Prevod:Ivana Gavrilović,

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Tripathi, S., & Ansari, M. S. (2024). Application of mobile technology for stock management in academic libraries. DESIDOC Journal of Library & Information Technology, 44(4), 234-241. https://doi.org/10.14429/djlit.44.04.19650

 

Primena mobilne tehnologije u upravljanju bibliotečkim resursima u akademskim bibliotekama

APSTRAKT:

Ovaj rad razmatra ulogu mobilnih aplikacija u unapređenju bibliotečkih poslova. Mobilna tehnologija se pojavljuje kao vredan resurs za uštedu vremena i truda. Rad pokazuje kako mobilne aplikacije mogu pojednostaviti zadatke poput popisa knjiga i vođenja ostalih statistika u vezi sa bibliotečkim zbirkama. Takođe, rad ima jedinstven pristup evidentiranjem statistike o korišćenju knjiga i praćenju aktivnosti osoblja, posebno kada je reč o vraćanju knjiga na police. Ovaj metod ima značajan uticaj na razvoj zbirki i efikasno upravljanje bibliotečkim osobljem. Ističe se potencijal mobilne tehnologije za unapređenje ekonomskog i održivog poslovanja pri vršenju bibliotečkih usluga. Primetno, police biblioteka su često pretrpane, sa lošom internet vezom i nedovoljnom infrastrukturom za uobičajene poslove. Neki nedostaci, poput neadekvatnog osvetljenja polica, označeni su kao faktori koji utiču na performanse aplikacije.

Ključne reči: organizacija polica; upravljanje zbirkama; akademske biblioteke; reorganizacija polica; mobilne aplikacije u bibliotekama

1.UVOD

Dok su ranije različiti IKT (informaciono-komunikacioni) alati omogućavali prednosti nekolicini onih koji su posedovali znanja o njihovom korišćenju i imali pristup digitalnim medijima, mobilna tehnologija je omogućila brže načine da se dopre do ljudi, transformiše naš svakodnevni život i pomogne da se premosti digitalni jaz. Pristupačnost bilo kog IKT alata nikada nije bila toliko značajna kao što je to sada sa mobilnim telefonima. Izveštaj Horizon iz 2010. (2010 Horizon Report) godine mobilne je nazvao „nezaobilaznim delom“ ljudskog života. Opisani su kao alati za „učenje, produktivnost, organizaciju poslova… koje uzimamo zajedno sa ključevima od kola i novčanikom“ 1. Ljudi postaju digitalno opismenjeni i u velikoj meri zavise od mobilnih telefona u svojim svakodnevnim aktivnostima. Studija UNESKO  je izvestila da više od šest milijardi ljudi, od procenjene svetske populacije od ukupno sedam milijardi, ima pristup funkcionalnom mobilnom telefonu 2. Ljudi sve više koriste mobilne uređaje umesto desktop računara za pristup internetu 3. U jednoj studiji za upoređivanje upotrebe mobilnih uređaja i desktop računara za pristup veb-sajtovima utvrđeno je da je 68,1% svih poseta veb-sajtovima u 2020. godini došlo sa mobilnih uređaja, u poređenju sa 28,9% koji su stigli putem desktop računara 4. U Indiji se broj korisnika pametnih telefona povećava zahvaljujući različitim inicijativama Indijske vlade, kao što je „Digitalna Indija“. Kovid pandemija je takođe doprinela povećanoj upotrebi mobilnih uređaja. Očekuje se da će broj korisnika pametnih telefona porasti iznad milijardu u 2026. Godini 5.

Sa ovako velikim brojem korisnika pametnih telefona, organizacije koje pružaju usluge, kao što su biblioteke, imaju mnoge mogućnosti da unaprede svoje usluge. Pored toga što su svuda prisutni, uređaji su prenosivi te pružaju pogodnost korišćenja u bilo kom trenutku i na bilo kojem mestu. Takođe, razvoj mobilnih aplikacija ne zahteva mnogo truda i novca, što je korisno za biblioteke koje se stalno bore sa malim budžetima. Ove karakteristike dovele su do veće upotrebe mobilnih aplikacija za pružanje bibliotečkih usluga. Ovaj trend je doveo do toga da se većina bibliotečkih sajtova prilagodi za mobilni pristup 6. Mobilni alati mogu povezati korisnike i biblioteke izvan prostornih ograničenja 7. Bibliotečke mobilne usluge pomažu u stvaranju sveprisutnog obrazovnog okruženja za studente, kako bi zadovoljile njihove akademske potrebe i potrebu za razonodom 8. Prema anketi koju su sproveli Mansuri i Solejmani 9 o mobilnim uslugama u akademskim i javnim bibliotekama u Iranu, utvrđeno je da korisnici akademskih i javnih biblioteka smatraju da su usluge kao što su cirkulacija, produženje roka za vraćanje knjiga, pretraga kataloga, servis „pitaj bibliotekara“ i informacije o radnom vremenu biblioteke najvažnije stavke koje treba uključiti u mobilne bibliotečke aplikacije.

 

  1. PRIMENA MOBILNIH APLIKACIJA U BIBLIOTEKAMA

Mobilni telefoni su mnogo prenosiviji i pogodniji za rukovanje zbog svoje veličine u poređenju sa desktop/laptop računarima, sa funkcijama kao što su ugrađene kamere, GPS, i biometrijski skeneri koji pružaju velike mogućnosti bibliotekama da razvijaju nove usluge za svoje korisnike. Takođe, oni su bolja alternativa desktop ili laptop računarima u smislu pristupačnosti i lakoće korišćenja. Prema Ajabu Mohidenu, Šejhu i Kauru 10, mobilne aplikacije su efikasni alati za komunikaciju i referensne usluge koji osiguravaju dostupnost bibliotečkih usluga 24/7, pružaju dodatne mogućnosti korisnicima i stvaraju korisnički orijentisane usluge. One mogu biti efikasni alati za uspostavljanje preciznih i prilagođenih veza sa korisnicima. Slično tome, aplikacije za razmenu poruka kao što je WhatsApp mogu pružiti efikasne usluge obaveštavanja 11.

Brojne studije su zabeležile broj mobilnih bibliotečkih usluga i primenu mobilnih tehnologija u bibliotekama 12-14 . Mobilne aplikacije dostupne bibliotekama uglavnom se koriste za usluge obaveštavanja, pretraživanja, pristupa e-resursima, upravljanje korisničkim profilima za usluge u vezi sa pozajmicama i usluge zasnovane na QR kodovima 15-16. Lai, Džong, Čiu i Pu 17 su razvili sistem za police za čitanje e-knjiga koristeći mobilne uređaje. Linrađ 18 i drugi su predložili mobilnu aplikaciju kao novi pristup u orijentaciji studenata brucoša kako bi se povećala svest o bibliotečkim uslugama koristeći koncept gejmifikacije i utvrdili da metod veoma efikasno služi svrsi. Bredli 19 i drugi su izvestili o mobilnoj aplikaciji za bibliotečku turu za korisnike Biblioteke Njuman na Univerzitetu Virdžinija Tek (Newman Library (MainBranch) of Virginia Tech) koristeći ajbikon blutut štedljivi uređaj ( iBeacon, Bluetooth Low Energy (BLE). Mulins 20 je pisao o mobilnoj aplikaciji za informacionu pismenost pod nazivom Istraživanje plus TM (Research PlusTM) koja podržava istraživačke aktivnosti studenata.

Postoje bibliotečke aplikacije kao što je Libib (Libib), bibliotečka aplikacija za katalogizaciju koja sinhronizuje svoju bazu podataka na internetu za pristup preko više platformi putem oblaka koji nudi libib.com 21. „Polica sa knjigama“ (The Bookshelf) i „Moja biblioteka“ (My Library) aplikacije pomažu u kreiranju virtuelne biblioteke. Aplikacije kao što su „Otvorena biblioteka“ (Open Library), „Libi“ (Libby), „Nacionalna digitalna biblioteka Indije“ (National Digital Library of India) pružaju besplatan i otvoren pristup knjigama, pri čemu Libi korisnicima omogućava da podešavaju tajmer za spavanje. „ Poketbuk čitač“ (PocketBook Reader)  podržava 26 formata knjiga i audio sadržaja za čitanje e-sadržaja. Većina izdavača, kao što su Wiley, Elsevier, Sage, Springer Nature i drugi, imaju svoje aplikacije, i korisnici mogu pristupiti pretplaćenom sadržaju bilo kada i bilo gde. Književni klubovi mogu biti organizovani preko aplikacija kao što je „Književni klubovi“ (BookClubs), koja automatski zakazuje susrete i olakšava diskusije o preporučenim knjigama. Javna biblioteka u Čikagu (Chicago Public Library) može biti pretažena preko svoje aplikacije „Pretaživač časopisa“ (Journal Finder), koji podržava PhDTalks.org i olakšava istraživačima da procene u kojim časopisima mogu objaviti svoje istraživanje. Ovo su neke od aplikacija koje imaju raznolike karakteristike, a svi ovi alati osiguravaju da biblioteke ispune sve zahteve korisnika preko jednog prenosivog uređaja, odnosno mobilnog telefona koji je povezan sa internetom.

Sing i Madusudan 22 su dali sistematski pregled literature o uslugama zasnovanim na mobilnim aplikacijama u bibliotekama i informacionim centrima i primetili prelazak fokusa sa veb-bibliotečkih usluga na mobilne bibliotečke usluge. Sanđiva i Gauda 23 su uradili studiju o procesu kompjuterizovane verifikacije resursa koristeći „Lo mag barkod skener“ (LoMag) i „Kutuls“ (Kutools) za MS Excel. Sing 24 je predložio razne implementacije kju-ar kodova (QR) za unapređenje bibliotečkih usluga. Prema Malati i Kanti 25, mobilna tehnologija je pouzdana, tačna, brza i ekonomična za verifikaciju bibliotečkih resursa. Ona je praktična, lako se koristi i može se lako prenositi. Proces verifikacije resursa može se obaviti bez narušavanja redovnih aktivnosti biblioteke. Boberić Krstićev, Tešendić i Verma 14. su pisali o aplikaciji za upravljanje inventarom pod nazivom Mobilib (Mobilib) za Android platformu. Aplikacija je razvijena kao deo bibliotečkog sistema za upravljanje pod nazivom Bisis, interna aplikacija koju je razvio Univerzitet u Novom Sadu u Srbiji. Kroz Mobilib, korisnik može pretraživati i ažurirati bibliografske podatke u Bisis sistemu za upravljanje bibliotekama putem posebno dizajnirane usluge pod nazivom Mobilni servis. Han 26 je predložio prototip mobilne aplikacije koja koristi proširenu realnost (AR) za bolji pristup štampanim i digitalnim bibliotečkim kolekcijama. Pored toga, razvoj aplikacija za obrazovni sadržaj u audio i video formatu i ćaskanja kao dodatak onlajn bibliotečkim uslugama su buduće mogućnosti koje biblioteke mogu istraživati 27.

  1. UPRAVLJANJE BIBLIOTEČKIM RESURSIMA

U bibliotekama koje sadrže veliki broj knjiga potreban je značajan napor da knjige pravilno i brzo budu vraćene na svoje mesto, više puta u toku dana. Održavanje reda na policama sa knjigama predstavlja neprestanu brigu za biblioteke. Kako su istakli Evans i Suini 28, funkcije povezane sa upravljanjem resursima dobijaju na značaju za biblioteke koje se trude da budu odgovorne kada je u pitanju održavanju bezbednih radnih okruženja i javnih prostora. Ovo podrazumeva potrebu da sistemi za polica budu dovoljno jaki da podrže težinu knjiga koje su na njima i da budu otporni za redovno korišćenje, kao i na povremeno neadekvatno korišćenje od strane osoblja i korisnika biblioteke. Ručno raspoređivanje knjiga rezultira greškama, i potrebom da se dodatno angažuje neko za ovaj zadatak.

Raspoređivanje i slaganje knjiga po policama je važna bibliotečka aktivnost koja obezbeđuje kvalitetne usluge korisnicima 29. Ovaj proces treba obavljati svakodnevno, najbolje u kraćim vremenskim periodima kako bi se uštedelo vreme i korisnicima i osoblju 30. Preuređivanje knjiga u biblioteci je dinamičan proces koji pomaže bibliotekama da održe red, optimizuju prostor i poboljšaju pristupačnost. Ovo je suštski aspekt upravljanja bibliotekom koji zahteva pažljivo planiranje, procenu i stalnu pažnju. Usvajanjem umetnosti preuređivanja knjiga u biblioteci, biblioteke mogu nastaviti da služe kao svetionici znanja, podstičući učenje, istraživanje i angažovanje zajednice. Podaci o cirkulaciji knjiga su od suštinske važnosti za dalji razvoj fonda. Studije zasnovane na podacima o cirkulaciji su dostupne za efikasno upravljanje zbirkama 31-33.

Činnaija i Kamarti 34 su predstavili model za automatizaciju operacija vraćanja  na police primenjivanjem koncepta Automatizovanog sistema za skladištenje i povraćaj (Automated Storage and Retrieval System (AS/RS)). Predložili su praktičan sistem koji kombinuje automatizovane i ručne operacije kako bi se knjiga vraćena od strane korisnika stavila na svoje odgovarajuće mesto i pohranili podaci povezani sa tim. Eksperiment je pokazao značajno smanjenje vremena u procesu ponovnog raspoređivanja i povećanje učinka u poslovima ponovnog raspoređivanja knjiga. Zaključuju da je u potpunosti automatizovani sistem za ponovno raspoređivanje tehnički izvodljiv, ali izuzetno skup. Ovo istraživanje pokušava da zabeleži statistiku korišćenja knjiga uključujući podatke o cirkulaciji i podatke o knjigama koje nisu izdate, ali su pregledane u biblioteci od strane korisnika.

  1. CILJ ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja bio je dvostruk: prvi je da se prouči mobilna aplikacija i identifikuju koristi i problemi/izazovi koji mogu nastati tokom njene implementacije za upravljanje bibliotekom. Drugi cilj bio je da se dobiju statistički podaci o knjigama koje su konsultovane unutar bibliotečkog prostora. Upravljanje resursima u biblioteci obuhvata tri aspekta kojima bibliotečki profesionalac treba da se bavi: osoblje, korisnike i zbirku. Broj knjiga i upotreba zbirki određuju radno angažovanje osoblja u delu sa knjigama. Za velike kolekcije, delegiranje posla osoblju se obično zasniva na ovim faktorima. Stoga, važno je znati potencijal zbirke u policama i statistika korišćenja. Jedan od metoda za prikupljanje podataka o korišćenju knjiga u biblioteci je pristupanje statistikama o cirkulaciji, koje se lako mogu dobiti putem automatizovanog bibliotečkog softvera. Međutim, podaci o mnogim knjigama koje se konsultuju unutar bibliotečkog prostora nisu zabeleženi. Stoga, odlučeno je da se zabeleže statistički podaci o knjigama koje korisnici konsultuju unutar bibliotečkog prostora pomoću mobilne aplikacije.

4.1 Knjižni fond u Centralnoj biblioteci Vladinog Koledža za postdiplomske studije, Kaktija, Jagdalpur

Knjižni fond Centralne biblioteke Vladinog Koledža za postdiplomske studije u Jagdalpuru sadrži oko 70 hiljada knjiga i dnevno je poseti između 200 i 300 korisnika. Prostorije pružaju odličnu atmosferu i odgovarajuću infrastrukturu za udobno učenje. Čitaonica je uglavnom uvek puna korisnika biblioteke. Prizemlje ima otvoreni pristup i sadrži kolekciju frekventnih knjiga za pozajmicu korisnicima. Prvi sprat ima ograničen pristup jer čuva knjige za pripremanje ispita. Postoji 155 metalnih polica raspoređenih po celoj površini poda. Police su dvostrane. Svaka polica je podeljena na osam delova, a svaki deo može da primi od 25 do 30 knjiga. Međutim, zbog nedostatka prostora, broj knjiga na svakoj polici može da pređe i 35, u zavisnosti od broja strana knjiga.

Knjige na prizemlju su raspoređene po Djuijevoj decimalnoj klasifikaciji (DDK). Svaki red na policama ima svoj predmetni vodič koji ukazuje na pripadajuće oblasti DDK sistema koji su pokriveni u toj sekciji. Odeljenje za pozajmicu nalazi se u blizini ulaza u biblioteku. Čitaonica takođe sadrži referensnu literaturi i knjige za pripremanje ispita. Važno je napomenuti da je čitaonica odvojena od prostora za knjige. Studenti mogu da prenose knjige sa polica u čitaonicu radi pregledanja unutar prostorija ili da ih pozajmljuju na pultu za pozajmice.

Rutinske aktivnosti koje osoblje obavlja u ovom prostoru uključuju prikupljanje knjiga iz čitaonice i prostora za pozajmice, sortiranje, ponovno vraćanje na police, provera polica i pružanje konsultantskih usluga studentima u vezi sa knjigama iz određenih tematskih oblasti. Teško je pratiti statistiku o promenama na policama koje beleži osoblje.

 

  1. APLIKACIJA ZA PREVOĐENJE BARKODA U TABELU (BARCODE TO SHEET APP)

U sve digitalnom svetu koji se širi, biblioteke stalno traže inovativna rešenja koja će olakšati rad i poboljšati korisničko iskustvo. Jedno od takvih rešenja je aplikacija Barcode to Sheet. Ovaj moćan alat kombinuje jednostavnost skeniranja barkoda sa fleksibilnošću digitalnih tabela. Aplikacija je donela revoluciju u rukovođenju bibliotekama, pojednostavljujući zadatke kao što su upravljanje inventarom, katalogizacija i praćenje knjiga.

Aplikacija je prvi put predstavljena u martu 2021. godine od strane kompanije Velositi softverska rešenja (Velocity Software Solutions), indijskog preduzeća koje radi pod brendom „Knowband“ (www.KnowBand.com). Ima visoku ocenu na Gugl plej aplikacije, Google Play Store (4.6 *) 35 i Epl aplikacije, Apple App Store (4.3 *) 36. Prema podacima sa Gugl plej aplikacije, aplikacija je preuzeta više od 100.000 puta.

Ova aplikacija je dizajnirana da radi na različitim platformama, uključujući pametne telefone i tablete. Njena primarna svrha je da pomogne bibliotekarima i bibliotečkom osoblju da efikasnije upravljaju svojim kolekcijama. Aplikacija omogućava korisnicima da skeniraju barkod knjige ili drugog bibliotečkog materijala, trenutno pohranjujući relevantne informacije i izvozeći ih u digitalnu tabelu.

5.1 Prednosti Barcode to Sheet aplikacije

5.1.1 Ušteda vremena

Aplikacija značajno smanjuje vreme potrebno za upravljanje inventarom, katalogizaciju i praćenje knjiga. Prekinuto je ručno unošenje podataka, što omogućava zaposlenima da se usmere na druge važne bibliotečke usluge.

5.1.2 Tačnost

Skeniranje barkoda praktično eliminiše ljudske greške u unosu podataka. Ovo osigurava da digitalni zapisi u biblioteci budu tačni i ažurni.

5.1.3 Pristupačnost 

Digitalnoj tabeli koju aplikacija kreira može se pristupiti i uređivati na više uređaja i deliti među bibliotečkim osobljem, što podstiče saradnju i razmenu podataka.

5.1.4 Ušteda troškova

Biblioteke mogu smanjiti potrebu za posebnom opremom i softverom za katalogizaciju, jer Barcode to Sheet aplikacija pruža ekonomski pristupačnu zamenu.

5.1.5 Prilagođenost korisniku

Aplikacija je dizajnirana sa intuitivnim korisničkim interfejsom, što je čini dostupnom bibliotekarima sa različitim nivoima tehničkog znanja.

5.2 Karakteristike Barcode to Sheet aplikacije

5.2.1 Višeznačnost

Softver podržava francuski, španski i ruski jezik pored engleskog.

5.2.2 Efikasnost

Aplikacija je laka za rukovanje i nudi mobilnost u poređenju sa fiksnim radnim stanicama.

5.2.3 Tačnost 

Ova aplikacija može brzo i precizno da skenira barkod u poređenju sa ručnim unosom podataka.

5.2.4 Podrška za više sistema skeniranja kodova

Podržava skeniranje, čitanje ili snimanje različitih glavnih sistema skeniranja kodova, uključujući skeniranje Q.R. kodova, ISBN skeniranje, EAN-13, EAN-8, itd.

5.2.5 Prilagođavanje

Omogućava kreiranje prilagođenih listova/oblika za snimanje podataka. Redovi i kolone se lako dodaju na isti način kao u Excel tabeli. Moguće je ručno unositi redove ili automatski pomoću klika na dugme.

5.2.6 Podrška za više formata

Omogućava izvoz snimljenih podataka u CSV, Excel ili XML formatu, podržavajući interoperabilnost podataka.

  1. METODOLOGIJA

Dalje su prikazani koraci ue implementaciji aplikacije Barcode to Sheet u biblioteci s ciljem prikupljanja podataka. Aktivnost prikupljanja podataka započela je u mesecu januaru 2023. godine i nastavljena je do avgusta 2023. godine.

6.1 Instalacija aplikacije na mobilni telefon 

Prikupljanje i vraćanje na police knjiga iz čitaonica je rutinska aktivnost. Odlučeno je da se ove knjige evidentiraju jer će ih osoblje ponovo rasporediti na police. Knjige su skenirane svakodnevno korišćenjem mobilne aplikacije pod nazivom Barcode to Sheet App, koja je nasumično odabrana. Standardnu verziju aplikacije Barcode to Sheet napravila je firmaVelocity Software Solutions i dostupna je osnovna besplatna verzija. Aplikacija se lako može preuzeti sa Gugl plej stora i instalirati na bilo koji mobilni uređaj. Aplikacija je vrlo jednostavna za korišćenje za bibliotećko osoblje. Pristupna strana za aplikaciju je prikazana na Slici 1.

6.2 Kreiranje tabela 

Početna stranica aplikacije omogućava kreiranje tabela, a besplatna verzija omogućava kreiranje tabela sa 20 kolona. Više tabela može biti kreirano i dodeljeno različitim zaposlenima kako bi se posao mogao obavljati istovremeno. Početna stranica nudi opciju za kreiranje nove tabele i prikazuje razne tabele koje su već kreirane u aplikaciji (Slika 2). Ova funkcija omogućava korisnicima da kreiraju prilagođene obrasce i sačuvaju podatke u standardnim formatima kao što su CSV, XML i XLS. Kreiranje nove tabele zahteva unos imena tabele i naziva kolona (Slika 3). Lako prikupljanje podataka o knjigama (u bibliotekama) može se obaviti pomoću skeniranja bar koda.

6.3 Prikupljanje podataka

Aplikacija traži dozvolu za pristup kameri kako bi skenirala barkod. Takođe ima dugme za čuvanje koje omogućava spremanje zapisa (Slika 4).

Tokom istraživanja, osoblje je prikupljalo identifikacione brojeve knjiga pomoću aplikacije. Za neke knjige je takođe dodat komentar ukoliko je bilo potrebno (Slika 5). Aplikacija ne zahteva internet vezu, što je bilo veoma korisno u prostoru za skladištenje, gde je signal mreže obično veoma slab.

6.4 Čuvanje podataka

Aplikacija omogućava izvoz prikupljenih podataka, koji se kasnije mogu kombinovati i koristiti na računaru. Podatke je moguće poslati putem mejla ili sačuvati na uređaju. Aplikacija podržava različite standardne formate podataka kao što su CSV, XML i XLSX (Slika 6).

Prikupljeni podaci i identifikacionim brojevima knjiga na policama su bili  sačuvani kao Excel fajl na mobilnim uređajima tokom istraživanja, od strane svakog člana osoblja. Standardna nomenklatura za čuvanje fajlova bila je u formatu [ime člana osoblja_datum]. Ovi fajlovi su potom preneti na računar u Excel formatu. Podatci u Excel formatu su zatim pregledani zbog grešaka i sređeni po datumu kako bi se razumela količina posla po svakom članu osoblja.

  1. ZAPAŽANJA I ZAKLJUČCI STUDIJE

Sakupljeni podaci su razvrstani po mesecima, kao i po članovima osoblja, kako je predstavljeno u Tabeli 1 i Tabeli 2. Nakon analize podataka, uočena su sledeća posmatranja:

Tabela 1. Prikupljeni podaci o ponovnom raspoređivanju knjiga (po mesecima)

Tabela 2. Podaci o preraspoređivanju knjiga raspoređeni po zaposlenima

Tabela 1 daje uvid u dnevnu prosečnu aktivnost osoblja u vezi sa ponovnim raspoređivanjem knjiga. Ona prikazuje mesečni broj dokumenata koje je osoblje ponovo postavilo na police. Podaci pokazuju da osoblje obično ponovo raspoređuje u proseku od 50 do 80 knjiga dnevno (ovo ne uključuje aktivnosti kao što su proveravanje polica i intervencije i ispravke koje vrši bibliotečko osoblje). Takođe, podaci pokazuju da se veliki broj knjiga samo pregleda, što studenti radije rade u biblioteci nego da ih pozajmljuju. Korisnici pregledaju skoro 10 % zbirke knjiga na policama u prostorijama biblioteke.

Tabela 2 daje mesečni pregled broja knjiga koje su ponovo raspoređene od strane različitog osoblja. Svakog meseca, zapisi su pregledani, a raspodela posla je revidirana. Osoblju je postavljen minimalni cilj od 500 dokumenata koji treba da budu ponovo raspoređeni u toku jednog meseca.

Jedinstveni identifikacioni brojevi knjiga koji se pojavljuju više puta smatraju se vrednijim i relevantnijim za korisnike. Knjige iz oblasti književnosti i istorije, kao i tomovi o značajnim ličnostima, često se pregledaju unutar biblioteke.

Ova studija nagoveštava da se najkorišćenija zbirka u biblioteci može identifikovati ne samo kroz zapise o cirkulaciji, već i kroz knjige koje se konsultuju unutar biblioteke. Broj knjiga koje su ponovo raspoređene je važan podatak za evidentiranje korišćenja bibliotečke zbirke, identifikovanje broja osoblja potrebnog u prostoru knjižnog fonda kao i za procenu rada osoblja.

Vraćena knjiga pokazuje da korisnici imaju neko interesovanje za određeni naslov. Ove statistike ponovo vraćenih knjiga su sveobuhvatnije i efikasnije u proceni kvaliteta zbirke i njenog daljeg razvoja.

Ova metoda može biti veoma efikasna u upravljanju inventarom i proveri stanja zbirke u biblioteci bez ukidanja bibliotečkih usluga. Međutim, aplikacija treba da bude povezana sa bibliotečkom bazom podataka, za šta je neophodna dobra internet veza radi efikasnog upravljanja inventarom/verifikacijom stanja zbirke.

  1. PROBLEMI/IZAZOVI U VEZI SA PROCESOM

Neki od problema koje je osoblje prijavilo tokom procesa prikupljanja podataka su:

  1. Loše osvetljenje: Na nekim mestima u policama sa knjigama, mobilna aplikacija je duže skenirala knjigu zbog lošeg osvetljenja.
  2. Problemi u vezi sa barkod etiketom:

   – Loše lepljenje: Ako barkod nije pravilno zalepljen i ima naboranu površinu, informacije koje su skenirane mogu biti netačne, što rezultira nasumičnim i besmislenim brojevima umesto stvarnog identifikacionog broja.

   – Greška u identifikacionom broju: Greška u identifikacionom broju može nastati zbog pogrešnog unosa podataka, netačnog broja ili tokom formalne obrade knjige. Barkod je upoređen sa ručno unešenim identifikacionim brojem koji je naznačen na naslovnoj strani knjige tokom formalne obrade. Sve greške su prijavljene tehničkom sektoru radi daljeg ispravljanja.

   – Greška u skeniranju: Tokom skeniranja pomoću mobilnog telefona, neki znakovi/brojevi su se automatski dodavali/brisali ili se dešavala slučajna promena položaja prsta osoblja dok su rukovali telefonom prilikom skeniranja podataka. Ovo je rezultiralo besmislenim brojevima barkoda, što je pažljivo osoblje moglo odmah primetiti, ali se ipak mnoge greške mogu otkriti tek pri razvrstavanju podataka.

  1. Besplatna verzija ne dozvoljava uvoz podataka.
  2. Često skeniranje utiče na performanse kamere telefona.

Potrebno je napomenuti da je potrebno manje vremena za skeniranje i čuvanje podataka o ponovo raspoređenim knjigama ako se knjige vraćene na pult za pozajmljivanje mogu odvojiti od knjiga koje se pregledaju unutar prostorija biblioteke. Podaci o knjigama koje su vraćene na pult mogu se lako prikupiti iz softvera koji biblioteka koristi.

Međutim, u ovom istraživanju se prema politici biblioteke nije zahtevalo ponovno raspoređivanje vraćenih knjiga pre nego što budu dostupne za pozajmljivanje; stoga korisnici često mogu odmah ponovo pozajmiti korišćene knjige sa pulta. U ovom scenariju, vraćena knjiga zapravo nije ponovo raspoređena od strane osoblja. Zbog toga podaci o vraćenim knjigama iz bibliotečke baze podataka nisu uzeti u obzir u ovom procesu. Takođe, podaci o pozajmljivanju neće pomoći u izračunavanju količine napora koji je uložilo osoblje u ponovno raspoređivanje knjiga.

 

  1. PREDNOSTI KORIŠĆENJA MOBILNE APLIKACIJE
  • Aktuelni proces je bio brz i efikasan za prikupljanje informacija o broju knjiga koje su ponovo raspoređene dnevno na policama za knjige.
  • Snimljeni podaci mogu se čuvati u standardnim formatima kao što su CSV, Excel ili XML. Mogu se odmah deliti preko mejla, WhatsApp-a i drugih aplikacija.
  • Aplikacija radi i bez internet konekcije. Takođe, korišćenjem mobilne aplikacije nije potreban računar/laptop i infrastruktura za napajanje tokom prikupljanja podataka. Ovo je veoma praktično za obavljanje zadatka prikupljanja podataka u često zagušenim prolazima između polica.
  • Mobilni telefon je mnogo pogodniji za nošenje od ručnog barkod skenera, koji zahteva povezanost sa računarom. Prenosivost uređaja je najveća prednost korišćenja mobilnih aplikacija u obavljanju aktivnosti upravljanja fondom.
  • Mobilna aplikacija je ekonomična i ekološki odgovorno prihvatljiva opcija za beleženje statistike u poređenju sa korišćenjem laptopa/računara sa ručnim skenerom ili beleženjem podataka ručno u inventarima.
  1. ZAKLJUČAK

Sistem polica za smeštaj se često smatra „maćehom“ biblioteka 37 i smatra se nekom vrstom estetski neprivlačnog elementa 38. Ovaj sistem ostaje najmanje uočljiv u poređenju sa drugim delovima biblioteke. Kontinuirani trud osoblja da knjige drže na pravom mestu smatra se nekim pomalo marginalizovanim radom u poređenju sa drugim poslovima u biblioteci. Mnogi ne prepoznaju da je dobro organizovan prostor na policama najvažniji za nesmetan rad biblioteke i da direktno utiče na korisničke usluge.

Ovo istraživanje je bilo višestruko korisno. Prvo, pomoglo je da se vidi angažovanost svakog člana osoblja i preraspodeli posao. Drugo, statistika o knjigama koje su pregledane unutar biblioteke takođe je bila evidentirana, pored statistike knjiga koje su pozajmljene korisnicima. Dakle, moglo se dobiti sveobuhvatniji pogledu na dalji razvoj kolekcije. Treće, mobilni uređaji zaslužuju veliko „da“ zbog pogodnosti izvođenja ovog istraživanja u užim i uzanim prolazima između polica. Mobilne aplikacije igraju sve važniju ulogu u razvoju biblioteka, čineći usluge pristupačnijim i udobnijim za korisnike. Mobilne aplikacije će biti revolucionarne za biblioteke, naročito u pogledu vremenski dugotrajnih i radno intenzivnih zadatke kao što je provera stanja fonda, a bez negativnog uticaja na redovne usluge. Biblioteke budućnosti će prihvatiti mobilnu tehnologiju kao održivu opciju, koja će učiniti usluge bolje dostupnim, prihvatiti digitalne resurse i podstaći interaktivniji pristup i omogućiti korisnicima prijatniji doživljaj.

Tokom studije, zaključeno je da, iako postoji mnogo mobilnih aplikacija za različite bibliotečke usluge, ne postoji standardizovani način izbora neke od njih za biblioteku. Biblioteke moraju imati standarde i smernice za izbor aplikacije koja će se koristiti u bibliotečkim uslugama, kako bi se obezbedila dugoročna podrška sa čestim ažuriranjima i usklađenost sa brzo promenljivim Android softverom, kao i mogućnost modifikacije. Takođe, bibliotečkim stručnjacima je potrebno da steknu relevantne veštine za razumevanje, rad i prilagođavanje mobilnih aplikacija kako bi poboljšali svoje bibliotečke usluge 39-40.

REFERENCE:

  1. Johnson, L.; Levine, A.; Smith, R. & Stone, S. The 2010 Horizon Report. New Media Consortium.

6101 West Courtyard Drive Building One Suite 100, Austin, TX 78730, 2010.

  1. West, M. & Chew, H.E. Reading in the mobile era: A study of mobile reading in developing countries,
  2. UNESCO. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/ pf0000227436 (accessed on 10 Junuary 2023).
  3. O’Toole, J. Mobile apps overtake PC Internet usage in US, 2014. http://money.cnn.com/2014/02/28/technology/ mobile/mobile-apps-internet (accessed on 5 February

2023)

  1. Enge, Eric. Mobile vs. Desktop Usage in 2020, 2021. https://www.perficient.com/insights/research-hub/ mobile-vs-desktop-usage (accessed on 5 February 2023).
  2. Deloitte’s Technology, Media, and Telecommunications (TMT) group. TMT Predictions 2022: India’s smartphone revolution and the 5G impact, 2022. https://www2. deloitte.com/in/en/pages/technology-media-and- telecommunications/articles/tmt-predictions-2022. html (accessed on 5 February 2023).
  3. Nalluri, S.R. & Gaddam, B. Mobile library services and technologies: A study. Int. J. Res. Libr. Sci.,

2016, 2(2), 59-66. 7. Wang, C.Y.; Ke, H.R. & Lu, W.C. Design and performance evaluation of mobile web services in libraries. Electron. Libr., 2012, 30(1), 33-50. doi: 10.1108/02640471211204051.

  1. ChanLin, L.-J. & Hung, W.-H. Usability and evaluation of a library mobile web site. Electronic Libr., 2016, 34(4), 636-650. doi: 10.1108/EL-07-2015-0119 .
  2. Mansouri, A. & Soleymani Asl, N. Assessing mobile application components in providing library

services. Electron. Libr., 2019, 37(1), 49-66. doi: 10.1108/EL-10-2018-0204.

  1. Ajab Mohideen, Z.; Sheikh, A. & Kaur, K. Developing an open source mobile app in library

services: The case of a national university in Malaysia. Dig. Libr. Persps. 2022, 38(3), 283-300.

doi: 10.1108/DLP-08-2021-0064.

  1. Ansari, M.S. & Tripathi, A. Use of WhatsApp for effective delivery of library and information services. DESIDOC J. Libr. Inf. Technol., 2017, 37(5), 360-372. doi: 10.14429/djlit.37.5.11090
  2. Singh Negi, D. Using mobile technologies in libraries and information centers. Libr. Hi Tech News, 2014, 31(5), 14-16. doi: 10.1108/LHTN-05-2014-0034.
  3. Perng Wong, K. Library services for mobile devices: The national institute of education library

experience. Libr. Hi Tech News, 2013, 30(9), 7-11. doi: 10.1108/LHTN-09-2013-0048.

  1. Boberic Krsticev, D.; Tešendic, D. & Verma, B.K. Inventory of a library collection using android

application. Electronic Libr., 2016, 34(5), 856-868. doi: 10.1108/EL-08-2015-0150 .

  1. Ashford, R. QR codes and academic libraries: Reaching mobile users. College Res. Libr. News, 2010, 71(10), 526-530. doi: 10.5860/crln.71.10.8454.
  2. Walsh, A. Blurring the boundaries between our physical and electronic libraries: Location‐aware technologies, QR codes and RFID tags. Electronic Libr., 2011, 29(4), 429-437. doi: 10.1108/02640471111156713.
  3. Lai, C.F.; Zhong, H.X.; Chiu, P.S. & Pu, Y.H. Development and evaluation of a cloud bookcase system for mobile library. Libr. Hi Tech, 2020, 39(2), 380-395. doi: 10.1108/LHT-09-2019-0195.
  4. Leenaraj, B.; Arayaphan, W.; Intawong, K. & Puritat, K. A gamified mobile application for first-year student orientation to promote library services. J. Libr. Inf., 2022. http://cmuir.cmu.ac.th/jspui/handle/6653943832/77414.
  5. Bradley, J.; Gilbertson, K.; Becksford, L. & Givens, E. Creation of a library tour application for mobile equipment using ibeacon technology. Code4lib J., 2016, 32. http://journal.code4lib.org/articles/11338 (accessed on 15 April 2023).
  6. Mullins, K. Research Plus™ mobile app: Information literacy “On the Go”. Ref. Serv. Rev., 2017, 45(1), 38-53. doi: 10.1108/RSR-03-2016-0020.
  7. Woods, D. Koha and Libib. School Libr., 2016, 64 (3), 148.
  8. Singh, B.P. & Madhusudhan, M. Mobile apps–based applications in libraries and information centers: A systematic review of the literature and future research agendas. Int. J. Libr., 2023, 8(3), 83-102. doi: 10.23974/ijol.2023.vol8.3.294.
  9. Sanjeeva N. & Gowda, V. Application of E-tools for library stock verification: A practical approach.

Int. J. Humanit. Soc. Sci. Invention (IJHSSI), 2022, 11(6) 1, 43-49. doi: 10.35629/7722-1106014349 .

  1. Singh, B.P. Applications of quick response code in libraries and information centres. In book: Electronic resources and digital services. DESIDOC: India, 2015, pp. 50-53.
  2. Malathy, S. & Kantha, P. Application of mobile technologies to libraries. DESIDOC J. Libr. Inf.

Technol., 2013, 33(5).

  1. Hahn, J. Mobile augmented reality applications for library services. New Libr. World, 2012, 113(9/10), 429-438. doi: 10.1108/03074801211273902 .
  2. Hranchak, T.; Dease, N. & Lopatovska, I. Mobile phone use among Ukrainian and US students: A library perspective. Global Knowl. Mem. Commun., 2022. doi: 10.1108/GKMC-12-2021-0213.
  3. Evans, H. & Sweeney, G. Defining stack management. Libr. Collect., Acquisitions Technical Serv., 2005, 29(1), 51–60.
  4. Sahu, A.K. Measuring service quality in an academic library: An Indian case study. Libr. Rev., 2007, 56(3), 234-243. doi: 10.1108/00242530710736019 .
  5. Egghe, L. The amount of actions needed for shelving and reshelving. Libr. Manage., 1996, 17(1), 18-24. doi: 10.1108/01435129610106119 .
  6. Sanchez-Rodriguez, N.A. Mixed methods of assessment: Measures of enhancing library services in academia. Collect. Curation, 2018, 37(3), 111-118. doi: 10.1108/CC-09-2017-0042.
  7. Adams, B. & Noel, B. Circulation statistics in the evaluation of collection development. Collect.

Building, 2008, 27(2), 71-73. doi: 10.1108/01604950810870227 .

  1. Cheng, R.; Bischof, S. & Nathanson, A.J. Data collection for user‐oriented library services: Wesleyan

University Library’s experience. OCLC Syst. Serv.: Int. digital Libr. Perspect., 2002, 18(4), 195-204. doi: 10.1108/10650750210450130 .

  1. Chinnaiah, PSS & Kamarthi, SV. Automation of library reshelving operations. Int. J. Ind. Eng. – theory Appl. Pract., 1998, 5(4), 308-315.
  2. App Store. Barcode to Sheet. 2017. https://apps. apple.com/us/app/barcode-to-sheet/id1327326217

(accessed on 15 January 2024).

  1. Google Play. Barcode to Sheet. 2021. https://play. google.com/store/apps/details?id=com.vel.barcodeto sheet&hl=en&gl=US&pli=1(accessed on 15 January

2024).

  1. Robb, S. Library Step-Children-The Bookstacks. Libr. J., 1937, 62, 273.
  2. Schunk, R.J. Stack Problems and Care, 1956. https://core.ac.uk/reader/4814990 (accessed on 11 April

2023).

  1. Acheampong, E. & Agyemang, F.G. Enhancing a c a d e m i c l i b r a r y s e r v i c e s p r o v i s i o n i n t h e d i s t a n c e l e a r n i n g e n v i r o n m e n t w i t h m o b i l e technologies. J. Academic Libr., 2021, 47(1), 102279. doi: 10.1016/j.acalib.2020.102279.
  2. Saravani, S. & Haddow, G. A theory of mobile library service delivery. J. Libr. Inf. Sci., 2017, 49(2), 131-143. doi: 10.1177/0961000615595854.

AUTORI

Dr. Sneha Tripati radi kao zamenica direktora u Centralnoj biblioteci Univerziteta Banaras Hindu, u Varnasi. Bila je „VLIR-UOS“ (Vlaamse Interuniversitaire Raad – University Development Cooperation) stipendista i učestvovala je na međunarodnom programu na Univerzitetu Vrije, u Briselu (ITP – International Training Programme). Ima 16 godina radnog iskustva kao bibliotekar i informacioni stručnjak. Njene oblasti interesovanja uključuju: upravljanje informacijama, automatizaciju biblioteka i digitalne biblioteke, kao i semantički veb.

Ona je osmislila koncept ovog istraživanja, dala pregled literature, rekonstruisala istraživački problem na osnovu povratnih informacija i recenzirala rad.

Dr. Mohd Šoaib Ansari radi kao bibliotekar u okviru Odseka za visoko obrazovanje, Vlada Čhatisgarha. Trenutno je raspoređen u Vladinom postdiplomskom koledžu u Jagdalpuru. Završio je doktorat na temu „Sistemi informacija za zajednicu“. Njegova istraživačka područja uključuju: informacione potrebe zajednice, mobilne aplikacije i informacione sisteme. Ima nekoliko istraživačkih radova koji su objavljeni u indeksiranim časopisima.

On je bio uključen u implementaciju na nivou praktičnog rada, testiranja softvera, uspostavljanja okvira rada i pripreme originalnog nacrta.

Ivana Gavrilović,

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

U petak, 22. novembra 2024. godine, u 11 časova, svečano je otvorena izložba „Hemingvej, Nabokov i Borhes u Književnim novinama: 125 godina od rođenja velikih pisaca“ u galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Njeni autori su Dragana Janković, Nenad Erić i dr Adam Sofronijević. Izložbu je organizovala Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije. Kroz prizmu „Književnih novina“, jednog od najpoznatijih i najznačajnijih književnih časopisa u Srbiji, prikazan je uticaj tri velika pisca – Ernesta Hemingveja, Vladimira Nabokova i Horhea Luisa Borhesa.

Književne novine su ugledno glasilo Udruženja književnika Srbije, pokrenuto 1948. godine kao organ Saveza književnika Jugoslavije. Časopis ima bogatu istoriju obeleženu borbom za književnost, umetnost i umetničke slobode. Iako su tokom svoje duge istorije preživele različita vremena i ideologije, Književne novine su uspele da sačuvaju primarno književnu ulogu i postanu važno svedočanstvo kulturnog i književnog života Jugoslavije i Srbije.

Na otvaranju izložbe, prisutnima su se obratili predsednik Udruženja književnika Srbije, Miloš Janković; dr Adam Sofronijević, predstavnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Bratislav Milanović, književnik i urednik Književnih novina.

Dr Sofronijević je u svom pozdravnom govoru izrazio zadovoljstvo zbog uspeha digitalizacije i dostupnosti ove važne arhive široj javnosti, naglašavajući značaj spajanja tradicionalnih i savremenih tehnologija u očuvanju kulturne baštine. Posebno je ukazao na napore koje Univerzitetska biblioteka ulaže u digitalizaciju svog fonda, kako bi materijali koji su, bez ovog procesa, često zaboravljeni i nedovoljno korišćeni, ponovo bili dostupni istraživačima i široj javnosti. Kako je napomenuo, mnogi važni dokumenti i tekstovi, ako nisu digitalizovani, izmiču pažnji i izvan su domašaja javnog diskursa. Dr Sofronijević je dodao da je prošle godine Univerzitetska biblioteka digitalizovala celokupnu arhivu Književnih novina poštujući Nacionalni okvir za digitalizaciju periodičnih izdanja u Republici Srbiji propisan od strane Ministrastva kulture i infomisanja 2018. godine.

Gospodin Janković je zvanično otvorio izložbu, ističući značaj koji ona ima u kontekstu veličanja i očuvanja dela velikih pisaca, kao i u kontekstu afirmacije srpske književne i kulturne scene. Najpre se zahvalio celom timu koji je radio na izložbi, kao i Ministarstvu kulture Republike Srbije. Istakao je da Književne novine izlaze u kontinuitetu 76 godina, te da su sada na portalu Pretraziva.rs dostpuni svi brojevi od 1948. godine do danas.

Najzad se prisutnima obratio i urednik Književnih novina, Bratislav Milanović. On je izložio kratku istoriju i ukazao na značaj ovog važnog časopisa i njegove digitalizacije. Njegova glavna uloga, kako je podvukao, jeste književna. Časopis predstavlja svedočanstvo o književnom i kulturnom životu, kao i o njegovim tokovima, procesima i preobražajima. On prati književna zbivanja na sceni tadašnje Jugoslavije, ali i na evropskom nivou. To je, u stvari, evropski časopis, naglasio je gospodin Milanović, što možda može zvučati megalomanski, ali zapravo nije, jer su u njemu objavljivani tekstovi koji se bave evropskim književnostima, poput engleske, nemačke, francuske i drugih. Dalje je izložio da je tokom svog izlaženja časopis menjao periodičnost, pa je nekada izlazio na nedeljnom nivou, dok danas izlazi mnogo ređe. Zbog finansijskih nedaća časopis se ne može pronaći na kioscima već se može kupiti samo u pojedinim knjižarama.

Izložba sadrži materijale iz Književnih novina, koji istražuju i predstavljaju rad Hemingveja, Nabokova i Borhesa, uključujući plakate sa digitalizovanim člancima, originalne primerke časopisa, kao i digitalni portal koji sadrži arhivu od 36 članaka. Publika je imala priliku da vidi izložen prvi broj Književnih novina iz 1948. godine. Takođe je prikazan značaj svih ovih autora u srpskoj kulturi, kao i njihova dela kroz književne analize, intervjue i osvrte objavljene u ovom prestižnom časopisu. Dakle, pored postavke u Galeriji, posetiocima je na raspolaganju i izložba u digitalnom formatu dostupna na adresi: https://hnb125.unilib.rs/.

Deo digitalne izložbe posvećen Ernestu Hemingveju obuhvata više naslova iz različitih rubrika i godišta novina. Tako se može pristupiti raznorodnim tekstovima:

  • Trenutak jednog putovanja, objavljen 15. aprila 1954. godine na strani 5, povodom romana Ernesta Hemingveja „Imati i nemati“, iz izdanja „Omladine“, Beograd 1954, autor Radomir Konstantinović;
  • Smrt popodne, 22. jula 1954. godine, strane 2 i 3, odlomci Hemingvejevog eseja;
  • Rezignacija starog veterana, 25. novembra 1956. godine, strana 3, knjiga Ernesta Hemingveja „Preko reke i u šumu“ u izdanju Minerve, 1956.;
  • Dobar pas vodič, 27. decembra 1957. godine, strana 9, rubrika Priča „Književnih novina“ , prevod sa engleskog na srpski jezik jedne od dve novele objavljenih pod zajedničkim naslovom „Priče iz mraka“ u novembarskom broju američkog časopisa „Atlantik“;
  • Hemingvej se odrekao nekih svojih pripovedaka?, oktobra 1958. godine, strana 10, rubrika Panorama;
  • Srećni otac, 16. januara 1959. godine, strana 10, rubrika Panorama. O rođenju sina Ernesta Hemingveja i poklonu pisca lekaru koji je izvršio porođaj;
  • Hemingvej: mera morala, 14. jula 1961. godine, strane 8 i 9, rubrika Prevedeni. O Hemingvejevim delima, Edmund Vilson i drugi tekstovi dostupni na izložbi.

U delu izložbe o Vladimiru Nabokovu mogu se čitati neki od sledećih naslova:

  • Nabokov u spomen Pasternaka, 29. jula 1960. godine, strana 10, rubrika Panorama. Vladimir Nabokov na književnom skupu održanom u čast Borisa Pasternaka;
  • Smeh u noći Vladimira Nabokova, 24. marta 1961. godine, strana 10, rubrika Panorama – vesti. O knjizi Vladimira Nabokova;
  • Nabokov protiv Lorensa, 21. aprila 1961. godine, strana 10, rubrika Panorama – vesti. Komentar Vladimira Nabokova o D.H. Lorensu i njegovoj knjizi „Ljubavnik ledi Četerli“;
  • Vladimir Nabokov, Pnin, Doubleday and Company, New York 1957, 6. jula 1968. godine, strana 4, rubrika Neprevedene knjige. O knjizi „Pnin“, Vladimira Nabokova, Aleksandar Stefanović;
  • Vladimir Nabokov, Lolita, „Otokar Krešovani“, Rijeka, 1968, 1. februara 1969. godine, strana 5, rubrika Primljene knjige;
  • Vladimir Nabokov, Povratak Čorba, 25. marta 1982. godine, strane 18 i 19, rubrika Prevedena proza. Prevod sa ruskog na srpski jezik Nabokovog dela „Povratak Čorba“ i drugi dostupan materijal.

Kada je reč o Borhesu dostupni su brojni tekstovi, neki od njih su:

  • Horhe Luis Borhes u centru pažnje, 15. juna 1962. godine, strana 8. O Borhesu i njegovom stvaralaštvu;
  • Intervju s Horhe Luis Borhesom, 1. januara 1974. godine, strana 12, rubrika Letopis. O Borhesu i njegovim stavovima;
  • Šetnja sa Borhesom, 2. jula 1981. godine, strane 36 i 37. Razgovor sa Borhesom, Eduardo Migel Febro;
  • Borhesov mitski model sažimanja, 16. jula 1981. godine, strana 13, rubrika Poetika kratke priče. O pripovedanju Horhe Luis Borhesa, Bojan Jovanović;
  • Horhe Luis Borhes, 1. oktobra 1986. godine, strane 10 i 11. Razgovor sa Horhe Luis Borhesom;
  • Borhesova metafora, 15. februara 1986. godine, strana 3. O Borhesu i njegovim delima, B. Anđić.

Zaključno, izložba „Hemingvej, Nabokov i Borhes u Književnim novinama“ daje značajan doprinos komparativnom proučavanju književnosti i kulturnih uticaja, pružajući istraživačima i stručnoj javnosti uvid u aspekte recepcije svetske književnosti na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ova izložba nije izolovan projekat, već  pokazatelj kontinuirane akademske i institucionalne saradnje između Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Književnih novina. Prepoznajući potencijal ovakvih pristupa, može se očekivati da će slični projekti digitalizacije i kontekstualizacije književnog nasleđa biti razvijani i u narednom periodu.

Naučna i stručna, kao i šira javnost ima priliku za detaljniju analizu izloženog korpusa. Izložba omogućava ne samo uvid u arhivsku građu, već pruža i dragocenu mogućnost rekontekstualizacije književnih uticaja i međuknjiževnih komunikacija druge polovine dvadesetog veka. Predstavljeni materijali otvaraju nove istraživačke perspektive za proučavanje književnih veza, recepcije stranih autora i kulturnih transfera u periodici tadašnjeg jugoslovenskog prostora.

Svjetlana Đelić

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ Beograd

U Galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu, u utorak, 22. oktobra 2024. godine, otvorena je izložba pod nazivom „Južnoslovenski pisari i skriptorijumi HIV veka“.

Na svečanom otvaranju, prisutne su pozdravili profesor dr Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke, i autorke izložbe dr Milena Davidović i Marta Riparante, koji su, zajedno sa publikom, obeležili ovaj značajan događaj u predstavljanju srednjovekovnog pisanog nasleđa.

Izložba je nastala kao deo istoimenog međunarodnog projekta koji sprovodi Kirilo-Metodijevski naučni centar Bugarske akademije nauka, pod vođstvom profesora dr Marka Skarpe. Nakon premijernog prikazivanja u Sofiji u maju ove godine, izložba je stigla u Beograd, i može se pogledati do 10. novembra.

Dvojezična izložba (pripremljena na srpskom i engleskom jeziku) otkriva duhovni i kulturni procvat srpske i bugarske pismenosti 14. veka, zlatnog veka južnoslovenske pismenosti, kada su skriptorijumi postali rasadnici znalačke prepisivačke i prevodilačke delatnosti. Ovi centri su zahvaljujući podršci moćnih vladara, poput Stefana Dušana i Jovana (Ivana) Aleksandra, kao i snažnog uticaja crkvenih strujanja, poput palamističkog pokreta, doprineli negovanju i razvoju pisane reči. Jedan od zadataka pomenutog međunarodnog projekta bio je da prouči paleografske osobine rukopisa i tehnike pojedinačnih pisara.

U Galeriji Biblioteke na plakatima je predstavljeno šesnaest imenom poznatih pisara, osam srpskih i osam bugarskih, čiji je rad bio ključan za formiranje srpskog i bugarskog rukopisnog nasleđa. Osnovne smernice prilikom izbora pisara bile su da je reč o uglednim poslenicima izuzetnog pisarskog iskustva, pri čemu je poseban naglasak stavljen na njihove rukopisne karakteristike i opus. U holu Biblioteke izloženi su panoi na kojima su predstavljeni procesi nastanka jedinstvene knjižne celine. Posetioci su mogli saznati šta se to nalazilo u kompletu svakog srednjovekovnog pisara, kao i od kojih prirodnih materijala je spravljano mastilo. Pošto se u srednjem veku prepisivanje odvijalo parcijalno, pisari bi prepisivali list po list. Ispisani listovi bi se potom ukrašavali zastavicama, minijaturama i inicijalima, a potom bi se pravile tetrade i presavijale tako da čine sveščicu od osam listova. Istaknut je i značaj tzv. kolofona, zapisâ ili beležaka koji su svojevrsno istorijsko svedočanstvo. Imali su jasnu strukturu i njima je trebalo saopštiti ko je prepisao knjigu, kada je knjiga prepisana, po čijem nalogu i kojoj zadužbini je priložena.

Izuzetno dragocen deo izložbe čine i odabrane rukopisne knjige nastale u 14. veku, a koje su pohranjene u zbirci Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Izložene u centralnom holu Biblioteke, one predstavljaju važan doprinos razumevanju razvoja ćiriličkog pisma tokom jednog stoleća. U vitrinama su izloženi prepisi iz 14. veka, među kojima posebno mesto zauzimaju dva prepisa: jedan je od monaha Jova, poznatog kao pisara sa najvećom rukopisnom produkcijom, a knjiga je otvorena baš na onoj stranici gde se vidi njegov potpis. Druga knjiga je Bogorodičnik i Teodosijeva pohvala Svetom Simeonu i Svetom Savi, prepis iz sredine 14. veka koji je sačinio pisar Pafnutije.

Tokom trajanja izložbe posetioci su mogli da se upoznaju sa bogatom baštinom srpskog i bugarskog srednjovekovnog pisanog nasleđa, a Biblioteka je dobila priliku da ugosti lepu i vrednu izložbu koja svedoči o dobroj saradnji i uspostavlja prijateljske veze između Srbije i Bugarske, između Balkanološkog instituta i Bugarske akademije nauka, između naših univerziteta i između naših kulturno-istorijskih pamćenja i strategija odnosa prema kulturno-istorijskom nasleđu u ovom delu Evrope. Prema rečima profesora Jerkova – ćirilica je blago, a ne samo pismo, jer nas izvestan način oblikuje iznutra.

mr Vidić S. Jasmina

Biblioteka „Branko Radičević“ u Lebanu

            Biblioteka „Branko Radičević“ u Lebanu, u okviru projekta „Večeri zavičajnih stvaraoca“, koji je realizovan tokom 2012. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije, priredila je izložbu zavičajnog likovnog stvaraoca Bratislava Anđelkovića, među likovnim stvaraocima poznatijeg kao Bata iz Vučja. Anđelković je rođen u Lebanu, a od 1960. godine živi i stvara u Vučju kraj Leskovca. Istaknuti je umetnik kako u Republici Srbiji, tako i van granica naše zemlje. Likovnoj javnosti poznat je kao minijaturista. Njegov rad je specifičan, a ujedno i prepoznatljiv. Bez pomoći lupe ili mikroskopa, golim okom oslikava minijature. „Jedna od najmanjih mojih minijatura je naslikana na poklonu koji sam dobio iz Hilandara. To je bio mrav. Ja sam ga impregnirao i na trećem članku noge naslikao Stefana Nemanju“, rekao je Bratislav Anđelković na otvaranju izložbe. Njegova dela mogu da se vide i na otvorenom prostoru u Vučju, Đavoljoj varoši, Prolom i Lukovskoj Banji.           

Izložba radova likovnog umetnika Bate iz Vučja, otvorena je 13. septembra 2012. godine u čitaonici Biblioteke „Branko Radičević“ u Lebanu. Radovi su bili dostupni posetiocima Biblioteke do 28. septembra 2012. godine. Postavku je otvorila direktorka Biblioteke Jasmina Tošić Vidić rekavši da je „Bata čovek izuzetne snage čiji je slikarski potencijal veliki, gotovo neiscrpan. Njegovo ime se u javnosti izgovara sa velikim poštovanjem.“ U pripremi postavke izložbe, pored bibliotečkih radnika, učestvovao je i likovni umetnik iz Lebana Slavoljub Stepanović. U Biblioteci je priređena izložba neverovatnih dela Anđelkovića poput minijatura na platnu, kamenu, starom opanku, palidrvcetu. Umetnik je publici predstavio i oslikane stare predmete izrađene od različitog materijala (koža, drvo). Posetioci izložbe mogli su da vide oslikani vojnički kofer, konjsko sedlo, drveni štap. Motivi na njegovim slikama su likovi svetaca (patrijarh Pavle), Isusa Hrista, ali i Mona Lize i Nikole Tesle. Autor izložbe za sebe kaže da slika istoriju srpskog naroda. Postavka je imala 48 eksponata. Posebno se istakao ciklus sastavljen od 14 slika izrađenih na drvetu sa likom patrijarha Pavla. Autor izloženih eksponata kaže: „Kroz patrijarha Pavla sam na određeni način prikazao stanje raspoloženja u narodu“ i dodao da je patrijarh u njegovim očima uvek bio svetac.

Obraćajući se posetiocima Biblioteke, umetnik Anđelković je istakao da slika od najranijeg detinjstva, ali da je pronašao sebe kao umetnika od momenta kada je otišao na Kosovo i Metohiju. Naglasio je da je drugi najznačajniji momenat u njegovom stvaralaštvu dan kada se susreo sa kamenom kao podlogom.

Gost večeri bio je Nebojša Ilić Ilke iz Vlasotinca, autor filma o stvaralaštvu i slikarskom umeću Anđelkovića. Na otvaranju likovne postavke Bratislava Anđelkovića u Biblioteci „Branko Radičević“ u Lebanu, prikazan je dokumentarni film snimljen na Hilandaru „Put na Goru“, autora Nebojše Ilića Ilke, koji govori o neobičnom stvaralaštvu zavičajnog umetnika Anđelkovića. Tom prilikom, obraćajući se publici u Biblioteci, Nebojša Ilić je rekao: „Film govori o stvaralaštvu i traganjima umetnika Bate iz Vučja koji najčešće stvara na kamenu, a podjednako uspešno svoje slikarske vizije prenosi i na druge materijale“. Film je višestruko nagrađivan, a autor je rekao da su svi kadrovi iz filma nastali slučajno, prilikom boravka na Svetu Goru.

Bratislav Anđelković inspiraciju za svoje slike pronalazi u korenima srednjovekovne umetnosti.„Crkva Sveta Petke u Đavoljoj varoši je za mene mesto koje me čekalo da se tu zaustavim na svom putu drevnog snevača. Ja sam tu morao da se nađem, jer u suprotnom ne bih mogao da stvaram, a ni mirno da spavam“, rekao je Bata u Lebanu na otvaranju izložbe. Iste večeri, posetioci Biblioteke imali su čast da vide i projekciju pripreme za film „Kamen drevnog Snevača“. O pripremama i snimanju filma koji prikazuje impozantno stvaralaštvo umetnika Anđelkovića, govorio je Nebojša Ilić, režiser filma.

                Na „Večeri zavičajnih stvaraoca“ u Biblioteci „Branko Radičević“, Bata iz Vučja predstavljen je publici i kroz stihove pesme „Stihoslikar, kamenorezac“ autora Maje Danilovića. Pesma je napisana Bati u čast i govori o njegovom umetničkom talentu i stvaralaštvu. Profesor književnosti Ivan Đorđević iz Lebana kazivao je stihove pesme.

                Biblioteka „Branko Radičević“ u Lebanu dala je poseban doprinos očuvanju i promovisanju stvaralaštva zavičajnog umetnika Bratislava Anđelkovića, a kulturno nasleđe zavičaja približila svojim posetiocima. Korisnici Biblioteke, kao i šira javnost, upoznali su likovnu kulturu svog zavičaja.