldenburg., A Great Good Place). “Treće mesto” je prostor namenjen neformalnaim društvenim okupljanjima. Oldenberg sugeriše da su takvi prostori neophodni za postojanje zdravog društva. (prim. prev.)

[12] Piter Brofi, „Aktivni bibliotekari u svetu koji nastaje“, 2007: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1945

[13] WWW Konzorcijum ili W3C je međunarodna organizacija zadužena za izradu standarda Interneta

[14] RDF – Resource Description Framework

[15] DLI – Digital Library Initiative

[16] born-digital

[17] Prednost elektronskih čitaonica (DRR – Digital Reading Room) u odnosu na obična internet pretraživanja: sortirani, grupisani i filtrirani stručno odabrani izvori, pristup bazama punih tekstova, pristup tekstovima zaštićenim od široke, besplatne upotrebe, legalni pristup elektronskim publikacijama. Iz bibliotečkog ugla posmatrano, najvažnije je usmeravanje prikupljenih i obrađenih podataka ka određenom korisniku.

[18] Radical collaboration ili radical cooperation (prim. prev.)  Više o ovome:  http://dysartjones.com/2011/06/radical-collaboration-jim-neal/

[19] Otkazivanje periodike postaje sve neizbežnije, ne samo zbog troškova koji se povećavaju sa razvojem naučnih znanja. Odnos sredstava koja biblioteka utroši za knjige i časopise  potpuno se u SAD preokrenuo u toku prethodne tri decenije: od 80% za knjige prema 20% za časopise, u 1986.  na 20% za knjige prema 80 % za časopise u 2010. god., dok su cene časopisa porasle za više od 200%.

[20] Da li se biblioteka nalazi između dve vatre: zaštita autorskih prava s jedne strane i s druge, posezanje za svim dostupnim izvorima informacija, ne bi li seodgovorileo na zahtev korisnika?

[21] Univerzitet Kanzas je bio među prvim univerzitetima u SAD koji je pristupio razvoju i unapređivanju slobodnog i javnog trajnog pristupa naučnoj komunikaciji koja se finansira javnim sredstvima. Da li su naučni radnici, zaposleni na fakultetu, moralno, ako ne i zakonski, obavezni da dopuste objavljivanje svojih radova u repozitorijumima sa otvorenim pristupom?

Oja Krinulović

Dvodnevni stručni skup sa temom Korisnici savremene biblioteke održan je na Jahorini, u hotelu „Bistrica“ od 19. do 20. aprila 2012. godine. Na skupu su izložena 24 rada, a prisustvovalo je više od 150 bibliotekara iz narodnih, školskih i visokoškolskih biblioteka Republike Srpske, Srbije i Federacije Bosne i Hercegovine.

U radovima je najveća pažnja posvećena modernim bibliotečkim uslugama i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi korisnik bio zadovoljan.  Kako je zaključeno, biblioteke su spremne za nove izazove i većina uspeva da se transformiše u prave informacione centre.
Jedna grupa radova bavila se poslovanjem javnih biblioteka uopšte, primenom međunarodnih standarda, pružanjem usluga i najnovijim tehnologijama koje bi trebalo uvesti u bibliotečku praksu.  
Posebno se istakao rad Tatjane Dunić iz Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske, koji se bavio pitanjem ISBN agencija u Republici Srpskoj što podrazumeva i saradnju sa međunarodnom agencijom u Londonu.

Druga grupa izlaganja bila je u znaku predstavljanja uspešnih bibliotečkih projekata posebno onih za decu.  
U radu mr Aleksandre Čvorović iz NUBRS pod nazivom „Analiza faktora koji podstiču čitanje kod djece“ iznet je podatak da od 60% dece koja vole da čitaju, 40% su članovi biblioteke, a da na izbor literature najviše utiču nastavnici. Kada je reč o čitanju, deca koja su članovi biblioteke kažu da im roditelji dosta čitaju, pa je dodatni faktor u podsticanju čitanja kod dece motivacija njihovih roditelja.
Glavna tema svih predstavljenih radova su korisnici savremene biblioteke i usluge koje im se pružaju u skladu sa tekovinama modernog doba i u društvu znanja, kao i odgovor na pitanje da li su biblioteke spremne za izazove novog informacionog doba.
Svi radovi koji su poslati za ovaj stručni skup biće štampani u zborniku, među kojima će biti i rad Maje Đorđević i Oje Krinulović iz Univerziteske biblioteke „Svetozar Marković  u Beograda“, sa temom „Korisnici novih servisa Univerzitetske  biblioteke „Svetozar Marković”.

Dragana Stolić 
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» Beograd

   Od 22. do 24. maja 2012. u Pragu je održana Osamnaesta međunarodna konferencija INFORUM 2012. posvećena „profesionalnim informacionim resursima“. Duga tradicija, odlična organizacija, veliki broj učesnika, najviše iz Češke, ali i iz drugih zemalja, još jednom su dokazali da je Inforum jedna od najznačajnijih konferencija u ovom delu Evrope. Za nas je ova Konferencija od posebne važnosti, jer otkriva puteve kojima kreću srednjoevropske zemlje u modernizaciji bibliotečkog poslovanja i u pristupu naučnim informacijama. Kao i svake godine, Konferenciju je pratio zanimljiv pretkonferencijski program, koji je uključivao dve radionice – jednu posvećenu  novim vidovima komunikacije sa korisnicima,[1] a drugu društvenim mrežama i sadržajima koji se mogu podeliti na internetu i koji se mogu uključiti u institucionalni vebsajt.[2]
Već prvo izlaganje na Konferenciji je postavilo intrigantno pitanje: kako da budemo neophodni? Tim Bakli Oven, analitičar i predavač u oblasti informacione pismenosti, upravljanju informacijama, kao i korporativnom i medijskom marketingu, izneo je deo svog 40 godina dugog iskustva u prezentaciji koja je slikovito prikazala položaj i mesto bibliotečko-informacione delatnosti danas. Ovo izlaganje je sistematizovalo opšta aktuelna saznanja, podvukavši još jednom šta je neophodno znati u današnjem informacionom okruženju i potkrepivši stavove rezultatima novijih istraživanja. Tako je, na primer, govoreći o rastu društvenih mreža, Bakli citirao sprovedenu studiju koja je pokazala da samo 50% poslodavaca koristi LinkedIn kao izvor biografskih podataka za kandidate koji traže posao, ali zato čak tri četvrtine koristi Facebook. Skoro 70% poslodavaca je odbilo kandidate zbog informacija koje su o kandidatima sakupili na ovoj društvenoj mreži, iako te informacije nisu bile direktno povezane sa poslom.[3]
Na neka pitanja ovog izlaganja nadovezao se i sledeći izlagač – Greg Notes, iz biblioteke Državnog univerziteta u Montani. Pošto je načinio kratki pregled razvoja informacionih izvora od 20. do 21. veka, pomenuo je najpoznatije pretraživače ili društvene mreže koje se najviše koriste. Kako je istaknuto, ovaj razvoj nije bio pravolinijski i događalo se da neke mreže, i pored duže „tradicije“, nisu zaživele, kao neke druge koje su se pojavile kasnije (mada se pojavio nešto ranije, LinkedIn nije imao ni izbliza tako veliki uspeh kao Facebook). Na drugoj strani, neke mreže su doživele nagli porast broja korisnika. Jedna od takvih je Pinterest, gde dominiraju slike sa vrlo malo teksta. Projekcija ukazuje na mogućnost sve većeg povezivanja tematskog pretraživanja sa društvenim mrežama („search“ vs „social“ „da li moja društvena grupa može da pomogne mojoj pretrazi“). U zaključku svog izlaganja G. Notes je naglasio šta možemo očekivati u budućnosti: usavršavanje metapodataka, dominaciju pretraživanja jedne multidisciplinarne baze podataka umesto više specijalizovanih, sve ređe korišćenje logičkih operatora ili prefiksa, izraženiju tendeciju stvaranja „slučajnih otkrića“ („serendipity“) kroz povezivanje sadržaja na vebu (poput YouTube Related Videos).[4]

Prezentacija postera

Veliki broj prezentacija odnosio se na tekuće projekte u okviru mreže čeških biblioteka, te je bilo zanimljivo čuti druga iskustva, naročito kada je reč o primeni nekih programa koji se koriste i kod nas (na primer, platforma Kramerius4 za potrebe digitalizacije polazi od iste programske podrške /Fedora/, kao i sistem PHAIDRA Univerziteta u Beogradu[5]). Na drugoj strani, u Akademiji nauka Češke Republike postojeća bibliografska baza i izvor podataka za evaluaciju naučnika – ASEP (nastala 1993. godine) proširuje se u skladu sa usvojenom politikom otvorenog pristupa. Naime, od januara 2012. ASEP baza je počela da funkcioniše kao institucionalni repozitorijum u koji se pohranjuju i puni tekstovi radova. Da bi omogućila da što veći broj radova bude dostupan, biblioteka se obraća vodećim svetskim izdavačima (Elsevier, Springer) kako bi dobila odobrenje da ranije objavljene radove naučnika pohrani u repozitorijumu u režimu otvorenog pristupa .[6]
Jedan deo izlaganja bio je posvećen predstavljanju vodećih svetskih komercijalnih izdavača (Thomson Reuters, Springer, Blackwell, Taylor and Francis, Cambridge University Press i dr.) i njihovih novih kolekcija. Springer je tako istakao da bi do kraja 2013. sva dosadašnja izdanja ovog velikog izdavača (osnovanog 1842) trebalo da budu dostupna u elektronskom obliku, dok je Blackwell, pored ostalog, prestavio svoju novu digitalnu zbirku referensnih dela. Posebnu pažnju je privuklo izlaganje Ajlin Lorens iz Alexander Street Press, izdavačke kuće koja poseduje kolekciju video materijala namenjenog nastavi i obrazovanju. Pored značajnog broja naslova (broj od 10.000 bi tokom naredne godine trebalo da bude udvostručen), naročito je zanimljivo bilo videti na koji način može da se koristi ovakav materijal: svaki video je praćen transkriptom koji omogućava kretanje kroz sadržaj videa i izdvajanje nekih njegovih delova. Delovi videa imaju vlastiti URL, tako da se mogu citirati. Izdavač najavljuje dodatne mogućnosti koje će uskoro biti dostupne (MediaScribe), kao što je unošenje komentara, napomena ili sopstvenog materijala u postojeći video, odnosno povezivanje sadržaja prikazanog u videu sa nekim drugim srodnim eksternim sadržajem.[7]
Iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ su na Inforumu ove godine, u okviru poster prezentacija, učestvovale Vesna Vuksan i Dragana Stolić. Tokom posebne poster sesije drugog dana Konferencije one su izložile kratke prezentacije: Vesna Vuksan je predstavila poster A Gateway to European Newspapers Online: Building Common History and Identity Around digital Materials, a Dragana Stolić poster Establishing Digital Repositories at Western Balkan Universities: Implementation of PHAIDRA System, Educational Activity and Regional Cooperation.
Inforum je i ove godine ispunio očekivanja učesnika, jer je ponudio pregled aktuelnih tema relevantnih za bibliotečko-informacionu delatnost, među kojima su projekti digitalizacije kulturne baštine, formiranje e-kolekcija, dostupnost publikacija preko novih aplikacija (mobilni telefoni) i mnoge druge. Istovremeno, Inforum je pružio priliku da se učesnici neposredno upoznaju sa novinima koje nude vodeći svetski komercijalni izdavači elektronskih izvora. Tradicionalno, Inforum je počeo i završio se duhovitim skečevima i prezentacijama, još jednom dokazavši da organizatori, koji su uložili ogroman trud i pobrinuli se da svaki, pa i najsitniji detalj funkcioniše besprekorno, nisu zaboravili koliko je važna prijateljska i kreativna atmosfera.

[1] Buckley Owen, T., „21st Century Enquiry Answering“, http://www.inforum.cz/pdf/2012/buckley-owen-tim-1.pdf (15.06.2012)

[2] Notess, G., “The Embeddable and Social Web: Sharing Content and Community on the Web Sites” http://www.inforum.cz/pdf/2012/notess-greg-r-1.pdf (15.06.2012)

[3] Buckley Owen, T., „How to Make Yourself Indispensable“ http://www.inforum.cz/pdf/2012/buckley-owen-tim-3.pdf (20.06.2012)

[4] Notess, G., “Search, Discovery, Serendipity and New Directions for Search” http://www.inforum.cz/proceedings/2012/23 (20.06.2012)

[5] Kocourek, P., “Kramerius4 and Related Open Source Projects” http://www.inforum.cz/proceedings/2012/78 (21. 06.2012)

[6] Dolezalova, J., “Information Resource Used for Evaluation  – from A and I database to an Institutional Repository” http://www.inforum.cz/proceedings/2012/55 (22.06.2012)

[7] Lawrence , E., “Engaging Faculty in the Use of Academic Streaming Video” http://www.inforum.cz/proceedings/2012/39 (22.06.2012)

Prevod teksta: Jelena Đurđulov
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

*(tekst sadrži veb lokacije sa značajnim naučnim informacijama, prim. prev.)

Kriosfera je komponenta Zemljinog omotača koja obuhvata sneg, led i permafrost (smrznutu zemlju). Ona oblikuje Zemljinu površinu, ostavljajući karakteristične oblike reljefa kao dokaz nekadašnjih glacijalnih uslova. Isto kao što utiče na niz atmosferskih procesa, ona je i pod njihovim uticajem: snežni pokrivač čini da tlo odbija više svetlosti; topliji uslovi izazivaju topljenje. Ljudi su namerno u interakciji sa kriosferom, koriste je kao izvor vode i kao igralište, a u isto vreme, (npr.) brodski transport skreće oko ledenih santi, ili je drumski i železnički saobraćaj ometen lavinama.

Takođe smo, naročito u poslednjim dekadama, koristili kriosferu da razumemo uzroke i posledice globalnih klimatskih promena, kako prirodne, tako i antropogene. Brojne naučne organizacije koncentrišu svoj rad na kriosferu zbog njenog značaja , uključujući Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (http://www.nsidc.org), Institut za arktička i alpska istraživanja (http://instaar.colorado.edu), Byrd polarni istraživački centar na Državnom univerzitetu Ohajo (http://bprc.osu.edu), Britanski antarktički pregled (http://www.antarctica.ac.uk), Specijalistička grupa za kriosferu Udruženja američkih geografa (http://www.cryoaag.org), Fokus grupa Asocijacije američkih geografa (http://www.agu.org/focus_group/cryosphere). Pored toga zajednica naučnika koji se bave kriosferom stavlja na raspolaganje nalaze i druge informacije putem listserva CRYOLIST (http://www.cryolist.org).

Kriosfera je ključna za naučno razumevanje globalnih klimatskih promena počev bar od 1837, kada je švajcarsko-američki naučnik  Louis Agassiz prvi put predstavio svoje ideje o prošlom „ledenom dobu“ (http://earthobservatory.nasa.gov/Features/Paleoclimatology). Potonja istraživanja su pokazala da je za poslednjih nekoliko miliona godina Zemlja imala više hladnih (glacijalnih) i toplih (interglacijalnih) klimatskih intervala tokom približno 100.000-godišnjeg ciklusa. Ovaj proces je vođen kolebanjima Zemljine orbite, pojačan mehanizmima bitnim za Zemljin klimatski sistem kao što su promene u atmosferskom ugljen dioksidu. Agassiz-ovo „ledeno doba“ je bio samo najskoriji glacijalni period koji je dostigao vrhunac pre oko 18.000 godina (http://www.ncdc.noaa.gov/paleo/ctl/100k.html).

Istraživanje kriosfere doprinosi našem razumevanju ovih ciklusa kroz podatke o ledenom jezgru. Pošto se slojevi leda stvaraju od akumuliranog snega utisnutog u led, bušenje na dole odgovara povratku kroz vreme. Naučnici mogu da analiziraju izotopski sastav leda i hemijski sastav malih mehurova vazduha zarobljenih kada se led formirao, radi otkrivanja modela klimatskih promena u prošlosti. Podaci o ledenom jezgru su grupisani u Svetskom centru za podatke o paleoklimatologiji (http://www.ncdc.noaa.gov/paleo/icecore.html).

Podaci o klimatskim promenama za proteklih više stotina hiljada godina, daju objašnjenje za skorije klimatske događaje. Tvrdnje skeptika, da je globalno otopljenje samo deo prirodnog ciklusa, se mogu bolje oceniti kada se razumeju prirodni ciklusi. Britanski savet za istraživanje prirodne sredine sumira te tvrdnje na http://www.nerc.ac.uk/about/consult/debate/climatechange/summary.asp  i „Prava klima“, gde naučnici nude objašnjenja iz klimatologije (http://www.realclimate.org), referiše nove konstatacije odmah po njihovom nastanku. Ledena jezgra pokazuju da je trenutna atmosferska koncentracija ugljen dioksida viša nego u bilo kom trenutku u prethodnih 800.000 godina (vidi rezultate Evropskog projekta za ledeno jezgro na Antarktiku http://www.nature.com/nature/journal/v453/n7193/full/nature06949.html). Ovakvi nalazi su dali najveći doprinos naučnom konsenzusu o globalnom otopljenju. (Vidi http://www.agu.org/sci_soc/policy/positions/climate_change2008.shtml , http://www.ametsoc.org/policy/2007climatechange.html, i http://www.ipcc.ch/ za značajne izveštaje konsenzusa.)

Skorašnje promene u kriosferi, zapažene na površini i iz satelita, doprinose ovom konsenzusu. Merenje promena dužina i mase glečera (http://www.geo.unizh.ch/wgms, http://glaciology.ethz.ch/messnetz/index.html, http://www.nichols.edu/departments/glacier i http://www.glims.org) dopunjavaju upečatljive reprofotografske snimke, fotografisane na istoj lokaciji u razmaku od mnogo godina i pokazuju opšte povlačenje glečera (http://www.swisseduc.ch/glaciers/earth_icy_planet/glaciers04-en.html). Praćenje ledenih pokrivača na Grenlandu pokazuje povećanu oblast topljenja i rapidno povlačenje glečerskih „jezika“ (http://cires.colorado.edu/science/groups/steffen i http://bprc.osu.edu/MODIS). Više Arktičkih ledenih ploča je propalo (http://ice.ec.gc.ca/WsvPageDsp.cfm?Lang=eng&lnid=40&ScndLvl=no&ID=11893),i opseg leda Arktičkog mora je dostigao rekordno nisku vrednost 2007, a 2008. blisko drugo mesto (http://www.nsidc.org/arcticseaicenews, vidi takođe http://igloo.atmos.uiuc.edu/cgibin/test/print.sh?fm=09&fd=15&fy=1980&sm=09&sd=15&sy=2007 za poređenje satelitskih snimaka iz 2007. i 1980. godine). Područje suvog snega na planinama širom Sjedinjenih Država se topilo ranije i brže tokom poslednjih godina što je izmereno ručno (http://www.wcc.nrcs.usda.gov/snowcourse/sc-hist.html) i pomoću automatskih telemetrijskih stanica (http://www.wcc.nrcs.usda.gov/snotel, http://www.wrcc.dri.edu/snotel.html). Ovaj zabrinjavajući trend je sumiran u Naconalnom centru za sneg i led (http://www.nsidc.org/sotc) i na Međudržavnom panelu o klimatskim promenama (http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar4/wg1/ar4-wg1-chapter4.pdf). Iako sve lokacije na Zemlji ne podležu istom trendu, prosečna slika je globalno topljenje.

Ova posmatranja su alarmantna jer ne samo da pokazuju ubrzano globalno otopljenje, već i zbog toga što je sama kriosfera ključna komponenta klimatskog sistema. Sneg i led odbijaju svetlost (oko 80-90 procenata za svež sneg) i topljenjem apsorbuju toplotu; čime održavaju niže temperature; vazduh se hladi strujanjem preko snežnih ili ledenih površina i postaje gušći, i pada niže stvarajući karakteristične putanje vetrova (vidi, na primer, rezultate projekta Morteratsch glečer Univerziteta u Utrehtu http://www.phys.uu.nl/~oerlemns/site_Mort/morteratsch.html). Tako da promene u snežnom i ledenom pokrivaču mogu i da doprinesu klimatskim promenama, pored toga što su njihova posledica. Ovi efekti su najvidljiviji na Arktiku, gde topljenje morskog leda koji odbija svetlost eksponira veću površinu okeana i odmrzavanje permafrosta može osloboditi gasove staklene bašte kao što je metan (http://www.arctic.gov/files/PermafrostForWeb.pdf). Morski led i permafrost služe kao primer povratne sprege između klime i kriosfere-tj. više topljenja znači veće otopljenje. Projekti koji treba da pomognu razumevanje ovih procesa su u toku kao deo Međunarodne polarne godine 2007-2009. (http://www.ipy.org).

Topljenje kriosfere je važno za svakodnevni život mnogih. Ranije i brže topljenje područja suvog snega zapadnih Sjedinjenih Država, produžava sušnu sezonu, što predstavlja izazov za one koji se bave stanjem voda i požarima u prirodi.(http://wwa.colorado.edu i http://www.sciencemag.org/cgi/content/full/313/5789/940). Skijaški centri se susreću sa većim troškovima proizvodnje veštačkog snega i kraćom sezonom, tako da su postali aktivni u naporima da se smanji emisija gasova staklene bašte. (http://www.keepwintercool.org). Smanjeni glečeri ugrožavaju snabdevanje vodom planinskih sela na Andima u Peruu (http://bprc.osu.edu/glacierchange/research.html) i na Himalajima (http://www.theglaciertrust.org/2008/09/water-resources-management-for-nepali-hill-farmers.html; vidi takođe novije publikacije na http://www.icimod.org?page=78 ). Topljenje leda na tlu doprinosi povišenju nivoa mora koje potencijalno plavi niže obale. Pošto se oko 90 procenata kopnenog leda na Zemlji nalazi na Antartiku, postoji hitna potreba da se razumeju detalji stabilnosti ledenog sloja i klimatskih promena, i dva važna projekta su posvećena tom cilju (http://pigiceshelf.nasa.gov i http://neptune.gsfc.nasa.gov/wais).

Otapanje može da pojača već postojeće opasnosti u kriosferi na visokim planinama kao što su lavine snega (http://www.avalanche.org  i http://www.fsavalanche.org). Iznenadne glacijalne katastrofalne poplave, ili jökulhlaups, mogu takođe biti posledice otopljenja jer su krhke ledene brane destabilizovane (http://www.glacierhazards.ch i http://www.pbs.org/wgbh/nova/mtblanc/space.html ).

Otapanje takođe može da donese prednosti, kao i rizike. Teretni brod je prvi put plovio kroz severnozapadni prolaz duž Arktičke obale Severne Amerike 2008.   (http://www.cbc.ca/canada/north/story/2008/11/28/nwest-vessel.html), što ukazuje na jednostavnije putovanje u toplijem svetu. Takve prednosti su međutim, stvar perspektive. Panamski kanal, na primer, može da izgubi profit ako više brodova krene Arktičkim putem (vidi “Thinning on Top” na http://www.economist.com/videographics), i smanjenje morskog leda na Arktiku bi predstavljalo pretnju za one životinjske vrste za koje je led značajno stanište kao što su foke, karibui, ptice selice i polarni medvedi (http://amap.no/acia).

Posebno su polarni medvedi postali simbol onoga što je pod rizikom na Arktiku. Pored toga što su svirepi predatori, oni su i veličanstvene životinje, i njihov gubitak bi bio velika šteta za svet. Kriosfera je značajna kako zbog svoje uloge u klimatskim promenama, ili kao izvor vode ili stanište, tako i zbog svoje lepote; na primer, delikatni oblici pahuljica (http://snowcrystals.com) očaravaju jednako i decu i odrasle. Kulturni značaj snega i leda je priznat od Nacionalne fondacije za nauku koja uključuje umetnike i pisce u svoj program za istraživanje Antarktika (http://www.nsf.gov/od/opp/aawr.jsp), ali uticaj topljenja kriosfere se najoštrije oseća kod onih kultura koje su hiljadama godina formirane pod uticajem hladne klime, kao što su Inuiti (http://www.windows.ucar.edu/tour/link=/earth/polar/inuit_culture.html). Topljenje kriosfere je postalo pitanje ljudskih prava, kao što je istaknuto od Inuitskog cirkumpolarnog saveta (http://www.inuit.org/index.asp?lang=eng&num=244 ). Sheila Watt-Cloutier, prethodni predsednik saveta, je dirljivo govorila na ovu temu ( npr. na konferenciji Climate 2050 održanoj u Montrealu 2007. http://www.youtube.com/watch?v=GlSh4XeoLBA ). U izveštajima o topljenju snega i leda, ne treba zaboraviti na estetski i kulturni značaj kriosfere.

Prevod članka:
Daniel Bedford, ”Climate Change and the Cryosphere”. Environment Magazine vol. 51, no. 2 (2009), http://www.environmentmagazine.org/Archives/Back%20Issues/March-April%202009/ENV_MA09_Bytes.pdf- (preuzeto 23. 02. 2012.)