МА Марија Булатовић
„Универзитетска библиотека Светозар Марковић“
Једанаеста међународна конференција QQML (Qualitative and Quantitative Methods in Libraries) 2019 је одржана у Фиренци на Европском универзитетском институту.
Институт је смештен у опатији Фијесолана на брду са кога се пружа поглед на Фиренцу. Окружен маслињацима и вилама овај антички комплекс има историју дугу 2.000 година. Прво је на том месту био етрурски храм, па римско гробље, да би на крају био претворен у прву катедралу на
Фијесолеу. Тек у 15. веку се црква комплетно реновира и зграда добија правоугаони облик и лођу са погледом на Фиренцу. Козимо Медичи је зацртао да од опатије направи центар културе. Основао је библиотеку у којој су била класична дела. То се сматра златним добом опатије, јер је већ у 16. веку претворена у болницу, а затим и у штаб трупа Чарлса V. У 19. веку имање је претворено у апартмане за издавање и тада полако почиње да добија своју садашњу намену. Када се ритер Франческо уселио основао је школу у којој је предавао штампање. 1871. године постаје богословски факултет.
Европски универзитетски институт је основан 1972. године. Основало га је 6 земаља чланица Европске Заједнице са циљем да пружају обуку докторандима и постдокторандима, као и да подстичу истраживања из области које су од значаја за развој Европе. 1976. године здање прима прве истраживаче. Данас овај студентски центар има више зграда у Фијесолеу и Фиренци, али је опатија Фијесолана и даље центар ове институције. Са 23 земље чланице у њему је више од 1100 људи.
Састоји се од 4 департмана: Економија, Историја, Право, Политичке и Друштвене студије; Роберт Шуман центар за напредне студије; Макс Вебер програм за постдокторске студије; Школа за интернационално управљање; Историјски архив Европске уније. Сваке године око 110 докторанада истраживача добије стипендију, док је око 60 људи из целог света годишње на постдокторским студијама.
Роберт Шуман центар за напредне студије спроводи истраживања о динамици Европских интеграција и улози Европе у свету већ 25 година. Сваке године се организују конференције, семинари и радионице и издају многобројне публикације.
Школа за интернационално упављање је основана 2017. године. У њој се анализирају проблеми управљања ван граница државе. Подржна је од стране Erasmus+ програма Европске Уније, а стипендије се додељују политичарима, владиним службеницима, научницима, глумцима и новинарима.
За 2020. годину је у плану да се отвори и мултидисциплинарни мастер програм.
Занимљиво је да се у Европском универзитетском институту налази Историјски архив Европске Уније. Основан је 1984. године са циљем да чува и историјске документе институција Европске Уније и њихових агенција који су доступни јавности.
Са постојећим програмима и центрима и сталном тенденцијом да се развија и уводи нове програме Европски универзитетски институт покрива широке области образовања и истраживања.
Јелена Смаилагић
Факултет за културу и медије
Стваралачки опус Љубице Ђорђевић је била тема докторске дисертације, коју је одбранила Верa Петровић на Филозофском факултету Универзитета Пале, 22. марта 2019. године.
Циљ проучавања у овој докторској дисертацији био је усмерен према научним и теоријским схватањима научног и друштвеног рада и доприноса Љубице Ђорђевић, почев од њене биографије, рада као библиотекара, библиографа, универзитетског професора, до песника и књижевног критичара.
Рад је подељен у 11 поглавља: Увод; Биографија Љубице Ђорђевић; Љубица Ђорђевић као библиотекар; Љубица Ђорђевић као библиограф; Љубица Ђорђевић као универзитетски професор; Љубица Ђорђевић као књижевник, песник и критичар; Закључна разматрања о Љубици Ђорђевић; Персонална библиографија Љубице Ђорђевић; Литература; Прилози и Биографија aутора.
Живот и стваралачки опус Љубице Ђорђевић, њен научни и друштвени допринос српском библиотекарству 20-тог века, кроз библиотекарство, друштвени и педагошки рад, библиографско и књижевно стваралаштво у науци до сада није систематски проучавано.
Овим научним радом о Љубици Ђорђевић, остварена је и једна од њених жеља, наиме она је у својим радовима увек истицала потребу да се на научној основи истражи историја библиотекарства. Mожемо рећи да ова дисертација представља скроман допринос у исписивању једне свеобухватне историје библиотекарства.
Проучавајући животни пут Љубице Ђорђевић, аутор се сусрео са недостатком архивске грађа, зато што Љубица Ђорђевић није имала потомака, а ни наследника, тако да нема сачуване личне архиве, на велику жалост. У установама где је провела радни век нема сачуваног ни једног оргиналног документа, тако да се биографски мозаик склапао на основу постојеће архивске грађе: Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Београду, Архива Србије, Архива Југославије, Архива града Београда, Библиотеке Музеја историје Југославије, СУБНОР-а (Савез удружења бораца народноослободилачког рата) у Крагујевцу, Архиве Народне библиотеке Србије.
За аутора је, оскудна архивска грађа са једне стране отежавала истраживање а самим тим и комплетирање биографских података о Љубици Ђорђевић, а са друге је представљала изазов у научном и професионалном смислу.
На основу расположивих података аутор је приказао живот и рад Љубице Ђорђевић од рођења до 1949. године и период од 1952. до 1999. године, а период од 1949. до 1952. године је покривен велом тајни и остао неистражен, зато што аутор није могао да дође до релевантне архивске грађе.
Била је у браку са Стефаном Митровићем, који је био осуђен за време информбироа због својих политичких убеђења, па је у том периоду и она била санкционисана и без икаквог посла.
У свет библиотекарства ушла је 1. марта 1952. године добивши посао књижничара на Филозофском факултету у Београду, у библиотеци Семинара за југословенску књижевност. Савесна и приљежна, после приправничког стажа и стеченог икуства, државни испит је положила 1954. године у Народној библиотеци Србије, са одличним успехом. Радећи у библиотеци, окружена књигама, наставила је да се образује. Студије књижевности започела је на Филозофском, а дипломирала је на Филолошком факултету 1961. године. На постдипломским студијама одбранила је 15. jануара 1966. године магистарски рад код ментора проф. Слободана Ж. Марковића: Критичарско дело Велибора Глигорића. Период имеђу два светска рата. Своје формално образовање завршила је израдом докторске дисертације: Песничко дело Десанке Максимовић, коју је одбранила 20. новембра 1972. године, код ментора проф. др Димитрија Вученова. Промовисана је у доктора наука 3. априла 1973. године.
Библиотекарској професији се свестрано посветила, радећи на књижничарским, библиотекарским и библиографским пословима, а од 1980. године и образовању будућих библиотекара.
Смер за библиотекарство је почео се радом школске 1980/81. године, као редовне двогодишње интеркатедарске студије. Студенти са свих група на Филолошком факултету су могли после IV семестра да се упишу на Смер за библиотекарство. За предмет Основи библиотекарства је изабрана ванредни проф. др Љубица Ђорђевић.
Вера Петровић је истражујући лик и дело Љубице Ђорђевић, употпунила њене биографске податке и дошла да нових сазнања о њеном погледу и указивању на неопходност и значај библиотечко информационе науке.
MA Марија Булатовић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Централна јавна библиотека у Верији је мала библиотека у планинском региону Северне Грчке, али је истовремено и једна од најпознатијих библиотека у овој земљи.
Основана је 1953. године када је градска општинска библиотека преуређена у јавну библиотеку, а нова библотека је отворена 1995. године. Има 23 000 регистрованих корисника, што је око 40% становништва Верије, а опслужује и око 130 000 људи у околини. Становницима удаљених села шаљу се мобилне библиотеке добро опремљене књигама и лап топ рачунаром. Још давне 1996. године, ова Библиотека је прва у Грчкој омогућила својим корисницима бесплатан приступ рачунару и интернету.
Библиотека је посебно усредсређена на младе и поседује дечије зоне, а акценат је на промоцији читања, дигиталној писмености и креативности. Организују се разне креативне играонице као што су: роботика, 3д игре, причање прича, сликање, вајање, позориште и музика. Нове вештине усвајају на различите начине у зависности од узраста – од играоница, преко практичних часова кувања, рачунара и Magic box-а. Ни старији корисници нису запостављени. За њих се организују курсеви рачунара на којима уче ствари које су им потребне у свакодневном животу – писање биографија, дељење видео записа и музике, а заступљене су и друштвене мреже. Библиотека настоји да укључи и старије особе у ново дигитално доба, па их обучава како да претражују на интернету и да се прикључе друштвеним мрежама.
Због разноврсних услуга и програма намењених свим узрастима, као и пружању помоћи другим библиотекама у њиховом раду (помогла је да више од 60 јавних грчких библиотека креира своје web странице и укључила их у портал јавних библиотека Верија библиотеке) Библиотека у Верији је постала лидер у Грчкој. 2010. године Библиотека осваја награду Фондације за приступ учењу Била и Мелинде Гејтс. Награда се додељује библиотекама и сличним установама ван Сједињених Америчких Држава за пружање бесплатног приступа рачунару и интернету. Награду ће искористити за даље ширење библиотечке мреже и унапређење ит структуре.
Овом наградом Централна јавна библиотека у Верији стиче углед и ван граница своје земље.
Дипломирани библиотекар саветник Оја Кринуловић,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Дипломирани виши библиотекар Игор Живановић,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Друштво библиотекара Републике Српске заједно са Народном и Универзитетском библиотеком Републике Српске је од 18. до 19. априла 2019. год. у Теслићу, организовало 24. по реду стручни скуп под називом „Савремени токови у библиотекама“. Теме семинара биле су Завичајни и посебни фондови, спој традиције и савремених токова у библиотекама; Комуникација и интеракција у школској библиотеци.
Скупу је присуствовало преко 300 библиотекара. Библиотекари су били из народних, школских, високошколских и специјалних библиотека из Србије и региона, од којих је 40 излагача презентовало стручне радове. Теме су се односили на све области посебних збирки и завичајних фондова: набавку и прикупљање, обраду, дигитализацију, промоцију и укључивање у токове савременог библиотекарства које подразумева видљивост и повезивање. Наглашен је значај завичајних збирки у очувању традиције и идентитета локалне заједнице. Циљ је био да се истакне чињеница да је библиотека главни ослонац друштва која свима омогућује учење, креативност и иновативност, усавршавање постојећег кадра и упознавање са променама које се дешавају у библиотекарству.
Констатовано је да су битни делови сваке јавне библиотеке посебни фондови и завичајне збирке и да им је потребно посветити посебну пажњу, како у погледу набавке и обраде тако и у погледу смештаја.
У оквиру тематског блока посвећеног школским библиотекарима разматране су разне теме у вези са применом модерних технологија и развојем модерне методологије рада школских библиотекара. Разматран је рад са адолесцентима, учешће ученика у раду школске библиотеке, рад са децом са инвалидитетом и улога школског библиотекара у раду са њима. Предавачи су изнели бројне примере позитивне праксе који се могу применити у свакодневном раду у школској библиотеци. Посебна пажња посвећена је фондовима школских библиотека, а посебно електронским публикацијама као њиховом саставном делу.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, је имала пет представника, са два рада: дипломирани библиотекар саветник Оја Кринуловић, дипломирани виши библиоткар Игор Живановић и дипломирани библиотекар саветник Александра Поповић су имали рад на тему Модерне технологија: Дигитална искуства у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и дипломирани виши библиоткар Весна Шујица и дипломирани виши библиоткар Маја Ђорђевић заједно са колегиницом Љиљаном Станимировић из Универзитетске библиотеке у Крагујевцу су имале рад на тему Библиотека манастира Студеница. Презентације излагача из Универзитетске библиотеке су биле веома добро посећене и изазвале су значајно интересовање код колега из региона.
Циљ рада Модерне технологија: Дигитална искуства у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ био је да се библиотекари из региона упознају са новим дигиталним технологијама које поседује Универзитетска библиотека у Београду.
Посебна пажња је била посвећена Меџик боксу, тј. Магичној витрини (уређај који омогућава виртуелно прелиставање библиотечке грађе), Робот скенеру (уређај који сам скенира публикације, а књиге одмах постају део дигиталне библиотеке), као и новој платформи Транскрибус (платформа за аутоматско препознавање, транскрипцију и претраживање рукописног и штампаног материјала). Такође је била представљена и дугогодишња сарадња са Викимедијом Србије. На Викимедијиној остави налазе се поједине дигитализоване публикације којима је истекло ауторско право.
Библиотеке се све више осавремењују а услуге које пружају својим корисницима се усложњавају, што и од самих библиотекара изискује све веће знање и ангажовање, креативност и иновативност, као одговор на изазов како, у доба презасићености мноштвом понуда, сачувати или боље рећи однеговати и задржати корисника.