Мр Радмила Дабановић,
Библиотека правног факултета Универзитета у Новом Саду
Једанаести округли сто Друштва библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Еропе одржан је од 12. до 14. јуна 2015. године. На конференцији су били присутни чланови Друштва из Босне и Херцеговине, Србије, Храватске, и Словеније.
Централни догађај овогодишњег Округлог стола је била промоција Зборника радова објављеног поводом 10 година одржавања Округлог стола Друштва библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Европе у Неуму. У наставку фокус је био на новостима у раду библиотека из којих су дошли присутни библиотекари и на предстојећој конференцији Друштва која ће се 23. и 24. септембра одржату у Љубљани (Словенија). Током Округлог стола Татјана Брзуловић Станисављевић начелница Сектора за набавку и обраду библиотечког материјала одржала је презентацију „Дигитализација културне и научне баштине кроз призму ауторских права“. Другог дана одржана је и редовна годишња Скупштина Друштва. На њој је разматран Извештај о раду, усвојен План рада за ову годину, разматране и усвојене измене Статута Друштва и изабрани нови чланови Друштва. Сем тога, говорило се о наставку рада на приручнику Правно библиотекарство: теорија, пракса и темељни принципи који је намењен библиотекарима правних и сродних библиотека , као и о наставку сарадње Друштва и Фондације „ Кемал Бакаршић“.
Зборник радова Друштва библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Европе, који је затим свечано представљен, објавиљен је у Београду почетком јуна ове године. Његово објављивање је финансирала београдска издавачка кућа Интермекс. У Зборнику су сабрани радови изложени на протеклих десет Округлих столова у Неуму одржаних у оквиру међународног научног саветовања: „Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе“. Зборник садржи предговор председнице Друштва Едите Бачић и једанаест радова. Предговор је њено излагање: SEALL: првих 10 гаранција наредних 10 са 13. саветовања „Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе“ одржаног у Неуму од 19. до 21. јуна 2014. У првом раду под насловом : „Улога и компетенције библиотекара у правним и сродним библиотекама“ Маја Каљанац и Саша Мадацки су представили овај документ Друштва чији настанак је инициран на округлом столу 2011, разматран и ревидиран на истом скупу 2012. да би био усвојен на састанку у Београду 26. 10. 2012. године. Аутори су били и предлагачи овог документа. Инспирација им је био документ Америчке асоцијације правних боблиотека (AALL). Документ целовито разматра специфичну улогу библиотекара правних и сродних библиотека и њихове компетенције у времену глобализације и сталног развоја информационог окружења. Улога се сагледава кроз допринос који дају установи у којој су, као и својим корисницима у вези са вредновањем информација, управљањем информацијама, њиховим претраживањем и обуком корисника за овладавање овим вештинама. Компетенције се прецизирају почевши од стручних квалификација, стручних компетенција и личних компетенција. На крају је дат детаљан опис послова и задатака библиотекара у правним и сродним библиотекама. Због своје целовитости, прецизности, и актуелности документ Друштва „Улога и компетенције библиотекара у правним и сродним библиотекама“ може да буде поуздана и добродошла помоћ при раду библиотекара правних и сличних библиотека. Као што су аутори на почетку нагласили „Документ је конципиран вишенамјенски, да може послужити послодавцима у матичној институцији, самом Друштву, али и корисничкој заједници, али и да се улога и допринос библиотекара у правним и сродним библиотекама приближи и широј јавности“.
У Зборнику се налазе и следећи радови: Марија Гордић, Гора Петровић, Весна Абадић
„Од криптографије до метаподатака“; Бланка Салатић „Професија књижничар – компаративни преглед законодавства земаља регије с освртом на факултетске књижнице“; др Светлана Мирчов „Библиотека Правног факултета Универзитета у Београду“; Драгутин Немец “Електроничка грађа, ауторско право и књижница Правног факултета у Загребу“; Драгутин Немец “ Реформа curriculum и књижница Правног факултета у Загребу“; Драгутин Немец “Сирочад коју на треба штитити: дигитализација неидентифицираних ауторских дела“; Бланка Салатић „Мрежна страница факултетске књижице“; Весна Стојановић „Будућност високошколских библиотека“; Љиљанка Шуње „Међубиблиотечка сурадња библиотекара правних и сродних библиотекара Југоисточне Еуропе“ и Драгутин Немец „Прилагодба књижнице Правног факултета у Загребу условима рецесије.“ Наслови набројаних радова најбоље показују актуелност и значај тема које су у протеклих 10 годима разматране на Округлом столу у Неуму.
У радном делу Округлог стола присутни су изнели и новости из својих библиотека. Корисно је било искуство библитекара из Храватске где је, у оквиру акредитације факултета, на нов начин приступљено контроли рада библиотеке. Најважнији је био сегмент набавне политике и располагање буџетом библиотеке. Кључно је било, да ли библиотека има утврђени буџет, дугорочну стратегију набавке и план трошења и да ли се пракса транспарентно одвија у складу са тим. Будући да поједине хрватске правне библиотеке немају све ове документе, колеге које раде у библиотекама где постоји та пракса изнели су своја решења која би им могала помоћи при регулисању ове осетљиве области.
Предстојећи скуп Друштва под насловом .“ Srečanje pravnih in sorodnih knjižnic jugovzhodne Evrope (SEALL)“ који ће се одржати на Правном факултету у Љубљани 23. и 24. септембра ове године најавила је секретар друштва Виолета Ботацо, главни организатор скупа. Као и већ одржана радионица у Сплиту и овај скуп је, с једне стране, део и годишње конфернције националног библиотечког удружења а, с друге стране , директно подржан од најзначајнијег библиотечког уружења IFLA.
Другог дана одржана је и редовна годишња Скупштина Друштва. На њој је разматран извештај о раду, усвојен план рада за ову годину, разматране и усвојене измена Статута Друштва и изабрани нови чланови Друштва. Сем тога, говорило се о наставку рада на поменутом приручнику за библиотекаре у правним и сродним библиотекама, као могућим видовима сарадње Друштва и Фондације „Кемал Бакаршић“.
У Извештају о раду председница Друштва Едита Бачић је, са задовољством, подсетила на то да је објављен Зборник радова Друштва поводом 10 година Округлог стола у Неуму, да је одржана и радионица Друштва у Сплиту и да су чланови Друшва, већ традиционално, активно учестовали на Међународном сусрету библиотекара слависта у Сарајеву. Радионица у Сплиту: „Open Access to Legal Knowledge – Workshop for Law Librarians in South East European Region, је одржана 16. октобра 2014. Проистекла је из рада у IALL удружењу ( International Association of Law Libraries) чији смо чланови од 2012. године. Учешће чланова на 11.ICSL-Међународном сусрету библиотекара слависта одржаном од 24. до 26. априла одвијало се у оквиру успостављене сарадње са Фондацијом „Кемал Бакаршић“. Тема овогодишњег скупа била је: „Библиотекарство и интелектуалне слободе“.
Констатовано је да разлог због којег није завршен планирани приручник за библиотекаре у правним и сродним библиотекама, је престанак рада у библиотеци оба уредника, Маје Каљанац и Саше Мадацког. Договорено је да се досадашњи уреништво појача са три нова члана (Светланом Мирчов, Гораном Петровићем и Бланком Салатић) и да се до краја године припреме радови за овај приручник.
Едита Бачић је предложила План рада за Друшва наредну годину. Окосница је поново Округли сто у Неуму, састанак библиотекара слависта у Сарајеву и најављени сустрет у Љубљани.
Највише времена посвећено је разматрању и усвајању измена Статута Удружења ради усклађивања са изменама хрватског Закона о удругама. Као што је познато, након неформалног заједничког рада започетог 2003. године у Марибору , Друшво библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Еропе основано је у Београду 2008. али је регистровано у Сплиту почетком 2009. године тако да се његов Статут морао ускладити са изменама хрватског Закона о удругама.
Током Скупштине у Друштво су примљена су и три нова члана.
Александра Поповић, информатор саветник
Начелник Сектора за научне информације у развој Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
„Информациона писменост за библиотекаре: комерцијални и некомерцијални електронски извори информација“
Сажетак:
Одржано је током 2014. године 14 радионица за војне, високошколске, институтске библиотекаре, запослене у Универзитетској библиотеци и библиотекаре јавних библиотека (224 полазника). Два курса су одржана у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“ у Нишу у њиховом рачунском центру. Тема програма су били електронски извори информација у слободном приступу (дигитални репозиторијуми, базе података до нивоа сажетка или пуног текста, електронски часописи, електронске књиге) и комерцијални извори информација (е-часописи и е-књиге доступни путем Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН)). Курс је водило 5 библиотекара из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Одељења за научне информације и едукацију: (Александра Поповић, начелник Сектора за научне информације и развој и руководилац Одељења за научне информације и едукацију, информатор саветник; др Драгана Столић, информатор саветник; мр Сања Антонић, информатор саветник; МА Оја Кринуловић, виши дипломирани информатор и Дејана Каваја Станишић, виши дипломирани информатор).
Садржај курса:
- Основне и напредне технике претраживања, логички (Булови) оператори
- Комерцијални и некомерцијални електронски извори информација
- Принципи Покрета за отворени приступ ОА (Open Access)
- Електронске тезе у слободном приступу (PHAIDRA, DART, NDLTD)
- Дигитални репозиторијуми
- Некомерцијални часописи на вебу (DOAJ, DOI Србија)
- Комерцијални часописи доступни путем КоБСОН-а (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку)
- Интерактиван рад у ScienceDirect-у и JSTOR-у (е-часописи са комплетним чланцима)
- Читање 2.0 и нове тенденције читања електронских издања
- Директоријум књига у слободном приступу, дигитална библиотека
- КоБСОН и електронске књиге са интерактивним радом у сервису еBRARY
Радионице су се реализовале кроз интерактивни рад претраживања различитих електронских извора информација, размену знања и вештина у претраживањима, дискусије.
Кроз Гугл анкету су се оцењивале и вредновале поједине теме, као и сам курс. Нешто мање од пола учесника анкете (221 полазник је попунио анкету) су чули 60-100% нових информација на курсу. Само четвртина полазника је чула 10-30% нових информација. Две трећине полазника је оценило курс највишом оценом и рекло да ће им нове информације изузетно помоћи у даљем раду. Теме су биле веома занимљиве и полазници су различите садржаје окарактерисали као најважније за њих (е-књиге, е-читачи, отворени приступ, репозиторијуми, алтметрија итд.)
Истакла бих добру сарадњу и обавештеност међу библиотекама и запосленима у библиотечко-информационој делатности. Седиште Заједнице библиотека универзитета у Србији је у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Библиотека од 2002. године организује курсеве – радионице на различите теме за мрежу високошколских библиотекара. Ти курсеви су били увек изузетно посећени иако нису били акредитовани ни од једне званичне установе.
Предлог за још бољу сарадњу међу библиотекама би био да се направи заједнички портал са свим акредитованим курсевима за текућу годину.
Универзитетска библиотека је конкурисала за 4 акредитациона курса за 2015. годину и они су одобрени су крајем 2014. године. Надамо се да ћемо током 2015. године остварити још бољу сарадњу са колегама из мреже високошколских, институтских библиотека, као и других библиотека.
MSc Оја Кринуловић,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
Библиографије представљају део библиографске науке, и у својој разноврсности чине значајну везу у проучавању духовне баштине једног народа. Библиографије су корисне и неопходне свакој научној дисциплини. Стручне библиографије, поред тога што представљају неопходно полазиште за сваки научни рад, саставни део су и наставних програма. Библиографије представљају основу за многобројне научне анализе.
Библиографија Анала Филолошког факултета представља магастарски рад Вере Петровић, одбрањен 2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Сваку значајну библиографију чини садржај, а садржај Анала филолошког факултета је од великог значаја за науку. Tо је биографија, затим библиографија професора Филолошког факултета у Београду и других значајних личности, језички и књижевни прилози (књижевна историја, књижевна критика, поетика, реторика, некролози, преводи, стилистика, методика, семантика, семиотика, синтакса, фонетика, морфологија…)
Ова Библиографија представља један од доприноса свим научним дисциплинама које се проучавају на Филолошком факултету у Београду у периоду од 1961. године до 2000. године. Филолошки факултет је издавач часописа Анали Филолошког факултета. У Библиографији је обухваћено 20 томова. У Дигиталном репозиторијуму Народне библиотеке Србије се налазе електронске верзије за 2009, 2010, 2011 и 2012. годину. У уводном делу магистарског рада обухваћени су подацу о часопису, такође су и анализирани радови који су објављени у свих 20 томова.
Библиографија садржи 887 библиографских јединица од којих су 437 личне библиографије, 24 су теме из образовања, 6 из уметности, 35 из филологије, 23 из књижевности и књижевне теорије које сублимирају теоријска и друга достигнућа филолошких наука у другој половини 20. века.
Часопис Анали садржи 8 тематских целина у 9 волумена:
• 4. и 5. волумен (1964 и 1965) је посвећен Вуковом зборнику I и II
• 6.волумен (1966) је посвећен Пери Слијепчевићу
• 7. волумен (1967) је посвећен Петру Колендићу
• 8. волумен (1968)је посвећен Миодрагу Ибровцу
• 10. волумен (1970) је посвећен Фехиму Бајрактаревићу
• 12. волумен (1976) је посвећен Драгољубу Павловићу
• 19. волумен (1988) је посвећен Миљану Мојашевићу
• 20. волумен (2000) је посвећен Николи Банашевићу
Библиографија Анали Филолошког факултета је урађена по виђењу, грађа је распоређена по ауторима азбучним редом. Садржи 887 библиографских јединица, које су нумерисане арапским бројевима.
Одредница је писана ћириличним писмом. Прва реч је писана верзалом, безобзира да ли је прва реч наслов или презиме аутора. Текстови који су потписани иницијалима су разрешени, тако што је у угластим заградама наведено име и презиме аутора. Када је реч о страним ауторима урађена је транслитерација, са тиме да је у угластим заградама наведено име и презиме у оригиналу. Радови који имају више од 3 аутора се воде на наслов, док су у именском регистру наведени сви аутори.
Подаци у библиографској јединици су наведени по ISBD(CR) стандарду: наслов, поднаслов, аутор, податак о часопису, волумен, ISSN број часописа, година, број страна.
У оквиру напомене се налази податак о резимеу, предметна одредница и УДК –а број.
Значајно је да Библиографија садржи 6 регистара:
- Регистар главних и одговорних уредника часописа
- Регистар чланова уређивачког одбора
- Именски регистар
- Регистар наслова
- Предметни регистар
- УДК-а регистар (универзална децимална класификација)
Именски регистар и регистар наслова је сређен по азбучном реду. Код оба регистра уз свако име, тј. наслов наведен је број библиографских јединица.
Предметни регистар чине: опште, личне, географске и временске одреднице.
Предметнице су азбучно сложене, са бројевима библиографских јединица. Личне предметнице садрже податак о години смештен у загради.
УДК – а (универзална децимална класификација) регистар чини распоред индекса од 0 до 9. Уз сваки УДК-а број стоји назив научне групе на коју се односи библиографска јединица.
Технолошки развој је допринео већој доступности информација. Електронско претраживање како информација тако и библиографије доприноси развоју библиотекарства, библиографске науке и научног знања уопште.
Мотив магистра Вере Ц. Петровић је да овом библиографијом представи живот и рад значајних личности у области језика и књижевности како домаће тако и стране, као и језичких и књижевних наука. Тако да ће ова библиографија бити од велике користи за научнике и студенте који се баве овом облашћу.
Kључне речи: Анали; Библиографија; Биографија; Филолошки факултет.
Литература
1. Петровић, Вера. Библиографија Анала Филолошког факултета, Магистарска теза, Филолошки факултет, 2007
2. Вранеш, Александра. Основи библиографије. Народна библиотека Србије, 2001
3. Анали филолошког факултета = Annales de la Faculte de philologie (Belgrade). Београд: Филолошки факултет, 1961-2000
4. Вученов, Димитрије. Уводна реч, Анала Филолошког факултета, 1966: 11-12
мр Ана Голубовић, дипломирани библиотекар саветник
Библиотека славистике Филолошки факултет БУ
Мир библиографии (Свет библиографије)
Мир библиографии (ISSN 1560-7968) стручни је часопис који објављује издавачка кућа Либерея-Бибинформ из Москве. У поднаслову часописа спецификовано је да је то научно-практични и култирно-просветни журнал. Први број је објављен 1998. године. Сталне рубрике су: Рад у библиотекама; Библиотекарство; Историја рада у библиотекама; Општа питања.
У часопису се објављују мишљења стручњака и специјалиста о савременим проблемима библиографије и струке; о библиографијама у традиционалмом смислу и новим, електронским ресурсима; пружају се одговори на методолошка питања; образовања стручног кадра; о раду са увећаним обимом објављене литературе. Часопис доноси информације о објављеним публикацијама у иностранству.
Научно-техническая информация (Научно-техничка информација)
Часопис Научно-техническая информация (ISSN 0547-0027) издање је Руске академије наука, Сверуског института за научне и техничке информације (ВИНИТИ), који излази једном месечно од 1961. године, у две серије. Прва носи назив Организация и методика информационной работы (Организација и методика рада са информацијама). У њој је представљен рад разних руских и иностраних установа и организација које се баве практичним радом са информацијама. Обрађују се теме о структурама референтних збирки, о проблемима информатизације у Русији, теме везане за тржиште информација и маркетинг, анализу обраде информација, обуку кадра, техничка питања.
Друга серија се објављује под називом Информационные процессы и системы (Информациони процеси и системи), где су чланци везани за информатичку терминологију, претраживање, информатичке језике. Часопис је окренут проблемима настанка система за претраживање информација, аутоматске обраде текста, библиографских база података.
Библиография (Библиографија)
Библиография (ISSN 0869-6020) наставак је научног и стручног часописа Советская библиография, који је излазио од 1929. до 1992. године у Москви, у издању куће Всесоюзная книжная палата. Студије су биле посвећени практичним питањима библиотекарства, а објављивани су и пракзи белетристике, интервјуи са познатим личностима из области културе, књижевности и уметности, као и библиографије.
Данас часопис има сталне рубрике: Рад у библиотекама; Библиотекарство; Библиографија; Библиографија као наука. Теме које се обрађују су везане за историју, теорију, методологију и организацију библиографије. Читалачкој публици се представљаја библиографска делатност библиотека и активности библиографа – професионалаца и аматера. Представљају се и раније недоступне, емигрантске теме везане за наслеђе науке и културе. Објављују се библиографије посвећене разноврсним књижевним жанровима. У часопису се промовишу знања из области библиографије, вештине и способности везане за рад са каталозима, библиографским помагалима, инструментима. Намењен је запосленим у библиотекама, књижарама, запосленим у издаваштву, књижарама, информативним агенцијама, наставницима, ученицима и свим љубитељима културе књиге.
Диапазон (Дијапазон)
Часопис Диапазон (ISSN 0132-1390), у чијем поднаслову стоји вестник иностранной литературы (весник о иностраним књижевностима), тематски је везан за област иностраних књижевности. Излази у Москви четири пута годишње, од 1961. године. Сви критички прикази садрже и биографске и библиографске одељке.
Библиотека
Часопис Библиотека (ISSN 0869-4915) носи поднаслов массовый профессиональный иллюстрированный журнал и најстарији је стручни часопис за библиотекарство на руском језику, који излази од 1923. године у Москви. Његове сталне рубрике су: Рад у библиотекама; Библиографија као наука; Историја рада у библиотекама; Општа питања рада у библиотекама. Часопис је у периоду од 1946. до 1992. носио назив Библиотекарь (Библиотекар).
У њему се брађују питања специфичности различитих типова библиотека, проблеми социологије читања, рада са фондовима, обуке и стручног усавршавања библиотечких радника, увођење нових технологија. Текстови који се објављују доносе материјале о историји и теорији библиотекарства.
Библиотековедение (Библиотекарство)
Библиотековедение (ISSN 0869-608Х) стручни је часопис који објављује Руска национална библиотека у Мосви од 1952. године, у шест бројева годишње. Текстови објављени у њему су посвећени библиотечкој и књижарској делатности у домену информационе културе. Часопис објављује материјале везане за све аспекте теорије и праксе библиотекарства, историју, актуелне проблеме библиотека и науке о књизи, питања обуке и побољшања стручних вештина, материјале везане за истраживања и дебате. Публикација пружа анализу података из праксе домаћих и иностраних библиотека, као и рецензије књига и садржај одбрањених магистарских и докторских теза везаних за струку.
Научные и технические библиотеки (Научне и техничке библиотеке)
Научные и технические библиотеки (ISSN 0130-9765) месечник су који од 1961. године објављују Министарство образовања и науке Руске Федерације и Државна јавна научно-техничка библиотека у Москви. У њему су обрађене теме из историје, методологије рада и пословања у библиотекама, указујући на актелне проблеме информационог друштва и библиотечке струке, државну политику у области библиотекарства и референтних и информационих услуга, организацију и очување библиотечких фондова, стварање библиотечких каталога и система за претраживање, увођење нових информационих технологија у библиотекама.
Международный форум по информации (Међународни форум за информације)
Часопис Международный форум по информации (ISSN 0203-6460) такође је издање Руске академије наука, Сверуског института за научне и техничке информације (ВИНИТИ), који се објављује од 1975. године. Основни циљ је био покретање дијалога о важним питањима теорије и праксе информација. Главне теме обрађене у часопису су: политика информисања, научна комуникација, развој и одржавање база података, библиометрија, вредност информација. Часопис објављује оригиналне стручне и текстове у преведу, приказе конгреса и коференција, књига и кратке извештаје.