Број два (2019)

Радови Дејана Ајдачића - Анотирана библиографија

МА Јелена Смаилагић

Универзитет Mегатренд, Факултет за културу и медије Београд

Сажетак

Књига је објављена 2016. године, аутори су Дејан Ајдачић и Вера Петровић.

Дејан Ајдачић (рођ. 22.01.1959.) је српски слависта, филолог, фолклориста, етнолингвиста, тумач књижевности, преводилац и уредник.

Радио је 1986. и 1987. године у Вуковој задужбини као први запослени након њеног оснивања, а од 1988. до 2002. у Одељењу за народну књижевност Универзитетске библиотеке у Београду – у Дому Војислава М. Јовановића. У кући легатора, писца и фолклористе је обрађивао библиотеку дародавца и његову заоставштину, организовао је разговоре и промоције о народној култури и скуп „Магијско и естетско у фолклору балканских Словена“ (1993) те разговоре српских аутора о биљкама, храни и свадби за годишњак „Кодови словенских култура“. Са Илијом Николићем је приредио књигу Војислава М. Јовановића Зборник радова о народној књижевности, а са Миланком Тодић и колегама открио његов рад као фотографа аматера. Од 2002. до јесени 2003., као вршилац дужности управника библиотеке, уговорио је и отворио Аустријску библиотеку, покренуо низ изложби у циклусу „Ми и други“ (о везама Срба са Мађарима, Бугарима, Арапима, Немцима), циклусе „Великани београдског универзитета“, „Интернет и друштво“, иницирао разговоре о реконструкцији унутрашњих простора библиотеке и суделовао у реализацији ТЕМПУС пројекта.

Од 2003. године до данас живи и ради у Кијеву, на катедри словенске филологије Института филологије Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“ као лектор из Србије. Као доцент (до 2013) и професор (од 2013) предаје српски језик и књижевност и низ славистичких предмета. Основао је и уређивао и уређује „Украјинско српски зборник Украс“ (2006), учествовао је у изради библиографије украјинских превода и изучавања српског фолклора и књижевности (2005) и приредио антологију „Новија српска драма“ (2006). Повезивањем српских аутора и институција са украјинским издавачима је допринео појави низа превода, студија и изложби. У Институту филологије у Кијеву је организовао два округла стола младих украјинских србиста у (2006. и 2009.), скупове „Српски књижевник Драгослав Михаиловић” (24.04.2008.), „Словенска фантастика“ (11-12.05.2012, 24.10.2014) и разговоре аутора годишњака „Украс“. Учествовао је у повезивању Харковског универзитета и Универзитета у Београду.

Аутор је 247 ауторских прилога. Неки текстови су објављивани у неколико издања и на више језика. Теме ауторских радова Дејана Ајдачића се уклапају у зборнике и годишњаке које уређује, око трећине радова су излагања представљена на научним скуповима.

Персонална библиографија

Алма је издавач ова изузетне књига која представља персоналну библиографију стваралачког опуса Дејана Ајдачића, који је одрастао у Београду, у породици физикохемичара Надежде и Владимира Ајдачића. Завршио је основну школу „Дринка Павловић“, Пету београдску гимназију и Средњу музичку школу „Станковић“ (виолину). Студирао је на Филолошком факултету у Београду на групи „Југословенске књижевности и општа књижевност“, учио од професора Јована Деретића, Ђорђа Трифуновића, Наде Милошевић Ђорђевић, Мирослава Пантића, Николе Милошевића и дипломирао 1984. са радом „O бојама у народној поезији“. Магистарски рад „Представе о љубави и лепоти дубровачких петраркиста“ је одбранио 1986. а докторску дисертацију „Свет демона у књижевности српског романтизма“ 2000. на Филолошком факултету у Београду.

Од 2003. до 2018. године живи и ради у Кијеву, на катедри словенске филологије Института филологије Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“ као лектор из Србије. Као доцент (до 2013) и професор (од 2013) предаје српски језик и књижевност и низ славистичких предмета. Основао је и уређивао и уређује „Украјинско српски зборник Украс“ (2006), учествовао је у изради библиографије украјинских превода и изучавања српског фолклора и књижевности (2005) и приредио антологију „Новија српска драма“ (2006). Повезивањем српских аутора и институција са украјинским издавачима је допринео појави низа превода, студија и изложби. У Институту филологије у Кијеву је организовао два округла стола младих украјинских србиста у (2006. и 2009.), скупове „Српски књижевник Драгослав Михаиловић” (24.04.2008.), „Словенска фантастика“ (11-12.05.2012, 24.10.2014) и разговоре аутора годишњака „Украс“. Учествовао је у повезивању Харковског универзитета и Универзитета у Београду и припреми два скупа харковског Центра за бугаристичка и балканистичка истраживања.

Учествовао је на бројним конференцијама и скуповима у Србији, Хрватској, Македонији, Бугарској, Белорусији, Украјини, Русији, Пољској, Словачкој, Словенији, Аустрији и Италији и на пет конгреса слависта (1993, 1998, 2003, 2008, 2013). Био је сарадник у пројектима Министарства науке Републике Србије „Упоредна истраживања српске књижевности (у европском контексту)“ (2006-2010, № 148018, руководилац Бојан Јовић) у Институту за књижевност и уметност у Београду и пројекту „Народна култура Срба између Истока и Запада“ (2011-2016, № 177022, руководилац Љубинко Раденковић) у Балканолошком институту САНУ. Учествовао је у међународном пројекту „Вредности Словена и њихових суседа“ EUROJOS (2009-2015) којим је руководио Јежи Бартмињски.

Дејан Ајдачић је написао са Иваном Срдановићем кратке приче, објављене у Беoграду 1988. године, а песму „Зачетница човека“ објавио је у часопису „Знак“ Филолошког факултета (1983). Први фолклористички рад објавио је 1983. године. Дејан Ајдачић објављује радове на српском, бугарском, пољском, украјинском, руском, енглеском и италијанском језику. Објавио је 8 књига на српском – „Изабрана дела“ (1988, са И. Срдановићем), „Новак Килибарда. Научник и књижевник“ (2000), „Прилози проучавању фолклора балканских Словена“ (2004), „Славистичка истраживања“ (2007), „Футурославија. Студије о словенској научној фантастици“ (2009) „Еротославија. Преображења Ероса у словенским књижевностима“ (2013), „Поредбена српскo-украјинска фразеологија“ (2015, са Л. Непоп-Ајдачић), „Перунославија. О паганским боговима у непаганска времена“ (2016), један речник „Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів“ (2005) и 5 књига на украјинском „Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику“ (2010), „Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі“ (2010) „Демони і боги у слов’янських літературах. Літературознавчі огляди“ (2011), „Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах“ (2015), „Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний посібник“ (2015).

Поједини ауторски текстови су објављивани у неколико издања и на више језика. Теме ауторских радова Дејана Ајдачића се уклапају у зборнике и годишњаке које уређује, око трећина радова су излагања представљена на научним скуповима.

Усмена књижевност Срба је представљала предмет првих текстова Дејана Ајдачића. Посао у библиотеци са драгоценим књигама из народне књижевности проширио је та интересовања до фолклора балканских Словена. Текстовима посвећеним фолклористици прикључују се чланци о раду Војислава М. Јовановића, његовој библиотеци и рукописној заоставштини. У деведесетим годинама се појављују и студије о књижевности, преплитањима књижевности и народне културе у ширим словенским оквирима, а касније етнолингвистичке студије, лексичкe и фразеолошке теме.

Радове Дејана Ајдачића као уредника и аутора одређује интерес у словенским и славистичким оквирима. Груписани у тематске кругове, који се делимично поклапају са насловима већ објављених књига: 1) Етнославија (визуелни аспекти народних песама, мистификације фолклора балканских Словена, књижевни и музички преображаји фолклора, демони и демонски хронотопи у оквирима антропологије зла, међуодноси апелативних жанрова у текстовима усмене традиције, ритуалистичко проучавање фолклора), 2) Футурославија (научна фантастика, ванземаљске животиње, идеологија и идентитет у футурофантастици, киберфантастика), 3) Перунославија (представе о словенским боговима у непаганска времена, реконструкције, мистификације, фантазије, неопаганске организације), 4) Демонославија (о демонима у словенским књижевностима, углавном 19. века), 5) Еротославија (односм према телу и еротском у традиционалној култури и писаној књижевности, морализам и иморализам, идентитет и посредници у љубави, љубав и фантастика, љубав и Други) 6) Словославија (значења речи у оквиру културе), 7) Фразеославија (фразеологија, паремиологија са етнолингвистичким елементима), 8) Градославија (студије и градовима у словенским књижевностима), 9) И своји и туђи (студије о значењу речи из семантичког поља издајник, мигрант, туђин, тумачења књижевних дела о издајницима), 10) Личности и појаве (радови о личностима, прикази и белешке, разговори, разно).

Радовe посвећене разним темама у оквиру српске, пољске, бугарске или украјинске културе Дејан Ајдачић намерава да именује Србистички мозаик, Полонистички мозаик итд. Неколико текстова је написао са ко-ауторима: Јулија Билоног, Наталија Билик, Лидија Непоп-Ајдачић, Олег Пављученко.

Ајдачић је објављивао преводе (углавном филолошких радова) са пољског, руског, украјинског, италијанског, бугарског и неколико књижевних текстова са украјинског језика.

Као студент, Дејан Ајдачић је био члан редакције часописа „Знак“ (1983), a потом листа „Књижевна реч“ (1995). Оснивач је и главни уредник фолклористичко-етнолингвистичког часописа „Кодови словенских култура“ са прилозима на руском и српском језику (од 1996 – 10 свезака са темама: биљке, храна и пиће, свадба, делови тела, земљорадња, боје, деца, птице, смрт, ватра). Оснивач је и уредник „Украјинско-српског зборника Украс“ (од 2006 – 8 свезака) на украјинском језику. Oд 1999. године је управник је електронске библиотеке српске културе и културне мреже Пројекат Растко (сада на адреси www.rastko.rs) коју је основао драматург Зоран Стефановић.

Приређивач је двадесетак тематских славистичких зборника (o еротици, антиутопијама, чудима, старозаветним легендама, фантастици, телу, Тесли, Венецији, Кијеву, вредностима у језику и др.) објављиваних у Београду, Кракову, Кијеву, састављач је антологије савремене српске драме на украјинском „Новітня сербська драматургія“ (2006) и зборника радова Воjислава М. Jовановића (1997, 2001), Новакa Килибардe (три књиге 1998, 2011), Миколе Рјабчука (2003), Дарка Сувина (2009), Пера Јакобсена (2010) и Јежија Бартмињског (2011).

У часописима и зборницима које је приредио Дејан Ајдачић представљени су радови Пољака, Руса, Украјинаца, Немац, Италијана, Срба, Хрвата, Македонаца и Словака.

Члан је уредничких савета, редакција или рецензент неколико часописа у Бугарској, Пољској и Србији, члан је Комисије за етнолингвистику и Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта.

Закључак

Ова персонална библиографија даје исцрпну биографију и исцрпан преглед стваралачког опуса Дејана Ајдачића. Књиге су описане de visu по библиографским правилима. Опису књига и зборника су додати ISBN бројеви, садржај књига (у ауторским књигама Дејана Ајдачића наслов текста и почетна страница текста, а у опису радова из приређених зборника и часописа – аутор, наслов текста и почетна страница текста). Када су састављачима библиографије били познати прикази и белешке о описаним књигама и зборницима, додавани су и њихови библиографски описи. У библиографији се налазе нумерисани спискови: први обухвата књиге (I) и приређена дела (II), а други Студије, чланци, прикази књига (III), Преводе (IV) Интервјуе (V), а трећи Конференције, конгресе и скупове (VI).

Радови у зборницима, периодичним публикацијама и ауторским књигама се опосују de visu према изабраним начелима библиографског описа. ISSN бројеви се не наводе уз сваки рад, али су дати у регистру наслова часописа и новина.

Радови објављени на интернету се наводе само када је то једино објављивање. Уз њих се даје датум објављивања са актуелном интернет адресом. Застареле и неважеће интернет адресе „Пројекта Растко“ rastko.org.yu су замењене актуелном rastko.rs. У случају када интернет страница више не постоји радови се не наводе.

Поред пет регистара, аутори су дали и преглед дизајнера корица који су заслужни за естетски изглед објављених публикација Дејана Ајдачића.

Приказ међународне конференције MELISSA – Библиотеке и феминизам

МА Марија Булатовић, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
МСц Оја Кринуловић, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Осамнаеста међународна конференција MELISSA (Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives) је одржана на Филолошком факултету, Универзитета у Београду 27. септрембра 2019. године. Тема овогодишње конференције је била Библиотеке и феминизам, а под теме:

Хоризонти феминизма у библиотекама,
Феминистичке библиотеке,
Класификациони системи, информациони сервиси и цитатне анализе у светлу феминистичких теорија,
Дигиталне библиотеке, дигитални архиви и феминизам,
Будућност библиотека у контексту корпоративне идеологије и социјалне одговорности.

Тема конференције Библиотеке и феминизам представља спој жена кроз историју и жена библиотекарки, а обе представљају основу феминистичког активизма. Циљ жена у феминистичком покрету је да се изборе за своја права и свој положај на друштвеној лествици у односу на мушки део популације.

На конференцији је било представљено 19 радова који покривају ову тему, подељених у четири групе: пленарна предавања и секције 1, 2 и 3.

На пленарном предавању представљена су два рада:

Библиотеке и феминизам: места и разлике – Биљана Дојчиновић
Библиотеке у фокусу феминизма – Александра Вранеш

У секцији 1 престављена су четири рада:

Фемизам и библиотеке у Исламском свету – пример Ирана, Азербејџана и Саудијске Арабије – Ема Петковић, Сеад Сафари
Арапске књижевнице у преводу на српски језик – Драгана Ђурђевић
Жене у руковођењу: Библиотеке и стручно библиотечко образовање у Канзасу – Ендрју Смит
Значај првих женских колекција гитарских музикалија – Урош Дојчиновић
Феминистичке библиотеке и архиви у Немачкој – историјски развој и перспективе – Олга Боровић
Музеј жена Црне Горе – сусрет дигиталне хуманистике и културног феминизма – Јелена Лалатовић

На секцији 2 представљено је шест радова:

Библиотекарство као женска професија – Наташа Симић
Неке мисли о родним метафорама везаним за жене – Нигар Багхирова
Метафоре везане за жене које раде на пољу лингвистике – Ајтан Рајабова
Торил Моино читање симон де Бовоар – рачунарска анализа текста Гошће – Милош Д. Ђурић
Феминистичка филозофија јеика и металингвистичка свест – Ђорђе Божовић
О неким аспектима изучавања академског вокабулара и његовој примени на унивезитету – Јована Миловановић

На секцији 3 је представљено 5 радова:

Феминистичка етика Ксеније Атанасијевић – Александар Прњат
Љубица Марковић – градитељка библиотекарске струке у Србији – Гордана Стокић Симончић, Анђела Стошић
Допринос Еве Вероне југословенском библиотекарству и библиографији – Гордана Ђоковић
Допринос жена развоју српске библиографије – Драгана Грујић
Марија Илић Агапова библиотекарка и борац за женска права – Оја Кринуловић, Марија Булатовић

Овим радовима су покривене све дате подтеме, а поред чињеница везаних за професионални живот сазнали смо доста занимљивих ствари о животу познатих библиотекарки, књижевница и жена са подручја бивше Југославије, а и шире.

Приказ изложбе о великану српске пољопривреде Ђорђу Радићу

MСц Оја Кринуловић, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“, Београд
Игор Живановић, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“, Београд

Поводом 180 година од рођења др Ђорђа Радића, првог доктора пољопривредних наука у Србији, организује се изложба под називом „Великан српске пољопривреде чија дела трају и данас: 180 година од рођења Ђорђа Радића“ у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

Аутори изложбе су Оја Кринуловић, дипломирани библиотекар саветник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Игор Живановић и Никола Крсмановић, виши дипломирани библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Изложба је део Микро грант пројекта Викимедијине фондације, под називом Пољопривредне и сродне науке у Србији.

Ђорђе Радић (1839 -1922) је био је први српски доктор пољопривредних наука и један од најзначајнијих пољопривредних стручњака које је Србија имала у XIX и на почетку XX века. Он има велике заслуге за развој пољопривреде, пољопривредног образовања и културе уопште у тадашњој Војводини, Србији и Црној Гори. Ђорђе Радић, један од најобразованијих Срба 19. века, утемељио је научну и образовну литературу у области пољопривреде, основао је три пољопривредне школе, на више начина унапредивши агрономију у Србији и Црној Гори. Био је изузетан стручњак који је познавао пољопривредне прилике у Србији, али и у најразвијенијим европским земљама. У писању се ослањао на дела углавном немачких агронома, успевши да напише око 50 стручних књига и уџбеника, који су служили и за образовање ученика основних и стручних школа и као приручници пољопривредницима. Као први Србин доктор наука био је зачетник многих грана агрономије у Србији. Резултати његових истраживања и ангажовања видљиви су и данас, у науци и просвети.

Своју прву књигу са насловом Плуг од постанка његовог до данас је издао 1861.године. Велики значај има и књига Све о кукурузу (1872) и она представља прво заокружено и илустровано дело о овој биљци на на тлу Европе после 1620. године, где између осталог наводи да је кукуруз у Србију стигао 1576. преко Грчке.

Циљ ове изложбе је да се прикаже значај и актуелност нашег великог научника и доктора пољопривредних наука. Његова дела и данас представљају извор научних идеја у области пољопривреде, агрономије, ратарста, повртарства и воћарства.

На изложби су представљена дела Ђорђа Радића (монографске и серијске публикације) из фонда Универзитетске библиотеке . Изложбу прати илустровани каталог који је подељен у неколико целина:

Кратак осврт на животни пут Ђорђа Радића
Просветно-педагошки значај Ђорђа Радића
Радићев допринос развоју просвете
Ђорђе Радић као први оснивач пољопривредне школе у Србији и урбанизација Краљева
Радићев боравак у Црној Гори
Радићева књига о цвећу из 1895. године
Библиографија радова Ђорђа Радића у фонду Универзитетске библиотеке ”Светозар Марковић“ у Београду