Превод:Ивана Гавриловић,

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Tripathi, S., & Ansari, M. S. (2024). Application of mobile technology for stock management in academic libraries. DESIDOC Journal of Library & Information Technology, 44(4), 234-241. https://doi.org/10.14429/djlit.44.04.19650

 

Примена мобилне технологије у управљању библиотечким ресурсима у академским библиотекама

АПСТРАКТ:

Овај рад разматра улогу мобилних апликација у унапређењу библиотечких послова. Мобилна технологија се појављује као вредан ресурс за уштеду времена и труда. Рад показује како мобилне апликације могу поједноставити задатке попут пописа књига и вођења осталих статистика у вези са библиотечким збиркама. Такође, рад има јединствен приступ евидентирањем статистике о коришћењу књига и праћењу активности особља, посебно када је реч о враћању књига на полице. Овај метод има значајан утицај на развој збирки и ефикасно управљање библиотечким особљем. Истиче се потенцијал мобилне технологије за унапређење економског и одрживог пословања при вршењу библиотечких услуга. Приметно, полице библиотека су често претрпане, са лошом интернет везом и недовољном инфраструктуром за уобичајене послове. Неки недостаци, попут неадекватног осветљења полица, означени су као фактори који утичу на перформансе апликације.

Кључне речи: организација полица; управљање збиркама; академске библиотеке; реорганизација полица; мобилне апликације у библиотекама

1.УВОД

Док су раније различити ИКТ (информационо-комуникациони) алати омогућавали предности неколицини оних који су поседовали знања о њиховом коришћењу и имали приступ дигиталним медијима, мобилна технологија је омогућила брже начине да се допре до људи, трансформише наш свакодневни живот и помогне да се премости дигитални јаз. Приступачност било ког ИКТ алата никада није била толико значајна као што је то сада са мобилним телефонима. Извештај Хоризон из 2010. (2010 Horizon Report) године мобилне је назвао „незаобилазним делом“ људског живота. Описани су као алати за „учење, продуктивност, организацију послова… које узимамо заједно са кључевима од кола и новчаником“ 1. Људи постају дигитално описмењени и у великој мери зависе од мобилних телефона у својим свакодневним активностима. Студија УНЕСКО  је известила да више од шест милијарди људи, од процењене светске популације од укупно седам милијарди, има приступ функционалном мобилном телефону 2. Људи све више користе мобилне уређаје уместо десктоп рачунара за приступ интернету 3. У једној студији за упоређивање употребе мобилних уређаја и десктоп рачунара за приступ веб-сајтовима утврђено је да је 68,1% свих посета веб-сајтовима у 2020. години дошло са мобилних уређаја, у поређењу са 28,9% који су стигли путем десктоп рачунара 4. У Индији се број корисника паметних телефона повећава захваљујући различитим иницијативама Индијске владе, као што је „Дигитална Индија“. Ковид пандемија је такође допринела повећаној употреби мобилних уређаја. Очекује се да ће број корисника паметних телефона порасти изнад милијарду у 2026. Години 5.

Са овако великим бројем корисника паметних телефона, организације које пружају услуге, као што су библиотеке, имају многе могућности да унапреде своје услуге. Поред тога што су свуда присутни, уређаји су преносиви те пружају погодност коришћења у било ком тренутку и на било којем месту. Такође, развој мобилних апликација не захтева много труда и новца, што је корисно за библиотеке које се стално боре са малим буџетима. Ове карактеристике довеле су до веће употребе мобилних апликација за пружање библиотечких услуга. Овај тренд је довео до тога да се већина библиотечких сајтова прилагоди за мобилни приступ 6. Мобилни алати могу повезати кориснике и библиотеке изван просторних ограничења 7. Библиотечке мобилне услуге помажу у стварању свеприсутног образовног окружења за студенте, како би задовољиле њихове академске потребе и потребу за разонодом 8. Према анкети коју су спровели Мансури и Солејмани 9 о мобилним услугама у академским и јавним библиотекама у Ирану, утврђено је да корисници академских и јавних библиотека сматрају да су услуге као што су циркулација, продужење рока за враћање књига, претрага каталога, сервис „питај библиотекара“ и информације о радном времену библиотеке најважније ставке које треба укључити у мобилне библиотечке апликације.

 

  1. ПРИМЕНА МОБИЛНИХ АПЛИКАЦИЈА У БИБЛИОТЕКАМА

Мобилни телефони су много преносивији и погоднији за руковање због своје величине у поређењу са десктоп/лаптоп рачунарима, са функцијама као што су уграђене камере, ГПС, и биометријски скенери који пружају велике могућности библиотекама да развијају нове услуге за своје кориснике. Такође, они су боља алтернатива десктоп или лаптоп рачунарима у смислу приступачности и лакоће коришћења. Према Ајабу Мохидену, Шејху и Кауру 10, мобилне апликације су ефикасни алати за комуникацију и референсне услуге који осигуравају доступност библиотечких услуга 24/7, пружају додатне могућности корисницима и стварају кориснички оријентисане услуге. Оне могу бити ефикасни алати за успостављање прецизних и прилагођених веза са корисницима. Слично томе, апликације за размену порука као што је WhatsApp могу пружити ефикасне услуге обавештавања 11.

Бројне студије су забележиле број мобилних библиотечких услуга и примену мобилних технологија у библиотекама 12-14 . Мобилне апликације доступне библиотекама углавном се користе за услуге обавештавања, претраживања, приступа е-ресурсима, управљање корисничким профилима за услуге у вези са позајмицама и услуге засноване на QR кодовима 15-16. Лаи, Џонг, Чиу и Пу 17 су развили систем за полице за читање е-књига користећи мобилне уређаје. Линрађ 18 и други су предложили мобилну апликацију као нови приступ у оријентацији студената бруцоша како би се повећала свест о библиотечким услугама користећи концепт гејмификације и утврдили да метод веома ефикасно служи сврси. Бредли 19 и други су известили о мобилној апликацији за библиотечку туру за кориснике Библиотеке Њуман на Универзитету Вирџинија Тек (Newman Library (MainBranch) of Virginia Tech) користећи ајбикон блутут штедљиви уређај ( iBeacon, Bluetooth Low Energy (BLE). Мулинс 20 је писао о мобилној апликацији за информациону писменост под називом Истраживање плус ТМ (Research PlusTM) која подржава истраживачке активности студената.

Постоје библиотечке апликације као што је Либиб (Libib), библиотечка апликација за каталогизацију која синхронизује своју базу података на интернету за приступ преко више платформи путем облака који нуди libib.com 21. „Полица са књигама“ (The Bookshelf) и „Моја библиотека“ (My Library) апликације помажу у креирању виртуелне библиотеке. Апликације као што су „Отворена библиотека“ (Open Library), „Либи“ (Libby), „Национална дигитална библиотека Индије“ (National Digital Library of India) пружају бесплатан и отворен приступ књигама, при чему Либи корисницима омогућава да подешавају тајмер за спавање. „ Покетбук читач“ (PocketBook Reader)  подржава 26 формата књига и аудио садржаја за читање е-садржаја. Већина издавача, као што су Wiley, Elsevier, Sage, Springer Nature и други, имају своје апликације, и корисници могу приступити претплаћеном садржају било када и било где. Књижевни клубови могу бити организовани преко апликација као што је „Књижевни клубови“ (BookClubs), која аутоматски заказује сусрете и олакшава дискусије о препорученим књигама. Јавна библиотека у Чикагу (Chicago Public Library) може бити претажена преко своје апликације „Претаживач часописа“ (Journal Finder), који подржава PhDTalks.org и олакшава истраживачима да процене у којим часописима могу објавити своје истраживање. Ово су неке од апликација које имају разнолике карактеристике, а сви ови алати осигуравају да библиотеке испуне све захтеве корисника преко једног преносивог уређаја, односно мобилног телефона који је повезан са интернетом.

Синг и Мадусудан 22 су дали систематски преглед литературе о услугама заснованим на мобилним апликацијама у библиотекама и информационим центрима и приметили прелазак фокуса са веб-библиотечких услуга на мобилне библиотечке услуге. Санђива и Гауда 23 су урадили студију о процесу компјутеризоване верификације ресурса користећи „Ло маг баркод скенер“ (LoMag) и „Кутулс“ (Kutools) за MS Excel. Синг 24 је предложио разне имплементације кју-ар кодова (QR) за унапређење библиотечких услуга. Према Малати и Канти 25, мобилна технологија је поуздана, тачна, брза и економична за верификацију библиотечких ресурса. Она је практична, лако се користи и може се лако преносити. Процес верификације ресурса може се обавити без нарушавања редовних активности библиотеке. Боберић Крстићев, Тешендић и Верма 14. су писали о апликацији за управљање инвентаром под називом Мобилиб (Mobilib) за Android платформу. Апликација је развијена као део библиотечког система за управљање под називом Бисис, интерна апликација коју је развио Универзитет у Новом Саду у Србији. Кроз Мобилиб, корисник може претраживати и ажурирати библиографске податке у Бисис систему за управљање библиотекама путем посебно дизајниране услуге под називом Мобилни сервис. Хан 26 је предложио прототип мобилне апликације која користи проширену реалност (AR) за бољи приступ штампаним и дигиталним библиотечким колекцијама. Поред тога, развој апликација за образовни садржај у аудио и видео формату и ћаскања као додатак онлајн библиотечким услугама су будуће могућности које библиотеке могу истраживати 27.

  1. УПРАВЉАЊЕ БИБЛИОТЕЧКИМ РЕСУРСИМА

У библиотекама које садрже велики број књига потребан је значајан напор да књиге правилно и брзо буду враћене на своје место, више пута у току дана. Одржавање реда на полицама са књигама представља непрестану бригу за библиотеке. Како су истакли Еванс и Суини 28, функције повезане са управљањем ресурсима добијају на значају за библиотеке које се труде да буду одговорне када је у питању одржавању безбедних радних окружења и јавних простора. Ово подразумева потребу да системи за полица буду довољно јаки да подрже тежину књига које су на њима и да буду отпорни за редовно коришћење, као и на повремено неадекватно коришћење од стране особља и корисника библиотеке. Ручно распоређивање књига резултира грешкама, и потребом да се додатно ангажује неко за овај задатак.

Распоређивање и слагање књига по полицама је важна библиотечка активност која обезбеђује квалитетне услуге корисницима 29. Овај процес треба обављати свакодневно, најбоље у краћим временским периодима како би се уштедело време и корисницима и особљу 30. Преуређивање књига у библиотеци је динамичан процес који помаже библиотекама да одрже ред, оптимизују простор и побољшају приступачност. Ово је суштски аспект управљања библиотеком који захтева пажљиво планирање, процену и сталну пажњу. Усвајањем уметности преуређивања књига у библиотеци, библиотеке могу наставити да служе као светионици знања, подстичући учење, истраживање и ангажовање заједнице. Подаци о циркулацији књига су од суштинске важности за даљи развој фонда. Студије засноване на подацима о циркулацији су доступне за ефикасно управљање збиркама 31-33.

Чиннаија и Камарти 34 су представили модел за аутоматизацију операција враћања  на полице примењивањем концепта Аутоматизованог система за складиштење и повраћај (Automated Storage and Retrieval System (AS/RS)). Предложили су практичан систем који комбинује аутоматизоване и ручне операције како би се књига враћена од стране корисника ставила на своје одговарајуће место и похранили подаци повезани са тим. Експеримент је показао значајно смањење времена у процесу поновног распоређивања и повећање учинка у пословима поновног распоређивања књига. Закључују да је у потпуности аутоматизовани систем за поновно распоређивање технички изводљив, али изузетно скуп. Ово истраживање покушава да забележи статистику коришћења књига укључујући податке о циркулацији и податке о књигама које нису издатe, али су прегледане у библиотеци од стране корисника.

  1. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Циљ истраживања био је двострук: први је да се проучи мобилна апликација и идентификују користи и проблеми/изазови који могу настати током њене имплементације за управљање библиотеком. Други циљ био је да се добију статистички подаци о књигама које су консултоване унутар библиотечког простора. Управљање ресурсима у библиотеци обухвата три аспекта којима библиотечки професионалац треба да се бави: особље, кориснике и збирку. Број књига и употреба збирки одређују радно ангажовање особља у делу са књигама. За велике колекције, делегирање посла особљу се обично заснива на овим факторима. Стога, важно је знати потенцијал збирке у полицама и статистика коришћења. Један од метода за прикупљање података о коришћењу књига у библиотеци је приступање статистикама о циркулацији, које се лако могу добити путем аутоматизованог библиотечког софтвера. Међутим, подаци о многим књигама које се консултују унутар библиотечког простора нису забележени. Стога, одлучено је да се забележе статистички подаци о књигама које корисници консултују унутар библиотечког простора помоћу мобилне апликације.

4.1 Књижни фонд у Централној библиотеци Владиног Колеџа за постдипломске студије, Кактија, Јагдалпур

Књижни фонд Централне библиотеке Владиног Колеџа за постдипломске студије у Јагдалпуру садржи око 70 хиљада књига и дневно је посети између 200 и 300 корисника. Просторије пружају одличну атмосферу и одговарајућу инфраструктуру за удобно учење. Читаоница је углавном увек пуна корисника библиотеке. Приземље има отворени приступ и садржи колекцију фреквентних књига за позајмицу корисницима. Први спрат има ограничен приступ јер чува књиге за припремање испита. Постоји 155 металних полица распоређених по целој површини пода. Полице су двостране. Свака полица је подељена на осам делова, а сваки део може да прими од 25 до 30 књига. Међутим, због недостатка простора, број књига на свакој полици може да пређе и 35, у зависности од броја страна књига.

Књиге на приземљу су распоређене по Дјуијевој децималној класификацији (ДДК). Сваки ред на полицама има свој предметни водич који указује на припадајуће области ДДК система који су покривени у тој секцији. Одељење за позајмицу налази се у близини улаза у библиотеку. Читаоница такође садржи референсну литератури и књиге за припремање испита. Важно је напоменути да је читаоница одвојена од простора за књиге. Студенти могу да преносе књиге са полица у читаоницу ради прегледања унутар просторија или да их позајмљују на пулту за позајмице.

Рутинске активности које особље обавља у овом простору укључују прикупљање књига из читаонице и простора за позајмице, сортирање, поновно враћање на полице, провера полица и пружање консултантских услуга студентима у вези са књигама из одређених тематских области. Тешко је пратити статистику о променама на полицама које бележи особље.

 

  1. АПЛИКАЦИЈА ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ БАРКОДА У ТАБЕЛУ (BARCODE TO SHEET APP)

У све дигиталном свету који се шири, библиотеке стално траже иновативна решења која ће олакшати рад и побољшати корисничко искуство. Једно од таквих решења је апликација Barcode to Sheet. Овај моћан алат комбинује једноставност скенирања баркода са флексибилношћу дигиталних табела. Апликација је донела револуцију у руковођењу библиотекама, поједностављујући задатке као што су управљање инвентаром, каталогизација и праћење књига.

Апликација је први пут представљена у марту 2021. године од стране компаније Велосити софтверска решења (Velocity Software Solutions), индијског предузећа које ради под брендом „Knowband“ (www.KnowBand.com). Има високу оцену на Гугл плеј апликације, Google Play Store (4.6 *) 35 и Епл апликације, Apple App Store (4.3 *) 36. Према подацима са Гугл плеј апликације, апликација је преузета више од 100.000 пута.

Ова апликација је дизајнирана да ради на различитим платформама, укључујући паметне телефоне и таблете. Њена примарна сврха је да помогне библиотекарима и библиотечком особљу да ефикасније управљају својим колекцијама. Апликација омогућава корисницима да скенирају баркод књиге или другог библиотечког материјала, тренутно похрањујући релевантне информације и извозећи их у дигиталну табелу.

5.1 Предности Barcode to Sheet апликације

5.1.1 Уштеда времена

Апликација значајно смањује време потребно за управљање инвентаром, каталогизацију и праћење књига. Прекинуто је ручно уношење података, што омогућава запосленима да се усмере на друге важне библиотечке услуге.

5.1.2 Тачност

Скенирање баркода практично елиминише људске грешке у уносу података. Ово осигурава да дигитални записи у библиотеци буду тачни и ажурни.

5.1.3 Приступачност 

Дигиталној табели коју апликација креира може се приступити и уређивати на више уређаја и делити међу библиотечким особљем, што подстиче сарадњу и размену података.

5.1.4 Уштеда трошкова

Библиотеке могу смањити потребу за посебном опремом и софтвером за каталогизацију, јер Barcode to Sheet апликација пружа економски приступачну замену.

5.1.5 Прилагођеност кориснику

Апликација је дизајнирана са интуитивним корисничким интерфејсом, што је чини доступном библиотекарима са различитим нивоима техничког знања.

5.2 Карактеристике Barcode to Sheet апликације

5.2.1 Вишезначност

Софтвер подржава француски, шпански и руски језик поред енглеског.

5.2.2 Ефикасност

Апликација је лака за руковање и нуди мобилност у поређењу са фиксним радним станицама.

5.2.3 Тачност 

Ова апликација може брзо и прецизно да скенира баркод у поређењу са ручним уносом података.

5.2.4 Подршка за више система скенирања кодова

Подржава скенирање, читање или снимање различитих главних система скенирања кодова, укључујући скенирање Q.R. кодова, ISBN скенирање, EAN-13, EAN-8, итд.

5.2.5 Прилагођавање

Омогућава креирање прилагођених листова/облика за снимање података. Редови и колоне се лако додају на исти начин као у Excel табели. Могуће је ручно уносити редове или аутоматски помоћу клика на дугме.

5.2.6 Подршка за више формата

Омогућава извоз снимљених података у CSV, Excel или XML формату, подржавајући интероперабилност података.

  1. МЕТОДОЛОГИЈА

Даље су приказани кораци уе имплементацији апликације Barcode to Sheet у библиотеци с циљем прикупљања података. Активност прикупљања података започела је у месецу јануару 2023. године и настављена је до августа 2023. године.

6.1 Инсталација апликације на мобилни телефон 

Прикупљање и враћање на полице књига из читаоница је рутинска активност. Одлучено је да се ове књиге евидентирају јер ће их особље поново распоредити на полице. Књиге су скениране свакодневно коришћењем мобилне апликације под називом Barcode to Sheet App, која је насумично одабрана. Стандардну верзију апликације Barcode to Sheet направила је фирмаVelocity Software Solutions и доступна је основна бесплатна верзија. Апликација се лако може преузети са Гугл плеј стора и инсталирати на било који мобилни уређај. Апликација је врло једноставна за коришћење за библиотећко особље. Приступна страна за апликацију је приказана на Слици 1.

6.2 Креирање табела 

Почетна страница апликације омогућава креирање табела, а бесплатна верзија омогућава креирање табела са 20 колона. Више табела може бити креирано и додељено различитим запосленима како би се посао могао обављати истовремено. Почетна страница нуди опцију за креирање нове табеле и приказује разне табеле које су већ креиране у апликацији (Слика 2). Ова функција омогућава корисницима да креирају прилагођене обрасце и сачувају податке у стандардним форматима као што су CSV, XML и XLS. Креирање нове табеле захтева унос имена табеле и назива колона (Слика 3). Лако прикупљање података о књигама (у библиотекама) може се обавити помоћу скенирања бар кода.

6.3 Прикупљање података

Апликација тражи дозволу за приступ камери како би скенирала баркод. Такође има дугме за чување које омогућава спремање записа (Слика 4).

Током истраживања, особље је прикупљало идентификационе бројеве књига помоћу апликације. За неке књиге је такође додат коментар уколико је било потребно (Слика 5). Апликација не захтева интернет везу, што је било веома корисно у простору за складиштење, где је сигнал мреже обично веома слаб.

6.4 Чување података

Апликација омогућава извоз прикупљених података, који се касније могу комбиновати и користити на рачунару. Податке је могуће послати путем мејла или сачувати на уређају. Апликација подржава различите стандардне формате података као што су CSV, XML и XLSX (Слика 6).

Прикупљени подаци и идентификационим бројевима књига на полицама су били  сачувани као Excel фајл на мобилним уређајима током истраживања, од стране сваког члана особља. Стандардна номенклатура за чување фајлова била је у формату [име члана особља_датум]. Ови фајлови су потом пренети на рачунар у Excel формату. Податци у Excel формату су затим прегледани због грешака и сређени по датуму како би се разумела количина посла по сваком члану особља.

  1. ЗАПАЖАЊА И ЗАКЉУЧЦИ СТУДИЈЕ

Сакупљени подаци су разврстани по месецима, као и по члановима особља, како је представљено у Табели 1 и Табели 2. Након анализе података, уочена су следећа посматрања:

Табела 1. Прикупљени подаци о поновном распоређивању књига (по месецима)

Табела 2. Подаци о прераспоређивању књига распоређени по запосленима

Табела 1 даје увид у дневну просечну активност особља у вези са поновним распоређивањем књига. Она приказује месечни број докумената које је особље поново поставило на полице. Подаци показују да особље обично поново распоређује у просеку од 50 до 80 књига дневно (ово не укључује активности као што су проверавање полица и интервенције и исправке које врши библиотечко особље). Такође, подаци показују да се велики број књига само прегледа, што студенти радије раде у библиотеци него да их позајмљују. Корисници прегледају скоро 10 % збирке књига на полицама у просторијама библиотеке.

Табела 2 даје месечни преглед броја књига које су поново распоређене од стране различитог особља. Сваког месеца, записи су прегледани, а расподела посла је ревидирана. Особљу је постављен минимални циљ од 500 докумената који треба да буду поново распоређени у току једног месеца.

Јединствени идентификациони бројеви књига који се појављују више пута сматрају се вреднијим и релевантнијим за кориснике. Књиге из области књижевности и историје, као и томови о значајним личностима, често се прегледају унутар библиотеке.

Ова студија наговештава да се најкоришћенија збирка у библиотеци може идентификовати не само кроз записе о циркулацији, већ и кроз књиге које се консултују унутар библиотеке. Број књига које су поново распоређене је важан податак за евидентирање коришћења библиотечке збирке, идентификовање броја особља потребног у простору књижног фонда као и за процену рада особља.

Враћена књига показује да корисници имају неко интересовање за одређени наслов. Ове статистике поново враћених књига су свеобухватније и ефикасније у процени квалитета збирке и њеног даљег развоја.

Ова метода може бити веома ефикасна у управљању инвентаром и провери стања збирке у библиотеци без укидања библиотечких услуга. Међутим, апликација треба да буде повезана са библиотечком базом података, за шта је неопходна добра интернет веза ради ефикасног управљања инвентаром/верификацијом стања збирке.

  1. ПРОБЛЕМИ/ИЗАЗОВИ У ВЕЗИ СА ПРОЦЕСОМ

Неки од проблема које је особље пријавило током процеса прикупљања података су:

  1. Лоше осветљење: На неким местима у полицама са књигама, мобилна апликација је дуже скенирала књигу због лошег осветљења.
  2. Проблеми у вези са баркод етикетом:

   – Лоше лепљење: Ако баркод није правилно залепљен и има наборану површину, информације које су скениране могу бити нетачне, што резултира насумичним и бесмисленим бројевима уместо стварног идентификационог броја.

   – Грешка у идентификационом броју: Грешка у идентификационом броју може настати због погрешног уноса података, нетачног броја или током формалне обраде књиге. Баркод је упоређен са ручно унешеним идентификационим бројем који је назначен на насловној страни књиге током формалне обраде. Све грешке су пријављене техничком сектору ради даљег исправљања.

   – Грешка у скенирању: Током скенирања помоћу мобилног телефона, неки знакови/бројеви су се аутоматски додавали/брисали или се дешавала случајна промена положаја прста особља док су руковали телефоном приликом скенирања података. Ово је резултирало бесмисленим бројевима баркода, што је пажљиво особље могло одмах приметити, али се ипак многе грешке могу открити тек при разврставању података.

  1. Бесплатна верзија не дозвољава увоз података.
  2. Често скенирање утиче на перформансе камере телефона.

Потребно је напоменути да је потребно мање времена за скенирање и чување података о поново распоређеним књигама ако се књиге враћене на пулт за позајмљивање могу одвојити од књига које се прегледају унутар просторија библиотеке. Подаци о књигама које су враћене на пулт могу се лако прикупити из софтвера који библиотека користи.

Међутим, у овом истраживању се према политици библиотеке није захтевало поновно распоређивање враћених књига пре него што буду доступне за позајмљивање; стога корисници често могу одмах поново позајмити коришћене књиге са пулта. У овом сценарију, враћена књига заправо није поново распоређена од стране особља. Због тога подаци о враћеним књигама из библиотечке базе података нису узети у обзир у овом процесу. Такође, подаци о позајмљивању неће помоћи у израчунавању количине напора који је уложило особље у поновно распоређивање књига.

 

  1. ПРЕДНОСТИ КОРИШЋЕЊА МОБИЛНЕ АПЛИКАЦИЈЕ
  • Актуелни процес је био брз и ефикасан за прикупљање информација о броју књига које су поново распоређене дневно на полицама за књиге.
  • Снимљени подаци могу се чувати у стандардним форматима као што су CSV, Excel или XML. Могу се одмах делити преко мејла, WhatsApp-а и других апликација.
  • Апликација ради и без интернет конекције. Такође, коришћењем мобилне апликације није потребан рачунар/лаптоп и инфраструктура за напајање током прикупљања података. Ово је веома практично за обављање задатка прикупљања података у често загушеним пролазима између полица.
  • Мобилни телефон је много погоднији за ношење од ручног баркод скенера, који захтева повезаност са рачунаром. Преносивост уређаја је највећа предност коришћења мобилних апликација у обављању активности управљања фондом.
  • Мобилна апликација је економична и еколошки одговорно прихватљива опција за бележење статистике у поређењу са коришћењем лаптопа/рачунара са ручним скенером или бележењем података ручно у инвентарима.
  1. ЗАКЉУЧАК

Систем полица за смештај се често сматра „маћехом“ библиотека 37 и сматра се неком врстом естетски непривлачног елемента 38. Овај систем остаје најмање уочљив у поређењу са другим деловима библиотеке. Континуирани труд особља да књиге држе на правом месту сматра се неким помало маргинализованим радом у поређењу са другим пословима у библиотеци. Многи не препознају да је добро организован простор на полицама најважнији за несметан рад библиотеке и да директно утиче на корисничке услуге.

Ово истраживање је било вишеструко корисно. Прво, помогло је да се види ангажованост сваког члана особља и прерасподели посао. Друго, статистика о књигама које су прегледане унутар библиотеке такође је била евидентирана, поред статистике књига које су позајмљене корисницима. Дакле, могло се добити свеобухватнији погледу на даљи развој колекције. Треће, мобилни уређаји заслужују велико „да“ због погодности извођења овог истраживања у ужим и узаним пролазима између полица. Мобилне апликације играју све важнију улогу у развоју библиотека, чинећи услуге приступачнијим и удобнијим за кориснике. Мобилне апликације ће бити револуционарне за библиотеке, нарочито у погледу временски дуготрајних и радно интензивних задатке као што је провера стања фонда, а без негативног утицаја на редовне услуге. Библиотеке будућности ће прихватити мобилну технологију као одрживу опцију, која ће учинити услуге боље доступним, прихватити дигиталне ресурсе и подстаћи интерактивнији приступ и омогућити корисницима пријатнији доживљај.

Током студије, закључено је да, иако постоји много мобилних апликација за различите библиотечке услуге, не постоји стандардизовани начин избора неке од њих за библиотеку. Библиотеке морају имати стандарде и смернице за избор апликације која ће се користити у библиотечким услугама, како би се обезбедила дугорочна подршка са честим ажурирањима и усклађеност са брзо променљивим Android софтвером, као и могућност модификације. Такође, библиотечким стручњацима је потребно да стекну релевантне вештине за разумевање, рад и прилагођавање мобилних апликација како би побољшали своје библиотечке услуге 39-40.

РЕФЕРЕНЦЕ:

  1. Johnson, L.; Levine, A.; Smith, R. & Stone, S. The 2010 Horizon Report. New Media Consortium.

6101 West Courtyard Drive Building One Suite 100, Austin, TX 78730, 2010.

  1. West, M. & Chew, H.E. Reading in the mobile era: A study of mobile reading in developing countries,
  2. UNESCO. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/ pf0000227436 (accessed on 10 Junuary 2023).
  3. O’Toole, J. Mobile apps overtake PC Internet usage in US, 2014. http://money.cnn.com/2014/02/28/technology/ mobile/mobile-apps-internet (accessed on 5 February

2023)

  1. Enge, Eric. Mobile vs. Desktop Usage in 2020, 2021. https://www.perficient.com/insights/research-hub/ mobile-vs-desktop-usage (accessed on 5 February 2023).
  2. Deloitte’s Technology, Media, and Telecommunications (TMT) group. TMT Predictions 2022: India’s smartphone revolution and the 5G impact, 2022. https://www2. deloitte.com/in/en/pages/technology-media-and- telecommunications/articles/tmt-predictions-2022. html (accessed on 5 February 2023).
  3. Nalluri, S.R. & Gaddam, B. Mobile library services and technologies: A study. Int. J. Res. Libr. Sci.,

2016, 2(2), 59-66. 7. Wang, C.Y.; Ke, H.R. & Lu, W.C. Design and performance evaluation of mobile web services in libraries. Electron. Libr., 2012, 30(1), 33-50. doi: 10.1108/02640471211204051.

  1. ChanLin, L.-J. & Hung, W.-H. Usability and evaluation of a library mobile web site. Electronic Libr., 2016, 34(4), 636-650. doi: 10.1108/EL-07-2015-0119 .
  2. Mansouri, A. & Soleymani Asl, N. Assessing mobile application components in providing library

services. Electron. Libr., 2019, 37(1), 49-66. doi: 10.1108/EL-10-2018-0204.

  1. Ajab Mohideen, Z.; Sheikh, A. & Kaur, K. Developing an open source mobile app in library

services: The case of a national university in Malaysia. Dig. Libr. Persps. 2022, 38(3), 283-300.

doi: 10.1108/DLP-08-2021-0064.

  1. Ansari, M.S. & Tripathi, A. Use of WhatsApp for effective delivery of library and information services. DESIDOC J. Libr. Inf. Technol., 2017, 37(5), 360-372. doi: 10.14429/djlit.37.5.11090
  2. Singh Negi, D. Using mobile technologies in libraries and information centers. Libr. Hi Tech News, 2014, 31(5), 14-16. doi: 10.1108/LHTN-05-2014-0034.
  3. Perng Wong, K. Library services for mobile devices: The national institute of education library

experience. Libr. Hi Tech News, 2013, 30(9), 7-11. doi: 10.1108/LHTN-09-2013-0048.

  1. Boberic Krsticev, D.; Tešendic, D. & Verma, B.K. Inventory of a library collection using android

application. Electronic Libr., 2016, 34(5), 856-868. doi: 10.1108/EL-08-2015-0150 .

  1. Ashford, R. QR codes and academic libraries: Reaching mobile users. College Res. Libr. News, 2010, 71(10), 526-530. doi: 10.5860/crln.71.10.8454.
  2. Walsh, A. Blurring the boundaries between our physical and electronic libraries: Location‐aware technologies, QR codes and RFID tags. Electronic Libr., 2011, 29(4), 429-437. doi: 10.1108/02640471111156713.
  3. Lai, C.F.; Zhong, H.X.; Chiu, P.S. & Pu, Y.H. Development and evaluation of a cloud bookcase system for mobile library. Libr. Hi Tech, 2020, 39(2), 380-395. doi: 10.1108/LHT-09-2019-0195.
  4. Leenaraj, B.; Arayaphan, W.; Intawong, K. & Puritat, K. A gamified mobile application for first-year student orientation to promote library services. J. Libr. Inf., 2022. http://cmuir.cmu.ac.th/jspui/handle/6653943832/77414.
  5. Bradley, J.; Gilbertson, K.; Becksford, L. & Givens, E. Creation of a library tour application for mobile equipment using ibeacon technology. Code4lib J., 2016, 32. http://journal.code4lib.org/articles/11338 (accessed on 15 April 2023).
  6. Mullins, K. Research Plus™ mobile app: Information literacy “On the Go”. Ref. Serv. Rev., 2017, 45(1), 38-53. doi: 10.1108/RSR-03-2016-0020.
  7. Woods, D. Koha and Libib. School Libr., 2016, 64 (3), 148.
  8. Singh, B.P. & Madhusudhan, M. Mobile apps–based applications in libraries and information centers: A systematic review of the literature and future research agendas. Int. J. Libr., 2023, 8(3), 83-102. doi: 10.23974/ijol.2023.vol8.3.294.
  9. Sanjeeva N. & Gowda, V. Application of E-tools for library stock verification: A practical approach.

Int. J. Humanit. Soc. Sci. Invention (IJHSSI), 2022, 11(6) 1, 43-49. doi: 10.35629/7722-1106014349 .

  1. Singh, B.P. Applications of quick response code in libraries and information centres. In book: Electronic resources and digital services. DESIDOC: India, 2015, pp. 50-53.
  2. Malathy, S. & Kantha, P. Application of mobile technologies to libraries. DESIDOC J. Libr. Inf.

Technol., 2013, 33(5).

  1. Hahn, J. Mobile augmented reality applications for library services. New Libr. World, 2012, 113(9/10), 429-438. doi: 10.1108/03074801211273902 .
  2. Hranchak, T.; Dease, N. & Lopatovska, I. Mobile phone use among Ukrainian and US students: A library perspective. Global Knowl. Mem. Commun., 2022. doi: 10.1108/GKMC-12-2021-0213.
  3. Evans, H. & Sweeney, G. Defining stack management. Libr. Collect., Acquisitions Technical Serv., 2005, 29(1), 51–60.
  4. Sahu, A.K. Measuring service quality in an academic library: An Indian case study. Libr. Rev., 2007, 56(3), 234-243. doi: 10.1108/00242530710736019 .
  5. Egghe, L. The amount of actions needed for shelving and reshelving. Libr. Manage., 1996, 17(1), 18-24. doi: 10.1108/01435129610106119 .
  6. Sanchez-Rodriguez, N.A. Mixed methods of assessment: Measures of enhancing library services in academia. Collect. Curation, 2018, 37(3), 111-118. doi: 10.1108/CC-09-2017-0042.
  7. Adams, B. & Noel, B. Circulation statistics in the evaluation of collection development. Collect.

Building, 2008, 27(2), 71-73. doi: 10.1108/01604950810870227 .

  1. Cheng, R.; Bischof, S. & Nathanson, A.J. Data collection for user‐oriented library services: Wesleyan

University Library’s experience. OCLC Syst. Serv.: Int. digital Libr. Perspect., 2002, 18(4), 195-204. doi: 10.1108/10650750210450130 .

  1. Chinnaiah, PSS & Kamarthi, SV. Automation of library reshelving operations. Int. J. Ind. Eng. – theory Appl. Pract., 1998, 5(4), 308-315.
  2. App Store. Barcode to Sheet. 2017. https://apps. apple.com/us/app/barcode-to-sheet/id1327326217

(accessed on 15 January 2024).

  1. Google Play. Barcode to Sheet. 2021. https://play. google.com/store/apps/details?id=com.vel.barcodeto sheet&hl=en&gl=US&pli=1(accessed on 15 January

2024).

  1. Robb, S. Library Step-Children-The Bookstacks. Libr. J., 1937, 62, 273.
  2. Schunk, R.J. Stack Problems and Care, 1956. https://core.ac.uk/reader/4814990 (accessed on 11 April

2023).

  1. Acheampong, E. & Agyemang, F.G. Enhancing a c a d e m i c l i b r a r y s e r v i c e s p r o v i s i o n i n t h e d i s t a n c e l e a r n i n g e n v i r o n m e n t w i t h m o b i l e technologies. J. Academic Libr., 2021, 47(1), 102279. doi: 10.1016/j.acalib.2020.102279.
  2. Saravani, S. & Haddow, G. A theory of mobile library service delivery. J. Libr. Inf. Sci., 2017, 49(2), 131-143. doi: 10.1177/0961000615595854.

АУТОРИ

Др. Снеха Трипати ради као заменица директора у Централној библиотеци Универзитета Банарас Хинду, у Варнаси. Била је „VLIR-UOS“ (Vlaamse Interuniversitaire Raad – University Development Cooperation) стипендиста и учествовала је на међународном програму на Универзитету Врије, у Бриселу (ITP – International Training Programme). Има 16 година радног искуства као библиотекар и информациони стручњак. Њене области интересовања укључују: управљање информацијама, аутоматизацију библиотека и дигиталне библиотеке, као и семантички веб.

Она је осмислила концепт овог истраживања, дала преглед литературе, реконструисала истраживачки проблем на основу повратних информација и рецензирала рад.

Др. Мохд Шоаиб Ансари ради као библиотекар у оквиру Одсека за високо образовање, Влада Чхатисгарха. Тренутно је распоређен у Владином постдипломском колеџу у Јагдалпуру. Завршио је докторат на тему „Системи информација за заједницу“. Његова истраживачка подручја укључују: информационе потребе заједнице, мобилне апликације и информационе системе. Има неколико истраживачких радова који су објављени у индексираним часописима.

Он је био укључен у имплементацију на нивоу практичног рада, тестирања софтвера, успостављања оквира рада и припреме оригиналног нацрта.

Ивана Гавриловић,

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

У петак, 22. новембра 2024. године, у 11 часова, свечано је отворена изложба „Хемингвеј, Набоков и Борхес у Књижевним новинама: 125 година од рођења великих писаца“ у галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Њени аутори су Драгана Јанковић, Ненад Ерић и др Адам Софронијевић. Изложбу је организовала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у сарадњи са Удружењем књижевника Србије. Кроз призму „Књижевних новина“, једног од најпознатијих и најзначајнијих књижевних часописа у Србији, приказан је утицај три велика писца – Ернеста Хемингвеја, Владимира Набокова и Хорхеа Луиса Борхеса.

Књижевне новине су угледно гласило Удружења књижевника Србије, покренуто 1948. године као орган Савеза књижевника Југославије. Часопис има богату историју обележену борбом за књижевност, уметност и уметничке слободе. Иако су током своје дуге историје преживеле различита времена и идеологије, Књижевне новине су успеле да сачувају примарно књижевну улогу и постану важно сведочанство културног и књижевног живота Југославије и Србије.

На отварању изложбе, присутнима су се обратили председник Удружења књижевника Србије, Милош Јанковић; др Адам Софронијевић, представник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Братислав Милановић, књижевник и уредник Књижевних новина.

Др Софронијевић је у свом поздравном говору изразио задовољство због успеха дигитализације и доступности ове важне архиве широј јавности, наглашавајући значај спајања традиционалних и савремених технологија у очувању културне баштине. Посебно је указао на напоре које Универзитетска библиотека улаже у дигитализацију свог фонда, како би материјали који су, без овог процеса, често заборављени и недовољно коришћени, поново били доступни истраживачима и широј јавности. Како је напоменуо, многи важни документи и текстови, ако нису дигитализовани, измичу пажњи и изван су домашаја јавног дискурса. Др Софронијевић је додао да је прошле године Универзитетска библиотека дигитализовала целокупну архиву Књижевних новина поштујући Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији прописан од стране Министраства културе и инфомисања 2018. године.

Господин Јанковић је званично отворио изложбу, истичући значај који она има у контексту величања и очувања дела великих писаца, као и у контексту афирмације српске књижевне и културне сцене. Најпре се захвалио целом тиму који је радио на изложби, као и Министарству културе Републике Србије. Истакао је да Књижевне новине излазе у континуитету 76 година, те да су сада на порталу Pretraziva.rs достпуни сви бројеви од 1948. године до данас.

Најзад се присутнима обратио и уредник Књижевних новина, Братислав Милановић. Он је изложио кратку историју и указао на значај овог важног часописа и његове дигитализације. Његова главна улога, како је подвукао, јесте књижевна. Часопис представља сведочанство о књижевном и културном животу, као и о његовим токовима, процесима и преображајима. Он прати књижевна збивања на сцени тадашње Југославије, али и на европском нивоу. То је, у ствари, европски часопис, нагласио је господин Милановић, што можда може звучати мегаломански, али заправо није, јер су у њему објављивани текстови који се баве европским књижевностима, попут енглеске, немачке, француске и других. Даље је изложио да је током свог излажења часопис мењао периодичност, па је некада излазио на недељном нивоу, док данас излази много ређе. Због финансијских недаћа часопис се не може пронаћи на киосцима већ се може купити само у појединим књижарама.

Изложба садржи материјале из Књижевних новина, који истражују и представљају рад Хемингвеја, Набокова и Борхеса, укључујући плакате са дигитализованим чланцима, оригиналне примерке часописа, као и дигитални портал који садржи архиву од 36 чланака. Публика је имала прилику да види изложен први број Књижевних новина из 1948. године. Такође је приказан значај свих ових ауторa у српској култури, као и њихова дела кроз књижевне анализе, интервјуе и осврте објављене у овом престижном часопису. Дакле, поред поставке у Галерији, посетиоцима је на располагању и изложба у дигиталном формату доступна на адреси: https://hnb125.unilib.rs/.

Део дигиталне изложбе посвећен Ернесту Хемингвеју обухвата више наслова из различитих рубрика и годишта новина. Тако се може приступити разнородним текстовима:

  • Тренутак једног путовања, објављен 15. априла 1954. године на страни 5, поводом романа Ернеста Хемингвеја „Имати и немати“, из издања „Омладине“, Београд 1954, аутор Радомир Константиновић;
  • Смрт поподне, 22. јула 1954. године, стране 2 и 3, одломци Хемингвејевог есеја;
  • Резигнација старог ветерана, 25. новембра 1956. године, страна 3, књига Ернеста Хемингвеја „Преко реке и у шуму“ у издању Минерве, 1956.;
  • Добар пас водич, 27. децембра 1957. године, страна 9, рубрика Прича „Књижевних новина“ , превод са енглеског на српски језик једне од две новеле објављених под заједничким насловом „Приче из мрака“ у новембарском броју америчког часописа „Атлантик“;
  • Хемингвеј се одрекао неких својих приповедака?, октобра 1958. године, страна 10, рубрика Панорама;
  • Срећни отац, 16. јануара 1959. године, страна 10, рубрика Панорама. О рођењу сина Ернеста Хемингвеја и поклону писца лекару који је извршио порођај;
  • Хемингвеј: мера морала, 14. јула 1961. године, стране 8 и 9, рубрика Преведени. О Хемингвејевим делима, Едмунд Вилсон и други текстови доступни на изложби.

У делу изложбе о Владимиру Набокову могу се читати неки од следећих наслова:

  • Набоков у спомен Пастернака, 29. јула 1960. године, страна 10, рубрика Панорама. Владимир Набоков на књижевном скупу одржаном у част Бориса Пастернака;
  • Смех у ноћи Владимира Набокова, 24. марта 1961. године, страна 10, рубрика Панорама – вести. О књизи Владимира Набокова;
  • Набоков против Лоренса, 21. априла 1961. године, страна 10, рубрика Панорама – вести. Коментар Владимира Набокова о Д.Х. Лоренсу и његовој књизи „Љубавник леди Четерли“;
  • Владимир Набоков, Пнин, Doubleday and Company, New York 1957, 6. јула 1968. године, страна 4, рубрика Непреведене књиге. О књизи „Пнин“, Владимира Набокова, Александар Стефановић;
  • Владимир Набоков, Лолита, „Отокар Крешовани“, Ријека, 1968, 1. фебруара 1969. године, страна 5, рубрика Примљене књиге;
  • Владимир Набоков, Повратак Чорба, 25. марта 1982. године, стране 18 и 19, рубрика Преведена проза. Превод са руског на српски језик Набоковог дела „Повратак Чорба“ и други доступан материјал.

Када је реч о Борхесу доступни су бројни текстови, неки од њих су:

  • Хорхе Луис Борхес у центру пажње, 15. јуна 1962. године, страна 8. О Борхесу и његовом стваралаштву;
  • Интервју с Хорхе Луис Борхесом, 1. јануара 1974. године, страна 12, рубрика Летопис. О Борхесу и његовим ставовима;
  • Шетња са Борхесом, 2. јула 1981. године, стране 36 и 37. Разговор са Борхесом, Едуардо Мигел Фебро;
  • Борхесов митски модел сажимања, 16. јула 1981. године, страна 13, рубрика Поетика кратке приче. О приповедању Хорхе Луис Борхеса, Бојан Јовановић;
  • Хорхе Луис Борхес, 1. октобра 1986. године, стране 10 и 11. Разговор са Хорхе Луис Борхесом;
  • Борхесова метафора, 15. фебруара 1986. године, страна 3. О Борхесу и његовим делима, Б. Анђић.

Закључно, изложба „Хемингвеј, Набоков и Борхес у Књижевним новинама“ даје значајан допринос компаративном проучавању књижевности и културних утицаја, пружајући истраживачима и стручној јавности увид у аспекте рецепције светске књижевности на простору некадашње Југославије. Ова изложба није изолован пројекат, већ  показатељ континуиране академске и институционалне сарадње између Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Књижевних новина. Препознајући потенцијал оваквих приступа, може се очекивати да ће слични пројекти дигитализације и контекстуализације књижевног наслеђа бити развијани и у наредном периоду.

Научна и стручна, као и шира јавност има прилику за детаљнију анализу изложеног корпуса. Изложба омогућава не само увид у архивску грађу, већ пружа и драгоцену могућност реконтекстуализације књижевних утицаја и међукњижевних комуникација друге половине двадесетог века. Представљени материјали отварају нове истраживачке перспективе за проучавање књижевних веза, рецепције страних аутора и културних трансфера у периодици тадашњег југословенског простора.

Свјетлана Ђелић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

У Галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, у уторак, 22. октобра 2024. године, отворена је изложба под називом „Јужнословенски писари и скрипторијуми ХIV века“.

На свечаном отварању, присутне су поздравили професор др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке, и ауторке изложбе др Милена Давидовић и Марта Рипаранте, који су, заједно са публиком, обележили овај значајан догађај у представљању средњовековног писаног наслеђа.

Изложба је настала као део истоименог међународног пројекта који спроводи Кирило-Методијевски научни центар Бугарске академије наука, под вођством професора др Марка Скарпе. Након премијерног приказивања у Софији у мају ове године, изложба је стигла у Београд, и може се погледати до 10. новембра.

Двојезична изложба (припремљена на српском и енглеском језику) открива духовни и културни процват српске и бугарске писмености 14. века, златног века јужнословенске писмености, када су скрипторијуми постали расадници зналачке преписивачке и преводилачке делатности. Ови центри су захваљујући подршци моћних владара, попут Стефана Душана и Јована (Ивана) Александра, као и снажног утицаја црквених струјања, попут паламистичког покрета, допринели неговању и развоју писане речи. Један од задатака поменутог међународног пројекта био је да проучи палеографске особине рукописа и технике појединачних писара.

У Галерији Библиотеке на плакатима је представљено шеснаест именом познатих писара, осам српских и осам бугарских, чији је рад био кључан за формирање српског и бугарског рукописног наслеђа. Основне смернице приликом избора писара биле су да је реч о угледним посленицима изузетног писарског искуства, при чему је посебан нагласак стављен на њихове рукописне карактеристике и опус. У холу Библиотеке изложени су панои на којима су представљени процеси настанка јединствене књижне целине. Посетиоци су могли сазнати шта се то налазило у комплету сваког средњовековног писара, као и од којих природних материјала је справљано мастило. Пошто се у средњем веку преписивање одвијало парцијално, писари би преписивали лист по лист. Исписани листови би се потом украшавали заставицама, минијатурама и иницијалима, а потом би се правиле тетраде и пресавијале тако да чине свешчицу од осам листова. Истакнут је и значај тзв. колофона, записâ или бележака који су својеврсно историјско сведочанство. Имали су јасну структуру и њима је требало саопштити ко је преписао књигу, када је књига преписана, по чијем налогу и којој задужбини је приложена.

Изузетно драгоцен део изложбе чине и одабране рукописне књиге настале у 14. веку, а које су похрањене у збирци Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Изложене у централном холу Библиотеке, оне представљају важан допринос разумевању развоја ћириличког писма током једног столећа. У витринама су изложени преписи из 14. века, међу којима посебно место заузимају два преписа: један је од монаха Јова, познатог као писара са највећом рукописном продукцијом, а књига је отворена баш на оној страници где се види његов потпис. Друга књига је Богородичник и Теодосијева похвала Светом Симеону и Светом Сави, препис из средине 14. века који је сачинио писар Пафнутије.

Током трајања изложбе посетиоци су могли да се упознају са богатом баштином српског и бугарског средњовековног писаног наслеђа, а Библиотека је добила прилику да угости лепу и вредну изложбу која сведочи о доброј сарадњи и успоставља пријатељске везе између Србије и Бугарске, између Балканолошког института и Бугарске академије наука, између наших универзитета и између наших културно-историјских памћења и стратегија односа према културно-историјском наслеђу у овом делу Европе. Према речима професора Јеркова – ћирилица је благо, а не само писмо, јер нас известан начин обликује изнутра.

мр Видић С. Јасмина

Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану

            Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану, у оквиру пројекта „Вечери завичајних ствараоца“, који је реализован током 2012. године, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, приредила је изложбу завичајног ликовног ствараоца Братислава Анђелковића, међу ликовним ствараоцима познатијег као Бата из Вучја. Анђелковић је рођен у Лебану, а од 1960. године живи и ствара у Вучју крај Лесковца. Истакнути је уметник како у Републици Србији, тако и ван граница наше земље. Ликовној јавности познат је као минијатуриста. Његов рад је специфичан, а уједно и препознатљив. Без помоћи лупе или микроскопа, голим оком осликава минијатуре. „Једна од најмањих мојих минијатура је насликана на поклону који сам добио из Хиландара. То је био мрав. Ја сам га импрегнирао и на трећем чланку ноге насликао Стефана Немању“, рекао је Братислав Анђелковић на отварању изложбе. Његова дела могу да се виде и на отвореном простору у Вучју, Ђавољој вароши, Пролом и Луковској Бањи.           

Изложба радова ликовног уметника Бате из Вучја, отворена је 13. септембра 2012. године у читаоници Библиотеке „Бранко Радичевић“ у Лебану. Радови су били доступни посетиоцима Библиотеке до 28. септембра 2012. године. Поставку је отворила директорка Библиотеке Јасмина Тошић Видић рекавши да је „Бата човек изузетне снаге чији је сликарски потенцијал велики, готово неисцрпан. Његово име се у јавности изговара са великим поштовањем.“ У припреми поставке изложбе, поред библиотечких радника, учествовао је и ликовни уметник из Лебана Славољуб Степановић. У Библиотеци је приређена изложба невероватних дела Анђелковића попут минијатура на платну, камену, старом опанку, палидрвцету. Уметник је публици представио и осликане старе предмете израђене од различитог материјала (кожа, дрво). Посетиоци изложбе могли су да виде осликани војнички кофер, коњско седло, дрвени штап. Мотиви на његовим сликама су ликови светаца (патријарх Павле), Исуса Христа, али и Мона Лизе и Николе Тесле. Аутор изложбе за себе каже да слика историју српског народа. Поставка је имала 48 експоната. Посебно се истакао циклус састављен од 14 слика израђених на дрвету са ликом патријарха Павла. Аутор изложених експоната каже: „Кроз патријарха Павла сам на одређени начин приказао стање расположења у народу“ и додао да је патријарх у његовим очима увек био светац.

Обраћајући се посетиоцима Библиотеке, уметник Анђелковић је истакао да слика од најранијег детињства, али да је пронашао себе као уметника од момента када је отишао на Косово и Метохију. Нагласио је да је други најзначајнији моменат у његовом стваралаштву дан када се сусрео са каменом као подлогом.

Гост вечери био је Небојша Илић Илке из Власотинца, аутор филма о стваралаштву и сликарском умећу Анђелковића. На отварању ликовне поставке Братислава Анђелковића у Библиотеци „Бранко Радичевић“ у Лебану, приказан је документарни филм снимљен на Хиландару „Пут на Гору“, аутора Небојше Илића Илке, који говори о необичном стваралаштву завичајног уметника Анђелковића. Том приликом, обраћајући се публици у Библиотеци, Небојша Илић је рекао: „Филм говори о стваралаштву и трагањима уметника Бате из Вучја који најчешће ствара на камену, а подједнако успешно своје сликарске визије преноси и на друге материјале“. Филм је вишеструко награђиван, а аутор је рекао да су сви кадрови из филма настали случајно, приликом боравка на Свету Гору.

Братислав Анђелковић инспирацију за своје слике проналази у коренима средњовековне уметности.„Црква Света Петке у Ђавољој вароши је за мене место које ме чекало да се ту зауставим на свом путу древног сневача. Ја сам ту морао да се нађем, јер у супротном не бих могао да стварам, а ни мирно да спавам“, рекао је Бата у Лебану на отварању изложбе. Исте вечери, посетиоци Библиотеке имали су част да виде и пројекцију припреме за филм „Камен древног Сневача“. О припремама и снимању филма који приказује импозантно стваралаштво уметника Анђелковића, говорио је Небојша Илић, режисер филма.

                На „Вечери завичајних ствараоца“ у Библиотеци „Бранко Радичевић“, Бата из Вучја представљен је публици и кроз стихове песме „Стихосликар, каменорезац“ аутора Маје Даниловића. Песма је написана Бати у част и говори о његовом уметничком таленту и стваралаштву. Професор књижевности Иван Ђорђевић из Лебана казивао је стихове песме.

                Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану дала је посебан допринос очувању и промовисању стваралаштва завичајног уметника Братислава Анђелковића, а културно наслеђе завичаја приближила својим посетиоцима. Корисници Библиотеке, као и шира јавност, упознали су ликовну културу свог завичаја.